otto katz wrote:Hajde, hajde, ne vrijeđaj se. Radi se jednostavno o tome, da ti jednu pozitivnu stvar, naime da su komunisti rehabilitirali domobrane i omogućili im iskupljenje time da dijele radost najljepše igre na svijetu i da pomognu stvoriti klub osobite kulture kao što je Partizan, što takvu jednu autentičnu sportsku i društvenu vrijednost ovdje prezentiraš kao nekakvu mračnu tajnu. Nije ni tajna, ni mračna.
Ti fudbalsko politički obrati '45. kad je Hajduk kao tim NOVJ odbio dalji razvitak u tome smijeru i rađe se vratio svom splitskom, dalmatinskom i hrvatskom identitetu, dočim su zagrebački domobrani platili dug u Partizanu, to je socijalistička Jugoslavija.
ne vredjam se, pogotovo sto ono o cemu pises i o cemu pisem nemaju veze. emancipatorski duh nove drzave rodjen je u ratu i upravo na tome da se hiljadama ljudi koji su bili mladi, zabludeli, rat ih odveo negde gde nisu planirali, nisu okrvavili ruke zlocinima i slicno, izmedju ostalog (ne samo zbog interesa prosirenja vojske) da sansa da zapocnu neki svoj novi zivot, kao i sama zemlja.
ja pisem o tome da je ovo epizoda koja nikada nije nasla svoje mesto u zvanicnim istorijama, da ima more stvari koje bi bilo zanimljivo saznati, koji je stepen dobrovoljnosti (no pun!) postojao, zasto i koliko je stjepanov brat otto ostao u logoru posle rata, sta su momci radili u uniformi, kada su je tacno promenili (i kako) itd.
mozda je apologetama svega komunistickog i partizanskog to nebitno, ali ovi momci su pronosili slavu ustaške drzave koja je za vreme tog rata odigrala najveci broj utakmica u evropi. prosto, neka neko uzme i istrazi taj period, napise knjigu pa ce neko i da procita i donese sam zaključke.
sto se tice toga da prisustvo ratnih sirocadi, semitskih mucenika i ne znam koga jos pokriva potrebu da se o ovome raspravlja, ne znam kakav je to argument.
naravno sve ovo otvara razna druga pitanja, pre svega tajne istorije kraja rata i prvih posleratnih godina, cije smo ishode videli tek 1991.
na kraju ali ne i poslednje, posto vidim da ovde lebdi duh ucitavanja, napisati da je partizan ustaški klub je budalaština iz arsenala onih koji sede na šipci, i javila se tek kada je tuđman došao na vlast u hr kao važan dodatak navijačkom prepucavanju. niko kome se to spočitava - tirke, bora čorba i ko beše treći - nije to radio u treznom stanju pre 1991. a posle toga je em bilo kasno, em se ne tiče toliko samog partizana. valjda svako normalan zna da je partizan bio armijski klub u kome su vladala pravila i odnosi snaga kao u samoj vojsci, gde je između ostalog zabranjeno odbiti naređenje. ne znam da li, sem porodice, uopšte neko zna pod kojim je okolnostima bobek doveden u beograd i šta su bile konsekvence da je to odbio, šteta što se o tome ništa ne zna uprkos tome što je u tako jakoj ideološkoj agendi bilo nužno da delovi istorije ostanu zauvek nepoznati široj javnosti. meni je samo fascinantno da se broj golova koje je neko dao smatra dovoljnim razlogom da to tako ostane i danas. u mom selu u sumadiji, momci koji su 1944 promenili uniformu i presli u partizane, o njima se sapatom govorilo mnogo decenija kasnije.
Home
by Ferenc Puskás Fri Jul 14, 2017 12:18 pm
?
epizoda kad je '44 odigrana tekma između Slavonskog i Zagrebačkog korpusa. Kaže, Zagrebački dobio zahvaljujući aktivnim nogometašima u svom timu. 
