pomoć

Јанош Винету wrote:
Сваком екстерном хард диску је потребно минимум 500 милиампера за рад, а нормалан 1000 милиампер (1 ампер) да би имали довољно струје.
Два хард диска, то је 2 ампера. Три, то је 3 ампера. Треба повући толику струју.

А, то, па да. Az élet nem a habos törta.

Последњи спољни диск који се врти сам пензионисао прошле или претпрошле године, а и тај је имао своју струју. Малу фијоку коју имам, користим за тај ССД, али и та има два УСБ утикача, да би могла да повуче довољну струју за случај да је у њој некаква вртилица. Значи свега један диск, и то онај што стане у џеп, и том једном треба двоструко УСБ напајање.

Три диска... не видим како је то могло да ради. Добро, вероватно није никад све одједном, ал' је изгледа радило на мишиће, стигао их замор.

Коју црну дефрагментацију?
То не постоји од када смо прешли са FAT16/32 на ext2/3/4 тј. NTFS.

”Форматирање” је процедура оформљивања логичке стурктуре складиштења података на уређај.
 
FAT (File allocation table) има једну централну таблицу која се налази на почетку и складишти све како му дође. То је доводило до ”фрагментације” тј. распарчавања датотеке на више делова. Један део датотеке се складишти на почетку, други у средини, трећи на крају, како има слободног простора, па глава која чита мора да скаче са једног на други део уређаја.
Уопште, било је разне муке са тим ФАТ-ом - побрка се табела, доведе се у неуређено тј. корумпирано стање, или се појаве ”лоши сектори” унутар табеле. Пошто је подразумевано да се табела налази на почетним секторима, ако се поквари свега неколико локација на почетку уређаја, све оде у пропаст. Такође је величина табеле ограничавала многе ствари, од броја датотека до дужине њиховог назива.

Дефрагментација је процес којим се делови датотеке смештају један поред другог, како би читање било брже и ефикасније. 

Нови Линукс системи складиштења су логички другачије организовани, а и НТФС, више нема табеле, подразумева се да су датотеке подељене али се смештају физички једна близу друге. Такође је апстрахован сам уређај на који се складишти. Логичка организација је иста, а физичка организација зависи од уређаја. Много су отпорнији на грешке и отказе због децентрализованог начина смештања.

Да мало обрнем воду на своју воденицу - можете да користите ”облачне” технологије.
Јандекс Диск, Гугл Драјв, Дропбокс, Микрософт OneDrive. 

Платите људима колико треба и они ће то одржавати за вас. Тамо негде у облаку, биће два-три диска, два-три дата центра, ако се нешто зезне можете да позовете подршку.

Друга варијанта, ”уради сам” је куповање NAS уређаја који је специјализован за складиштење.

Види да није да се вифи (wee fee, што би рекао мој зет) пали на неко дугменце на рутеру. Код мене је на прва два рутера укључиван из сетапа на 192.168.1.1, а на овом трећем има своје дугме. Можда сте га случајно притиснули непаран број пута.

kapetanm wrote:Mislim da cu tako sutra. Danas cu da gledam tv a mrezu zajmim od sestrica

Убоди му било који лептоп, само да је директно на каблу. Позајмиш на 10 минута.

Фора је у томе што је рутер мали веб сервер, и адреса му је увек једна од оне две наведене. И све што треба да се подеси на њему, подешаваш кроз веб апликацију коју на тој адреси понуди. Није то нешто велико, можда има двадесетак страница, али све је ту.