Vučićeva Srbija

boomer crook wrote:doslovce je to bio savez snaga porazenih '48 i '45

čika Condor wrote:

Nektivni Ugnelj wrote:
Bio je mesija mnogima, ali 87-90

Dobro, to je naravno tačno. Zanimljiva je i nedovoljno opisana priroda tog mesijanstva: on je od strane većine ”pretplatnika” u tom periodu doživljavan kao Tito posle Tita, ali srpska, znači bitno unapređena varijanta… Baš tu je došlo do tog neprirodnog i zlokobnog braka između jednog naivnog titoizma i (u to doba) romantičnog* četništva, braka iz koga nije ni moglo da se rodi ništa manje zlo i čudovišno. Dakle ne jedna već dve odavno pokojne i vremenu sasvim neprimerene ideologije, koje su se spojile bez ikakvih problema i trzavica, jer su obe pakovale naoko utešne malograđanske laži.

E, o tome bih voleo da pročitam nešto, ako ima.

*romantičnog u smislu romansiranog, oživljenog iz romana (ormana, dunja u fioci, itd.)

Nektivni Ugnelj wrote:

čika Condor wrote:
Dobro, to je naravno tačno. Zanimljiva je i nedovoljno opisana priroda tog mesijanstva: on je od strane većine ”pretplatnika” u tom periodu doživljavan kao Tito posle Tita, ali srpska, znači bitno unapređena varijanta… Baš tu je došlo do tog neprirodnog i zlokobnog braka između jednog naivnog titoizma i (u to doba) romantičnog* četništva, braka iz koga nije ni moglo da se rodi ništa manje zlo i čudovišno. Dakle ne jedna već dve odavno pokojne i vremenu sasvim neprimerene ideologije, koje su se spojile bez ikakvih problema i trzavica, jer su obe pakovale naoko utešne malograđanske laži.

E, o tome bih voleo da pročitam nešto, ako ima.

*romantičnog u smislu romansiranog, oživljenog iz romana (ormana, dunja u fioci, itd.)

Mozda možeš da pročitaš ali sigurno ne od mene, zato što su se poraženi 45 brzo odrekli njega i zapravo bili u koaliciji koja ga je 2000 svrgla. Tu ne računam ideološke naslednike tzv crnih četnika.

Ja bih to nazvao koalicijom poraženih 66 i crnih četnika. To je tzv Prva Srbija. Druga ima...svašta. pozne titoiste, "liberale" 71, ali i prave liberale, pa onda poražene 45 van četnika ali u koaliciji i sa nekim naslednicima poraženih Dražinovaca, monarhstima, bućkuriš svakako, ali mnogo manje zlo svejedno.  

Del Cap wrote:Ma ne može stranačka linija, njene pobede, porazi, podele, da obuhvati gibanja jednog društva.

Nemački MAN Truck & Bus je obustavio nabavku guma iz zrenjaninske fabrike kineske kompanije Linglong u novembru, zbog navoda o eksploataciji radnika i mogućoj trgovini ljudima. Volkswagen navodi da rade na „razjašnjavanju činjenica“. https://t.co/1Dam5GlOvl

— BIRN Srbija (@BIRNSrbija) December 17, 2024

Fer vrednost ruskog udela do 730 miliona evra: Koje su posledice ako Amerika uvede sankcije NIS-u?
Suzana Peljto



Uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), kompaniji koja je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruskih firmi Gasprom Njeft i Gasprom, još nije zvanično potvrđeno.

Ono što do sada znamo jeste da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavešten da Sjedinjene Američke Države (SAD) za nekoliko dana „uvode pune, kompletne sankcije protiv NIS-a zbog ruskog vlasništva“, iako, kako je priznao, ni on nije dobio „zvaničan papir“.

Sankcijama će se, kako je najavio u petak, pridružiti i Britanci.

Ovu vest prokomentarisao je i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, ali ni on nije zvanično potvrdio da se sankcije uvode. Hil je rekao da je rizik saradnje sa ruskim firmama oduvek postojao i dodao da bi „promena vlasništva sigurno donela više mira i prosperiteta, i u Srbiji i u regionu“.

Podsetimo, o uvođenju evropskih sankcija NIS-u govorilo se i 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, ali te sankcije nisu zaživele.

Šta bi značilo uvođenje sankcija?

Međutim, ukoliko Srbija dobije „zvaničan papir“ da SAD uvode sankcije NIS-u, to bi, kako navode sagovornici Danasa, značilo da NIS više ne bi mogao da kupuje naftu, ne bi mogao da dobija naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) iz Hrvatske, a verovatno bi mu bio onemogućen i pristup finansijskim sistemima.

To bi, kako su naveli, ugrozilo i snabdevanje gorivom, uticalo na rast njihovih cena u Srbiji, ali i cena ostale robe.

Analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović podsetio je da je NIS godinama pod određenim sankcijama, ali da bi se u ovom slučaju radilo o totalnoj zabrani spoljnih entiteta da posluju sa njim.

To bi, kako je naveo, imalo za posledicu stopiranje dotoka nafte preko JANAF-a, gubitak koncesija u Rumuniji i verovatno nemogućnost plaćanja za uvezenu naftu.

„Drugim rečima, kompanija ne bi uopšte mogla da posluje“, kaže Pavlović za Danas.

I energetski stručnjak i ekonomista Goran Radosavljević podseća da je NIS pod indirektnim sankcijama, navodeći da su one uvedene njenoj matičnoj kompaniji Gasprom Njeftu, a koje su u određenoj meri ograničile NIS-u pristup finansijama i tržištu sirove nafte.

„Ukoliko bi se NIS-u uvele direktne sankcije, to bi moglo da znači potpunu zabranu saradnje evropskih i drugih kompanija koje su naslonjene na Evropu i Ameriku. To bi moglo da znači nemogućnost kupovine sirove nafte na tržištu od evropskih dobavljača, a trenutno kupuju od evropskih dobavljača, mada je ta nafta iračkog i kazahstanskog porekla, ali ide preko kompanija koje su smeštene u Švajcarskoj“, objasnio je Radosavljević za Danas.

Između ostalog, to bi značilo i zabranu dopremanja nafte koja trenutno u najvećoj meri ide preko JANAF-a, dodaje Radosavljević.

Podsetimo, početkom ove godine NIS i JANAF su sklopili ugovor o rekordnom transportu nafte do kraja 2026. Na sajtu JANAF-a tada je saopšteno da ugovor uključuje transport 10 miliona tona nafte, plus-minus deset odsto, do 31. decembra 2026. godine.

Na pitanje šta bi se u tom slučaju dogodilo sa ovim ugovorom, Radosavljević objašnjava da u svakom ugovoru postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u slučaju više sile.

„JANAF bi se našao u problemu pa bi birao ili da bude pod udarom sankcija američkih i evropskih, ili da nastavi da isporučuje ugovor. Verujem da bi oni u tom slučaju odlučili da ugovor stane. Da li će biti nekih posledica, o tome će posle odlučiti arbitražni sud“, rekao je Radosavljević.

Isključenje NIS-a bio bi veliki udar i za JANAF, s obzirom na to da im je NIS jedan od najvećih klijenata uz INA-u i MOL.

Na pitanje da li određeni deo nafte NIS dobija preko Dunava, a iz rumunske luke u Konstanci, Radosavljević kaže da nema tačne informacije, ali da sumnja da NIS tim putem dobija naftu.

„Luka u Konstanci je toliko prebukirana ratom u Ukrajini, zbog toga sumnjam da bilo šta ide tim putem. Ta luka je takođe deo EU pa bi u slučaju uvođenja američkih sankcija i ona bila blokirana za NIS“, rekao je Radosavljević.

Kako bi sankcije uticale na poslovanje NIS-a, tržište derivata i privredu?

Nakon uvođenja sankcija NIS-u, Pavlović ističe da bi gorivo moralo da se uvozi iz drugih rafinerija u okruženju pošto ga, ističe, NIS ne bi mogao proizvoditi i dodaje da bi u ovom slučaju kompanija bila u velikim gubicima.

Radosavljević navodi da bi u kratkom roku, nakon što NIS i država iscrpe svoje zalihe, došlo do nestašice goriva i skoka cena, a da bi to indirektno pokrenulo rast drugih cena i ciklus hiperinflacije.

U srednjem ili dužem roku, ističe Radosavljević, država bi mogla da uvozi gorivo iz rafinerija u regionu, ali pitanje je, kako kaže, da li je to logistički izvodljivo.

„Pitanje je da li postoji dovoljno kamiona i rezerovara da se to gorivo dopremi, a sve to bi uticalo na rast cena“, rekao je Radosavljević.

Prestanak rada NIS-ovih rafinerija uticao bi i na srpski budžet. Predsednik Vučić rekao je da NIS puni budžet sa oko devet odsto.

Šta su rešenja?

Za izlazak iz ove situacije, Pavlović navodi da je moguće nekoliko scenarija:

nacionalizacija;
potpuni otkup ruskog dela;
delimični otkup ruskog dela do nivoa na kome država ima većinski udeo;
dogovor sa SAD da te sankcije ne budu primenjene;
dogovor sa ruskom stranom da se njihov deo proda nekoj drugoj kompaniji.

Predsednik Vučić je rekao da je jedno od rešenja da se smanji udeo ruskog vlasništva u kompaniji NIS ispod 50 odsto i dodao da je teško da Rusi pristanu na to da Srbija otkupi od njih ceo udeo u NIS-u.

Na pitanje da li bi Rusi pristali da prodaju ceo udeo u NIS-u Srbiji, Radosavljević smatra da Rusi u Srbiji nemaju samo ekonomski interes nego i politički, i da će ostati tu i ukoliko tog ekonomskog razloga ne bude.

„Ono što je meni tu najproblematičnije što bi u slučaju sankcija NIS-u to bile prve direktne sankcije državi, jer je država 30 odsto vlasnik te kompanije. Posledice toga bi bile prilično velike ne samo u ekonomskom nego i u političkom smislu. Zbog toga nisam siguran da će do takvih sankcija uopšte doći, a i ukoliko bude došlo to bi mogla biti neka indirektna zabrana ili kontrola finansijskih tokova“, rekao je Radosavljević.

Koja bi bila fer cena NIS-a ukoliko država odluči da otkupi ruski deo?

Pavlović ističe da ako dođe do preuzimanja udela od države, cena zavisi od toga šta ruska strana zahteva i koliko Srbija može da izdvoji novca s obzirom na to da je budžet za 2025. već skrojen.

„Mada se uvek može dodatno zadužiti“, navodi Pavlović.

Ipak, dodaje, Gasprom nema mnogo prostora za manevrisanje jer u slučaju neuspelog dogovora morala bi se primeniti nacionalizacija.

„Prosto mi u tom slučaju nemamo izbora – nakon jučerašnjeg pada cene na berzi NIS ima kapitalizaciju od 1,1 milijardu evra, udeo Gasproma vredi 630 miliona evra i toliko bi otprilike država trebalo i da izdvoji za otkup njegovg udela“, rekao je Pavlović.

Podsećamo, Gazprom Neft zajedno sa Gazpromom ima 56 odsto, država 29 odsto, a ostatak su manjinski akcionari.

Cena NIS-ove akcije na berzi u petak je iznosila 778 dinara, dok je u ponedeljak potonula za 12,85 odsto, odnosno na oko 678 dinara.

Fer vrednost ruskog udela do 730 miliona evra: Koje su posledice ako Amerika uvede sankcije NIS-u? 2

Pavlović dodaje da su u IPOPEMI pre mesec i po dana izdali procenu fer vrednosti na 623 dinara po akciji.

Objašnjava da „ne može licitirati paušalno većim cenama“, s obzirom na to da NIS ima stagnaciju u proizvodnji nafte i gasa i da se ne zna iznos rezervi koje su mahom već u padu, dok podataka iz Rumunije nema.

Rafinerijske marže su, dodaje Pavlović, pod snažnim pritiskom i pitanje kada će se oporaviti, a nema izgleda da Petrohemija bude proiftabilna u dogledno vreme, zbog takođe loših marži i u ovom segmentu. Segment maloprodaje dobro posluje za sada, navodi analitičar.

Alternativno se, objašnjava on, može vršiti procena vrednosti u odnosu na to kako se trguju slične lictirane kompanije u regionu poput MOL-a, OMV-a, Orlena ili Rompetrola. INA, kako kaže, nije najbolji primer zbog velikog udela upstreama.

„Prosečni EV/EBITDA multiplikator je na oko 3,3 za 2025. godinu. NIS je posle jučerašnjeg pada na 2,8 puta, dakle eventualno bi fer vrednost kompanije mogla biti i na oko 1,3 milijardi evra, ako uzmemo pretpostavku da se i NIS treba trgovati na prosečnom multiplikatoru, pa bi u tom slučaju ruski udeo vredeo 728 miliona evra“, procenjuje analitičar Pavlović.

I Radosavljević navodi da bi se moglo raditi o cifri od milijardu evra, napominjući da je jedna vrednost kada se to prodaje u situaciji kada kompanija pravi veliki profit, a druga kada se prodaje u situaciji kada „morate da odete“.

Poslovanje NIS-a

Podsetimo, 49 odsto NIS-a je 2008. godine prodato za 400 miliona evra.

Takođe, ova kompanija je u 2022. godini ostvarila rekordan profit od 787 miliona evra, što je dvostruko više od cene po kojoj je prodat Rusima. Razlog za ovako visok profit leži u skoku cene nafte na berzi koja je 2022. tokom energetske krize dostigla rekordne vrednosti.

Prošle godine profit je pao na 377 miliona evra, ali je i taj profit bio iznad proseka u odnosu na godine pre rata u Ukrajini. Pad profita povezan je sa padom cene na berzi, ali su cene nafte i dalje bile iznad proseka pre 2022.

U prvih devet meseci ove godine NIS je ostvario neto dobit od oko 68 miliona evra, što je za 75 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine. Razlog je zastoj u rafineriji nafte Pančevo zbog remonta.

Šta će se desiti sa najavljenom emisijom obveznica

NIS je najavio emitovanje prve emisije obveznica, a na pitanje da li će ona biti odložena zbog najavljenih sankcija, Radosavljević odgovora da to ne mora da znači.

„S obzirom na to da NIS-u trebaju sredstva, ne bi me začudilo da izađu sa tom transakcijom“, zaključio je Radosavljević.

Vučić na sednici Vlade Srbije: Svi zahtevi studenata su ispunjeni; Sada je potpuno jasno o čemu se sve radi

Del Cap wrote:

Fer vrednost ruskog udela do 730 miliona evra: Koje su posledice ako Amerika uvede sankcije NIS-u?
Suzana Peljto



Uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), kompaniji koja je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruskih firmi Gasprom Njeft i Gasprom, još nije zvanično potvrđeno.

Ono što do sada znamo jeste da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavešten da Sjedinjene Američke Države (SAD) za nekoliko dana „uvode pune, kompletne sankcije protiv NIS-a zbog ruskog vlasništva“, iako, kako je priznao, ni on nije dobio „zvaničan papir“.

Sankcijama će se, kako je najavio u petak, pridružiti i Britanci.

Ovu vest prokomentarisao je i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, ali ni on nije zvanično potvrdio da se sankcije uvode. Hil je rekao da je rizik saradnje sa ruskim firmama oduvek postojao i dodao da bi „promena vlasništva sigurno donela više mira i prosperiteta, i u Srbiji i u regionu“.

Podsetimo, o uvođenju evropskih sankcija NIS-u govorilo se i 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, ali te sankcije nisu zaživele.

Šta bi značilo uvođenje sankcija?

Međutim, ukoliko Srbija dobije „zvaničan papir“ da SAD uvode sankcije NIS-u, to bi, kako navode sagovornici Danasa, značilo da NIS više ne bi mogao da kupuje naftu, ne bi mogao da dobija naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) iz Hrvatske, a verovatno bi mu bio onemogućen i pristup finansijskim sistemima.

To bi, kako su naveli, ugrozilo i snabdevanje gorivom, uticalo na rast njihovih cena u Srbiji, ali i cena ostale robe.

Analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović podsetio je da je NIS godinama pod određenim sankcijama, ali da bi se u ovom slučaju radilo o totalnoj zabrani spoljnih entiteta da posluju sa njim.

To bi, kako je naveo, imalo za posledicu stopiranje dotoka nafte preko JANAF-a, gubitak koncesija u Rumuniji i verovatno nemogućnost plaćanja za uvezenu naftu.

„Drugim rečima, kompanija ne bi uopšte mogla da posluje“, kaže Pavlović za Danas.

I energetski stručnjak i ekonomista Goran Radosavljević podseća da je NIS pod indirektnim sankcijama, navodeći da su one uvedene njenoj matičnoj kompaniji Gasprom Njeftu, a koje su u određenoj meri ograničile NIS-u pristup finansijama i tržištu sirove nafte.

„Ukoliko bi se NIS-u uvele direktne sankcije, to bi moglo da znači potpunu zabranu saradnje evropskih i drugih kompanija koje su naslonjene na Evropu i Ameriku. To bi moglo da znači nemogućnost kupovine sirove nafte na tržištu od evropskih dobavljača, a trenutno kupuju od evropskih dobavljača, mada je ta nafta iračkog i kazahstanskog porekla, ali ide preko kompanija koje su smeštene u Švajcarskoj“, objasnio je Radosavljević za Danas.

Između ostalog, to bi značilo i zabranu dopremanja nafte koja trenutno u najvećoj meri ide preko JANAF-a, dodaje Radosavljević.

Podsetimo, početkom ove godine NIS i JANAF su sklopili ugovor o rekordnom transportu nafte do kraja 2026. Na sajtu JANAF-a tada je saopšteno da ugovor uključuje transport 10 miliona tona nafte, plus-minus deset odsto, do 31. decembra 2026. godine.

Na pitanje šta bi se u tom slučaju dogodilo sa ovim ugovorom, Radosavljević objašnjava da u svakom ugovoru postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u slučaju više sile.

„JANAF bi se našao u problemu pa bi birao ili da bude pod udarom sankcija američkih i evropskih, ili da nastavi da isporučuje ugovor. Verujem da bi oni u tom slučaju odlučili da ugovor stane. Da li će biti nekih posledica, o tome će posle odlučiti arbitražni sud“, rekao je Radosavljević.

Isključenje NIS-a bio bi veliki udar i za JANAF, s obzirom na to da im je NIS jedan od najvećih klijenata uz INA-u i MOL.

Na pitanje da li određeni deo nafte NIS dobija preko Dunava, a iz rumunske luke u Konstanci, Radosavljević kaže da nema tačne informacije, ali da sumnja da NIS tim putem dobija naftu.

„Luka u Konstanci je toliko prebukirana ratom u Ukrajini, zbog toga sumnjam da bilo šta ide tim putem. Ta luka je takođe deo EU pa bi u slučaju uvođenja američkih sankcija i ona bila blokirana za NIS“, rekao je Radosavljević.

Kako bi sankcije uticale na poslovanje NIS-a, tržište derivata i privredu?

Nakon uvođenja sankcija NIS-u, Pavlović ističe da bi gorivo moralo da se uvozi iz drugih rafinerija u okruženju pošto ga, ističe, NIS ne bi mogao proizvoditi i dodaje da bi u ovom slučaju kompanija bila u velikim gubicima.

Radosavljević navodi da bi u kratkom roku, nakon što NIS i država iscrpe svoje zalihe, došlo do nestašice goriva i skoka cena, a da bi to indirektno pokrenulo rast drugih cena i ciklus hiperinflacije.

U srednjem ili dužem roku, ističe Radosavljević, država bi mogla da uvozi gorivo iz rafinerija u regionu, ali pitanje je, kako kaže, da li je to logistički izvodljivo.

„Pitanje je da li postoji dovoljno kamiona i rezerovara da se to gorivo dopremi, a sve to bi uticalo na rast cena“, rekao je Radosavljević.

Prestanak rada NIS-ovih rafinerija uticao bi i na srpski budžet. Predsednik Vučić rekao je da NIS puni budžet sa oko devet odsto.

Šta su rešenja?

Za izlazak iz ove situacije, Pavlović navodi da je moguće nekoliko scenarija:

nacionalizacija;
potpuni otkup ruskog dela;
delimični otkup ruskog dela do nivoa na kome država ima većinski udeo;
dogovor sa SAD da te sankcije ne budu primenjene;
dogovor sa ruskom stranom da se njihov deo proda nekoj drugoj kompaniji.

Predsednik Vučić je rekao da je jedno od rešenja da se smanji udeo ruskog vlasništva u kompaniji NIS ispod 50 odsto i dodao da je teško da Rusi pristanu na to da Srbija otkupi od njih ceo udeo u NIS-u.

Na pitanje da li bi Rusi pristali da prodaju ceo udeo u NIS-u Srbiji, Radosavljević smatra da Rusi u Srbiji nemaju samo ekonomski interes nego i politički, i da će ostati tu i ukoliko tog ekonomskog razloga ne bude.

„Ono što je meni tu najproblematičnije što bi u slučaju sankcija NIS-u to bile prve direktne sankcije državi, jer je država 30 odsto vlasnik te kompanije. Posledice toga bi bile prilično velike ne samo u ekonomskom nego i u političkom smislu. Zbog toga nisam siguran da će do takvih sankcija uopšte doći, a i ukoliko bude došlo to bi mogla biti neka indirektna zabrana ili kontrola finansijskih tokova“, rekao je Radosavljević.

Koja bi bila fer cena NIS-a ukoliko država odluči da otkupi ruski deo?

Pavlović ističe da ako dođe do preuzimanja udela od države, cena zavisi od toga šta ruska strana zahteva i koliko Srbija može da izdvoji novca s obzirom na to da je budžet za 2025. već skrojen.

„Mada se uvek može dodatno zadužiti“, navodi Pavlović.

Ipak, dodaje, Gasprom nema mnogo prostora za manevrisanje jer u slučaju neuspelog dogovora morala bi se primeniti nacionalizacija.

„Prosto mi u tom slučaju nemamo izbora – nakon jučerašnjeg pada cene na berzi NIS ima kapitalizaciju od 1,1 milijardu evra, udeo Gasproma vredi 630 miliona evra i toliko bi otprilike država trebalo i da izdvoji za otkup njegovg udela“, rekao je Pavlović.

Podsećamo, Gazprom Neft zajedno sa Gazpromom ima 56 odsto, država 29 odsto, a ostatak su manjinski akcionari.

Cena NIS-ove akcije na berzi u petak je iznosila 778 dinara, dok je u ponedeljak potonula za 12,85 odsto, odnosno na oko 678 dinara.

Fer vrednost ruskog udela do 730 miliona evra: Koje su posledice ako Amerika uvede sankcije NIS-u? 2

Pavlović dodaje da su u IPOPEMI pre mesec i po dana izdali procenu fer vrednosti na 623 dinara po akciji.

Objašnjava da „ne može licitirati paušalno većim cenama“, s obzirom na to da NIS ima stagnaciju u proizvodnji nafte i gasa i da se ne zna iznos rezervi koje su mahom već u padu, dok podataka iz Rumunije nema.

Rafinerijske marže su, dodaje Pavlović, pod snažnim pritiskom i pitanje kada će se oporaviti, a nema izgleda da Petrohemija bude proiftabilna u dogledno vreme, zbog takođe loših marži i u ovom segmentu. Segment maloprodaje dobro posluje za sada, navodi analitičar.

Alternativno se, objašnjava on, može vršiti procena vrednosti u odnosu na to kako se trguju slične lictirane kompanije u regionu poput MOL-a, OMV-a, Orlena ili Rompetrola. INA, kako kaže, nije najbolji primer zbog velikog udela upstreama.

„Prosečni EV/EBITDA multiplikator je na oko 3,3 za 2025. godinu. NIS je posle jučerašnjeg pada na 2,8 puta, dakle eventualno bi fer vrednost kompanije mogla biti i na oko 1,3 milijardi evra, ako uzmemo pretpostavku da se i NIS treba trgovati na prosečnom multiplikatoru, pa bi u tom slučaju ruski udeo vredeo 728 miliona evra“, procenjuje analitičar Pavlović.

I Radosavljević navodi da bi se moglo raditi o cifri od milijardu evra, napominjući da je jedna vrednost kada se to prodaje u situaciji kada kompanija pravi veliki profit, a druga kada se prodaje u situaciji kada „morate da odete“.

Poslovanje NIS-a

Podsetimo, 49 odsto NIS-a je 2008. godine prodato za 400 miliona evra.

Takođe, ova kompanija je u 2022. godini ostvarila rekordan profit od 787 miliona evra, što je dvostruko više od cene po kojoj je prodat Rusima. Razlog za ovako visok profit leži u skoku cene nafte na berzi koja je 2022. tokom energetske krize dostigla rekordne vrednosti.

Prošle godine profit je pao na 377 miliona evra, ali je i taj profit bio iznad proseka u odnosu na godine pre rata u Ukrajini. Pad profita povezan je sa padom cene na berzi, ali su cene nafte i dalje bile iznad proseka pre 2022.

U prvih devet meseci ove godine NIS je ostvario neto dobit od oko 68 miliona evra, što je za 75 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine. Razlog je zastoj u rafineriji nafte Pančevo zbog remonta.

Šta će se desiti sa najavljenom emisijom obveznica

NIS je najavio emitovanje prve emisije obveznica, a na pitanje da li će ona biti odložena zbog najavljenih sankcija, Radosavljević odgovora da to ne mora da znači.

„S obzirom na to da NIS-u trebaju sredstva, ne bi me začudilo da izađu sa tom transakcijom“, zaključio je Radosavljević.

Nektivni Ugnelj wrote:https://birn.rs/volkswagen-prekida-uvoz-guma-linglong-ljudska-prava/