Језичарење

gajde, gusle ili tambure

to ti je kao kalodont za pastu za zube

 The meaning "words of a popular song" is attested by 1876. Related: lyrics.

Fudbaler si bio, zoveš se Dženan, i umreš kad vrijeme umiranju baš i nije. A vijest o tvojoj smrti izgleda ovako:

Шта је то табак кад је онај што се пресавија а није дуван? На википедији каже да је то 500 листова, што тешко да би и Чак Норис могао да пресавије.

паће wrote:Шта је то табак кад је онај што се пресавија а није дуван? На википедији каже да је то 500 листова, што тешко да би и Чак Норис могао да пресавије.

Štamparski tabak je jedan list papira, u standardizovanoj proporciji (proporcija A po DIN-u, dakle A0, A1, A2, A3 itd, je 1: koren iz 2), od koga se savijanjem pravi štampani materijal. Jedan tabak u dnevnim novinama savija se jedan put i štampa obostrano, što daje četiri strane. Štampani materijali u standardnoj štampi uvek imaju broj strana deljiv sa 4.

Аха, оно а нула има један квадратни метар, однос дуже и краће стране корен из два... Етимологија? Има или нема везе са дуваном?

Mislim da je to od turske reči za ploču i da nema veze sa duvanom, ali nisam potpuno siguran.

Dakle, jedna mera hartije. Sjajno

У по раба божијега је нешто друго, дај целог.

Pisao Pavičić o istom priručniku pred koji dan

Ма и овде је та шизофренија, кад имаш два правила за нагласак на истом типу речи. У нпр јОвана, мИлана, бОјана нагласак је на првом слогу јер су нас учили да је нагласак на другом сељачки, моравски и спрдали се јавно с тим на првом каналу.
А онда није него, не каже се рОксана него роксАна, није нИрвана него нирвАна... море мрш бре, за који красни да заливам шизофренију у глави, ове овако ове онако, није ти ово енглески бре, чибе тамо. нИрвана, рОксана и тачка.

Управо. Те зато ја ту не бих отежавао ствари тамо неким изузецима.

Ама који се дијалекат разликује по томе што каже роксАна уместо рОксана... за те две-три речи се увео изузетак који управо контрира правилу (тамо где га има), јер се ту ишло за опонашањем француског или ког већ нагласка.

Ма било је и оно правило да не постоје у српском речи са нагласком на последњем слогу, кад оно цврц, знамо свако по десетак. Прво што сам нашао је било дибидус, што чак звучи као латински, а после кад сам кренуо да налазим, асистЕнт, детерџЕнт, парадАјз (а било ми је некад нормално да кажем пАрадајз), има тога ихај.

У свему томе само кажем да уважавам кад неко игнорише такве изузетке и држи се свог слуха.