William Murderface wrote: Autor ne ume da se odluči šta prikazuje - neke moguće "nas", ili nekakav svet koji je namerno poptuno izuzet iz naše realnosti. Ono prvo nije, jer oni svojim reakcijama ne liče na "nas",
Па сад..... Сећаш ли се оне песме коју управник хотела пева (Something's gotten hold of my heart) , ја као цмиздрави романтик много волим ту песму и волим да је чујем онаква каква је изворно, чиста, је ли... У извођењу управника песма звучи смешно и страшно у исто време, звучи као: певам, али не верујем у ту песму, певам да испуним форму... То ЈЕСМО МИ, глас управника заправо дочарава мој осећај те песме када је слушам на јутјубу (волим је, али не верујем у њу, не препуштам јој се).
Анђео wrote:Sad sam pročitao ovo. Pa ukratko - junaci nemaju izbor, oni su primorani da u određenom roku nađu partnera ili će ih pretvoriti u životinje (osnovna premisa u filmu, jača od ovoga o čemu pišeš). Ti si (uz Williamovu pomoć) usitnio film, pa iz svake stvari u filmu izvlačiš zasebnu pouku i na taj način nalaziš u filmu ono što želiš da vidiš. Ako film gradi jedan sopstveni, originalni svet onda je ono što je primarno kakav je taj svet u celosti.
Нисам разумео примедбу, гости хотела 45 дана активно траже партнера (са могућностима продужетка, ако се истакну у неким акцијама) и имају слободу да одаберу компатибилног партнера, или уколико се не уклапају ни са једним, да симулирају компатибилност. Немају избор да остану самци, а могу да слободно бирају између свих цица/мацана у хотелу.