Од Истокот златно-жолт ден се раѓа, а навечер на Запад сè се дави в крв.

No Country for Old Man wrote:

Kinder Lad wrote:
Ali kakve to veze ima sa neoliberalizmom kao kombinacijom makroekonomske i spoljne politike? To je jedina stvar koju te molim da dokazes tj povezes u ovom razgovoru. Ja sam u prethodnom postu napisao sta tacno ima veze sa nastankom neoliberalizma i kako. Cilj marketinga je maksimizacija profita kroz - proizvod. Ako je to bio cilj onda su negde opasno fulali. Cilj neoliberalizma je maksimizacija profita kompanije izrazena u vrednosti deonica putem potpune slobode (geografske i politicke) finansijskog kapitala. Ja ne umem jasnije od ovoga da napisem sta mislim.

Твоја прича о настанку победи неолиберализма напросто није тачна, т.ј. превиђа најважније догађаје у том низу: улогу чикашке школе у Пиночеовој контрареволуцији, Реганово и Тачеркино растурање синдиката. 

Molim te NCfOM, naravno da ne previdjam, nego je to upravo ono sto nema veze sa marketingom.

Друго, неолиберализам није само домен макроекономске и спољне политике, да је тако не би било ни по јада. А јесте ово што си написао: максимизација профита кроз потпуно ослобађање капитала. С тим што то "ослобађање" често иде директно против основних људских права.

Ponovo - politika.

Шта је циљ маркетинга? Такође максимизација профита, овај пут кроз освајање што већег дела тржишта. Реч је о природној конвергенцији. Још тачније, неолиберализам рашчишћава терен маркетонгу, док маркетинг долива бензин на пожар, т.ј. прави паре неолиберализму. Маркетинг је у том (еколошком, дабоме) смислу и опаснији од та два: неолиберализам је ипак црква, задовољава се покорном паством, док је маркетинг тај који не престаје да буши и сврдла, коме никада није довољно нити му може бити довољно. Јербо му је так'а нарав.

Kog trzista tj kom trzistu i trzistu cega? Neoliberalizam rasciscava put finansijskom kapitalu. Da neoliberalizam rasciscava put proizvodima...pa ono, ne bi imao ni Brexit, ni Trumpa, a verovatno ni Sandersa. Nije GM kupio Toyotu, nego obrnuto. Nisu Englezi kupili nemacke fabrike automobila, nego obrnuto. Ali u Nemackoj, Koreji, pa donekle i u Japanu ne vlada to sto se smatra neoliberalizmom. Neoliberalizam ne radi u interesu domicilnih kompanija, nego u interesu najvecih nosilaca finansijskog kapitala. A bez konkretne kompanije i konkretnog proizvoda nema ni marketinga. Ali osnovno je: Maksimizacija profita =/= marketing. Profit se moze maksimizirati na mnogo nacina, recimo domicilno zakonodavstvo ti gleda kroz prste, unajmljivanje visestruko jeftinije radne snage...sve to nema veze sa marketingom. A desava se upravo u kontekstu neoliberalizma kao gavni izvor krize.

Тојота или Фоклсваген а све више и Киа су мултинационалне компаније, сасвим налик на рецимо Форд. И сасвим танцују по неолибералној кореографији (неолибрету? ), јербо друге музике више нема. 

Da neoliberalizam rasciscava put proizvodima...pa ono, ne bi imao ni Brexit, ni Trumpa, a verovatno ni Sandersa.

Сваки боговетни икад потписани free-trade уговор, НАФТА, ТПП, дакле није о уклањању баријера и отварању домицилних тржишта? За шта - гле, управо за производе, и управо мултинационалки. Чак је и ЕУ тако кренула, као "бесцаринска зона", а Брегзит је пре последица клатна које се заљуљало у другу страну, где заједничко тржиште и слободан проток робе и капитала сада бива подложно компликованој и слабо транспарентној регулативи, где трговински уговор покушава да прерасте (назад) у државу, али то ради доста трапаво. Колико сам схватио битна идеја пропонената Брегзита је да се придруже ТПП-у, ногама у дупе?

Енихау, наше неслагање је у међусобној спрези између маркетинга и неолиберализма, а око самог неолиберализма се углавном слажемо. Можда да се фокусирамо на дотичну повратну спрегу, коју сам покушао да објасним у претходном посту?

Drugar ima ovde firmu za web development, puno zaposlenih, klijenti iz celog sveta. Ali kaže, posao je procvetao otkako je zabranio da se radi sa firmama iz Ex-Yu.
"Ako se javi bilo ko na srpskohrvatskom jeziku, iz Srbije, Bosne, Hrvatske, bilo ko... reci da smo zatvorili agenciju, da više ne radimo" - ovu direktivu dobili su svi zaposleni. Čak i ako se javi neko naš iz inostranstva, Austrija, Nemačka... ni sa njima se ne radi. Ko god govori srpskohrvatski, nikakav posao sa njim.
Otkako je uveo ovo pravilo, kaže, posao ide nikad bolje. Nikad nije imao probleme oko naplate ili bilo čega.

zastitnik gotama wrote:
Otkako je uveo ovo pravilo, kaže, posao ide nikad bolje. Nikad nije imao probleme oko naplate ili bilo čega.

"Знам ја нас, јебо ти нас"

zastitnik gotama wrote:Drugar ima ovde firmu za web development, puno zaposlenih, klijenti iz celog sveta. 

Шта заиста ради та фирма, ако није тајна? А претпостављам да није.

ne znam ja , moras Istoka da pitas. Pitanje je da liu uopste postoji ta firma nego nesto sere...(takodje ne kaze jel mu taj prijatelj plati radnike po nasim standardima ili po standardima zemalja iz kojih su klijenti)




Mi radimo podjednako sa eks Ju (hteo sam da napisem region, ali ostap bi me ubio , a Filipenko zakopao u sumi) i sa stranim klijentima i nismo imali nikakvih problema. Doduse content strategy i reputation management se mora placati unapred nema kako drugacije.

zastitnik gotama wrote:(hteo sam da napisem region, ali ostap bi me ubio , a Filipenko zakopao u sumi)

ako napišeš 'na ovim prostorima', ne treba ti ni hljeba ni vode.

Аааа, Истоков другар а не твој! Sorry, honest mistake.

zastitnik gotama wrote:ne znam ja , moras Istoka da pitas. Pitanje je da liu uopste postoji ta firma 

Ma de postoji... Njegovi vlazni snovi.

No Country for Old Man wrote:


Шта је циљ маркетинга? Такође максимизација профита, овај пут кроз освајање што већег дела тржишта. Реч је о природној конвергенцији. Још тачније, неолиберализам рашчишћава терен маркетонгу, док маркетинг долива бензин на пожар, т.ј. прави паре неолиберализму. Маркетинг је у том (еколошком, дабоме) смислу и опаснији од та два: неолиберализам је ипак црква, задовољава се покорном паством, док је маркетинг тај који не престаје да буши и сврдла, коме никада није довољно нити му може бити довољно. Јербо му је так'а нарав.

Narav logike kapitala je takva, marketing je tu "samo" alat, u službi uvećanja profita i daljeg širenja tržišta.

Kinder Lad wrote:

To both 

Ne mora da bude rast, može da bude i preorijentacija u skladu sa zahtevima tržišta, naravno da je u konačnici cilj rast, ali ne "stalni rast". Marketing obuhvata celokupno poslovanje preduzeća na tržištu, mislim, možemo da kažemo da je kapitalizam, odnosno tržišna ekonomija uzrok propasti planete, pa onda u okviru toga i marketing odnosno "tržištovanje/tržištarenje", ali u okviru kapitalizma sasvim sigurno nije marketing uzrok nikakve propasti.

Ova kovanica "u skladu sa zahtevima tržišta" zvuči tako da tržište tj. potrošači odlučuju o tome šta će se i kako proizvoditi i da imaju značajnu ulogu u sudbini kompanija na tržištu, što je u najboljem slučaju delimično tačno. Jer, kompanije stvaraju nove "potrebe" kao i ciljne grupe kao sredstvo za svesno podsticanje potrošnje koja je opet sredstvo za kontrolu masovne proizvodnje. Ono, Edward Bernays i taj rad. 

Šta bi se desilo kada bi npr. prodaja sledećeg iPhonea i iPada opala za 3/4 jer je većina targetiranih potrošača odlučila da neće da kupuje nove modele svake godine? Pa značajno bi im opao profit i vrednost deonica, možda bi čak i propali. A zašto se to ne dešava, tj. zašto nema pravog otpora sadašnjem potrošačkom mentalitetu, je pravo pitanje.

Kinder Lad wrote:

No Country for Old Man wrote:Океј, пробаћу овако, па ако не помогне мислим да полако мањујем... Маркетинг је оно што генерише неолиберални притисак.

To treba dokazati, a nisam do sada nigde video da je neko to uradio. Marketing filozofija, odnosno marketing koncepti su usko povezani sa tzv. "menadžerskim kapitalizmom", opet generalno povezanim sa proizvodom (robom ili uslugom). Neoliberalizam je povezan sa rastom uloge finansijskog kapitala do kojeg je došlo rešavanjem pitanja deficita izdavanjem državnih obveznica i promenom fokusa sa proizvoda i položaja kompanije na tržištu istog ka vrednosti akcija kao više-manje jedinom izrazu vrednosti kompanije. I to je naravno bilo uslovljeno političkim odlukama sa dalekosežnim posledicama po sve. Uopšte nije tako jednostavno.

A zašto je došlo do te promene? Šta imaju npr. vlasnici GMa od kratkoročnog uvećanja vrednosti deonica kad je kompanija bankrotirala? I jel možeš da objasniš u kakvoj je to vezi sa rešavanjem deficita izdavanjem obveznica, ne vidim kako je to povezano? To mi deluje da je više posledica nekog fundamentalnijeg uzroka u strukturi kapitalizma a ne pravi uzrok.

Kinder Lad wrote:

Kog trzista tj kom trzistu i trzistu cega? Neoliberalizam rasciscava put finansijskom kapitalu. Da neoliberalizam rasciscava put proizvodima...pa ono, ne bi imao ni Brexit, ni Trumpa, a verovatno ni Sandersa. Nije GM kupio Toyotu, nego obrnuto. Nisu Englezi kupili nemacke fabrike automobila, nego obrnuto. Ali u Nemackoj, Koreji, pa donekle i u Japanu ne vlada to sto se smatra neoliberalizmom. Neoliberalizam ne radi u interesu domicilnih kompanija, nego u interesu najvecih nosilaca finansijskog kapitala. A bez konkretne kompanije i konkretnog proizvoda nema ni marketinga. Ali osnovno je: Maksimizacija profita =/= marketing. Profit se moze maksimizirati na mnogo nacina, recimo domicilno zakonodavstvo ti gleda kroz prste, unajmljivanje visestruko jeftinije radne snage...sve to nema veze sa marketingom. A desava se upravo u kontekstu neoliberalizma kao gavni izvor krize.

Neoliberalizam itekako može da radi u interesu domicilnih kompanija. Nemačka ti je najbolji primer za to. Evrozona je osmišljena sa ciljem neoliberalne eskploatacije periferirnih zemalja od strane centra. Monetarna unija sa "greškom" koja zahteva da se države članice odreknu suvereniteta nad valutom, što za rezultat ima nepotrebno izlaganje njihovih fiskalnih politika tržišnim silama i gubljenja važnog alata u kontroli domaćih privreda - kontraciklična fiskalna politika. Omogućavanje periferiji da koristi valutu koja je odmah vredila više nego domaće valute znači da periferija ima veću kupovnu moć u odnosu na Nemačku nego pre evra. Izvozno orijentisani sektori su odma profitirali od takve situacije: 1) povećanjem izvoza ka periferiji i 2) pritiskom na plate unutar Nemačke i podrivanjem pregovaračke moći nemačkog radništva.

ontheotherhand wrote: Šta imaju npr. vlasnici GMa od kratkoročnog uvećanja vrednosti deonica kad je kompanija bankrotirala?

Шта уопште значи та вредност деоница?

Већ сам једном питао на тамоу, ал' је одговор био полурелигиозан (тј "прочитај наше библије, кашће ти се само"), па да пробам поново.

Фирма А изда 1000 деоница по 1. Прода их по толико, дакле увећала је свој капитал за 1000. Онда неко неком прода десет тих деоница по 2. Фирма и даље има новаца колико је имала и пре, дакле онај капитал + 1000, али сад фирма вреди капитал+2000, јер сад све деонице вреде по цени последње продаје. Оно, фирма сад има шансу да прода још деоница по 2, али кад би их сад изнела, вероватно би вределе 1,8 (па би изгубила и 200 од оне теоретске вредности). Моје питање је гласило "ако је новац мерило вредности, шта то вреди додатних 1000?". Којим процесом је настала та вредност? И обратно, ако вредност деоница падне за, рецимо, 90%, шта се то уништило, која је то вредност нестала?

Sve je to prodaja budućnosti, nema tu realne vrednosti ma šta vračevi ekonomije pričali. Neko vredi danas zato što svi mislimo da će sutra da radi dobro.

А ми својевремено кукали на договорну економију.

Sve je pogrešno, ceo sistem se zasniva na rastu i na predviđanjima rasta. Rastu produktivnosti, rastu profitabilnosti, smanjenju troškova i sličnim glupostima. Problem je što smo zatočenici rasta koji nam uopšte nije potreban. Rast uništava planetu, rast primorava brzu izmenu, prekomernu proizvodnju, jako veliko stvaranje otpada. Imam u vikendici frižider star 70 godina i bojler star oko 60 i to je ono što mora biti sprečeno po svaku cenu. Najbrojniji razvojni projekti su pojeftinjenja. Šah! Šeh! Šuh! Konjuh! Hej konju, misli na generaciju potonju...

Али како би другачије баш сваки произвођеч сваких годину-две избацио нову врсту пасте за зубе, бољу него иједна њихова што је била пре? Рекао би човек да након сто-двеста година производње технологија мора већ једном да сазри и стабилизује се, али не.

ova digresija na topiku cini da se osecam kao Dik Vitman medju hipicima molim vas nastavite, dosta je zabavano

Ма ја све мислио да смо на главничарству 101, кад оно нема ко да нас надахне него Исток...

А за то што рече друг Абалкин о појефтињењима, не сећам се ког је то дана било велико појефтињење чоколаде, кад је избачен скоро сав какао и замењен неком Еннн препаратом, ако неко зна, треба ми за дневник - ког дана је то било?

Неки дан смо рачунали госпоја и ја и дошли до закључка да штедимо отприлике 20% ако не и јаче што од сухомеснатог индустријског купујемо само чајну и кулен (шунка и сланина домаћи). Јер кад купујемо брзу храну, оно што је набризгано емулгаторима па мора да се потроши за три дана, тога треба много више да се човек засити, тако да то у ствари изађе скупље.

šta je hipičko u tome što čovečanstvo zbog pogrešnog sistema troši desetak puta više resursa nego što je nophodno, mahom neobnovljivih, čisto da unesreći generacije koje dolaze

znam dosta bogatuna, većina ima čudno shvatanje života, ponašaju se kao da će živeti večno

zato cenim pušače

Nema ništa hipičko. To što pričaš je suva istina, a ko misli da nismo u kurcu neka prebroji mrtve u Siriji: dugogodišnja suša izazvana globalnim otopljavanjem nabila je ljude u gradove i, uz zdušnu pomoć regionalnih i svetskih igrača, lonac je eksplodirao.

Jedino - ovo nisu devedesete, osamdesete. Ekološka svest kao etički izbor je lejm, otišla je na ropotarnicu istorije zajedno sa pristojnošću koja se danas zove politička korektnost i zdušno se izbegava.

Lev Abalkin wrote:Sve je pogrešno, ceo sistem se zasniva na rastu i na predviđanjima rasta. Rastu produktivnosti, rastu profitabilnosti, smanjenju troškova i sličnim glupostima. Problem je što smo zatočenici rasta koji nam uopšte nije potreban. Rast uništava planetu, rast primorava brzu izmenu, prekomernu proizvodnju, jako veliko stvaranje otpada. Imam u vikendici frižider star 70 godina i bojler star oko 60 i to je ono što mora biti sprečeno po svaku cenu. Najbrojniji razvojni projekti su pojeftinjenja. Šah! Šeh! Šuh! Konjuh! Hej konju, misli na generaciju potonju...

Да, само што је та "грешка" истовремено и основни покретач капитализма, т.ј. капитализам уопште није могућ без мита о бесконачном расту. И ту је основни зајеб: поправка система (= исправка грешке) није изводљива, та комплетна ствар мора да се размонтира и замени. А нико не зна како, т.ј. ови што су као нешто покушавали су усрали ствар још 100 пута горе. So here we are.

Ту постоји превише недодирљивих премиса, помоћу којих се систем зафарбава у ћошак корак по корак, миц по миц, и све мање потеза му је на располагању. Онако напамет

- нико не сме да буде у минусу иначе ће да банкротира, одузеће му све или ће морати да бежи - осим главних банака, које ладно могу да позајмљују паре које немају, и да то позајмљују другим банкама које онда на основу позајмљених 100 могу да другом дају 500-800-1000 на зајам; те паре су имагинарне али на основу њих банке извлаче стварну камату; покушајте било шта од тога да ви урадите банци

- својина је светиња, осим оне пре првобитне акумулације (без обзира да ли се ради о колонизацији, пљачкашким баронима из 19. века, данашњим транзиционим тајкунима), која се прво стекне па тек онда правно штити

- уговор је светиња, осим ако се ради о штедном улогу, уговору са радницима, уговору са претходним власницима приликом акумулације (уговор ЏМа са банком је светиња, уговор ЏМа са радницима је јебига извинте нећемо моћи; уговор грчких олигарха са Голдман Саксом мора да се испоштује а уговор грчке владе са сопственим чиновницима не мора; уговори са Америчким Американцима су сви до једног прекршени) или правом прече куповине у јавном интересу (поруше цело насеље да би неко изградио стадион)

- тржиште мора да буде слободно у једном смеру

- тржиште мора да буде слободно за проток новца скроз, за проток робе донекле, за проток радне снаге никако

- плата мора да буде тајна међу радницима; нико не спречава послодавце да између себе договарају колико ће шта да плате

Ko zna, možda je industrijski kapitalizam terminalna faza, endgame 10k-godišnjeg eksperimenta čovečanstva zvanog civilizacija. Stotine hiljada da ne kažem miliona godina pre toga su ljudi živeli u egalitarnim i ekološkim održivim društvenim strukturama. I onda dođe "napredak" u vidu hijerarhijske civilizacije, a posebno njene industrijske varijante i sve ode u majčinu za samo par stotina godina.

Istok Pavlovic
15 mins ·
“Ugrađivanje pretpostavke” u copywritingu:
Pogledajte slogan Donalda Trampa. Koja je najjača reč u ovom sloganu, reč koja budi najjače emocije? Ne, to nije “Amerika”, niti “great”. Tajna ovog slogana je reč “AGAIN”.
Ovo je NLP tehnika koja se zove “ugrađivanje pretpostavke”. Hajde da dekonstruišemo Trampov primer, a onda ću vam dati još par primera kako se ovo primenjuje u marketingu.
Reč AGAIN ovde ugrađuje pretpostavku, da je Amerika nekada bila velika i moćna, da danas više nije kao nekad, ali da to može da se vrati. Ovo automatski pogađa u srce sve ljude koji misle da se “nekada živelo bolje nego danas”. Znate i sami taj narativ - i kod nas u Srbiji masa ljudi tako misli.
Da je Tramp rekao “Let’s make America great!”, BEZ AGAIN, prosečna reakcija Amerikanca bila bi “pa mi već jesmo great, hoćeš da kažeš da Amerika nije great, ne voliš svoju zemlju?!”. Vidite koliku razliku pravi samo ovo jedno again, i kako nesvesno ugrađuje pretpostavku.
Hajde da primenimo ovo na jednom drugom primeru.
Prodajemo preparat koji muškarcima pomaže da budu bolji u seksu (da imaju jaču erekciju, duže mogu da izdrže, itd.) Zamislite da imamo naslov “KAKO DA BUDETE BOLJI U KREVETU”. Prosečan muškarac koji to čita pomisliće “Šta, hoćeš da kažeš da ja nisam dobar? Na mene se ovo ne odnosi, neću da kliknem. To možda neko drugi ima taj problem, ali ja ne.”
Hajde sad da iskoristimo NLP tehniku “ugrađivanja pretpostavke” u ovaj naslov. Napisaćemo:
“KAKO DA BUDETE JOŠ BOLJI U KREVETU”. Vidite koliko veliku razliku pravi samo ova reč “JOŠ”.
Sada smo nesvesno “ugradili pretpostavku” čitaocu. Reč “JOŠ” zapravo mu govori “Ti si trenutno veoma dobar u krevetu, ti si nesumnjivo veliki zavodnik i šmeker, ali postoji način da budeš još bolji”.

Сама реч "копирајтинг" је муфљуска по себи. Прво што нема везе са копирајтом. Ово није никаква копија (бар не по намери, мада често испада тако ), него је "copy" овде четврто значење те речи ("the text of a news story, advertisement, or the like"). Зашто су то тако назвали, немам појма, само знам да су замутили воду.