Naprednjakluk

nalog sa ženinog laptopa wrote:mislim da te kuce nema odavno

Only once in my life have I had occasion to look into the fifteen thousand alexandrines of the Polyolbion, that topographical epic in which Michael Drayton recorded the flora, fauna, hydrography, orography, military and monastic history of England. I am sure, however, that this limited but bulky production is less boring than Carlos Argentino’s similar vast undertaking. Daneri had in mind to set to verse the entire face of the planet, and, by 1941, had already dispatched a number of acres of the State of Queensland, nearly a mile of the course run by the River Ob, a gasworks to the north of Veracruz, the leading shops in the Buenos Aires parish of Concepción, the villa of Mariana Cambaceres de Alvear in the Belgrano section of the Argentine capital, and a Turkish baths establishment not far from the well-known Brighton Aquarium. He read me certain long-winded passages from his Australian section, and at one point praised a word of his own coining, the colour “celestewhite,” which he felt “actually suggests the sky, an element of utmost importance in the landscape of the Down Under.” But these sprawling, lifeless hexameters lacked even the relative excitement of the so-called Augural Canto. Along about midnight, I left.

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović podneo neopozivu ostavku
https://insajder.net/prenosimo/gradonacelnik-loznice-vidoje-petrovic-podneo-neopozivu-ostavku

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju. U kratkom obrazloženju koje je dostavio predsednici Skupštine grada Loznice Mileni Manojlović Knežević navodi da ostavku podnosi iz zdravstvenih i porodičnih razloga.

Kako je za Insajder objasnio odbornik lozničke skupštine Dragan Pajić iz GG "SMELO", za ostavku Vidoja Petrovića zna se od ranije, ali je ovo i zvanična potvrda.

Kako se vidi u dokumentu, Petrović je ostavku podneo početkom avgusta, odnosno 5. avgusta ove godine. Poznavaoci prilika čekali su da ova informacija bude i objavljena a Insajder je nedavno, 1. oktobra tražio izjavu od Petrovića, ali se on nije javljao na telefon.

INTERVJU Momir Stojanović: SNS neće smeniti ni jedna politička opcija, oni će sami sebe da uguše
Mirjana R. Milenković danas 11:05


„Najveća moja životna greška bio je dan kada sam postao član Srpske napredne stranke i danas se zbog toga kajem“, kaže u razgovoru za Danas Momir Stojananović, nekadašnji član SNS. Dodaje da nam je upravo ta stranka otela demokratiju, slobodu, institucije i sada nesmetano vršlja zemljom.



*SNS vam je bila prva politička stranka. Zbog čega ste se baš za nju opredelili?

Ta stranka se u odnosu na početne proklamovane ciljeve mnogo promenila i potpuno je odstupila od onoga zbog čega sam ja postao njen član.

*Zašto ste postali član?

Verovao sam da između radikalske i demokratske Srbije postoji neka treća, normalna, pristojna demokratska, tradicionalna Srbija. To je bio moj prvi politički angažman. U početku je Tomislav Nikolić, kakav god da je bio, uspeo da na ključne pozicije postavi valjane načelnike u 27 okružnih odbora SNS. Oni su predstavljali neku nadu za Srbiju. Na žalost gotovo svi predsednici tih odbora, među kojima sam i ja, vrlo brzo su se razočarali i napustili Srpsku naprednu stranku.

*Da li je napuštanje SNS bilo u vezi sa dolaskom Aleksandra Vučića na čelo stranke?

Nakon preuzimanja čelne funkcije u stranci Aleksandar Vučić postavio je izuzetno nekvalitetne ljude, po prncipu lojalnosti. Postavio je ljude koji će učiniti sve za njega i oni danas bivstvuju na političkoj sceni zastrašivanjem, maltretiranjem i rekertiranjem i pune kasu SNS. Odozgo na dole, na lestvici SNS, su servilni, nesposobni i slepo odani kadrovi.

*Kakav je učinak SNS, gledano posle 16 godina od osnivanja?

SNS je pre svega došla na vlast na jednoj ključnoj matrici, borbi protiv kriminala i korucije. U prvoj godini njihove vlasti usledilo je hapšenje Miroslava Miškovića i tada je narod poverovao da će kriminal i korupcija biti iskorenjeni, ali paradokslano danas posle toliko godina nikada većeg kriminala i korupcije u Srbiji.

*Da li su onda naprednjaci izneverili građane tvrdeći da će iskoreniti kriminal i korupciju, koju danas ni ne spominju?

Ja tvrdim da su obmanuli Srbiju, jer danas imamo nikad veći kriminal i koruciju. Svaka država ima svoje kriminalce, ali mi se čini da kriminaci u Srbiji imju svoju državu. Česta percepcija običnog naroda je da u našem autoritarnom režimu Vučić odlučuje o svemu u ovoj državi, ali ja bih rekao da neko iznad Aleksandra Vučića, koga se on plaši i koji ga je stvorio, odlučuje.

*Ko je taj neko?

To su pojedini kriminalci koji su se obogatili poslednjih godina. I čak i kad bi Vučić nešto i učinio na planu borbe protiv kriminala i korupcije, on to ne sme od njih. Mi danas imamo situaciju, a to je predsednik Vučić i rekao na RTS-u, da on navodno poštuje ljude koji su se obogatili svojim radom, ali ne i one koji su do bogatstva došli uz pomoć vlasti. Na neki način on je amnestirao i legalizovao sve one mangupe koji su od 2008. do danas uspeli da se obogate.

*Šta najviše zamerate SNS?

Osnovni problem SNS je slab kvalitet kadrova, a vrh stranke ne čini ništa da tu nešto promeni. Kadrvi koji su se javli niotkuda sa kupljenim diplomama ponašaju se kao hijene koje čekaju da dođu do svog plena. Takvi kadrovi danas haraju Srbijom. A intelektualna javnost neopravdano ćuti. Ljudi od autoriteta su se povukli i zaćutali.

*Koji je razlog tog ćutanja?

Čini se da je preovlađujuća atmosfera stvorena u društvu da je bespredmetan svaki pokušaj borbe da se u društvu nešto promeni. Spadam u one ljudi koji smatraju da se vredi boriti za slobodu, pavdu, demokratiju, za toleranciju i pošten svet, za slobodu medija, za jednake uslove za sve, empatiju za one koji nemaju, za normalni svet koji smo mi zaboravili. SNS danas uspeva da preko zarobljenih medija kreira javno mnjenje i da permanetno sprovodi psihološko propagandni rat prema sopstevenom stanovništvu, ubeđujući to stanovništvo da živi bolje nego ikada.

*Pa živi li bolje, kako tvrde naprednjaci?

Meni se čini da građani ove naše Srbije žive gore nego ikad. Na žalost ljudi su se prepustili matici sa zebnjom gde će ih ona odvesti. A ja mislim da će nas odvesti u propast. Kada ugasite sve institucije, uzmete slobdu i pravdu i sve privatizujete, narod se plaši, a to je karakteristično za privatne države. Mala je i nekritična masa koja bi nešto da menja.

*Šta ili ko onda može da smeni naprednjake?

SNS nema nikakavu ideologiju, za njih ne postiji ni zapad, ni istok, već samo interes užeg kruga ljudi. Zato verujem da SNS neće smeniti ni jedna politička opcija, SNS će sam sebe da pobedi i uguši.

Da li biste ipak bili spremni da bivšim kolegama čestitate 16 godina postojanja ?

Ne bih rekao da proklinjem dan kada je formiran SNS, ali delim mišljenje većine da ta stranka ne radi za dobrobit građana. Poremetili su čitav sistem vrednosti u ovom društvu, oteli nam državu i ne znam da na svetu, osim Severne Koreje postoji neka zemlja koja ima takav stepen nedemokratičnosti kao naša zemlja. I to im ne mogu oprostiti. Zato nemam šta da čestitam naprednjacima.

...
SULTANISTIČKE TEŽNJE
(1998-2000)

Milošević je poslednje tri godine svoje vla-
davine ubrzano jačao sultanističke crte po-
retka. Ovakav razvoj naši društveni naučni-
ci već su iscrpno opisali (Antonić, 2000a;
Pavlović, 2000; Goati, 2000: 54-57;
2001: 223-228). Stoga ću samo da pono-
vim da je to značilo:

– da se društvena osnova vlasti, od 1989. do
1997. godine, suzila sa oko 70% na nekih
20% biračkog tela;
– da je vlast, kako bi se održala, sve šire poče-
la da upotrebljava nasilje, naročito u obra-
čunu sa nezavisnom javnošću i opozicijom;
– da su oslabile objedinjujuće veze između
društva i režima (poput zajedničkih vredno-
sti i interesa), a da je glavna kopča postalo
štićeništvo (klijentizam), koje je počelo da se
uvlači u sve pore društva;
– da je osnovna odlika političkog poretka, uz
ličnu vlast, postala porodična vladavina;
– da je privredni poredak do kraja uobličen
u tzv. politički kapitalizam, u kome se glavna
dobit ne ostvaruje na tržištu već dobijanjem
kakvog državnog monopola.

Naravno da je sam Milošević bio najzaslu-
žniji za ovakav tok. Ali, taj razvoj događaja
nije bio posledica nikakvog njegovog nau-
ma. Milošević svakako nije ništa znao ni o
sultanizmu, niti je smišljeno sledio prime-
re ostalih sultanističkih samodržaca (Tru-
hilja, Divalijea, Batiste, Somose, Markosa
itd.; opširnije o njima u: SR, 1998). On se
jednostavno ravnao prema prilikama, vu-
kavši poteze kojima je odgovarao na svako-
dnevne političke izazove. No, kako je njego-
va politika uživala sve manju podršku u na-
rodu, ali i u svetu, Milošević je morao da se
sve više poštapa sa dva pomoćna sredstva:
nasiljem i podmićivanjem.

Takav razvoj je svojstven za sul-
tanizam i sasvim različit u odnosu na klasič-
nu diktaturu. Klasična diktatura započinje
sa širokim nasiljem usmerenim na “neprija-
telja”. Ali, sa slamanjem protivnika, uspo-
stavlja se nova ravnoteža političke moći koja
podrazumeva da vlast može da se održava i uz
neveliku upotrebu nasilja. Nasuprot tome,
vladavina sultanističkog samodršca po pravi-
lu započinje bez mnogo nasilja – nasleđem
ili čak pobedom na izborima. No, kako vre-
me prolazi, početni legitimitet postepeno
nestaje, pa su potrebna sve češća i veća nasi-
lja da bi se vlast zadržala. Kako puko nasilje
nije dovoljno, režim se uporedo oslanja na
ustroj opšteg podmićivanja (klijentizam),
šireći ga i na mesta koja su prethodno bila
pošteđena (univerziteti, škole, bolnice itd.).
Na kraju, kada je celo društvo prožeto kli-
jentizmom, to dovodi do vrlo jasne podele
na naše, i stoga povlašćene, i ne-naše, i stoga
obespravljene. A pošto je ovih drugih kudi-
kamo više, oni se u pokornosti mogu držati
jedino daljim pojačavanjem nasilja. Tako je
napredak u korišćenju nasilja “prirodni za-
kon” sultanističkog poretka.

I drugo, što proističe iz ovoga,
sultanizam, za razliku od diktature, na kraju
vodi do ličnog rata samodršca sa opozicijom.
Klasična diktatura počiva na određenoj
ustanovi, recimo, vojsci. Tu je i ideologija,
poput antikolonijalizma, antikomunizma,
nacionalizma. Vlast tamo još uvek zadržava
izvesne odlike sredstva za ostvarenje nekog
opštedruštvenog cilja – nacionalnog oslobo-
đenja, modernizacije, očuvanja tradicional-
nih vrednosti itd. U sultanizmu, pak, vlast je
lična, a samodržac doživljava vladavinu kao
samoj sebi cilj. I dok su u diktaturi neprija-
telji vlasti samo neprijatelji određene usta-
nove i/ili ideologije, dotle su neprijatelji
vlasti u sultanizmu lični neprijatelji. Dok u
diktaturi mogu da postoje neutralni ili
umereni društveni krugovi, u sultanizmu
ima samo ličnih privrženika (članova klijenti-
stičke grupe) i ličnih neprijatelja (svih osta-
lih). Otuda je rat sultanističkog samodršca
sa njegovim neprijateljima prirodno stanje
odnosa prema opoziciji (Linz and Stepan,
1996: 56-65; 70-71; Chehabi & Linz,
1998b: 39-40).
...

Nasuprot tome, vladavina sultanističkog samodršca po pravi-
lu započinje bez mnogo nasilja – nasleđem
ili čak pobedom na izborima.No, kako vreme prolazi...

Aja Jung o optužbama da je funkciju u SNP dobila zbog SNS: Ja se politikom nikad nisam bavila

...

„Mislim da je ovo dobra vest i za Balet i za Srpsko narodno pozorište i tome u prilogu su mnogi koji su čestitali tokom ovih proteklih nekoliko dana. Sa druge strane, naravno da ima i tih nekih zlih komentara i nekih ljudi koje žulja ovo postavljanje, iako verujem da ne bi znali ko je do sada bio na čelu Baleta, niti šta je bio repertoar tog ansambla, niti ko su možda prvaci tog baleta, prvi solisti i tako dalje“, ističe Jung.

...

„Kada ste privatnik i kada imate festival koji je veliki i koji negde stavlja Beograd na mapu sveta, kada imate baletsku školu koja je velika, svoju fondaciju i kada hoćete da uradite neke projekte koji su veliki. vi morate da razgovarate sa svim predstavnicima vlasti. Znači, neki su bili naklonjeni umetničkoj igri i pozorištu, neki su bili mnogo manje naklonjeni.“

...

„Verujte, ja se ne osvrćem na te komentare zato što da smo mi na tanjiru imali ili da smo imali u ponudi Džuli Kent i Hilija Boku i Aju Jung, onda bismo mogli da raspravljamo ko je od nas troje bolji za tu poziciju. I sad, možda za te koji me napadaju je potreban titl pošto ne znaju ko su ove dve druge osobe u ovom trenutku ja mislim da imam mnogo toga što mogu da uradim i što mogu da promenim za taj ansambl i verujem da sam ja za njih dobar izbor“, navodi.

Janko Suvar wrote:Ocu samo da kazem da sam u poslednjih godinu dve dana, a verovatno i pre od kako je Jankovic imao onaj rezultat neocekivano dobar na izborima - strasno pogresio oko toga kako sam dozivljavao naprednjacku administraciju i generalno politiku uopste.



Bio sam u krivu. Ponele me neke glupe stvari, ovako kulturoloski, klasni oznacitelji, kao i uvek.

Tako da eto.

Летећи Полип wrote:Кажи, Шуле. Исповедај нам се.