Home
by fikret selimbašić Mon 25 Nov - 20:25fikret selimbašić wrote:Angela Merkel je vodila Nemačku 16 godina. Bila je na funkciji tokom finansijske krize, migrantske krize 2015. i značajno, ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine. Da li je bila previše meka prema Moskvi? Prespora da pomogne Kijevu? Da nije blokirala članstvo Ukrajine u NATO-u 2008, da li bi sada tamo bio rat?
Govoreći za BBC u Berlinu, gospođa Merkel je odlučna u odbrani svog vremena na funkciji. Ona kaže da veruje da bi rat u Ukrajini počeo ranije i verovatno bi bio gori da je Kijev počeo put ka članstvu u NATO 2008. godine.
"Vojni sukob bismo videli još ranije. Bilo mi je potpuno jasno da predsednik Putin ne bi stajao skrštenih ruku i gledao kako Ukrajina ulazi u NATO. A tada Ukrajina kao zemlja sigurno ne bi bila tako pripremljena kao u februaru 2022", rekla je.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski se ne slaže. On opisuje odluku gospođe Merkel o NATO-u, koju je podržao tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi, kao jasnu "pogrešnu procenu" koja je ohrabrila Rusiju.
U retkom intervjuu otkako se povukla iz politike pre tri godine, gospođa Merkel izražava zabrinutost zbog ponovnih pretnji Vladimira Putina upotrebom nuklearnog oružja.
"Moramo učiniti sve što je moguće da sprečimo upotrebu nuklearnog oružja", kaže bivša nemačka kancelarka. "Srećom, i Kina je nedavno govorila o tome. Ne bi trebalo da nas parališe strah, ali moramo priznati da je Rusija najveća, ili pored SAD, jedna od dve najveće nuklearne sile na svetu. Potencijal je zastrašujući", rekla je.
Uprkos tome što je tokom većine svog vremena na funkciji uživala visok rejting popularnosti, gospođa Merkel se sada nalazi u defanzivi. Upravo je objavila svoje memoare Sloboda. I tajming je zanimljiv. Ona kaže da je učinila sve što je u njenoj moći da obezbedi mirna sredstva saradnje sa Rusijom.
U stvari, Putin je započeo svoju invaziju na Ukrajinu samo nekoliko meseci nakon što je ona napustila funkciju. Ovo je podstaklo temeljno preispitivanje energetske politike u Evropi, diplomatije sa Rusijom, a takođe i migracione politike koja je postala norma pod Merkelovom.
Na čelu najveće evropske ekonomije bila je Angela, kako kaže bivši italijanski premijer Mateo Renci. On je rekao da je ona de fakto lider Evrope - "šef Evropske unije".
"Sećate li se kada je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer govorio 'koji je telefonski broj Evrope?'. Moj odgovor je bio: 'Broj mobilnog Angele Merkel.' On dodaje da je kada se sudi o nasleđu Merkelove preko Rusije i drugih važno zapamtiti norme tog vremena.
"Ne može se napasti Anđela zbog odnosa sa Rusijom", kaže on. "U 2005., 2006. oni su bili cilj svih u Evropi, a ne samo Angele Merkel". Pod gđom Merkel, Nemačka i njene velike industrije gladne energije postale su zavisne od Moskve. Nemačka je izgradila dva gasovoda direktno povezana sa Rusijom.
Predsednik Zelenski je taj jeftini gas opisao kao geopolitičko oruđe Kremlja. Gospođa Merkel kaže za Bi-Bi-Si da je imala dva motiva sa gasovodima: nemački poslovni interesi, ali i održavanje mirnih veza sa Rusijom. Kolege članice EU i NATO-a u istočnoj Evropi se nisu složile sa njom.
Poljski poslanik Radoslav Fogel rekao je da je nemački novac od gasa napunio rusku ratnu kasu – korišćen za finansiranje invazije na Ukrajinu. Gospođa Merkel insistira na tome da je pokušala da obuzda ruske napade na Ukrajinu koristeći diplomatiju i pregovore, što je - ona priznaje - na kraju propalo.
A nemačka industrija je neproporcionalno pogođena sankcijama ruskoj energetici. Prinuđena da traži druge dobavljače, zemlja sada kupuje skupi LNG. Preduzeća kažu da su osakaćena troškovima. Nova era u odnosima Evrope sa Rusijom "nažalost" je počela nakon invazije na Ukrajinu u punom obimu, kaže Merkel.
U ponedeljak se sastaju ministri odbrane Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske i Italije kako bi razgovarali o pogoršanju situacije na ukrajinskim linijama fronta. Gospođa Merkel sada mora da brani svoje nasleđe iu drugim oblastima. Migraciona kriza 2015. godine, kada je slavno otvorila vrata Nemačke za više od milion tražilaca azila, bila je možda odlučujući trenutak njenog vremena na funkciji. Neki su ga mrzeli, drugi pozdravljali.
Last edited by fikret selimbašić on Mon 25 Nov - 20:26; edited 1 time in total
Prime Minister Viktor Orbán, alongside Romanian Prime Minister 
Јанош Винету
(@slavomir_YU) 
