Home
by Guest Thu Oct 15, 2015 3:52 pmWilliam Murderface wrote:
E, aj ćao.
Hvala. Sjasi vise s kurca u picku materinu. Ne moze nista da se napise a da ti ne poletis da objasnis zasto si ti pametan a mi naivni i zli.
Gejmerstina
- Guest
Hvala. Sjasi vise s kurca u picku materinu. Ne moze nista da se napise a da ti ne poletis da objasnis zasto si ti pametan a mi naivni i zli.
- Guest
Naravno.Radagast wrote:Anđe'o wrote:
Ali ja i ne sudim na osnovu primera, već na osnovu toga od čega polazi film, a od čega igrica. Umetnički film ne polazi od tehnologije, igrica uvek polazi. Uvek igrica ide od programa, od programera. Čak i kada bi, recimo, umetnik došao sa nekakvom pričom kod programera, svejedno se onda to raščlanjuje na programiranje, dakle matematiku. Zato ne može biti umetnost.
Pa i za pretakanje filmskog scenarija u film su potrebna tehnologija i strucnjaci. Umetnost uvek ima neku fizicku podlogu koja je istovremeno i ogranicenje. Skulpura je limitirana materijalom, strip dvodimenzionalnoscu, igra programom.
Inace CGI je samo tehnoloski produzetak filmske iluzije.
Prvi CGI stvoren je u paleolitu, kada je nekome palo na pamet da prica strasne price iznad vatre, kako bi mu senka na zidu pecine bila dramaticno veca od tela.
- Posts : 81495
Join date : 2012-06-10
et Verter
Napravio sam i ovaj topik samo da bih te namamio!
Oh, wait...
Napravio sam i ovaj topik samo da bih te namamio!
Oh, wait...
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
Radagast wrote:Anđe'o wrote:
Ali ja i ne sudim na osnovu primera, već na osnovu toga od čega polazi film, a od čega igrica. Umetnički film ne polazi od tehnologije, igrica uvek polazi. Uvek igrica ide od programa, od programera. Čak i kada bi, recimo, umetnik došao sa nekakvom pričom kod programera, svejedno se onda to raščlanjuje na programiranje, dakle matematiku. Zato ne može biti umetnost.
Pa i za pretakanje filmskog scenarija u film su potrebna tehnologija i strucnjaci. Umetnost uvek ima neku fizicku podlogu koja je istovremeno i ogranicenje. Skulpura je limitirana materijalom, strip dvodimenzionalnoscu, igra programom.
Ali su za stvaranje filma potrebni i umetnici (scenaristi, reditelji, scenografi, glumci) i to ne samo da su potrebni, nego je njihova uloga krucijalna, dok za stvaranje igrice nisu, a čak i kada neko donese nekakvu priču, opet su krucijalni programeri.
Ma mislim, sve je to vrlo jednostavno, kao što ne možeš da programiraš čoveka, ne možeš ni umetnost.
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
Jordan Rivers wrote:Naravno.Radagast wrote:
Pa i za pretakanje filmskog scenarija u film su potrebna tehnologija i strucnjaci. Umetnost uvek ima neku fizicku podlogu koja je istovremeno i ogranicenje. Skulpura je limitirana materijalom, strip dvodimenzionalnoscu, igra programom.
Inace CGI je samo tehnoloski produzetak filmske iluzije.
Prvi CGI stvoren je u paleolitu, kada je nekome palo na pamet da prica strasne price iznad vatre, kako bi mu senka na zidu pecine bila dramaticno veca od tela.
Koješta, tu senku niko nije programirao.
- Guest
Uopšte nije tako jednostavno kao što predstavljaš.
Kako je krucijalan programer kada je grafička reprezentacija u srcu igre?
Kako je krucijalan programer kada je grafička reprezentacija u srcu igre?
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
Jordan Rivers wrote:Uopšte nije tako jednostavno kao što predstavljaš.
Kako je krucijalan programer kada je grafička reprezentacija u srcu igre?
Nije tačno, program je u srcu igre.
- Guest
Pa dobro mora li tako bukvalistički?Anđe'o wrote:Jordan Rivers wrote:
Naravno.
Inace CGI je samo tehnoloski produzetak filmske iluzije.
Prvi CGI stvoren je u paleolitu, kada je nekome palo na pamet da prica strasne price iznad vatre, kako bi mu senka na zidu pecine bila dramaticno veca od tela.
Koješta, tu senku niko nije programirao.
Iza svake umetnosti leži nekakva tehnika, ne možeš da bez obrazlaganja izbaciš savremeni CGI i programiranje iz te priče i da kažeš "to je jednostavno". Nije jednostavno uopšte jer si u opasnosti da Žorža Melijesa proglasiš za neumetnika jer je radio isto što i savremeni CGI, tj. kreirao je filmsku iluziju sredstvima koja je u svoje vreme imao na raspolaganju.
- Guest
Anđe'o wrote:Jordan Rivers wrote:Uopšte nije tako jednostavno kao što predstavljaš.
Kako je krucijalan programer kada je grafička reprezentacija u srcu igre?
Nije tačno, program je u srcu igre.
OK vidim da imaš vrlo oštre stavove o ovome ali si štedljiv na objašnjavanju, pa da ne gubimo vreme dalje, ja kucam i trudim se a ti odgovaraš onelinerima.
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
Jordan Rivers wrote:Pa dobro mora li tako bukvalistički?Anđe'o wrote:
Koješta, tu senku niko nije programirao.
Iza svake umetnosti leži nekakva tehnika, ne možeš da bez obrazlaganja izbaciš savremeni CGI i programiranje iz te priče i da kažeš "to je jednostavno". Nije jednostavno uopšte jer si u opasnosti da Žorža Melijesa proglasiš za neumetnika jer je radio isto što i savremeni CGI, tj. kreirao je filmsku iluziju sredstvima koja je u svoje vreme imao na raspolaganju.
Pa dobro, imaš neku tehnologiju, pa sad zavisi kako se sa njom igraš. Kod igrice imaš tehnologiju kojom praviš igricu da bi se njom igrali drugi. Za to koristiš programiranje u kome nema igre, to je matematika, funkcije.
Na filmu na primer imaš robote, evo R2D2. Zašto se pojavljuje umetnički efekat - zato što je prethodno programirani R2D2 scenaristički i rediteljski umetnički tretiran, igralo se sa njim i tako je, tom "čarolijom" on dobio neke osobine čoveka na filmu, mada je u realnosti samo mašina. Čarli Čaplin se igra viljuškama i zemičkom, umetnik je on, a ne onaj koji je ispekao zemičku.
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
Jordan Rivers wrote:Anđe'o wrote:
Nije tačno, program je u srcu igre.
OK vidim da imaš vrlo oštre stavove o ovome ali si štedljiv na objašnjavanju, pa da ne gubimo vreme dalje, ja kucam i trudim se a ti odgovaraš onelinerima.
Odgovorio sam onelinerom na oneliner.
- Guest
Anđe'o wrote:
Pa dobro, imaš neku tehnologiju, pa sad zavisi kako se sa njom igraš. Kod igrice imaš tehnologiju kojom praviš igricu da bi se njom igrali drugi. Za to koristiš programiranje u kome nema igre, to je matematika, funkcije.
Na filmu na primer imaš robote, evo R2D2. Zašto se pojavljuje umetnički efekat - zato što je prethodno programirani R2D2 scenaristički i rediteljski umetnički tretiran, igralo se sa njim i tako je, tom "čarolijom" on dobio neke osobine čoveka na filmu, mada je u realnosti samo mašina. Čarli Čaplin se igra viljuškama i zemičkom, umetnik je on, a ne onaj koji je ispekao zemičku.
I uzgred receno mnogo veca faca nego izvikani R2D2.
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
Ko je to, nemam pojma? 
- Posts : 6735
Join date : 2012-02-11
Anđe'o wrote:
Ali su za stvaranje filma potrebni i umetnici (scenaristi, reditelji, scenografi, glumci) i to ne samo da su potrebni, nego je njihova uloga krucijalna, dok za stvaranje igrice nisu, a čak i kada neko donese nekakvu priču, opet su krucijalni programeri.
Ma mislim, sve je to vrlo jednostavno, kao što ne možeš da programiraš čoveka, ne možeš ni umetnost.
Prvi filmovi su fascinirali tehnologijom, tipa snimak voza koji dolazi na stanicu. Tek kad je tehnologija banalizovana otvorena je mogucnost da filmovi postanu umetnost. Isto je i sa igrama. Programiranje je banalizovano i gomila umetnika pravi sopstvene indie igre. Sa druge strane, "vece" igre okupljaju timove scenarista, crtaca, muzicara koji saradjuju sa programerima (muzika u nekim igrama inace po kvalitetu ne zaostaje za filmskom muzikom). U svakom slucaju, ne mislim da je estetski i emotivni dozivljaj igara sputan time sto je podloga program.
- Spoiler:
Mali primer, maznut sa ppp-a.
A jel ta igra nekako tuzna za igranje? To jest, na koji nacin je dozivljavate?
Pa ja sam tek poceo, ali kao sto kaze singer vezes se za likove iznenadjujuce brzo, ima moralnih dilema (tipa hoces li ici u razuresni deo grada da uzimas stvari ili ces u supermarket gde ima svakakvih ljudi ili ces da ides da pljackas civile koji su u situaciji poput tebe)
Moji su upali u depresiju jer nisam zaustavio silovanje koje je vojnik suptilno najavljivao nad nekom civilkom u super marketu. Vojnik sa kalasom, ja sa pistoljem i dva metka virim kroz kljucaonicu i mogu da uletim i pokusam da je spasem pa da uspem ili da zaginem, a u sklonistu ceka jedan bolestan i gladan i jedna na izmaku gladi a frizider prazan a u mom rancu po koja konzerva i malo povrca....
da da, igra je sama po sebi tužna jer se radnja dešava u okupiranom gradu zahvaćenom građanskim ratom (navodno je sarajevo bila glavna inspiracija developerima, čak na skrinu za učitavanje imaju neke poruke na naškom). u celoj ludnici koja je snašla stanovnike, mnoge su porodice razbijene, bližnji pogubljeni ili čak nastradali... igra se započinje sa nekoliko random stranaca koji upadaju u jednu od napuštenih i oštećenih zgrada tokom rata u potrazi za skloništem i tu počinje druga vrsta borbe - za opstanak i sopstveni život.
igra odiše neverovatnom atmosferom tragičnosti kakav je rat uz kojekave peripetije (da ne kvarim nekome ko bi je igrao) ali isto tako i nagrađuje i pravi male momente "sreće" kad imaš sigurnon sklonište, nešto što se može nazvati krevetom, topao obrok i luksuze kao što su kafa, cigareta, knjiga itd.
sve odluke i poteze koje praviš u igri utiču na konačan ishod kako onoga kojim upravljaš tako i cele grupe. primera radi jednu noć ćeš otići u sakupljanje potrepština u vrlo opasan deo grada, gde su bande i mogućnost da se nevratiš jako velika, al pametnim potezima nabavićeš lekove i hranu (najvrednije sve vreme igre) i doći nazad "kući" kad iza toga dvoje male dece lupaju na vrata i plačno mole za pomoć pošto im je mama jako bolesna. hoćeš im dati malo hrane/lekova?
ako hoćeš da igraš na sigurno, krenućeš na skoro netaknutu kuću u mirnijem delu grada gde živi stari bračni par, skroz mator i nemoćan da se brani... uzećeš im lekove, hranu i sve što ti treba (pri tome ćeš da slušaš kako nemoćno cvile i mole da ih ne povrediš) a onda ćeš da imaš kući komplet depresivnu ili tužnu ekipu kojoj nije do života...
prvi put kad sam je igrao (a igrao sam do sad već XY puta) su mi ubili Pavla (jednog od junaka) i puko sam bio, toliko da sam kući na glas vikao NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE NEEEE NE NENENE NEEEEEEE, prekinuo da igram i sutradan prilično bio skenjan, true story.
posebno@edited by mod - ladno si dozvolio, još i gledao kako siluju devojku? :o c c c c c c
Nisam gledao, smugnuo sam dok su još bili u fazi "A da ja tebi mala dam malo potrepstina za malu uslugu?" jbg, morao sam tako. Bruno bolestan, a Kaca umire od gladi ja sa dva metka a pištolj još nisam ni koristio
najveci skenj do sadaje kada sam istrosio svu hranu sa namerom da uveče odem do oca i sina u komšiluk, jeste da su na lošem glasu ali saljem najboljeg pregovaraca pa ćemo da se trampimo za hranu da preguram bar par dana. kad ja tamo a u garaži grafit parafraziram "jebes ovakav život, vidimo se u raju" i nešto lekova i drvne gradje, hrane bez, ljudi bez
Jebem vas sve koji ste hvalili This War of Mine, počnite da skupljate pare za psihoterapiju za fleševe koji me pucaju.
Što bi rekao Srbenda kad osvoji pare na lotou pa skupi rodbinu i komšiluk: Sve ću da vas tužim sad.
Au, kako je odlično urađena igrica.
Odavno me nije nešto ovako izbedačilo, kad sam opljačkao neke starce, ugasio sam momentalno.
_____
"Ne morate krenuti odavde da biste dosli tamo. Moguce je krenuti odavde i vratiti se ponovo tu, ali preko onoga tamo."
Aca Seltik, Sabrana razmisljanja o topologiji, tom cetvrti.
My Moon Che Gavara.
- Guest
Anđe'o wrote:Ko je to, nemam pojma?
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
Radagast wrote:Anđe'o wrote:
Ali su za stvaranje filma potrebni i umetnici (scenaristi, reditelji, scenografi, glumci) i to ne samo da su potrebni, nego je njihova uloga krucijalna, dok za stvaranje igrice nisu, a čak i kada neko donese nekakvu priču, opet su krucijalni programeri.
Ma mislim, sve je to vrlo jednostavno, kao što ne možeš da programiraš čoveka, ne možeš ni umetnost.
Prvi filmovi su fascinirali tehnologijom, tipa snimak voza koji dolazi na stanicu. Tek kad je tehnologija banalizovana otvorena je mogucnost da filmovi postanu umetnost. Isto je i sa igrama. Programiranje je banalizovano i gomila umetnika pravi sopstvene indie igre. Sa druge strane, "vece" igre okupljaju timove scenarista, crtaca, muzicara koji saradjuju sa programerima (muzika u nekim igrama inace po kvalitetu ne zaostaje za filmskom muzikom). U svakom slucaju, ne mislim da je estetski i emotivni dozivljaj igara sputan time sto je podloga program.
- Spoiler:
Mali primer, maznut sa ppp-a.
A jel ta igra nekako tuzna za igranje? To jest, na koji nacin je dozivljavate?
Pa ja sam tek poceo, ali kao sto kaze singer vezes se za likove iznenadjujuce brzo, ima moralnih dilema (tipa hoces li ici u razuresni deo grada da uzimas stvari ili ces u supermarket gde ima svakakvih ljudi ili ces da ides da pljackas civile koji su u situaciji poput tebe)
Moji su upali u depresiju jer nisam zaustavio silovanje koje je vojnik suptilno najavljivao nad nekom civilkom u super marketu. Vojnik sa kalasom, ja sa pistoljem i dva metka virim kroz kljucaonicu i mogu da uletim i pokusam da je spasem pa da uspem ili da zaginem, a u sklonistu ceka jedan bolestan i gladan i jedna na izmaku gladi a frizider prazan a u mom rancu po koja konzerva i malo povrca....
da da, igra je sama po sebi tužna jer se radnja dešava u okupiranom gradu zahvaćenom građanskim ratom (navodno je sarajevo bila glavna inspiracija developerima, čak na skrinu za učitavanje imaju neke poruke na naškom). u celoj ludnici koja je snašla stanovnike, mnoge su porodice razbijene, bližnji pogubljeni ili čak nastradali... igra se započinje sa nekoliko random stranaca koji upadaju u jednu od napuštenih i oštećenih zgrada tokom rata u potrazi za skloništem i tu počinje druga vrsta borbe - za opstanak i sopstveni život.
igra odiše neverovatnom atmosferom tragičnosti kakav je rat uz kojekave peripetije (da ne kvarim nekome ko bi je igrao) ali isto tako i nagrađuje i pravi male momente "sreće" kad imaš sigurnon sklonište, nešto što se može nazvati krevetom, topao obrok i luksuze kao što su kafa, cigareta, knjiga itd.
sve odluke i poteze koje praviš u igri utiču na konačan ishod kako onoga kojim upravljaš tako i cele grupe. primera radi jednu noć ćeš otići u sakupljanje potrepština u vrlo opasan deo grada, gde su bande i mogućnost da se nevratiš jako velika, al pametnim potezima nabavićeš lekove i hranu (najvrednije sve vreme igre) i doći nazad "kući" kad iza toga dvoje male dece lupaju na vrata i plačno mole za pomoć pošto im je mama jako bolesna. hoćeš im dati malo hrane/lekova?
ako hoćeš da igraš na sigurno, krenućeš na skoro netaknutu kuću u mirnijem delu grada gde živi stari bračni par, skroz mator i nemoćan da se brani... uzećeš im lekove, hranu i sve što ti treba (pri tome ćeš da slušaš kako nemoćno cvile i mole da ih ne povrediš) a onda ćeš da imaš kući komplet depresivnu ili tužnu ekipu kojoj nije do života...
prvi put kad sam je igrao (a igrao sam do sad već XY puta) su mi ubili Pavla (jednog od junaka) i puko sam bio, toliko da sam kući na glas vikao NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE NEEEE NE NENENE NEEEEEEE, prekinuo da igram i sutradan prilično bio skenjan, true story.
posebno@edited by mod - ladno si dozvolio, još i gledao kako siluju devojku? :o c c c c c c
Nisam gledao, smugnuo sam dok su još bili u fazi "A da ja tebi mala dam malo potrepstina za malu uslugu?" jbg, morao sam tako. Bruno bolestan, a Kaca umire od gladi ja sa dva metka a pištolj još nisam ni koristio
najveci skenj do sadaje kada sam istrosio svu hranu sa namerom da uveče odem do oca i sina u komšiluk, jeste da su na lošem glasu ali saljem najboljeg pregovaraca pa ćemo da se trampimo za hranu da preguram bar par dana. kad ja tamo a u garaži grafit parafraziram "jebes ovakav život, vidimo se u raju" i nešto lekova i drvne gradje, hrane bez, ljudi bez
Jebem vas sve koji ste hvalili This War of Mine, počnite da skupljate pare za psihoterapiju za fleševe koji me pucaju.
Što bi rekao Srbenda kad osvoji pare na lotou pa skupi rodbinu i komšiluk: Sve ću da vas tužim sad.
Au, kako je odlično urađena igrica.
Odavno me nije nešto ovako izbedačilo, kad sam opljačkao neke starce, ugasio sam momentalno.
E, pa dobro, za te indie umetnike koji prave umetničke igrice ne znam, zaista. Sa kojim ciljem se prave te igrice, to je pravo pitanje.
Ne znam čemu ovi komentari, malo li je šta kome smešno ili tužno. Mislim to, što se tebi kao igraču nudi da ubijaš stare i nevine ljude, pa kao imaš neku moralnu dilemu oko toga, stvarno ne znam koliko je to ozbiljno. Ja inače i imam problem u pozorištu, kada se na sceni rade takve stvari, obično s pozivanjem na Brehta, jer nalazim da je to umetnički prilično primitivno, svoditi sve tako na izbore i na moral.
- Posts : 81495
Join date : 2012-06-10
Radagast wrote: "vece" igre
Nadam se da predviđaš Paćetovu reakciju
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 6735
Join date : 2012-02-11
_____
"Ne morate krenuti odavde da biste dosli tamo. Moguce je krenuti odavde i vratiti se ponovo tu, ali preko onoga tamo."
Aca Seltik, Sabrana razmisljanja o topologiji, tom cetvrti.
My Moon Che Gavara.
- Posts : 36938
Join date : 2014-10-27
pa nije breht o ubijanju starih i nemocnih ili neki teatar okrutnosti. mislim gde toga ima u galileju?
ja sam davno citao juliana stallabrassa o gejmingu. on je inace istoricar umetnosti koji pise o net artu, new british artu i takvim stvarima.
http://newleftreview.org/I/198/julian-stallabrass-just-gaming-allegory-and-economy-in-computer-games
probacu da nadjem taj NLR u papiru pa da vam skeniram. ukratko teza: video igre su na neki nacin komplementarne star kulturi koja 'tera' potrosace/gledaoce da imitiraju zvezde (nose suknju ko merlin, frizuru ko elvis). za razliku od star kulture ovde se to postize repetativnoscu. takodje video igre su medij vise nego samo forma. kao i svaki proizvod masovne popularne kulture one zamenjuju sakralnost politicnoscu koja se u video igrama nalazi u 'hromiranom' finisu a ne u samom kodu. odnos 'hroma' i 'koda' je slican odnosu baze i nadgradnje. 'kod' je zapravo uvek isti ili bazican ili makar uglavnom slican ali ono sto cini distinkciju je 'hrom'. mozemo se baviti kodom ali do njega kao igraci nikada i ne stizemo. ono sto je nama za kritiku i promisljanje novog medija bitno je nacin na koji se 'kod' skriva u 'farbi'.
ja sam davno citao juliana stallabrassa o gejmingu. on je inace istoricar umetnosti koji pise o net artu, new british artu i takvim stvarima.
http://newleftreview.org/I/198/julian-stallabrass-just-gaming-allegory-and-economy-in-computer-games
probacu da nadjem taj NLR u papiru pa da vam skeniram. ukratko teza: video igre su na neki nacin komplementarne star kulturi koja 'tera' potrosace/gledaoce da imitiraju zvezde (nose suknju ko merlin, frizuru ko elvis). za razliku od star kulture ovde se to postize repetativnoscu. takodje video igre su medij vise nego samo forma. kao i svaki proizvod masovne popularne kulture one zamenjuju sakralnost politicnoscu koja se u video igrama nalazi u 'hromiranom' finisu a ne u samom kodu. odnos 'hroma' i 'koda' je slican odnosu baze i nadgradnje. 'kod' je zapravo uvek isti ili bazican ili makar uglavnom slican ali ono sto cini distinkciju je 'hrom'. mozemo se baviti kodom ali do njega kao igraci nikada i ne stizemo. ono sto je nama za kritiku i promisljanje novog medija bitno je nacin na koji se 'kod' skriva u 'farbi'.
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 36938
Join date : 2014-10-27
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 36938
Join date : 2014-10-27
ili
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
ostap bender wrote:pa nije breht o ubijanju starih i nemocnih ili neki teatar okrutnosti. mislim gde toga ima u galileju?
Ne, ne, pogrešno si me shvatio. Reč je o tome da kod Brehta imaš tu očišćenost od detalja i eksplicitnost u cilju jasne politčke ideje. Pa onda imaš komade kao "Onaj koji govori da i onaj koji govori ne", gde na primer, imaš dva puta odigran komad u jednom komadu, koji se razlikuju u tome kakvu odluku donosi glavni junak. Onda se to banalizuje kod domaćih zagovornika postdrame time što se pozorišna predstava svodi na materijal za diskusiju i ništa više. Naravno, bila je sad interesantna situacija sa Frljićem i njegovom predstavom o Ljuši Ristiću - nimalo drugačijom od svega što je Frljić radio, a opet ispraćenom veoma negativnim reakcijama onih koji su ga pre toga hvalili.
- Posts : 36938
Join date : 2014-10-27
Anđe'o wrote:ostap bender wrote:pa nije breht o ubijanju starih i nemocnih ili neki teatar okrutnosti. mislim gde toga ima u galileju?
Ne, ne, pogrešno si me shvatio. Reč je o tome da kod Brehta imaš tu očišćenost od detalja i eksplicitnost u cilju jasne politčke ideje. Pa onda imaš komade kao "Onaj koji govori da i onaj koji govori ne", gde na primer, imaš dva puta odigran komad u jednom komadu, koji se razlikuju u tome kakvu odluku donosi glavni junak. Onda se to banalizuje kod domaćih zagovornika postdrame time što se pozorišna predstava svodi na materijal za diskusiju i ništa više. Naravno, bila je sad interesantna situacija sa Frljićem i njegovom predstavom o Ljuši Ristiću - nimalo drugačijom od svega što je Frljić radio, a opet ispraćenom veoma negativnim reakcijama onih koji su ga pre toga hvalili.
mislim da frljic nema bas puno veze sa brehtom zapravo. da li si gledao tog ljubisu ristica?
- Posts : 2424
Join date : 2014-11-12
ostap bender wrote:Anđe'o wrote:
Ne, ne, pogrešno si me shvatio. Reč je o tome da kod Brehta imaš tu očišćenost od detalja i eksplicitnost u cilju jasne politčke ideje. Pa onda imaš komade kao "Onaj koji govori da i onaj koji govori ne", gde na primer, imaš dva puta odigran komad u jednom komadu, koji se razlikuju u tome kakvu odluku donosi glavni junak. Onda se to banalizuje kod domaćih zagovornika postdrame time što se pozorišna predstava svodi na materijal za diskusiju i ništa više. Naravno, bila je sad interesantna situacija sa Frljićem i njegovom predstavom o Ljuši Ristiću - nimalo drugačijom od svega što je Frljić radio, a opet ispraćenom veoma negativnim reakcijama onih koji su ga pre toga hvalili.
mislim da frljic nema bas puno veze sa brehtom zapravo. da li si gledao tog ljubisu ristica?
Ima u smislu da ga zanima politička debata pre svega.
Predstavu nisam gledao, ali znam šta je rađeno, ispričali su mi ljudi, ništa drugačije od drugih njegovih stvari.
- Posts : 36938
Join date : 2014-10-27
mislim da brehta interesuje istina. no da ne trolujemo.
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
|
|
|