Ratovi 90tih na prostoru SFRJ

No Country wrote:

fikret selimbašić wrote:Jest mi malo čudno to, makar do jeseni '90. Da ne dođe ni na ljetovanje, na sportske ili privredne manifestacije ili makar kao gost na neki perdizborni skupu SPS BiH. Utisak mi je da se republički lideri češće posjećiuju danas nego u doba zajedničke države.

Причамо о предвечерју рата, ипак су били у тешкој свађи, медијска припрема за рат је увелико отпочела, итд. Вредело би видети када је нпр. РТС (тада РТБ) престао да емитује хрватски Дневник.

Ljeta '90. je ozbiljnije kuhanje krenulo, prve kninske barikade su iz avgusta te godine. Tu je negdje i prekid emitovanja tvzg dnevnika. Devdeset posto sam siguran da je u JRT dnevnik išao i za vrijeme SP u italiji.

Барикаде у Книну су већ почетак рата. За мене је 14. Конгрес прави point of no return, али ево у овом интервјуу га Кучан лоцира нешто раније:

RSE: Da počnemo od skupa u Cankarjevom domu, koji je održan 27. februara 1989. godine, koji je označio prvi veliki javni sukob jednog republičkog rukovodstva sa Miloševićem koji je bio u usponu. Miting je organozovan da bi se izrazila solidarnost sa rudarima Trepče koji su štrajkovali, međutim on je znatno prevazišao svoj povod. Vi ste tada izgovorili rečenicu. "Jugoslavija se brani u Trepči". Rekli ste i to da se pred očima javnosti odigrava mirni udar koji menja lice Jugoslavije. Da li ste bili svesni kakve će furiozne reakcije u Srbiji izazvati miting u Cankarjevom domu? Slovenija se tada praktično stavila na čelo otpora Miloševiću?


Kučan: Ja sam tada rekao da se u Starom Trgu brani Jugoslavija. To je točno i u to sam i danas uveren. Do tog štrajka, bez obzira koji su sve bili motivi, ipak je došlo posle promena srpskog ustava koji je menjao odnose u Srbiji, odnose sa pokrajinama, a to je objektivno menjalo i odnose u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Menjati odnose na načine koji posežu u ravnopravnost naroda i u poziciju narodnosti, u njihova prava i zaštitu, to je bilo protivno samom biću, samom smislu i suštini postojanja Jugoslavije. To je bilo u vreme kada smo mi shvatili da je novom režimu u Beogradu, kojeg je simbolizirao Milošević, fundament, ideološka i teoretska platforma Memorandum Srpske akademije nauka, to jest da se Jugoslavija pretvara u "Srboslaviju".

Заправо је рат (укључујући и припрему за рат о којој овде причамо) само наставак партијског пуча са Осме седнице, овог пута на знатно ширем терену, и другим средствима. Али занимљиво је послушати Кучана, како он из своје визуре послаже дотичну хронологију.

govori, mitinzi i slično su jedno, a ono šta se događalo sa TO po republikama je praktična primena politike

No Country wrote:Барикаде у Книну су већ почетак рата. За мене је 14. Конгрес прави point of no return, али ево у овом интервјуу га Кучан лоцира нешто раније:

RSE: Da počnemo od skupa u Cankarjevom domu, koji je održan 27. februara 1989. godine, koji je označio prvi veliki javni sukob jednog republičkog rukovodstva sa Miloševićem koji je bio u usponu. Miting je organozovan da bi se izrazila solidarnost sa rudarima Trepče koji su štrajkovali, međutim on je znatno prevazišao svoj povod. Vi ste tada izgovorili rečenicu. "Jugoslavija se brani u Trepči". Rekli ste i to da se pred očima javnosti odigrava mirni udar koji menja lice Jugoslavije. Da li ste bili svesni kakve će furiozne reakcije u Srbiji izazvati miting u Cankarjevom domu? Slovenija se tada praktično stavila na čelo otpora Miloševiću?


Kučan: Ja sam tada rekao da se u Starom Trgu brani Jugoslavija. To je točno i u to sam i danas uveren. Do tog štrajka, bez obzira koji su sve bili motivi, ipak je došlo posle promena srpskog ustava koji je menjao odnose u Srbiji, odnose sa pokrajinama, a to je objektivno menjalo i odnose u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Menjati odnose na načine koji posežu u ravnopravnost naroda i u poziciju narodnosti, u njihova prava i zaštitu, to je bilo protivno samom biću, samom smislu i suštini postojanja Jugoslavije. To je bilo u vreme kada smo mi shvatili da je novom režimu u Beogradu, kojeg je simbolizirao Milošević, fundament, ideološka i teoretska platforma Memorandum Srpske akademije nauka, to jest da se Jugoslavija pretvara u "Srboslaviju".

Заправо је рат (укључујући и припрему за рат о којој овде причамо) само наставак партијског пуча са Осме седнице, овог пута на знатно ширем терену, и другим средствима. Али занимљиво је послушати Кучана, како он из своје визуре послаже дотичну хронологију.

zapravo je ceo etos o promeni ustava srbije besmislen kao neka "vanredna stvar" u jugoslaviji.

srpski političari su malo posle promene ustava 1974. počeli da kukaju na nefunkcionalnost ustavne pozicije srbije. pa tu onda ide "plava knjiga" koja se zabašuruje na najvišem nivou. pa onda malo tišine do 81. pa onda kakofonija političkog nezadovoljstva sa narastajučom nacionalnom anskioznošću i histerijom spram albanaca.

no, ck skj 1985. usvaja zaključke o ustavnim rešenjima u srbiji, na liniji zahteva sk srbije, nakon čega se radi na tim ustavnim rešenjima, koje je, konačno, priznala i savezna skupština marta 89, paralelno sa tim starim trgom i cankarevim domom.

to nije bila miloševićevska linija, tj nije on izmislio ni kosovsku priču ni nezadovoljstvo ustavnim aranžmanima, njemu je više hronološki zapalo da "rešava". te promene su odrađene lege artis kroz institucije države, ali uz pojačano izdrkavanje na lokalu.

kučan čeprka i piše šta mu se sviđa.

RSE: 27. septembra 1989. godine slovenački parlament usvojio je amandmane kojim je Slovenija praktično proglasila suverenost na svojoj teritoriji.

čudo nije rekao da je ovo početak kraja jugoslavije, suspenzija prava države u korist jedne provincije, školski primer.

Gargantua wrote:

RSE: 27. septembra 1989. godine slovenački parlament usvojio je amandmane kojim je Slovenija praktično proglasila suverenost na svojoj teritoriji.

čudo nije rekao da je ovo početak kraja jugoslavije, suspenzija prava države u korist jedne provincije, školski primer.

Pa da. Oruzana pobuna i ustanak nije nikakav problem, problem je sto je Srbija redefinisala unutrasnje ustavno uredjenje. Dok npr. izbacivanje Srba iz ustava SR Hrvatske kao konstitutivnog naroda cija je vecinska saglasnost potrebna za, pazi more, izmene ustava, jeste samo jedna administrativna odbrana Jugoslavenskih ideja. Milan Kucan koji cuva ideju Jugoslavije forsiranjem izlaska iz iste.

to o pravima naroda kao ustavnim kategorijama je ostalo zakucano na ponavljanju istih priča do iznemoglosti. nama fale studije pravne istorije da bismo znali šta je to sve značilo u praksi, pa onda da se malo preciznije tematizuje.

jel si narod ili narodnost (šifra za nac. manjinu), upotrebe jezika i pisma, privatna upotreba naspram javne, odnos federacija-republika-lokal. šta je pravo naroda na samoopredeljenje itd. festival razobručenih identiteta.


ovo oko miloševića i kučana - u meri u kojoj je milošević bio nekakav izazov za etablirani poredak, pa i izazov za jugoslaviju, njegovi oponenti su iz svojih uskih razloga odabrali da se bore za nacion i separaciju a ne za drugačiju i "bolju" jugoslaviju. u svim tim odabirima vidimo koliko je malo jugoslavenski okvir doživljavan kao deo "rešenja"; u jugoslaviju niko tada nije investirao ništa.

Gargantua wrote:njegovi oponenti su iz svojih uskih razloga odabrali da se bore za nacion i separaciju a ne za drugačiju i "bolju" jugoslaviju

Poenta svih poenti. Srbija menja ustav? Nabavljaj kalasnjikove!

Gargantua wrote:zapravo je ceo etos o promeni ustava srbije besmislen kao neka "vanredna stvar" u jugoslaviji.

Не бих се сложио. Начин на који је мењан уставни поредак у Србији је био итекако ванредан. 

Кучанова “одбрана Југославије” је дакако лицемерна, ако не већ и сасвим цинична. Но у време када се предрање распада дешавају, Словенци причају о плурализму, тржишту, људским правима, укидању штафете, сексуалним мањинама, Европи. Са друге стране је ЈНА, СУБНОР, те на крају Милошевић и један скроз лоше израчунат покушај рестаљинизације, који се на пола пута шалта у параду националистичког кича. То је отприлике била динамика, макар гледано из гомиле. Сукоб Словеније и Србије није , макар у почетку, био нужно око устава, уређења федерације па ни националних права/ национализама, него о два драматично различита концепта самог друштва. Њима је сат био намештен на Западну Европу, нама на некакав Совјетски Савез који, у том облику, већ одавно није постојао, а још пре тога престао да буде могућ.

sve su to radili članovi partije, oni sa dobrim roletnama, da nisu imali nacionalizam kao alat, našli bi neki gori

slovenci su, naravno, pričali o naciji, prvo i pre svega svojoj. o svojoj državnosti, jeziku kao temelju nacije i kulturnim aspektima nacije.

http://www.slovenska-pomlad.si/uploads/nr_57.pdf

u meri u kojoj su promovisali demokratiju, pluralizam i liberalizam, promovisali su ih za sebe, ne i za jugoslaviju.

Словенцима су тих година идеолошко-економски оквири СФРЈ убрзано постајали тесни. Вероватно су се моделовали спрам Пољака и Чеха, па је онда остатак СФРЈ постао метафора Совјетског блока. Та су пролећа по дефиницији себична. Но они јесу нудили, често са пуном свешћу да ће бити одбијени и извређани, нешто од тих својих идеја и остатку федерације. На жалост, нећемо никада сазнати јесу ли били искрени у томе - на шта би личила Југославија у којој би Београд одушевљено прихватио све оно за шта се залагала Младина? На начин на који смо слушали Булдожер и Панкрте и Лајбах и Лачног Франца?

No Country wrote:Словенцима су тих година идеолошко-економски оквири СФРЈ убрзано постајали тесни. Вероватно су се моделовали спрам Пољака и Чеха, па је онда остатак СФРЈ постао метафора Совјетског блока. Та су пролећа по дефиницији себична. Но они јесу нудили, често са пуном свешћу да ће бити одбијени и извређани, нешто од тих својих идеја и остатку федерације. На жалост, нећемо никада сазнати јесу ли били искрени у томе - на шта би личила Југославија у којој би Београд одушевљено прихватио све оно за шта се залагала Младина? На начин на који смо слушали Булдожер и Панкрте и Лајбах и Лачног Франца?

Ja nisam slušao ništa od toga 

Spoiler:

E to je ono sto pricam sve vreme. Kontekst je postao potpuno drugaciji, potpuno prevazilazeci jugoslovensku stvarnost, pojavila se, najavila se, Mahstrihtska EU. I Stbija u vezi sa tim nije mogla ama bas nista da uradi. Pogotovu kad je zemlja vec bila rasrafljena jos pre toga.

Moje prve tri kasete su bile Bajaga (Jahači magle), Čorba (Osmi nervni slom) i Best of Nat King Cole. To je negde leto 87. kad sam ih dobio.

Istog leta je Žak Delor posetio Beograd, u decembru je došla delegacija E parlamenta. Uljudno su nabacili temu eventualnih koraka Jugoslavije ka članstvu. Dizdarević i Mojsov su, kao glavni sagovornici u ime države odbili to.

Glavni čovek koji je interno u saveznoj administraciji gurao temu "evropskih integracija" Jugoslavije tada, ma kakvih, sa EEZ ili EFTA, i to uglavnom protiv volje saveznog aparata, bio je Oskar Kovač.

nisi slusao disko susret???

sabrinu i samantu

KinderLad wrote:Kontekst je postao potpuno drugaciji, potpuno prevazilazeci jugoslovensku stvarnost, pojavila se, najavila se, Mahstrihtska EU. I Stbija u vezi sa tim nije mogla ama bas nista da uradi.

Оно о чему ми треба да размишљамо је како је и зашто дотични контекст потпуно заобишао Србију, како је могуће да град са интелектуалним капацитетима Београда (и још важније: једном неутаживом потребом да се буде “у току”) самог себе искључи из оног што се у том тренутку “носи” свуда по Европи?

А одговор је кристално јасан. Извршена је нацошка диверзија, комплетан је дискурс измештен у национално (уставно, итд.), елита је полетела да остварује оно о чему је деценијама полугласно шушкала по славама, заборавили смо и где живимо и када. И - ћао, никада се више нисмо ни призвали памети.

No country, 1989 je, svuda, nacionalno-liberalna "diverzija". Srbija nije bila nikakav izuzetak u tome sto je postala "nacionalna". Bila je izuzetak u ovoj drugoj komponenti

Kad kazem svuda mislim cela istocna evropa

slovačka, poljska

npr za njih smo mala nacionalistička deca

No Country wrote:Словенцима су тих година идеолошко-економски оквири СФРЈ убрзано постајали тесни. Вероватно су се моделовали спрам Пољака и Чеха, па је онда остатак СФРЈ постао метафора Совјетског блока. Та су пролећа по дефиницији себична. Но они јесу нудили, често са пуном свешћу да ће бити одбијени и извређани, нешто од тих својих идеја и остатку федерације. На жалост, нећемо никада сазнати јесу ли били искрени у томе - на шта би личила Југославија у којој би Београд одушевљено прихватио све оно за шта се залагала Младина? На начин на који смо слушали Булдожер и Панкрте и Лајбах и Лачног Франца?

koje su to slovenačke (političke) ponude ostatku federalizacije?

osim ponude za konfederalizaciju skj na 14. kongresu i nešto kasnije ponude za oročenu konfederalizaciju jugoslavije (5 godina konfederacije pa efektivni razlaz, što je bila više hrvatska ponuda al nema veze), šta je to konkretno "slovenačko" u tih par godina što je trebalo da povuče jugoslaviju (a ne samo sloveniju) "napred"?

Mr. Moonlight wrote:slovačka, poljska

npr za njih smo mala nacionalistička deca

u to vreme...nas nacionalizam nije ni za jedan drugi bas bio "malo dete".

No Country wrote:

Gargantua wrote:zapravo je ceo etos o promeni ustava srbije besmislen kao neka "vanredna stvar" u jugoslaviji.

Не бих се сложио. Начин на који је мењан уставни поредак у Србији је био итекако ванредан. 

Кучанова “одбрана Југославије” је дакако лицемерна, ако не већ и сасвим цинична. Но у време када се предрање распада дешавају, Словенци причају о плурализму, тржишту, људским правима, укидању штафете, сексуалним мањинама, Европи. Са друге стране је ЈНА, СУБНОР, те на крају Милошевић и један скроз лоше израчунат покушај рестаљинизације, који се на пола пута шалта у параду националистичког кича. То је отприлике била динамика, макар гледано из гомиле. Сукоб Словеније и Србије није , макар у почетку, био нужно око устава, уређења федерације па ни националних права/ национализама, него о два драматично различита концепта самог друштва. Њима је сат био намештен на Западну Европу, нама на некакав Совјетски Савез који, у том облику, већ одавно није постојао, а још пре тога престао да буде могућ.

Gospodin drug iznad je dobrim delo pogodio sustinu.
Nije sasvim jer je sukob izmedju Ljublajne i Beograda, kada je zapoceo raspad sredinom osamdesetih,  krenuo zbog ekonomije a to je dolazilo iz postavke ustava iz 1974 i loseg polozaja SR Srbije sa ap i nefukcionalisti SR Srbije a onda i SFRj, sto moze da se cita u izvestajima MMF i CIA.
Takodje gresi da je Srbija bila okrenuta prema nekom sovjetskom modelu, to nije tacno.
Ono sto je tacno da je SR Srbija mnogo vise zavisila u izvozu od SSSR/istocnom bloku nego li SR Slovenija koja je vise izvozila u EZ, a tu onda dolazi i prica i pogodnostima koje se SR Slovenija imala u tom izvozu a koji SR Srbija nije mogla dobiti.
Milosevic je dosao kao mlada nada koja ce razbucari okostali birokratski komunisticki sistem sa znanjem ekonomije iz Njujorka.

KinderLad wrote:

Mr. Moonlight wrote:slovačka, poljska

npr za njih smo mala nacionalistička deca

u to vreme...nas nacionalizam nije ni za jedan drugi bas bio "malo dete".

ma da, full šovenski happy hour.