Nogoloptaška svaštara

pa dobro, fkcz i pfc samo pojedincima ukazuju pocasti, nosanjem majica, iscrtavanjem i zidanjem mauzoleja po stadionima i sl.

Tako je. Nismo tako sustavno složni poput Kroata.

oni odaju pocast ustasama, ovi cetnicima i lokalnim ubicama i kriminalcima. kripl fajt bez pobednika.

Top 20 clubs by net debt

1. Manchester United - €536m
2. Benfica - €336m
3. Inter Milan - €306m
4. Valencia - €285m
5. QPR - €279m
6. AC Milan - €249m
7. CSKA Moscow - €224m
8. Galatasaray - €222m
9. Juventus - €209m
10. Roma - €208m
11. Sunderland - €208m
12. PSG - €186m
13. Fenerbahçe - €166m
14. Dinamo Moscow - €164m
15. Atlético de Madrid - €164M
16. Liverpool - €163m
17. Olympique Lyonnais - €159m
18. Monaco - €148m
19. Copenhagen - €138m
20. Schalke 04 - €137m

diktotar wrote:cuveni rendzersi gube u luksemburgu od ekipe ranga nemacka regional

Sprcali toliko keša u poslednjih par meseci i izbace ih konobari... Zauvek govno od kluba.

pa ja sam cuo da grcaju, igra im niko kranjcar i par bivsih vedeta plimuta

Pa grcaju, ali su doveli skupog Portugalca trenera i gomilu za škotske prilike skupih igrača koje je probrao. Evo sad i posle ispadanja Dorransa, koji je za njih nešto najbliže moguće premijerligaškom nivou... Ma, nabijem ih. Sad će UK poresko da iznabada masu klubova što su delili deo plate kroz neoporezive pozajmice igračima, hopefully će ih ponovo ugasiti, ovaj put malo jače.

domaci idioti popizdeli sto gube i zbog sudije, policija ubila jednog i ranila jos nekoliko 

jel vam nekad stiglo na viber nicim izazvano hello we are fc barcelona follow us i mesi smajli 

U mater materinu...

diktotar wrote:jel vam nekad stiglo na viber nicim izazvano hello we are fc barcelona follow us i mesi smajli 

Stiglo.

Filipenko wrote:Imena nacista na dresu. 

bolje na nego U...

Legenda.

Naravno.


Meho Brozović, član dotad Građanskog i igrač NDH vrste morao je u Beograd. Sjećao se…
“Nas sedam-osam komunisti su mobilizirali: Šoštarić, Čajkovski, Bobek, Matekalo (strijelac prvog gola za Banovinu Hrvatsku, op. p.) i ja smo igrali za tim JA. Odmah po okončanju rata, u Beogradu je organizirano prvenstvo tadašnjih republika; armijski tim je igrao van konkurencije, ali je dospio do finala, gdje je poražen od reprezentacije Srbije s 1-0. Onda su od mene zatražili da ostanem u Beogradu. Tko je smio reći – neću. Mislio sam ostati godinu, pa se vratiti u Zagreb, ali sam ostao tri godine.”
U reprezentaciju NDH je bio pozivan i Stjepan Bobek, kao član Građanskog koji je odmah nakon svibnja 1945. godine morao otići u beogradski Partizan, klub jugoslavenske vojske. U razgovorima za novine Bobek, koji je prije godinu dana umro u Beogradu, govorio je:
„Sređeno mi je da kao domobranski djelatnik igram za Građanski koji je tada bio jaka, prava momčad, a Bukovy bio prototip modernog trenera. Igrali smo prave utakmice, bio sam pozvan i u reprezentaciju, a ja sam bio oduševljen kako su me stare zvijezde Građanskog prihvatile“.
Zanimljiva priča išla je i dalje. NDH se raspala, mnogi igrači su opet završili po logorima, čak i Stjepanov brat Otto, a samog Štefa odmah su kao pravog igrača priključili momčadima JNA.
„Ja sam pripao momčadi KNOJ-a koja je nastupila na jednom beogradskom turniru. Na turniru šest republika i vojske ja sam igrao jako dobro, pa su me počeli nagovarati da pređem u vojnički klub koji se tada osnivao. Što sam mogao, ni danas mi nije žao, iako mi se tada nije baš išlo iz Zagreba. Kad si u vojsci uvijek biraš gdje će ti biti bolje, kao u životu. Mogao sam ići negdje u pustinju ili biti u Domu JNA i igrati nogomet. Kako je i Otto, moj brat bio u logoru, tako sam sve to iskoristio, pomogao Ottu, služio vojsku u Beogradu i igrao nogomet. Da, to je bio moj početak u Partizanu“, sjećao se Bobek.


ne stvarno, po vašim računicama, na koliko golova ciganiji se briše fašistička prošlost i postaje legenda?

Odmah je u svibnju 1945. morao otići u klub koji je osnovan u listopadu 1945?

Dakle, kako je postepeno oslobađana Jugoslavija tokom 1944. i 1945. godine, tako je vršena mobilizacija mladića u redove NOV i POJ, od marta 1945. godine u jedinice JA. Računa se da je do sredine 1945. godine u JA bilo skoro 700.000 boraca. Po oslobođenju Srbije i Beograda u jesen 1944. godine, regrutovani su mladi Srbi koji ranije nisu bili u borbi ali i oni koji su bili pripadnici različitih vojnih formacija koje su se borile protiv partizana. Tada su regrutovani i brojni srpski fudbaleri, recimo Rajko Mitić. Međutim, pošto se još u kasnu jesen 1944. godine javila ideja da se pogase predratni beogradski klubovi i osnuje jedan novi klub, tako su ponajbolji srpski igrači oslobođeni vojnih obaveza, ostali su u Beogradu i već od januara 1945. godine trenirali zajedno u Beogradu. U martu 1945. je to i formalizovano i osnovana je Crvena zvezda. Ovaj klub je bio bez premca najbolji u zemlji jer su u njega dovedeni skoro svi najbolji srpski fudbaleri iz predratnog i ratnog perioda - Mrkušić, Lovrić, Branko Stanković, Milovan Ćirić, Rajko Mitić, Kosta Tomašević. Za trenera je postavljen Svetislav Glišović, čuveni predratni fudbaler i za vreme rata urednik sportske rubrike Novog vremena. Ovaj tim je činio i 90% reprezentacije Srbije koja je u leto 1945. godine postala prvi prvak DFJ.

Kako je zemlja postepeno oslobađana, tako su i mladići drugih nacionalnosti regrutovani u JA. Broj bivših domobrana je tako rastao, tako da bivši nedićevci i četnici padaju u procentima. Tako su u JA regrutovani i hrvatski fudbaleri, među kojima je bilo i reprezentativaca NDH. Kada je u leto 1945. igrano to prvo prventvo Jugoslavije u fudbalu, rešeno je da u njemu učestvuje i reprezentacija armije. Na brzinu je sklepan tim od regruta JA i on je na tom turniru osvojio drugo mesto. Pošto su generali i ostali oficiri hteli da imaju i svoj klub, tako je ova ad hoc vojna reprezentacija prebačena u Beograd i pri Centralnom domu JA je u oktobru 1945. osnovano sportsko društvo armije.

Sad mene zanima gde je tu fašistička prošlost? Igranje za NDH je fašizam a primanje trofeja i rukovanje sa Dragim Jovanoviće nije? Ili su svi Hrvati fašisti?

Kondo izgleda ne zna da su domobrani i četnici imali 4 amnestije. Ne brišemo mi prošlost, već se samo smatramo nedostojnim da sudimo očevima osnivačima - Tempu, Koči, Peki, Čoči i drugim veličinama.

Inače, ima divna slika Bobeka sa radne akcije kako obnavlja Beograd, Legenda. Znamo i kome su legende došle iz Hrvatskog Dragovoljca.

Hubert de Montmirail wrote:

Sad mene zanima gde je tu fašistička prošlost? Igranje za NDH je fašizam a primanje trofeja i rukovanje sa Dragim Jovanoviće nije? Ili su svi Hrvati fašisti?

Igranje za tim fašističke države je fašistička prošlost. Čovek je igrao za mladu reprezentaciju ustaške države. Gomila drugih igrača starijih od njega, Matekalo, Brozović, Čajkovski, imaju takvu istoriju koju je oprala igranjem za Partizan. 

Taj detalj iz nečije karijere ne može da izbriše ni prelazak na ekavštinu i doživotni ostanak u Beogradu, što se kod Bobekovih apologeta smatra ključnim argumentom da je OK. Ja bih voleo da vidim neki intervju gde govori o tome ali ga nisam video.

Pišite slobodno o sličnim primerima u drugim timovima, u krajnjoj liniji izbacite Partizan iz jednačine. 

Nema ovo zapravo toliko veze sa današnjim Partizanom koliko sa nasiljem nad istinom i istorijom koja je u temeljima posleratne ideologije i besmislenim kultom sporta. Ove činjenice ne treba da budu nepoznate 70 godina kasnije.

Kondo wrote:Pišite slobodno o sličnim primerima u drugim timovima, u krajnjoj liniji izbacite Partizan iz jednačine. 

Moze li o Rajku?

Why not.

Inače je ta tema reprezentacije NDH dosta zanimljiva pošto je bilo i Srba kolaboratora. Jedan je ostao regularan sve vreme rata a jedan je mislim streljan zbog saradnje "sa neprijateljem".

Baš je zgodno što Nedićeva Srbija nije imala fudbalsku reprezentaciju.

Hubert de Montmirail wrote:Baš je zgodno što Nedićeva Srbija nije imala fudbalsku reprezentaciju.

Baš je zgodno što je Nedićeva Srbija argument dostojan NDH.

Da skratimo, ko je od posleratnih fudbalera FKCZ i FKP nosio nedićevsku, ljotićevsku ili četničku uniformu?

Kondo wrote:Ove činjenice ne treba da budu nepoznate 70 godina kasnije.

Te činjenice nisu bile nepoznate ni tada, naprotiv, uglavnom većina današnjih "otkrića" jesu dobro poznate stvari iz istoriografije i dokumenata i u tadašnjem dobu, ali danas gubitnici iz tog rata pokušavaju da te iste činjenice interpretiraju na drugačiji način, halabukom i arlaukanjem u stilu buzundžija i adžija na koje se ugledaju, pljuvanjem po svemu što je dobro iz istorije, ne bi li stvorili neku novu, lepšu, liberalniju istoriju.

Za mene je recimo mnogo bitniji podatak ko je sve kopao rukama i nogama da izbegne odlazak u vojsku i finalne borbe za oslobođenje zemlje u martu 1945. a to je kompletan tim zvezde, plus sve što je preteklo jer nije moglo da upadne pa se rasporedilo u druge beogradske klubove koji su tada osnivani pri komunističkim organizacijama. Oni su odvratniji od bilo kog domobrana ili četnika koji je iskoristio uslove amnestije i prešao na pravu stranu, koju danas pljuju.

Ne poredim NDH i Nedićevu Srbiju već naglašavam to da se istorija često poigrava sa pojedincima, mimo njihove volje.

Takođe, o nošenju uniforma isto ne bih, iz prostog razloga što je u NDH služenje u domobranstvu bilo obavezno i regrutovano je oko 200.000 ljudi. U Srbiji su Nemci striktno ograničavali broj pripadnika oružanih formacija, oko 25.000 nedićevaca i oko 7.000 ljotićevaca.