Badju u Srbiji

burkholderia mallei wrote:narocito su ovdasnje navijacke svinjarije radnicki bunt.

Greshni Vasilije wrote:
 ovo brate sve mogu da potpišu Limonov i naš drugar Ćira Sotona. možemo to nazvati nekakvim grubim boljševizmom, ali to nije levica.

Greshni Vasilije wrote: apologetika nasilja kao demonstracija prezira prema buržoaskim vrednostima. 

timur chevket wrote:pa ocigledno s organizatorima ali i svima koji su bili na badji a da nisu oni

ma mislim konfuzni su ali najopasnija konfuzija je ta desnicarska fantazija o komunjarama koje su odnarodjene dok su pravi komunisti jedno s narodom koji nesto intutivno zna. dijalekticko sujeverje (to bi im badju rekao).

inace mene oni nerviraju ne zato sto mislim da su opasni vec zato sto sam ih upoznao i mislim da mogu oni vise od ovoga.

Greshni Vasilije wrote:

timur chevket wrote:ali najopasnija konfuzija je ta desnicarska fantazija o komunjarama koje su odnarodjene dok su pravi komunisti jedno s narodom koji nesto intutivno zna. 

dakle šta sve imamo kod njih: poštovanje za tradiciju i tekovine nacionalne države (primer: sahrana "Patrijarha Pavla", dodaše čoveku i jedno veliko slovo, da ga časte), organsko shvatanje naroda, prezir prema dostignućima liberalizma, apologetika nasilja kao demonstracija prezira prema buržoaskim vrednostima. 

ovo brate sve mogu da potpišu Limonov i naš drugar Ćira Sotona. možemo to nazvati nekakvim grubim boljševizmom, ali to nije levica.

Greshni Vasilije wrote:

burkholderia mallei wrote:narocito su ovdasnje navijacke svinjarije radnicki bunt.

da, sa tom tezom imam baš veliki problem. te tzv. "navijače" pre vidim kao potencijalne frajkore. imamo i primere, na kraju krajeva. u Agroživ su slali, ako se dobro sećam, pripadnike huliganskih grupa da brane fabriku od njenih radnika.

Andrej Fajgelj @fajgelj  ·  Jan 1
Либерали су толики фолиранти. Отказују концерт јер „Цеца је криминалац" па одјуре на Снуп Дога да репују о убијању полицајаца.

William Murderface wrote:

Greshni Vasilije wrote:

da, sa tom tezom imam baš veliki problem. te tzv. "navijače" pre vidim kao potencijalne frajkore. imamo i primere, na kraju krajeva. u Agroživ su slali, ako se dobro sećam, pripadnike huliganskih grupa da brane fabriku od njenih radnika.

Apsolutno. U fusnoti, ne znam da li si primetio ovaj Fajgeljev tvit, koji je odraz u ogledalu ovog prezupč teksta:

 Andrej Fajgelj  @fajgelj    ·     Jan 1    
Либерали су толики фолиранти. Отказују концерт јер „Цеца је криминалац" па одјуре на Снуп Дога да репују о убијању полицајаца.

Samo što Arkan nije repvoao o ubijanju policajaca, nego je vodio paraplicijsku jedinicu za ubijanje civila. Ni ovi iz Prezupča to nikako da prezupče.

шумидер-модер wrote:Bice da bez potrebe, a i bez neke vajde pokusavate da spakujete neki klasni paket; radnici, radnicka klasa ili ono sto je od nje ostalo nije i ne sme biti abolirana od aktivnog ucesca u sranjima devedestih i ovih posle 5. oktobra.
Mislim da je mnogo primerenije baratati pojmom nezaposleni, armija nezaposlenih koju u Srbiji sacinjavaju pripadnici ostataka svih onih slojeva koji su u pokojnoj SFRJ dogurali ili se upisali u srednju klasu sa svim perspektivama koje su izgubljene ili ubijene devedesetih.
Iz te armije se regrutuju pripadnici grupa koje se pominju, a zahvaljujuci slaboj socijalnoj pokretljivosti srpskog drustva, cini je omladina koja potice iz najrazlicitijih sredina, od porodica vojnih lica, sluzbenika, zemljoradnika i radnika.
Jos je na snazi inercija, gradjanska na neki nacin, koja odbija mogucnosti drustvene - da je tako nazovem - prekvalifikacije, pa se tako, na primer, jos uvek podrazumeva obavezno studiranje uz obaveznu primedbu da 'ako neces da ucis, ides na zanat/fabriku/gradjevinu'.
Taj malogradjanski diskurs je, pored ostalog, rodio podvajanja u srpskom drustvu, obavezno omalovazavanje fizickog rada od strane znamo vec koga, marginalizovao pripadnike upravo radnickih porodica koje su prve, a u nekim slucajevima i jedine, pogodjene takozvanim privatizacijama i pratecim otpustanjima.
Paradoksalno je da je takozvani cinovnicki sloj opstao, cini ono sto bismo danas mogli da podvedemo pod srednju klasu, ali je - kao takav - rezervoar za sve vrste retrogradnih tendencija: od podrske drzavi./rezimu kakav god da je, do podrske konzervativizmu svake sorte i pratecim nacionalizmima.
Tacnije, taj sloj je ogledalo drzavne politike poslednjih godina i njen najjaci oslonac.

шумидер-модер wrote:

William Murderface wrote:

Apsolutno. U fusnoti, ne znam da li si primetio ovaj Fajgeljev tvit, koji je odraz u ogledalu ovog prezupč teksta:



Samo što Arkan nije repvoao o ubijanju policajaca, nego je vodio paraplicijsku jedinicu za ubijanje civila. Ni ovi iz Prezupča to nikako da prezupče.

Ne znam zasto se cudis: otpor prema ubijanju policajaca, te svetinje svakog malogradjanina, je samo posledica one Kostunicine kvazi legalnosti i insistiranja na postovanju zakona, sa se radnim odelima lekara i policajaca/specijalaca.
Karikatura, apsurd.
Fajgelj samo sledi tu matricu tako pogodnu da se zatvore usta svima koji talasaju i tako dragu onima koji su za red, rad i disciplinu.

William Murderface wrote:

шумидер-модер wrote:Bice da bez potrebe, a i bez neke vajde pokusavate da spakujete neki klasni paket; radnici, radnicka klasa ili ono sto je od nje ostalo nije i ne sme biti abolirana od aktivnog ucesca u sranjima devedestih i ovih posle 5. oktobra.
Mislim da je mnogo primerenije baratati pojmom nezaposleni, armija nezaposlenih koju u Srbiji sacinjavaju pripadnici ostataka svih onih slojeva koji su u pokojnoj SFRJ dogurali ili se upisali u srednju klasu sa svim perspektivama koje su izgubljene ili ubijene devedesetih.
Iz te armije se regrutuju pripadnici grupa koje se pominju, a zahvaljujuci slaboj socijalnoj pokretljivosti srpskog drustva, cini je omladina koja potice iz najrazlicitijih sredina, od porodica vojnih lica, sluzbenika, zemljoradnika i radnika.
Jos je na snazi inercija, gradjanska na neki nacin, koja odbija mogucnosti drustvene - da je tako nazovem - prekvalifikacije, pa se tako, na primer, jos uvek podrazumeva obavezno studiranje uz obaveznu primedbu da 'ako neces da ucis, ides na zanat/fabriku/gradjevinu'.
Taj malogradjanski diskurs je, pored ostalog, rodio podvajanja u srpskom drustvu, obavezno omalovazavanje fizickog rada od strane znamo vec koga, marginalizovao pripadnike upravo radnickih porodica koje su prve, a u nekim slucajevima i jedine, pogodjene takozvanim privatizacijama i pratecim otpustanjima.
Paradoksalno je da je takozvani cinovnicki sloj opstao, cini ono sto bismo danas mogli da podvedemo pod srednju klasu, ali je - kao takav - rezervoar za sve vrste retrogradnih tendencija: od podrske drzavi./rezimu kakav god da je, do podrske konzervativizmu svake sorte i pratecim nacionalizmima.
Tacnije, taj sloj je ogledalo drzavne politike poslednjih godina i njen najjaci oslonac.

Imao devojku, Bugarku, ćerku univerzitetskih profesora iz Sofije. Kad ga je odvela kući u Bugarsku da ga upozna s roditeljima, upozorava ga - nemoj da im kažeš da voziš kamion...

To su te neke protivrečnosti crvene buržoazije.

William Murderface wrote:

Imao devojku, Bugarku, ćerku univerzitetskih profesora iz Sofije. Kad ga je odvela kući u Bugarsku da ga upozna s roditeljima, upozorava ga - nemoj da im kažeš da voziš kamion...

To su te neke protivrečnosti crvene buržoazije.

William Murderface wrote:

Pa da, ali nije samo to, nego po njemu Arkan ispada ubica policajaca, a ne ono što je zapravo bio - policijski ubica.

шумидер-модер wrote:To je jedan od odraza socijalne sizofrenije u koju je zapalo srpsko drustvo devedesetih i kasnije: onaj mitski i tipski Srbin koji je po defaultu i na radost svih pisaca i piskarala bio po defaultu protiv vlasti, zandara, tokom bombardovanja '99. je bio doveden do parole 'zivela nasa policija'
I to ne zbog akcija u odbrani od NATO-a, nego zbog akcija na Kosovu.
Problem je sto su desavanja i drustvena klima u Srbiji zamaglili jednu mnogo siru pojavu: velicanje, strahopostovanje prema sluzbama, specijalcima i slicnoj fauni nije samo specijalitet Srbije, ali lakoca kojom se srpsko drustvo odreklo zahteva za otvaranje dosijea je za plakanje.

шумидер-модер wrote:To je vec druga prica, bojim se da je vec ispricana i tice se odnosa srpskog drustva prema takozvanom problemu Kosova, tacnije prema percepciji Albanaca kao legitimne mete.

slušala Alana Badjua, komunicirala sa svojim aspiracijama o ljubavi, nošena različitim silama stvaranja i razaranja, Eros i Tanatos su vazda tu i vazda me vasprožimaju, a on kaže da nažalost, baš tako je počeo, unfortunately, on ne veruje u ljubav, onako fluidnu i fuzičnu među dve jedinke, al kaže: Ljubav je minimalni komunizam za dvoje! Opa! Hm, vredi porazmisliti o tome. Kao takva kaže, ona je u duhu stvaranja nečeg novog i prevazilazi ego (mada uvek imam pitanje šta ego kome znači, no dobro, razumeli smo se, nekako.)



sad mi u rukama njegova knjiga koju kupih, a zove se Pohvala Ljubavi, pa citiram, ne mrzi me u ove kasne sate, a sve samo zbog tog zagrljaja: Ja sam pre mnogo vremena preduzeo potrebne mere u životu, kao i u mišljenju. Krećem od toga da filozof ( i pod tom rečju podrazumevam naravno i filozofkinju) treba bez sumnje da bude budni naučnik, amater u poeziji i militantni političar, ali da isto tako treba da prihvati da mišljenje nikada nije odvojivo od divljih ljubavnih zapleta. Mudrac, umetnik, vojnik i ljubavnik (Badju navodi sve reči i u ženskom rodu, što se u francuskom postiže jednostavnim dodavanjem sufiksa -e, na imenicu u muškom rodu.) su uloge koje filozofija zahteva od onog ko se bavi njome. Ja ih zovem četiri uslova filozofije.




Pitanja su bila razuđena i jedan novinar je baš postavio pitanje o aktuelnim dešavanima u Parizu, ali je on odgovorio mu u stilu da ne smemo upadati u zamke rasizma, kako se od njega i očekivalo



bila je malo zbrka sa jezicima, jer smo furali slušalice, pa je bilo francuski-srpski-engleski i malo je tu došlo do šumova...na kraju, on nije dobro razumeo pitanja, pa je više pričao ono na šta se linkovao, tako da je samo prerađivao teme sa predavanja politika, pozorište, ljubav, sreća, komunizam. A komunizam, eh, sa njim se poigravao i pravio gegove gde god je mogao. Generalno, taj deo ostavljen za pitanja je bio malo haotičan. Sve u svemu, on je jedan divan dasa, veoma nepretenciozan i poetičan i ja sam maksimalno uživala. Deo predavanja se sastojao i u čitanju dela njegovih dramskih tekstova gde se poigravao sa Platonovm senkom i to je bilo fenomenalno... Prvo su čitani na francuskom, gde sam odlagala slušalice i uživala gledajući ga kako žarom čita, a potom su ti isti delovi bili čitani na srpksom od strane jedne glumice iz mađarskog pozorišta, gde se sve i dešavalo...Nadam se da ću i sutra biti u elanu da bar još malo komuniciram sa njim, čitajući pomenutu knjigu, jer sam puno dobila, onako kako to obično biva kada te neko takav izmesti iz stvarnosti i kada istu oneobiči...onako bovijeski:
We can be heroes
We can be heroes
Just for one day
We can be heroes ...