Препоручите сајнс фикшн, хорор, епик фантази и томе слично

William Murderface wrote:Pa to i kažem, dobar je, ali kad su filmovi poput njega i Final Girls najbolji na listi, onda vidiš koliko je produkcija žanrovski pravovernijih horora bila loša. Mislim ja bih rekao da on i jeste horor u širem smislu (ako su to i Fearless Vampire Killers i Shaun of the Dead, onda što ne bi bio i ovaj), samo je opet problem kad ti samo takvi horori valjaju u celoj godini.

Poltergeista sam gledao i to u bioskopu, aaaargh! Užasno loše, potpuno nepotreban, izgleda jeftino, neubedljivo, ma strašno. Ne znam da li si gledao original? To je bio jedan od prvih horora koje sam u životu gledao, na videu, kod nekih porodičnih prijatelja (u to vreme je video bio retkost i mi ga još nismo imali) i posle nisam mogao da spavam cele noći.

Uporedi samo čuveni clown scene u originalu i u rimejku, i provali koliko je prva genijalnija od druge i na koje sve načine.

William Murderface wrote:A na nekoj listi najboljih horora 2015-e sam naiao i na ovaj

'When Animals Dream'

 
Overlooked upon its release, Danish filmmaker Jonas Alexander Arnby's entry in the teenage-girls-coming-of-age-via-werewolf-transformation subgenre (see Ginger Snaps) contrasts the folkloric atmosphere of a seaside town with the frustrating reality of an outcast girl in a small population. Often lovely and lyrical, this symbolically loaded horror movie treats its lead's lycanthropic condition not as beast within, but an empowering development and a message to ostracized teen girls everywhere: "You do you." SZ

William Murderface wrote:Odgledao sam, na jedvite jade, The Witch, naveliko hvaljeni horor hit prošle godine. Pretnciozno, isprazno, dosadno. Lepo snimljeno, ali to je sve. Likovi u filmu govore nekim arhaičnim engleskim što često proizvodi nehotično komične efekte, posebno kad počnu da vode dijaloge koji po sadržaju nikako ne mogu da se uklope u period, nego izgledaju kao porodične svađe iz nekog sitkoma. Vizuelno film je na tragu Tarkovskog, ranog Bergmana i fon Trira iz Antihrista, ali zapletom ne opravdava pretencioznost ovakvog stila i rezultat je opet nenamerno komičan i neuverljiv. Tema je hiljadu puta viđena i bolje obrađena na drugim mestima (puritanci u sukobu sa prirodom i buđenjem ženske seksualnosti), a svoj jedini potencijalni adut - dvosmislenost po pitanju natprirodnog (da li gledamo puritance razjedane sopstvenom paranojom ili pravi sukob sa natprirodnim silama) film prokocka već u prvih deset minuta kad nam prikaže sasvim "stvarnu" vešticu kako ubije bebu i od njene krvi i mesa napravi nekakav ointment za letenje. Posle toga misterije nema, a nema ni peripetije, sve je potpuno prava linija sve do kraja.

Ovo mi zvuči kao najprecizniji opis filma, iz jedne od retkih negativnih kritika:

The Witch is bargain basement Terence Malick crossed with a Roman Polanski wannabe and dollops of half-baked Bergman, but worse yet, is not unlike lower-drawer M. Night Shyamalan

Na Rottenu tera 91% fresh. Jebo takve kritičare.

Audience score je već mnogo realnijih 51%, mada je i to previše.

Benny Lava wrote: prikazuje veštice onakvim kakvim ih pamti predanje. 

William Murderface wrote: a svoj jedini potencijalni adut - dvosmislenost po pitanju natprirodnog (da li gledamo puritance razjedane sopstvenom paranojom ili pravi sukob sa natprirodnim silama) film prokocka već u prvih deset minuta 

uskok i ajduk wrote:

William Murderface wrote: a svoj jedini potencijalni adut - dvosmislenost po pitanju natprirodnog (da li gledamo puritance razjedane sopstvenom paranojom ili pravi sukob sa natprirodnim silama) film prokocka već u prvih deset minuta 

 
Погледао "Вештицу", а кад би оцењивали од 1 до 5, дао бих му јаку четворку.

Ова дилема коју си поставио, или, или, не стоји. Сусрет са дивљином је много сложенији. Ја бих повукао паралелу са нашом "Лелејском гором", а зашто, зато јер је ту још очигледније да не мора бити ни сујеверје, ни натприродна сила, да би неко у дивљину ушао као један човек, а из ње изашао као неки сасвим други, они више нису пуританци, као што ни прогнани партизан из Лелејске горе више није ортодоксни комуниста. Све се мења. Глава породице жели натраг у заједницу, а супруга иде корак даље, она би у Енглеску, обоје (у ствари сво троје одраслијих) имају страховиту кризу вере у сусрету са природом. 

Обе димензије (или више њих) теку паралелно, и вештичарење и промена вредности, промена која би текла и да се вештице нису појавиле.  

Ово је више филм о усамљености човека и о суровости природе. Него о вештицама. Бар ја то тако доживљавам.