Tupan dana

Bilo bi dobro da se o ovom, ali i drugim srpskim problemima, negde razgovara, ali da se ne viče, ne ističe kako svi rade protiv nas (rade mnogi, ali kakve to veze ima, takva je politika, međunarodna osobito), ili ne plače što stranci podržavaju Vučića (podržavaju, zato što su se drugi pokazali kao balkanski šverceri, a trećih još nema). To mesto nisu televizijski studiji, čak i kada bi političkih emisija bilo, i nije Skupština, pošto tome nisu dorasli šefovi onih koje je narod poslao da ozbiljno razgovaraju.
Mora se kreirati format za razgovor s ljudima. Na primer, građani savršeno razumeju da Parada ponosa uopšte ne ugrožava identitet Srbije i da ne nestaje nacija zbog toga. Odlično znaju da je nestajanje nacije počelo onda kada nam Milošević nije dopustio da postanemo Srbi-Evropljani, nego je srpsku decu poslao, uortačen s komunističkim dogmaticima u vrhu JNA, u tenkovskoj koloni, bez ikakvog tačnog plana i cilja, da iskrvare uludo. Tada su, na Vukovaru, izginuli oni koji nisu stigli da pobegnu. U Valjevu niko nije hteo da se odazove pozivu na mobilizaciju. Miloševiću i Bori Joviću to je bilo neshvatljivo, ali je srpska nacija počela da nestaje. Da se seli, u Toronto, Čikago, Melburn i širom Evrope. I evo, nestaje, punih 25 godina.

*Direktor Trust Market Research

beatakeshi wrote:

Mora se kreirati format za razgovor s ljudima.

"On ne predstavlja samo odbranu Dana Republike, već i odbranu naše kulture i svega onoga čega ne možemo da se odreknemo - Andrića, Njegoša, Kočića, Dučića, Bećkovića, Pope, Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića... i brojnih drugi", izjavio je Kusturica, preneli su banjalučki mediji.

William Murderface wrote:Rasizmom Naukom protiv rasizma.

besermenji wrote:Da se vratim na nacionalizam, ovde sada živim i usavršavam svoje znanje u okruženju u kojem je lepota različitosti nešto što definiše sve što vidite oko sebe, a sve to prirodno dolazi kao pojmljivo i jednostavno – normalno. Pripadnici različitih nacionalnosti sa drugačijim religijskim uverenjima, tokom dana razgovaraju jedni sa drugima o temama kao što su poboljšanje ekonomskog standarda u društvima iz kojih dolaze, poštovanje ljudskih prava, održivost svetskog poretka kakvog poznajemo, a noću odlaze zajedno u iste restorane, pabove i imaju istu računicu kada kupuju burger ili piće, jer je svima zajedničko da poštuju šansu koja im je ukazana, istovremeno računajući koliko su potrošili kada funte na brzinu konvertuju u „svoje“ valute, jer znaju da su došli u zemlju koja skoro sigurno ima daleko bolji životni standard od onog na koji su navikli.

Svi imaju velike planove i ambicije, svi žele da u svojim zemljama urade nešto dobro i budu deo novog globalnog talasa mladih lidera i međusobno se ne raspravljaju niti najmanje oko tema kojima se zamaraju današnje generacije političara koje predstavljaju njihove zemlje. Sedeo sam za istim stolom sa divnim i talentovanim momcima iz Indije i Pakistana i oni se međusobno tako lepo slažu, da sam potpuno siguran da će baš njih dvojica u bliskoj budućnosti imati važne uloge u smirivanju tenzija koje vladaju u tom području sveta. Mnoge teme, poput ideala mirnijeg suživota, boljih ekonomskih uslova za život, poštovanje ljudskih prava, prava oštećenih, radnika i osoba sa invaliditetom, prava LGBTQ populacije, u razgovorima se uopšte ne dovode u pitanje i pored različitih kulturoloških temelja i tradicija iz kojih svi ti mladi ljudi dolaze.

Moj boravak ovde, nova poznanstva koja sam ostvario i ona koja su u najavi, uveravaju me da smo definitivno vrlo blizu vremena koje će predstaviti lidere kakvi svetu koji klizi u jako neizvesnu sivu zonu u kojoj možda više neće biti moguće kontrolisati globalni haos, zaista trebaju, a koji svet neće videti u okvirima kojima se mnogi današnji lideri vladaju, a koji nameću naciju i višedecenijske sukobe kao prostore u kojima se politika kreće. Moderne države svojim građanima treba da ponude mnogo više od mita, simbola, zastave, nacionalnog utočišta i bilo čega drugog što podstiče potrebu za nekom vrstom izolacije od nadnacionalnog i globalnog, što nas zapravo sve spaja i samim tim navodi na zajedničko rešavanje najvećih problema današnjice kakvi su, na primer, siromaštvo i terorizam.

Nijedna država na svetu ne može sama da rešava ovakve probleme, ne sme da se zatvara i gradi nove granice u ime navodne zaštite svog stanovništva. Ko god zastupa takvu politiku, ustvari samo želi indoktrinaciju i kontrolisanu masu na teritoriji kojom vlada. Nacionalna država mora da menja svoju ulogu i njeno postojanje mora da pronađe novu svrhu, a ako to nije u stanju da učini, moramo da govorimo o drugačijim konceptima spram današnjeg sveta i u odnosu na vremena koja dolaze.

Nema više nikakve koristi od političara koji se oslanjaju na zapaljivu nacionalističku retoriku. Zajedničko iskustvo sa mladim, upornim i talentovanim ljudima iz različitih svetskih zemalja uverava me da je na pomolu ostvarenje vizije drugačijeg sveta u kojem za određene teme koje su nas razdvajale i učile da različito znači neprihvatljivo i nepojmljivo, a da su granice nešto bez čega se ne može, jednostavno više neće biti mesta. Oni, tako različiti a jednaki, talentovani i uporni, sposobni da budu lideri, u to me svakodnevno uveravaju i prava je čast upoznati ih danas.

Benny Lava wrote:Kusturica o referendumu:

"On ne predstavlja samo odbranu Dana Republike, već i odbranu naše kulture i svega onoga čega ne možemo da se odreknemo - Andrića, Njegoša, Kočića, Dučića, Bećkovića, Pope, Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića... i brojnih drugi", izjavio je Kusturica, preneli su banjalučki mediji.

Dragoslav Mihailović. u čiju odbranu se, po Kusti, pravi referendum u Republici Srpskoj:

....

Ми, хоћу да кажем, у ствари трпимо терор неких горштака проглашених за такозвану динарску расу, који су напустили своје козе и овце у планини и незвани дошли у један питом и доста њањав свет да му кажу да су најбољи и да имају право да му седе на глави. У томе су им помагали режими прве, друге и треће Југославије, а у доброј мери наруку им иде и данашњи режим у Србији, поготову преко двеју водећих демократских странака. Читава идеја о Југославији – а слично се, нажалост, мисли и у садашњој Србији, која је, и поред свих страшних пораза и трагедија у XX веку, тупоумно остала југословенска – била је заснована на бесмисленој етнолошкој теорији Јована Цвијића да најбољи део српског народа не живи у Србији него изван ње, нарочито преко Дрине, и да Срби из Србије имају историјску дужност да изгину да би тај најбољи део сопственог народа привели једној немогућој држави. Та немогућа држава је већ трећи пут у диму и крви нестала, а малоумне југословенске идеје и стечене предности динарске расе у Србији су остале. И ја, припадајући овом смољавом и слинавом свету Србије, повремено пожелим да људима са планине, којих због њихове физичке заводљивости и преварног шарма имам у приличној количини и у фамилији, поручим да нам се скину са врата и да се носе дођавола натраг својим заборављеним гладним козама.

....


U našoj kulturi nema većeg rasiste i, ako hoćete, autošoviniste od Dragoslava Mihailovića. Gde se njega tupson setio, valjda zato što je Mihailović, jelte, 1 nacionalna veličina.

Zuper wrote:Je l neko rekao gosn Mihailovicu da je moravska Srbija par excellenc dinarski kraj po Cvijicu? Neka mu neko saopsti da skoro pola Sumadije i cela zapadna Srbija geografski pripada tzv. Dinarskim Alpima.