Slave to the Grind

Indy wrote:Uh, to što Viljem kritikuje iznad, baš me podseća na netkoga od tamoa. Isto ko živi u kuli od slonovače, a mašta o tome da gazi blato do kolena i nosi (self-made, naravno) motiku preko ramena.

Stvarno ne razumem.

Istina.

Kinder Lad wrote:

William Murderface wrote:Naglasio sam da ne mislim na meritokratiju kao praksu (ona u punom smislu ne postoji nigde, ili samo u uskim stratumima, kao što kažeš, i opet, ne samo u Srbiji) - nego kao na dominantnu ideologiju - način na koji uspešni, ali i oni manje uspešni, vide sebe - prvi kao zaslužene pobednike koji su sve zaradili sa svojih deset prstiju, drugi kao gubitnike koji se nisu dovoljno trudili. Ovo je gledište koje se sve više širi i u Srbiji i neizbežni je pratilac tržišne ekonomije (čak i one vrlo nesavršeno tržišne kakva je Srbija) i marketizacije talenata i sposobnosti. Rastuća popularnost DJB je jasan idnikator toga.

ja stvarno mislim da ti koji u srbiji misle da su za meritokratiju (okvirno, okvirno, DJB sledbenici) da oni u stvari ne znaju za sta su. Kad bi ih neko oporezivao kako dolikuje za ono sto zaradjuju drugu bi pesmu pevali.

da ne skrecem previse sa teme, ogromna vecina napisanog u tekstu stoji, jedino kazem da smo mi mnooooogo daleko od toga.

Ja se slaže, ali nismo o tome pričali, nego o meritokratiji kao ideologiji. Od toga uopšte nismo daleko, štaviše, već smo uveliko u njoj. Recimo jedan od detalja iz teksta koji smatram jako bitnim je činjenica da ljudi koji izgube posao, ili ne mogu da ga nađu (uprkos trudu koji u to ulažu) osećaju pre svega sramotu, a ne bes, ili ljutnju, ili prosto nezadovljstvo. To već dobrano postoji i u Srbiji, bez obzira što u Srbiji borba na "tržištu" podrazumeva i nalaženje veza, stranačke kombinacije, itd. Neuspeh je totalan - on se ne vidi kao nepravda, pa čak ni loša sreća, nego kao dokaz lične bezvrednosti.

Ma sretnem ja svojevremeno jednu poznanicu iz srednje, koja se u međuvremenu, pravo s fakulteta, zaposlila u ministarstvu rudarstva i energetike, ni manje ni više. Tad je baš bila mlada (malo je mlađa od mene, ali i ja sam tad bio mlad ) kako ona veruje kako svako može da postigne ono što želi i ako to stvarno želi i ako radi na sebi, i tako neke priče, znate već. E, da, azboravih da napomenem da je tata profesor na fakultetu koji je završila i funkcioner stranke koja je tada bila na vlasti.

To.

William Murderface wrote:

Kinder Lad wrote:

ja stvarno mislim da ti koji u srbiji misle da su za meritokratiju (okvirno, okvirno, DJB sledbenici) da oni u stvari ne znaju za sta su. Kad bi ih neko oporezivao kako dolikuje za ono sto zaradjuju drugu bi pesmu pevali.

da ne skrecem previse sa teme, ogromna vecina napisanog u tekstu stoji, jedino kazem da smo mi mnooooogo daleko od toga.

Ja se slaže, ali nismo o tome pričali, nego o meritokratiji kao ideologiji. Od toga uopšte nismo daleko, štaviše, već smo uveliko u njoj. Recimo jedan od detalja iz teksta koji smatram jako bitnim je činjenica da ljudi koji izgube posao, ili ne mogu da ga nađu (uprkos trudu koji u to ulažu) osećaju pre svega sramotu, a ne bes, ili ljutnju, ili prosto nezadovljstvo. To već dobrano postoji i u Srbiji, bez obzira što u Srbiji borba na "tržištu" podrazumeva i nalaženje veza, stranačke kombinacije, itd. Neuspeh je totalan - on se ne vidi kao nepravda, pa čak ni loša sreća, nego kao dokaz lične bezvrednosti.

po mom nekom vidjenju, tacno je, ne dozivljava se kao losa sreca ili nepravda (mada toga ima donekle), ali ne dozivljava se ni kao "bezvrednost" na onaj nacin na koji se dozivljava na zapadu ili, ajd, da kazem, u razvijenom svetu. Dozivljava se kao zapravo nesto jos gore. Upravo zbog toga sto se posao u ogromnoj vecini slucajeva nalazi direktno preko veze (ne preporuke) tj rodbinsko/komsijsko/kumovskih/stranackih veza, tim je osuda jos veca, u smislu ne kao "ma on sigurno ne vredi na trzistu/u struci kad ga niko ne zaposljava", nego kao "kakav je on to covek kad ama bas niko nece da mu pomogne".Tako da smo mi u situaciji zapravo puno goroj nego sto je tamo gde, fakat, jeste lose. Ili, ukratko, lose je "vredis koliko znas", ali, naravno, jos gore je "vredis koga znas". A tu smo mi (i ne samo mi, naravno).

No Country wrote:Ма да, то је прича о томе како је Вук Јеремић са 32 постао министар, јер је био "најбољи".

Da, ali bukvalno svi znaju da nije to, nego znaju sta je.

William Murderface wrote:Ma sretnem ja svojevremeno jednu poznanicu iz srednje, koja se u međuvremenu, pravo s fakulteta, zaposlila u ministarstvu rudarstva i energetike, ni manje ni više. Tad je baš bila mlada (malo je mlađa od mene, ali i ja sam tad bio mlad ) kako ona veruje kako svako može da postigne ono što želi i ako to stvarno želi i ako radi na sebi, i tako neke priče, znate već. E, da, azboravih da napomenem da je tata profesor na fakultetu koji je završila i funkcioner stranke koja je tada bila na vlasti.

Jeste, no sopstveno vidjenje sebe "uspesnih" je vrlo malo bitno u drustvu opcenito neuspesnih. I to se upravo pokazalo i sa Trumpom i, u malo manjoj meri, sa Brexitom. Ta prica fercera dok je vise od 50% uspesno, posle toga - Trump (ili nesto jos gore)

U mom iskustvu, ta dva narativa se mešaju u jednoj frazi - nije uspeo da se snađe. Naravno da u Srbiji "uspeh" mnogo više zavisi od stvari koje pominješ, nego od znanja ili kvalifikacija, ali presudna stvar je u tome da se krivica prebacuje na tebe - nisi znao, nisi umeo. Naravno da to izgleda još komičnije kada su elite tako očigledno nepotističke, ali to ne znači da priča ne radi. Ideologija prosto gazi činjenice.

William Murderface wrote:U mom iskustvu, ta dva narativa se mešaju u jednoj frazi - nije uspeo da se snađe. Naravno da u Srbiji "uspeh" mnogo više zavisi od stvari koje pominješ, nego od znanja ili kvalifikacija, ali presudna stvar je u tome da se krivica prebacuje na tebe - nisi znao, nisi umeo. Naravno da to izgleda još komičnije kada su elite tako očigledno nepotističke, ali to ne znači da priča ne radi. Ideologija prosto gazi činjenice.

Pa ok, ali to jos samo dodaje na razlici. "Snaci se" sa sobom vuce oslobadjanje od skoro svih moralnih normi ukljucujuci i postovanje zakona. Razlicito je. I zato sto je razlicito - upravo zato teze dolazi do buntova.

Kinder Lad wrote:

William Murderface wrote:Ma sretnem ja svojevremeno jednu poznanicu iz srednje, koja se u međuvremenu, pravo s fakulteta, zaposlila u ministarstvu rudarstva i energetike, ni manje ni više. Tad je baš bila mlada (malo je mlađa od mene, ali i ja sam tad bio mlad ) kako ona veruje kako svako može da postigne ono što želi i ako to stvarno želi i ako radi na sebi, i tako neke priče, znate već. E, da, azboravih da napomenem da je tata profesor na fakultetu koji je završila i funkcioner stranke koja je tada bila na vlasti.

Jeste, no sopstveno vidjenje sebe "uspesnih" je vrlo malo bitno u drustvu opcenito neuspesnih. I to se upravo pokazalo i sa Trumpom i, u malo manjoj meri, sa Brexitom. Ta prica fercera dok je vise od 50% uspesno, posle toga - Trump (ili nesto jos gore)

Ali šta se zapravo pokazalo, i tu je dobar ovaj tekst iz Atlantika - da resantiman postoji, ali da se kao neprijatelji ne vide finansijske elite, self-made men poput Trampa, koji su sve sai zaradili (od 200 milona dolara koje im je tata ostavio), nego imigranti, druge rase, birokrate iz Vašingtona, čak i sindikati. Narativ je još uvek prepoznatljivo individualistički i meritokratski, samo nam afirmativna akcija kvari meritokratiju i ubacuje ljude manjine preko reda.

Kinder Lad wrote:

William Murderface wrote:U mom iskustvu, ta dva narativa se mešaju u jednoj frazi - nije uspeo da se snađe. Naravno da u Srbiji "uspeh" mnogo više zavisi od stvari koje pominješ, nego od znanja ili kvalifikacija, ali presudna stvar je u tome da se krivica prebacuje na tebe - nisi znao, nisi umeo. Naravno da to izgleda još komičnije kada su elite tako očigledno nepotističke, ali to ne znači da priča ne radi. Ideologija prosto gazi činjenice.

Pa ok, ali to jos samo dodaje na razlici. "Snaci se" sa sobom vuce oslobadjanje od skoro svih moralnih normi ukljucujuci i postovanje zakona. Razlicito je. I zato sto je razlicito - upravo zato teze dolazi do buntova.

Poštuju se one norme koje de facto upravljaju društvom. Ko u okviru nji ne uspe da se snađe, taj je luzer.

William Murderface wrote:

Kinder Lad wrote:

Jeste, no sopstveno vidjenje sebe "uspesnih" je vrlo malo bitno u drustvu opcenito neuspesnih. I to se upravo pokazalo i sa Trumpom i, u malo manjoj meri, sa Brexitom. Ta prica fercera dok je vise od 50% uspesno, posle toga - Trump (ili nesto jos gore)

Ali šta se zapravo pokazalo, i tu je dobar ovaj tekst iz Atlantika - da resantiman postoji, ali da se kao neprijatelji ne vide finansijske elite, self-made men poput Trampa, koji su sve sai zaradili (od 200 milona dolara koje im je tata ostavio), nego imigranti, druge rase, birokrate iz Vašingtona, čak i sindikati. Narativ je još uvek prepoznatljivo individualistički i meritokratski, samo nam afirmativna akcija kvari meritokratiju i ubacuje ljude manjine preko reda.

ok, to je pitanje formiranja narativa, pitanje medija (ne samo politickih) itd. i, slazem se, tesko je odvojiti individualizam i meritokratiju. To ce bas tesko ici.

William Murderface wrote:

Kinder Lad wrote:

Pa ok, ali to jos samo dodaje na razlici. "Snaci se" sa sobom vuce oslobadjanje od skoro svih moralnih normi ukljucujuci i postovanje zakona. Razlicito je. I zato sto je razlicito - upravo zato teze dolazi do buntova.

Poštuju se one norme koje de facto upravljaju društvom. Ko u okviru nji ne uspe da se snađe, taj je luzer.

tacno. ja samo kazem da se te norme malo razlikuju, i te razlike na specifican nacin uticu na unutardrustvenu dinamiku (pa i unutar jedne licnosti, psiholosku), od normi u drustvima o kojima se u tekstu govori.

No Country wrote:Ма ради непотизам и овде, шта вам је. Не баш страначко запошљавање, тога углавном нема, али везе-познанства-тзв. networking... колк'о волеш. И ово нешто горе, позиционирање-селф-брендирање, не знам ни како да назовем ту фолиражу, али дефинитивно спада под индустрију привида. Ајде, у којој би то правој меритократији на врх испливао један Трамп?

Znamo NC, no Srbija ( i slicni) su u daleko goroj poziciji.

ontheotherhand wrote:

паће wrote:На целу ту хај тек, финансијску и осталу булументу у вишим ешалонима корпорација, хај тек фирми пред изласком на берзу или под притиском улагача, на добар део Менхетна и Силицијумске долине и слично. Тамо тај сентимент можда још увек и опстаје у неком облику. Остатак света има сасвим друге проблеме.

Pa ne znam baš, to možda važi za one na vrhu koji žive od obrta kapitala a da prstom ne moraju da mrdnu, ovi ispod su samo wage slaves, ma koliko dobro zarađivali. Radno vreme u npr. investicionom bankarstvu je suludo, tipa 80-90 sati nedeljno. Evo primer kako to može loše da se završi. 

Neki rentijer sa nekoliko stanova ili vlasnik malog biznisa je u mnogo boljoj boziciji nego zaposleni na Wall Streetu i u SD, jer ima veću slobodu da organizuje svoj život kako želi.

Ono sto sam ja imala prilike da vidim od vlasnika malih biznisa, oni su u definitivno goroj situaciji od nekog ko je u 9-5 prici.

No Country wrote:Вас двојица да отворите једну специјалну тему за неразумевање, па тамо до миле воље!

Ovaj put nije kriv Viljem, nego samo ja... Stvarno, zašto prvo otvorim forum, a tek onda oči?!

Nešto sam pogrešno razumeo, zanemarite.

A zanimljiva tema, samo moram još bar jednu kafu.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne osvane!

Биљем пронашао часовне зоне (биле су се откотрљале испод фрижидера).

Него, мени се све чини да ми овде меритократију схватамо буквално, као "владају заслужни, они који су то стекли". Мислим да је ствар обрнута, што и провејава кроз неколико прича овде, да они који су стекли и владају то оправдавају некаквим својим заслугама, којих углавном нема. Тј ако су још нерођени утицали да им преци буду богати и моћни, ето су и награђени за тај труд.

Drugim rečima, nejednakost počinje rođenjem.

Добрим делом, а онда се труде да то прикажу као поштено стечено.