Gejmerstina

William Murderface wrote:Pa to s govorili i za čitanje stripova, gledanje filmova, itd. A ovde ne govorimo samo o konzumaciji, nego i o stvaranju,kritici, itd.

Dobar šlagvort. Postoji li kritika igara (hajde da se ograničim na video igre, jer RPG sistemi često imaju i prateću publicistiku koja pokušava da izađe iz okvira fandoma) koja nije ograničena na lični utisak i tehničke i taktičke ocene? Drugim rečima, postoji li artikulisana recepcija video igara kao umetničkih iskaza? Znam šta je MoMA uradio, uvrstivši "pekmena" u kolekciju, ali kustoskinja Antoneli je sama rekla da su igre za nju interaktivni dizajn i da im je dala omaž u tom smislu, a ne umetnost, tako da se to ne računa...baš.

William Murderface wrote:Pa to s govorili i za čitanje stripova, gledanje filmova, itd. A ovde ne govorimo samo o konzumaciji, nego i o stvaranju, kritici, itd.

Pa gledanje filmova jeste nekakvo kulturno uzdizanje, mada naravno i to zavisi od onog ko gleda i šta gleda. Ne znam kakvo je kulturno uzdizanje igranje igrica, širi li to ikako vidike, ne poznajem dovoljno materiju.

A stvaranje igrica, hm. Nedavno sam imao ponudu da radim nešto za jednu firmu koja se bavi proizvodnjom igrica, pa sam uzeo da igram nekoliko njihovih igrica (inače uopšte ne igram). Sve se radi po istoj šemi, to je proizvodnja ko proizvodnja. Ovako, laički, mi se čini da oni imaju nekakav programerski kostur i onda malo modifikuju programiranje, a nove igrice prave tako što oko tog programa smišljaju nove priče i miljee, uglavnom tako što jašu filmske žanrovske klišee, koji u njihovom slučaju nemaju nikakvu pozadinu.

Za kritiku pitam isto ovo što i Vasa.

Rekoh, isto ko i jutarnja kafa.

William Murderface wrote:Ne znam, ali počeli smo ne od umetnosti, nego od kulture. Naravno da gejming jeste deo kulture.

A, kulture, hehe pa kultura (nega, odgoj) je i kad brišeš dupe. Sve što nije čista biologija pripada kulturi, ama se ta reč u običnoj građanskoj interpretaciji pretvara u nešto sasvim drugo, to jest u sinonim za visoku kulturu.
E pa što se mene tiče igre mogu da spadaju u savremenu visoku kulturu. Ona divna igra "This War of Mine" bavi se jako ozbiljnom temom na jako ozbiljan način.

Nagađam, ali pre mi se čini da je došlo do toga da industrija vidi marketinšku vrednost u tome da gejming proglasi za kulturu, pa se otud i reč "kultura" pojavila u opticaju. Kultura espresa, makijata i kapućina.

Anđe'o wrote:Nagađam, ali pre mi se čini da je došlo do toga da industrija vidi marketinšku vrednost u tome da gejming proglasi za kulturu, pa se otud i reč "kultura" pojavila u opticaju. Kultura espresa, makijata i kapućina.

errm ne. ne moraš nešto da proglašavaš za kulturu, ona je zbir svih ispoljavanja života u ljudskoj zajednici.

Prevedi mi to, molim te, ništa ne razumem.

Kad poželim šaljenje(tm), ići ću loma na drugi forum, ovde se ne odajem tome, sori.

Uopšte se ne zezam, ne razumem šta znači "zbir svih ispoljavanja života u zajednici".

Anđe'o wrote:Uopšte se ne zezam, ne razumem šta znači "zbir svih ispoljavanja života u zajednici".

A, ok.

Kultura etimološki znači "nega, odgoj". Svako naučeno ponašanje spada u kulturu. Kultura konzumacije je način na koji uzimamo hranu i piće. Verska kultura je način na koji upražnjavamo religiju. Kultura odevanja. Gusari imaju svoje specifične kulturne obrasce, kao i, na primer, robijaši ili pak obični stanovnici gradova. I tako dalje.

Stalni spor oko igara je da li mogu da probiju barijeru između popularne kulture i visoke kulture, i koji su definišući parametri toga.

Sto se mene tice, Bioshock ce uvek biti umetnost.

et JR

Ma da, slažem se, samo i jesam od početka shvatio to kultura u smislu "visoka kultura".

Ali, mi pravimo tu razliku, dok oni koji brane dotične gejmere-seksiste ne prave. Zato se kod njih pojavljuje argumentacija zaštite kulture od ideologije, koja je argumentacija koja se, u stvari, primenjuje kada je reč o visokoj kulturi. To mi je smetalo, da je reč o umetničkom filmu, mogao bih da se složim s tom argumentacijom, ovako ne.

Anđe'o wrote:
Ali, mi pravimo tu razliku, dok oni koji brane dotične gejmere-seksiste ne prave. Zato se kod njih pojavljuje argumentacija zaštite kulture od ideologije, koja je argumentacija koja se, u stvari, primenjuje kada je reč o visokoj kulturi. To mi je smetalo, da je reč o umetničkom filmu, mogao bih da se složim s tom argumentacijom, ovako ne.

He he. kako si se ovde zajebo.

Verterdegete wrote:Sto se mene tice, Bioshock ce uvek biti umetnost.

A ko je umetnik? Onaj ko je napravio, ili onaj koji igra?

Verterdegete wrote:

Anđe'o wrote:
Ali, mi pravimo tu razliku, dok oni koji brane dotične gejmere-seksiste ne prave. Zato se kod njih pojavljuje argumentacija zaštite kulture od ideologije, koja je argumentacija koja se, u stvari, primenjuje kada je reč o visokoj kulturi. To mi je smetalo, da je reč o umetničkom filmu, mogao bih da se složim s tom argumentacijom, ovako ne.

He he. kako si se ovde zajebo.

Pa ako ti je ovo argument, teško da sam se zajebao.

Anđe'o wrote:

Verterdegete wrote:

He he. kako si se ovde zajebo.

Pa ako ti je ovo argument, teško da sam se zajebao.

hm ne postoji nijedan umetnički čin koji je oslobođen ideologije niti je tako nešto moguće. ne postoji umetnost u društvenom vakuumu, bila niska ili visoka.
(osvrćem se nervozno, ako naiđe Caligula najebo sam zbog ovoga)

Anđe'o wrote:


Pa ako ti je ovo argument, teško da sam se zajebao.

Ali objektivno jesi. Hteo si da prebacis loptu na GG teren, a da nemas pojma ko tamo igra kakvu igru.

William Murderface wrote:Pa taj argument ne stoji ni kada je u pitanju visoka kultura, nema kulture "očišćene" od ideologije. Problem u argumentu nije što gejming nije kultura, nego što je, kao i svaka kultura, prožet ideološkim sporovima i sukobima, i od toga se ne može pobeći u "apolitičnu" kulturu.

Nije isto, rekao bih. Recimo, ako napraviš igricu gde si ti Hitler koji okolo ide i koka Jevreje, takvoj igrici se svakako mogu staviti ideološke zamerke. Kakve se ideološke zamerke mogu staviti filmu Downfall? Taj film zalazi u jednu uber ideologizovanu tematiku, sa junacima koji su ideološki iza granice dobra i zla i dolazi do rezultata koji gotovo nikome nije bio ideološki sporan.

U Nemačkoj je ovaj film predmet oštrih ideoloških polemika, koje se vrte oko pojma "Normalisierung". Čitaj šta je Venders pisao o ovom filmu. Dao je izuzetno ozbiljne zamerke, od kojih je glavna ta da je istorijska akribija filma stavljena u službu trivijalnog ("Verharmlosung").