Badju u Srbiji

da se vratimo iz arhiva udbe




Edicija Jugoslavija
2 hrs · Edited · 

Demant
Edicija Jugoslavija najostrije demantuje novinara Blica, koji se i sam demantuje, s obzirom da u svom elektronskom izdanju clanka naslovljava Srbiju kao aktera istorijske reference, koja se, u okviru izjave Alena Badjua, odnosila iskljucivo na SFRJugoslaviju (sto novinar kasnije, prenoseci izjavu Alena Badjua u celosti - i sam prenosi) . Ako Srbija i njeni stanovnici imaju iskustva u isprobavanju komunistickih hipoteza razlicitog tipa, a samoupravnog pre svega), onda ovo iskustvo iskljucivo moze da se odnosi na istorijsku referencu Jugoslavije ciji je republika Srbija bila samo ravnopravni deo, ali zajedno sa ostalim konstitutivnim entitetima tog trenutka i te visenacionalne tvorevine: repubikom Makedonijom, Hrvatskom, Slovenijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i tadasnjim autonomnim pokrajinama: Vojvodinom i Kosovom. Ovakav identitarni redukcionizam, svodjenje istorijske reference isprobavanja komunistickih varijanti u okviru drzavnog socijalizma ( SFRJugoslavija) na identitet srpskog i Srbije pokazuje osim krivotvorenja istorijskih repera proslosti drzava nastalih eks-jugoslovenskim raspadom, takodje i najgrublji vid krivotvorenja osnovnih premisa pojmovnog nasledja francuskog mislioca: univerzalizma, nad-identitarnosti , tj dezidentitarnosti. Najostrije protestvujemo zbog ove grube omaske i molimo urednistvo novine Blic da rektifikuje naslov, koji u danasnjem izdanju hartijske varijante novine Blic (cetvrtak 15. januara) stoji upravo prenet verno: VASA ISTORIJA KORISNA ZA SVET.
Ujedno se zahvaljujemo istom novinaru za tekst od utorka 13. januara, koji verno naslovljava iznete teze Alena Badjua tokom prve veceri gostovanja, naslovljen "UCINITI MOGUCI DEO NEMOGUCEG, U SVAKOJ LJUBAVI IMA NECEG KOMUNISTICKOG, koji se nalazi u hartijskoj verziji lista i molimo, ako je moguce za elektronsku verziju, s obizrom da nas posetioca neseg sajta kontaktiraju sa tom molbom.
" Nemoguće je stvoriti novu politiku bez nove svetske strateške ideje, suprotne onoj koja danas dominira. U tome možete i vi učestvovati, jer vaša zemlja ima iskustva sa svim vrstama komunizma. Vaša istorija je korisna za ceo svet - kazao je Badju."
http://www.blic.rs/…/Alen-Badju-Istorija-Srbije-moze-biti-k…

Like ·  · =687819467928694&p[1]=853193211391318&share_source_type=unknown]Share

• 
  Kosana Lupu likes this.
  
• 
  2 shares
  
• 
  
  Write a comment...
  
  

i da dodam da mi se cini da prezupci zele da postignu ovaj ton urgencije

https://guavapuree.wordpress.com/2012/05/06/badiou-the-racism-of-intellectuals-translation/

Radagast wrote:

шумидер-модер wrote:Meni je zao sto se niko nije osvrnuo na ovaj aspekt, do sad ne razmatran niti pominjan koliko znam, ako nista drugo zarad odnosa (represivne) drzave i njene intelektualne elite radi.

Meni je taj aspekt najsporniji od svega sto si danas napisao o temi. Nisu "takozvana ljudska prava" doprinela razbijanju drzave, vec upravo obratno, represivni sistem je onemogucio stvaranje civilnog drustva, koje je moglo da predstavlja branu autoritarnom nacionalizmu. Kada bi sad u Belgiji suspendovali "takozvana ljudska prava" i pravno sankcionisali flamanske separatiste, ne samo da bi povecali sansu da ce se drzava raspasti za par decenija, nego bi i stvorili uslove za cvetanje esktremizma i gradjanski rat.

Ta spornost i jeste jedan od razloga sto sam insistirao na 'tvrdnjama' iznetim u ovom odlomku i ja sam je svestan upravo u meri - sudeci po onom sto si napisao - u kojoj si i ti.
Danas.
Pocetkom osamdesetih vec ne bih bio toliko siguran u nas dvojicu danas: ne mozes ni da zamislis (mozda mozes, sorry) kolikom bi odijumu od strane takozvanih opozicionih krugova, le tout belgrad, bio izlozen intelektualac koji bi makar i u privatnom  krugu izneo misljenje da ljudska prava jednog Seselja ili Tudjmana nisu bas prava ljudska prava, da ista nisu bas toliko univerzalna, i da je drzava jednostavno u pravu sto ih sudi i drzi u zatvorima.
Ne mogu da se setim goreg ziga iz onog vremena nego sto je zig 'rezimlije'.
Advokati su pravili karijere na odbrani likova kao sto su ovi koje sam pomenuo, intelektualci pisali i potpisivali peticije za njihovo oslobadjanje, a da se niko, ama bas niko nije nasao da kaze da se radi o najcrnjem nacionalizmu koji ce nas odvesti tako gde nas je uistinu i odveo.
Niko od teoreticara ili takozvanih teoreticara nije, sve cekajuci visepartijski sistem i njegove blagodeti, nasao za shodno da publikumu skrene paznju na opasnost, vise nego sigurnu, da visepartijski sistem u Srbiji/Jugoslaviji znaci nista drugo nego podele po nacionalnim savovima i da to nikako valjati nece.
Radilo se o prostom problemu: bilo je vise nego jasno da Partija/rezim/sistem nisu uspeli da odgovore na izazove nacionalizma.
OK, pukli su i trebali su da puknu.
Ali bankrot srpske inteligencije je sto ni prstom nije makla, tada, a bogami ni sada, da pokusa da nadje alternative, opcije, resenja u okviru demokratskih mehanizama je neupitan, bas kao sto je neupitna bila i lakoca kojom se njen najveci deo ukljucio u nacionalne projekte i bulaznjenja devedesetih i kasnije.
Nisam siguran da je Belgija najsrecniji primer: braniti danas u Belgiji jedinstvo zemlje uvodjenjem represije mozda bi znacilo uvod u raspad zemlje, ali zaboravljas da mi vec jesmo bili u represiji iz koje je - svi su se slagali - trebalo izaci i protiv koje je trebalo boriti se, a da niko nije kao alternativu pomenuo ocuvanje jedinstva zemlje na koje, eto, jedna Belgija ima prava jer inace ne bi bila Belgija.
Dokle seze pravo jedne moderne demokratske drzave kao sto je Belgija da sebe stiti represijom, ja ne znam, ne zna niko.
Bas kao sto to niko nije znao ni pre nekoliko mesece kad se onaj britanski referendum iznenada pretvorio u ono из играчке - плачке i kada je odjednom imam utisak i samim zagovornicima nezavisnosti Skotske zazeblo oko srca.

Inace, koncept takozvanih ljudskih prava potegnut i lansiran u doba Kartera jeste bio u funkciji americke hladnoratovske politike i koriscen je kao oruzje i to pokazalo se vrlo uspesno u Hladnom ratu; nekriticki primenjen doveo je do mnogih problema u bivsim komunistickim zemljama, ne zato sto su one bile komunisticke, nego - kako se pokazalo - sto neka ljudska prava i nisu bas toliko univerzalna.
Ili su neka univerzalnija od drugih.
Barem dok se ne dostigne odredjeni stepen razvoja ili dolarska brojka kojom se izrazava GDP po glavi ne dostigne izvestan iznos.


Edit: osim toga, zaboravio si da sankcionisanje flamanskih separatista nije nista drugo nego - sankcionisanje flamanskih separatista.
U Jugoslaviji je sankcionisanje onih koje sam pomenuo znacilo sankcionisanje, prizivanje ako hoces, cetnistva, ustastva i slicnih artefakata iz ne tako davne proslosti, sa sve budjenjem najreakcionarnijih ideja i njihovom modernizacijom.
Sto se na kraju i dogodilo.

Nisam bas detaljno upucen u drustvenu klimu sa pocetka osamdesetih - tada sam nosio pelene, tako da taj deo ne mogu da komentarisem. Samo, ne znam ima li smisla pricati o znacaju intelektualaca u drzavi u kojoj pripadnost "intelektualnoj eliti" odredjuje drzava ili partija (sto vazi i za disidente, kojima je, pre otpadnistva, drzava/partija dala titulu intelektualaca). Osim recimo Djilasa, i mozda nekih praxisovaca, Jugoslavija se nije mogla diciti ne znam kakvim teoreticarima drustvenih odnosa. Tamo gde nema autonomije intelektualnog stvaralastva, i gde su dopustene samo blage varijacije na temu zvanicne ideologije, mozes imati razvijene prirodne, ali ne i drustvene nauke. Iz tog razloga, u Jugoslaviji nije naprimer bilo prave sociologije, kao sto nisu postojale sovijetska ili kineska sociologija.

Btw, mala ispravka za ovo:

Edit: osim toga, zaboravio si da sankcionisanje flamanskih separatista nije nista drugo nego - sankcionisanje flamanskih separatista.
U Jugoslaviji je sankcionisanje onih koje sam pomenuo znacilo sankcionisanje, prizivanje ako hoces, cetnistva, ustastva i slicnih artefakata iz ne tako davne proslosti, sa sve budjenjem najreakcionarnijih ideja i njihovom modernizacijom.

Flamanski separatisti su iznikli iz kolaboracionistickog pokreta koji je bio otvoreno nacisticki, a i dan danas odrzavaju veze sa neo-nacistickim grupicama, SS veteranima i ostalim apologetama kolaboracije (sto redovno izaziva skandale), tako da paralela sa separatistima u Jugoslaviji stoji.

mislim da gresis. praksisovci su uzivali ogroman ugled u svetu (samo se seti skaredne polemike-mrsomudjenja comski vs pilja markovic) a slovenacka lakanovsko-altiserovska scena pocinje svoj zivot pocetkom  osamdesetih. darko suvin je napustio jugoslaviju ranih sezdesetih ali je zapravo vodeci brehtolog i teoreticar zanra naucne fantastike u svetu.

Jesi li čitao ovo?

ne jos.

badju - portal novosti

U duhu događaja od pre nekoliko dana, pobede levice na grčkoj političkoj sceni, opet sam se vratila Badjuu, ponesena nekom ludom nadom, onako pesnički, reših da još jednom iščitam malu, ali dragocenu knjigu pod nazivom Pohvala ljubavi kojom sebe obradovah nakon Bdjuovog predavanju u Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhaz .Možda je to došlo otuda jer sama čeznem za ljubavlju. Ipak, nekako je taj događaj prožeo celo moje biće, od onog o ljubavi u dvoje koju treba ponovo naći i osmisliti do onog na nivou šire zajednice i potrebe da budem deo, da nešto dam, da sudelujem nekako u svetu oko sebe i podelim ono što imam.  

https://dragojlas.wordpress.com/2015/01/27/ljubav-treba-ponovo-pronaci-to-se-zna/