...
Prvo је Stevan Dedijer u belesci nacinjenoj u Kaliforniji 1969.
godine, unetoj u autoЬiografiju koja је objavljena na engleskom (2010) i
hrvatskom jeziku (2011), tvrdio da је krajem 1949. odnosno pocetkom
1950. kao pouzdan partijski kadar i predratni student teorijske fizike
doveden iz Njujorka u Institut u Vinci da pomogne u naporima da se napravi
atomska bomba i da nadzire rad Pavla Savica na tom proЫemu. Prema
njegovom svedocenju, Milovan Dilas i Edvard Kardelj su tokom boravka u
Njujorku i borbe da Jugoslavija ude u Savet bezbednosti OUN septembra
1949, zatrazili od njega da se vrati u zemlju. Ро povratku u Beogradjanuara
1950. Kardelj mu је direktno rekao: ,,Moramo imati nuklearnu bombu.
Moramo је napraviti cak i ako сето za to godinama izdvajati pola nacionalnog
dohotka". Potom је dodao da im је "Pavle Savic оЬесао da се napraviti
bombu" i to na nekom "novom principu". Kardelj је, medutim, smatrao
da se sa Savicem "desavalo nesto cudnovato" i rekao Dedijeru: ,,Tvoj
је posao Stevo da nam pomognes da dobljemo tu bombu, da otkrijes sto
Savic radi, zasto odgada. Moramo imati bombu. Podi u Vincu, radi tamo,
razjasni stvari." Dedijer је prihvatio partijski zadatak, otisao u Vincu i
"ukljucio se u Titov pokusaj da napravi nuklearnu bombu" .113
Dedijer kaze da је u pocetku ozЬiljno shvatio zadatak verujuci da
postoji "elementaran industrijski potencijal za izgradnju reaktora" i da
"Savic i partijski celnici realno procenjuju sto је potrebno", medutim, vec
posle nekoliko meseci, ,,stekao је realnu predodzbu о situaciji" i shvatio da
nije Ьiо u pravu. Osim ukljucivanja u naucni rad, detaljnog pracenja organizacionog,
kadrovskog, partijskog i meduljudskog stanja i proЫema i
revnosne kontrole rada Pavla Savica, zakljucio је da se u Institutu ne radi
nista sto Ьi vodilo ostvarenju primarnog zadatka, da ni u jednom od instituta
u zemlji niko ne radi na nuklearnom programu i ne preduzima nista
na izgradnji nuklearnog reaktora, odnosno uranske peci. Avgusta 1950.
izvestaj о tome је usmeno i pismeno dostavio СК КРЈ. Pri tome је posebno
ostar Ьiо prema Savicu, nipodastavajuci njegov naucni renome, kritikujuci
rukovodenje ustanovom, ра cak dovodeci u pitanje i njegova osnovna znanja
о nuklearnoj fizici i reaktorima. Dedijer navodi da su on i Jovo Kapicic
preneli Savicu direktivu drugova iz СК da napise "kratki izvestaj kako
Ьismo mogli da napravimo nuklearne reaktore i nuklearno oruzje u Jugoslaviji"
i da mu је Savic posle dva dana dao dopis na tri strane u kojem је
predlagao "nemogucu ideju о reaktoru koji Ьi se sastojao od mjesavine
praha urana i grafita" i tvrdio da za godinu dana posto doЬije uran i grafit
moze da napravi reaktor. Dedijera је zapanjilo "elementarno Savicevo
neznanje u odnosu na karakteristike postojecih reaktora", smatrao је da је
Ьiо potpuno neupucen u tu temu i nije procitao ni osnovnu literaturu, а
predlog je nazvao "teskom budalastinom".114
...
Sam Pavle Savic, pokretac i kljucni ucesnik jugoslovenskog nuklearnog
projekta, sve vreme је decidirano poricao da se u Jugoslaviji radilo na
izgradnji oruzja, da Ьi tek u poslednjem secanju 1993. priznao da su na
njega vrseni pritisci kojima је uspesno odolevao. Savic navodi da mu је
"sve Ьilo jasno" ,,kada је na Kardeljev predlog institut nazvan Institut za
nuklearne nauke "Boris Kidric" (dakle, tek 1953!). Njegovo misljenje је
Ьilo "da Institut i reaktor treba da sluze za obuku kadrova, da Ьi smo
mogli da se ravnopravno nosimo s ostalim svetom, ali u fundamentalnim
nuklearnim naukama". Postojalo је, medutim, ,,zakulisno misljenje da se
gradi nuklearna bomba", sto ipak od njega "javno nisu trazili". Savic је do
kraja tvrdio da i "da је znao da napravi bombu, ne Ьi је pravio, jer od nje
vajde nema". On navodi i da је svojim đacima crtao semu od cega se bomba
sastoji, а da је Stevan Dedijer, koga је Dilas poslao u Vincu da ga kontrolise,
ukrao tu semu sa stola u Savicevom stanu, i posle pokusavao da ga
ucenjuje kako је pravio projekat za atomsku bombu.116
Savicevu "semu bombe" pominje i Ivan Supek napominjuci da ju је
video njegov asistent Gajo Alaga sluzeci vojni rok u Institutu u Vinci pocetkom
50-ih godina. Supek је 1971. pisao da је kod njega u Zagreb dosao
Dragisa Ivanovic (ne navodi kada) sa namerom da doktorira i da mu је
tada uzgred saopstio "da се akademik Pavle Savic u Vinci naciniti atomsku
bombu, а on treba da pomogne Paji koji је genijalan, ali ne zna teoriju".
Ivanovic mu vise nije dolazio, ali navodno mu је "istu alarmantnu vijest
donio i slavni Ruzicka koji је Ьiо konsterniran onim sto је u Beogradu о
Paji Savicu сио". Dalje, Supek navodi da mu је kasnije preko СК КРН i СК
КРЈ dosao zahtev da sa svojom teorijskom grupom prede u Vincu na rad.
Ро njemu, neki kadrovi iz Hrvatske su vec Ьili otisli u Vincu ili "Direkciju
za nuklearne sirovine u Beogradu" (verovatno misli na Upravu za koordinaciju
rada naucnih instituta), а "regrutiranje su obavljali partijski komiteti
i UDB-a, sto је rezultiralo povjerljivim politickim sastavom, ali niskim
strucnim nivoom". Sada је trebalo angazovati "spremnije kadrove", kao sto
su Supek i Drago Grdenic, sto је izbegnuto osnivanjem Instituta u Zagrebu
таја 1950. koji је trebalo da se bavi teorijskim i fundamentalnim istrazivanjima,
а ne nuklearnom energijom. Institut se u tom pravcu i razvijao, uz
velike sukobe oko raspodele sredstava i usmerenja sa drzavnim rukovodstvom
i institutima u Vinci i LjuЫjani koji su Ьili zaokupljeni nuklearnom
energijom kao i uz velike pritiske, pre svega, Svetozara Vukmanovica, S.
Dedijera i Р. Savica. Ipak, Supek priznaje da u tom periodu na sastancima
kojima је prisustvovao "nikad nije Ьiо podastrt neki projekt atomske bombe",
mada se о tom "suskalo ро Beogradu"; i ako је "postojao takav projekt,
mora da је Ьiо drzan u punoj tajnosti, izvan oficijelnih gradanskih foruma".
Za produkciju bomЬi trebalo је ostvaтiti tehnologiju proizvodnje plutonijuma
i metalnog urana, а koliko је njemu Ьilo poznato "nista ozЬiljnije
nije na tome Ьilo tada uradeno", ali ipak, ostajao је sumnjicav Supek,
"jedino se moglo predmnijevati da Vinca i Direkcija za uranske sirovine
kroci u tom pravcu, pod osoЬitom paskom UDBE". ,,Tada, u panici pred
Staljinovim upadom, mogle su se radati svakojake fantazmagorije, no
nikakvi veci zahvati nisu, koliko znam, Ьili poduzeti", zakljucuje Supek.117
Supek је od druge polovine 60-ih godina u vise navrata bez ikakvih
dokaza u novinskim tekstovima i literarnim delima iznosio svoje "sumnje"
i "slutnje" da је Jugoslavija tezila da napravi atornsku bombu, vezujuci ih
pre svega za Vincu, P.avla Savica, UDB-u i Aleksandra Rankovica.118 Njegovi
stavovi su izazvali 1971. polemiku i niz tekstova u nedeljniku NIN о postojanju
jugoslovenskog nuklearnog programa u kojima је novinar Stane
Stanic prikupio i sucelio stavove svih videnijih aktera posleratnih nukle_
arnih istrazivanja. Dok је vecina svedoka negirala svaku pomisao na pravljenje
bombe (medu njima i Pavle Savic, koji је tada tvrdio i da pomenuta
"sema atomske bombe" nije njegova), Supek је ostao pri svom stavu
da је u Vinci "pod paskom UDB-e" pravljena bomba, а Dedijer је i tada
tvrdio da је bomba pravljena, ali da su u tome ucestvovali i on i Savic, ра
i sam Supek. Anton Peterlin, direktor Instituta u LjuЫjani, tada vec u
SAD, tvrdio је da mu Boris Kidric prilikom osnivanja Instituta 1949. nije
pominjao bombu, ali da se "о atomskoj bomЬi moralo u nas razmisljati
jos od 1945" i da је Vinca iz tog razloga i nastala, sto је dovodio u direktnu
vezu sa ucescem Pavla Savica u otkricu fisije. Ni on nije imao konkretne
podatke, ali је zakljucio "da Savic razmislja о prikupljanju goriva za
atomsku bombu" iz zahteva na sastanku 1952. godine u LjuЫjani da
Vinca doЬije grafitni reaktor, ,,koji su tada u SAD upotreЫjavani za proizvodnju
plutonijuma" .119
...
Beleska u dnevniku sa sastanka 15. decembra 1950. nudi precizne
odgovore koji su "duЬlji razlozi" stajali iza razmimoilazenja о ciljevima i
zadacima i kako је razreseno kolebanje oko usmerenja Instituta u Vinci.
Kako "s mukom" pise Savic tri sata posle razgovora koji је Ьiо "jedan od
najuzbudljivijih, koje sam uopste vodio s nekim, а sigurno i najsudbonosniji,
kako ро mene licno, tako i ро dalji razvoj Instituta", u razgovoru su
na Dilasov poziv, ucestvovali on, Dedijer, Nakicenovic, Rankovic i sam
Dilas. Glavna tema је Ьila diskusija na Naucnom savetu о "svrsi Instituta"
koju је pokrenuo Dedijer povodom Savicevog predloga programa i plana
rada u Institutu za 19 51. i to ро tackama: svrha instituta, metode rada,
uranska рес i odnos prema drugim ustanovama. Na pocetku је Savic u
,,ledenoj atmosferi" ukratko rekapitulirao rad Instituta od dolaska Dedijera
i Nakicenovica i podneo materijal sa poslednje sednice Naucnog saveta.
Potom је Dedijer, uz kritiku stanja u Institutu, nacina rukovodenja i
meduljudskih odnosa, rekao da "Раја sad vrda", ,,ne interesuje ga ko се se
sve koristiti rezultatima nase rada", zali se da "drugovi iz rukovodstva
(СК) nemaju u njega poverenja" i misli da su Dedijer i Nakicenovic "poslati
kao komesari". Nakicenovic је potvrdio stav о nepoverenju, smatrajuci
da su upravo sredstva koja se odvajaju izraz poverenja, i dodao da Savic
jos nije izradio elaborat о uranskoj peci ро zahtevu СК koji su mu preneli
on i Kapicic. Savic је uzvratio da izdvojena sredstva ne shvata kao izraz
poverenja jer ih i drugi instituti doЬijaju, izneo da је sada delimicno rasterecen
opstih poslova, naveo rezultate naucnog rada pod svojim rukovodstvom
na uranu i radioaktivnosti, procitao program Instituta i istakao da,
osim sto odlazi na casove i sednice u Beograd, provodi "dan i noc u Vinci"
i zivi potpuno izolovano i posveceno Institutu. Potom је izneo da razlozi
sumnje u poverenje rukovodstva leze i u cinjenici da su Nakicenovic i
Kapicic odredeni da mu "postavljaju zadatke i daju meritoran sud" ро tako
krupnoj i ozЬiljnoj stvari kao sto је uranska рес, umesto da mu rukovodioci
direktno kazu sta zele. Na kraju је i zavrsio direktno: ,,Mene licno, da
budem jasan i otvoren, uranska рес ne interesuje kao naucni proЫem. То
su drugi vec napravili i tu nema proЫema. Mene drugi, sustinskiji problemi
vec godinama muсе" .124
Tada је pocela ,,oštrija nota u razgovoru". Rec је uzeo Dilas i odmah
rekao Savicu da nema poverenje u njega od kako se njegov nacin zivota
navodno izmenio: u pocetku је Ьiо "pun radosti da gradimo Institut" i
doblo је podrsku rukovodstva da radi ono sto је korisno i za sta ima sposobnosti,
ali potom је "росео da ne radi", da se ро celu noc druzi za glumcima
i "badavadzijama" u Кlubu knjizevnika i da se "uplice u klikasenje i
spletke". Optuzio ga је da је sam hteo da radi sve poslove, za razliku od
Peterlina u LjuЫjani koji se bavio naukom, а ne gradevinskim i drugim
poslovima, i da nije trazio pomoc i zamenu ( ovde је Savic rekao da to nije
tacno i daje molio Rankovica da mu odredi zamenika - Voju Radica, Pavla
Jaksica i druge). Dilas је onda otvoreno izneo misljenje "da је cilj Instituta
uranska рес i atomska bomba, а da је izgradnja kadra ljudi za to - sekundarna.
Ја sam za гее Lenjina: medu vukovima ја urlicem. Dok smo okruzeni
vucima treba se braniti i imati najmocnija oruzja". Zatim је optuzio
Savica da se "uparlozio i demoralisao" i daje "u nauci zaostao i da treba da
uci". Posle Saviceve upadice da "svaki zaostaje u poslu koji ne radi", predlozio
је da ga "puste da radi cistu nauku, а da neko drugi preuzme rad na
atomskoj bombl". Nije se slozio sa njim da Nakicenovic "nema prava da ti
daje direktive" i porucio mu da "svaki gradanin ove zemlje ima prava i
duznost da od tebe trazi atomsku bombu". Ovo је prakticno jedini dokument
u kojem visoki partijski i drzavni rukovodilac izricito postavlja kao
zadatak izgradnju atomske bombe! Savic је kao glavni uzrok nepoverenja
izneo upravo "mnogo posrednika" i upitao је Dilasa da li mu је neko od
njih osim informacija о njegovom licnom zivotu preneo i njegove rezultate
rada. U razgovor se umesao i Rankovic koji је odlucio da od sada "nema
Kapicic sa Institutom nikakve veze" i porucio da se za obezbedenje u
Institutu obrate miliciji "kad Paji smetaju komesari, UDB-a i slicno". Istakao
је da postoji "Pajino nepoverenje u nas" (Savic је ovo negirao), da se
kod njega "u svim razgovorima do sada osecalo neko unutrasnje opiranje,
neki skepticizam koji proistice iz neverovanja u nas, u nase sopstvene snage"
i da је "uvek izlazio sa nekim ciframa da pokaze nasu nemoc" (naveo
је poredenje teskoca za izradu Van de Grafovog generatora sa izradom ЗО
lokomotiva, а Кidric је mislio 10). Savic је u poslednjem delu razgovora
ipak prihvatio Dilasov stav da је cilj Instituta "atomska energija u primeni
i bomba" i da to postavlja kao jasan zadatak izradu uranske peci. lstakao
је, medutim, ,,bez lazne skromnosti" da . .jedino on moze da izgradi uransku
рес (delimicno i Valen), i prihvatio је da to ucini za tri godine, ali ukoliko
bude radio samo taj posao. Zato је trazio da ga razrese brojnih obaveza u
Institutu, racunajuci i rukovodenje studentskim diplomskim radovima, jer
је Ьiо umoran i prezauzet. Rankovic је predlozio da se nade zamena za
vodenje Instituta (а da to ne bude Valen posto је stranac), а Savicu је priznao
da је "Ьiо i inicijator i licno је njegova zasluga najveca za podizanje
tog velikog preduzeca". Savic је na kraju preuzeo obavezu da izradi elaborat
о uranskoj peci.125
I pored svih razlika u svedocenjima i nepreciznosti moze se zakljuciti
da је 1950. godina Ьila kljucna za razvoj jugoslovenskog programa. Tada
је na videlo izaslo "zakulisno misljenje da se gradi nuklearna bomba" ciji
nosioci su izgleda bili Aleksandar Rankovic, Edvard Kardelj i Milovan
Dilas, koji su upravo te godine u Vincu poslali Slobodana Nakicenovica, а
potom i Stevana Dedijera da kontrolise Savica i da pomogne u izgradnji
"Тitove atomske bombe". Iz oskudnih izvora se moze videti da је partijsko
rukovodstvo doista zelelo bombu, а da је Savic "vrdao", smatrajuci "da
Institut i reaktor treba da sluze za obuku kadrova, da Ьi smo mogli da se
ravnopravno nosimo s ostalim svetom, ali u fundamentalnim nuklearnim
naukama".126 Osim u izvorima iz 1950. to Savicevo "vrdanje" se moze
videti na samom pocetku, u izvestaju Uprave za koordinaciju rada naucnih
instituta za 1948. U izvestaju Nakicenovic kaze kako Uprava pokusava
da pomogne u izgradnji Instituta, ali Savic tu pomoc ocenjuje "nepotrebnom
i izlisnom" i smatra da је "institut u Vinci samo skolska ustanova za
izgradnju kadra i da se tu ne namerava izgradivati nikakav krupniji objekat
iz oЫasti atomske energije, izuzevsi cisto skolske objekte", sto је zalaganjem
Uprave trebalo izmeniti.127 Izgleda da је Savic zaista od pocetka
dajuci ideju i postavljajuci temelje Instituta tezio pre svega razvoju fundamentalnih
nuklearnih istrazivanja. Ipak, prihvatao је razne kompromise
i pothranjivao amblcije rukovodilaca, poznavajuci njih i njihova ocekiva-
nja i ne zeleci da izgubl podrsku i izvore finansiranja. Cini se da nije zeleo,
а pitanje је i da li је u datom momentu znao i mogao, da iskreno sluzi njihovim
nuklearnim amblcijama. S druge strane, uprkos "vrdanju" i oklevanju,
partijsko rukovodstvo је nemajuci alternativu Ьilo prinudeno da se
oslanja na njega i njegovo znanje, koje је za njih Ьilo neupitno i koje su
sasvim sigurno i prilicno preuvelicavali.
Savic se, medutim, ubrzo otvoreno suprotstavio amЬicijama rukovodstva
ukazujuci na nemogucnost ispunjavanja njihovih atomskih nada.
Ovaj put, uz njega је uprkos sukoblma Ьiо i Stevan Dedijer, kod koga је
popustio pocetni entuzijazam, pred saznanjima о stvarnim naucnim i privrednim
potencijalima zemlje. Radi se о dopisu "О dva Ьitna uslova za razvitak
atomske energije kod nas" koji su Pavle Savic, Robert Valen i Stevan
Dedijer u ime Instituta nuklearnih nauka sastavili 25. таја 1953. i dostavili
"Kablnetu Marsala i drugovima Kardelju, Rankovicu, Dilasu i Vukmanovicu".
Vec u prvoj recenici otvoreno ј е receno: ,,aktivnost na atomskoj
energiji kod nas pocela је sa ciljem: proizvodnje atomskog oruzja i
koriscenja atomske energije za privredne svrhe". Ova aktivnost , kako је
istaknuto, zapocela је bez svake prethodne temeljite analize i sada је stecena
jasnija slika sta је potrebno za ostvarenje ciljeva i kakve su realne
jugoslovenske mogucnosti. Та "jasnija slika" mora postati osnovna koncepcija
politickog i ekonomskog drzavnog rukovodstva ро pitanju nuklearnih
istrazivanja. Potom је u dva dela data detaljna i kriticka analiza stanja
u nuklearnim istrazivanjima.128
Na pocetku prvog dela pod naslovom "Atomska ЪоmЬа" stajalo је:
"Pitanje proizvodnje atomske bombe nije stvar nekog nautnog instituta,
niti proЫem 1ezi u pronalasku ili otkritu neke nepoznate substance, vec: је
to iskljutivo sivar raspolozivih ko1icina urana i velicine i stepena razv:itka
industrije, pogiavito bazicne. Samo zemlja koja se u pogledu kapaciteta i
kvaliteta industrije, naucnog kadra i zaliha urana nalazi izmedu Francuske
i Engleske, moze da misli na proizvodnju atomskog oruzja. U Evropi, tek
се Francuska Ьiti u stanju da to ucini za ne manje od 10 godina".129 Zakljuceno
је da ро tada poznatim naucnim procesima, ,,kad investirarno na
atomsku energiju, to cinimo samo radi razvitka atomske energije u privredne
i naucne svrhe". Do tog veoma vaznog politiёko-ekonornskog zakljucka,
kako је istaknuto, dosla је grupa rukovodecih kadrova u Vinёi, bez
uё,esca politicko-ekonomskih rukovodilaca zemlje. Ukazivano је, medutim,
da је u Vinci uvek nedostajao niz elemenata potrebnih za odredivanje
realne Ьilo dugorocne Ьilo kratkorocne politike na tom podrucju. U toj
fazi kada "treba odluciti о generalnoj liniji ро pitanju atomske energije, to
jest da li је ona za nas samo od naucnog interesa ili taj rad treba da је
investicija za buducnost", kako је smatrano, neophodno је da bar jedan ili
nekoliko rukovodecih drzavnika steknu minimalno tehnicko znanje potrebno
za odredivanje kako unutrasnje tako i spoljne politike ро pitanjima
atomske energije. Kako је ukazivalo postojece iskustvo to је Ьiо prirodan
put, kojim su isle sve ostale zemlje. Rukovodstvo Vince је izrazilo spremnost
da u svako doba omoguci "da se sa sto manje napora steknu takva
elementarna znanja". Ovo је Ьilo direktno ukazivanje na nestrucnost i slaba
znanja politickih i privrednih rukovodilaca о pitanjima razvoja nuklearne
energije, ali i na prepreke koje su zbog tajnosti i konspiracije postavljane
strucnjacima i onemogucavale ih da steknu bolji uvid u stvarno stanje i
mogucnosti zemlje, сети је и dopisu posvecena i posebna celina. U
napomeni је na ovom mestu stajalo da "mi nemamo и zemlji tri instituta
za atomsku energiju, vec svega jedan, dok druga dva, i to Institut "Ruder
Boskovic" и Zagrebu и celini, а Institut "Jozef Stefan" u LjuЫjani nesto
manje, ро svom programu su univerzitetski instituti za razvijanje fizike i
hemije na najsirem frontu i kao takve ih treba pomagati svestrano". То se
potpuno jasno videlo iz naucnih programa doticnih instituta iznetih na
meduinstitutskom sastanku od 7. maja. Usput је napomenuto da su pojedini
projekti iz atomske energije u naucnom programu Instituta u Ljubljani
Ьili u dubokom neskladu sa aktuelnim potrebama i mogucnostima na
p9drucju atomske energije i pokazivali apstraktan teorijski karakter rada
na ovom polju u Institutu u LjuЫjani.130
Prema zavrsnom pasusu ovog dela "sadasnja orijentacija u radu" је
Ьila: ,,Orijentisemo se na izgradnju jednog reaktora, koji treba da bude
instrumenat za naucna i tehnicka istrazivanja neophodna za razvoj atomske
energije uopste, ukoliko и zemlji postoje uslovi za ovo. Ukoliko ovih
uslova nema, onda gradenje reaktora ne dolazi u obzir i mi se orijentisemo
na pripremu minimalnog kadra sposobnog za eksploataciju uredaja za
atomsku energiju, ukoliko u buducnosti medunarodna razmena omoguci
da dodemo do takvih uredaja. U slucaju realizacije reaktora nas Institut Ьi
davao naucnu koncepciju i osnovne tehnicke parametre, а nase rudarstvo,
industrija i spoljna trgovina imali Ьi da rese svakako oko 95% svih materijalnih
potreba" .131
Druga celina dopisa rukovodilaca Vince drzavnim zvanicnicima
nosila је naziv "Uran". U njoj је stajalo: ,,Prva i jedina sirovina za ma
kakav rad na podrucju atomske energije ili atomske bombe је prirodni
uran. On је pored toga osnovno sredstvo za medunarodnu trgovinu na
ovom podrucju. Koliko nam је poznato iz neoficijelnih informacija, na
prospekciji uranovih ruda kod nas radi se vec cetiri godine i utroseno је
Ьlizu milijarde dinara. Medutim, na stalno jednoglasno insistiranje nauc-
nika iz svih Instituta na meduinstitutskom sastanku 7. таја, saopsteno је
da dosad poznata ukupna kolicina urana u zemlji iznosi svega od 0,8 do 1
tone, а 'da postoje izgledi za vise'. Od ove kolicine maksimum se moze
izvaditi 0,5 tone." Dalje је zakljucivano: ,,Kada se ima u vidu da је za proizvodnju
atomskog oruzja potrebna godisnja produkcija urana od 1.000
tona, а da је za jedan jedini eksperimentalni reaktor, kakav Ьi mi zeleli da
gradimo potrebno najmanje sest tona metalnog urana, jasno proistice da
zbog pitanja urana stojimo u potpunoj neizvesnosti u pogledu nase aktuelne
politike atomske energije."
...
https://www.knjizara.com/Izmedju-ambicija-i-iluzija-Nuklearna-politika-Jugoslavije-1945-1990-Dragomir-Bondzic-149253
Home
by Zuper Sat Dec 09, 2017 2:06 pm
