Syriza ftw

Даница Поповић

Дијалектика Сиризе
Мало шта се у овом тренутку може предвидети, али једно је сигурно. Сиризин програм који је јуче требало да стигне у Брисел личи на све осим на Сиризин програм од пре две недеље
Два се процеса одвијају у Грчкој: сви подржавају Сиризу и сви повлаче паре из банака. Дијалектика? Биће да је то.
Не прича се овде о томe, али извештаји Европске централне банке показују да су Грци од новембра до данас повукли из банака скоро шеснаест милијарди евра,што чини десет одсто свих депозита. Да ствар буде гора, тајкуни и богатији Грци су још раније изнели паре у иностранство, сада улоге повлачи сиротиња. Људи подижу готовину – две, три, пет или десет хиљада евра, дакле, све што имају.
Потврђују ово и сами Грци. Лист „Екатимерини” пун је тужних прича о томе где те паре завршавају: испод плочица у купатилу, у некој рупи у дну баште, или на тераси, испод система за вентилацију,што у ствари и није за осуду. Па зар треба мирно да чекају вест о томе да је Сириза њихов улог конвертовала у драхме, а драхма девалвирала шездесет одсто? Седамдесет одсто?
Из чега се лепо види да ни сиротиња у Грчкој не верује Сиризи. Лепо је све то што су обећали – бесплатна струја, социјални станови са киријом од три евра по квадрату, отпис дугова онима који су се задужили за први стан, па још и тринаеста пензија, али зар да уверења финансирају из свог џепа? Па Сириза је њима обећала раст плата и пензија, и док то не обаве – ништа од љубави...
Ретко ко је веровао да ће Сириза ишта добити у преговорима са омраженом тројком (коју чине Европска централна банка, ММФ и Европска унија) – и баш је тако било. Од свих захтева које је Сириза изнела, тројка је прихватила само један: да поменути надимак, који се Сиризи нарочито не свиђа, убудуће у преговорима замени термином – „институције”. Све остало су одбили.
Ево, како је то изгледало. Најпре су Немци нацртали црвену линију на којој је писало: „Грци морају да врате дуг, и тачка. Ако неће, нека иду.” А онда су Грци на својој црвеној линији написали: „Тражимо опрост дуга, хоћемо нови зајам, хоћемо веће плате и веће пензије, своја острва нећемо да продајемо... Ако Немци не пристану – идемо из еврозоне!” Што је била прилично чудна претња са грчке стране, кад је свима јасно да би Грци у том случају прошли горе и од Немачке и од еврозоне! А баш је тако наступила Сириза: уперила себи пиштољ у чело, па тражила откуп да не просвира себи мозак!
Да ствар буде гора, из дана у дан су одустајали од најозбиљнијих претњи: најпре су рекли да ипак неће да изађу из еврозоне, па су онда одустали од новог зајма, па од одлуке да ништа не приватизују, и све тако.
И код куће су одмах почели да крше обећања. Чим су преговори почели, обавестили су јавност да ће минимална плата порасти на обећаних 750 евра, али не одмах, како су говорили у кампањи, већ до 2017. године. Слично се десило и са обећањем о тренутном враћању на посао свих десет хиљада државних службеника које је претходна влада отпустила. После непуних месец дана на власти, премијер Ципрас је изјавио да ће на посао да врати само оне који су отпуштени по неуставној процедури, и то само у мери у којој му буџетски приходи то буду дозволили. У преводу – никада, што ни у Србији не би прошло некажњено. А тек у Грчкој, где изгледа има и политичара који држе до дате речи и до својих уверења, дешавају се и такве ствари. Манолис Глесос, времешни политичар, писац и Сиризин посланик у Европском парламенту, на свом блогу је пре неки дан написао: „Већ је месец дана прошло и ниједно Сиризино обећање није испуњено. Са своје стране, молим грчки народ да ми опрости што сам учествовао у овој илузији.”
А илузија је изгледа већа него што је било ко очекивао. Након тромесечног громогласног уверавања да Сириза има готов програм реформи, који ће за неки дан показати јавности, ево, само што нису, овог понедељка увече, и то баш у часу када је програм требало да предоче „институцијама”, из Атине стиже вест – програм ћемо доставити сутра, дакле, у уторак!
Из чега је свима јасно да је програм стигао у понедељак, али да у њему није писало ништа. То јест, ништа од онога што би „институције” подржале. Дакле, ништа о малој наплати пореза у Грчкој и о томe како мисле то да реше. Вероватно ништа ни о корупцији. Још мање о пензионој реформи, претпостављам. Или о владавини интересних група, због чега је Грчка, као и Србија, осуђена на тихо пропадање.
Мало шта се у овом тренутку може предвидети, али једно је сигурно. Сиризин програм који је јуче требало да стигне у Брисел личи на све осим на Сиризин програм од пре две недеље. Дијалектика? Наравно.
*Професорка Економског факултета Универзитета у Београду
Даница Поповић
објављено: 26.02.2015

'Syriza wins time—and space' by Étienne Balibar and Sandro Mezzadra

The Reality of Retreat

Syriza’s deal with Greece’s creditors hasn’t bought more time or avoided austerity. It’s demobilized Greek workers.

Syriza and the Radical Break

Syriza’s leadership is operating under difficult conditions. How should we interpret its actions, and what would an alternative look like?

by Nantina Vgontzas

Greek Prime Minister Alexis Tspiras after Syriza's electoral victory in January. Vagelis Poulis / Flickr


That the Greek government blinked last Friday has become increasingly clear. Early reactions of measured support for Syriza’s deal with the Eurogroup have been followed by sharper critiques from the party’s left wing and growing calls for Greece to exit the eurozone, even on the pages of the Financial Times. Perhaps the greatest test came during an internal vote by the parliamentary team of Syriza earlier this week, with roughly one third in attendance rejecting the deal.
The leadership of Syriza is faced with a dilemma that nearly all left governments have faced in one form or another: either neutralize the party’s left wing and continue marching down a path of retreat, or take stock of its failures and begin preparing for a more radical break.