William Murderface wrote:
Ali kakva plitka mudrost - veze su zasnovane na neiskrenosti i cesto se pretvaramo da smo ono sto nismo da bismo u njih usli. Really? Ravno 50 godina nakon "Ko se boji Virdzinije Vulf?" to je mudrost koju ovaj film ima da nam saopsti o braku?
Сада је никад јасније, захваљујући брзом протоку информација. Није мудрост, само аргументи за останак у вези су никад очигледније мршави (и заиста звуче смешно као у филму, типа: "деца ће изгладити све наше сукобе") Данас и клинци од 20 година знају да је веза безвезе, тј. можда претерујем, није безвезе, али да нема никакво магично дејство, да не чини људе бољима, да их може учинити горима, итд.... Другачије видим мудрост овог филма, он не стаје ни на једну страну, где си видео да он промовише модел или да га одбацује? Поруку видим сасвим другачије: уместо да се губи време у доказивању ко смо и шта смо у понуђеним моделима веза и самотњаштва, боље да сами истражујемо ко смо и чему стремимо, шта је за нас лично идеална веза, итд. Хотел је под контролом, шума је под контролом, ту нема слободе да истражимо шта желимо.
A onda bi npr saznanje o laznom krvarenju iz nosa trebalo da bude neko strasno razotkrivanje hipokrizije? Zasto? Film i ne pokusava da objasni.
Онај шамар који тада добије јастог говори то исто што ти сада пишеш: "шта нас брига да ли је крв фингирана, нама је добро овако". Дакле, није страшно.
Sad se setih jos jedne besmisleno bizarne scene. Kad glavni lik upada na jahtu da saopsti strasnu istinu o krvarenju iz nosa, klinka kaze - Kil him, daddy! Zasto?
Не знам.