Vlada Srbije kad AV pobedi

U grandz izdanju.

Trazio sam temu koja se tice vlasti u Srbiji i svaka pominje Aleksandra Vucica, sto mi je neverovatno. Verovatno je to slucajnost.

Htedoh da stavim izjavu privrednika Drakulica za Betu

https://beta.rs/content/212913-zoran-drakulic-ovoj-vlasti-odlicno-ide-samo-rasprodaja-domacih-resursa

Gde se ne slazem:

-Spoljni dug Srbije nije veliki iako brzo raste. Poredjenja radi, od januara 2020 spoljni dug hrvatske je povecan za oko 22 milijardi evra. Dok je srpski spoljni dugo skocio 20 milijardi evra.

https://tradingeconomics.com/serbia/external-debt

https://tradingeconomics.com/croatia/external-debt

Ukupno spoljni hrvatski dug je za oko 15 milijardi evra veci od srpskog.

Treba reci da je hrvatska za nekih 70-80% demografski manja od Srbije, to znaci da je srpski spoljni dug ozbiljno manji od hrvatskog po glavi stanovnika. Treba dodati da je hrvatska od 2021 do kraja 2024 povlacili dosta novca iz Brisela, to ce se od 2025 smanjiti, i opet su se zaduzivali vise od Srbije.

Ali cak ni hrvatska nije preterano zaduzena kada se pogleda spoljnig dug prema bdp u %

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_external_debt

Vecina zapadnih zemalja ide od 100% pa navise.

-Plate u Srbiji mogu da rastu do 1 400 evra do 2027-2028 sa trenutcnim cenama u Srbiji. Za vlast je problem bio da izdzi prvobitni pritisak na cene 2022-2023, sada su na konju, ljudima ce rasti plate i cinice se da raste standard. Zasto opozicija nije stavila u prvi plan izbornih kampanja cene i inflaciju je neko drugo pitanje.
Trenutne cene u maloprodaji po Srbiji se krecu skoro oko evropskog proseka, mozda 10-20% nize od Nemacke ili Austrije. To znaci da su margine zarade za trgovacke lance velike i mogu da podizu plate u celom lancu do proizvodnje. Sto je gospodin Drakulic primetio kod marzi trovinskih lanaca i banaka:

Ovih dana smo obavešteni o dogovorima vezano za cene proizvoda u velikim trgovačkim lancima. Moj kolega, proizvođač iz mlekarske imdustrije, kaže da su marže na neke njegove proizvode išle i preko 100 odsto. To je jedan od razloga zbog čega je kod nas hrana skuplja nego u najrazvijenijim zemljama Evrope", rekao je Drakulić i naveo da trgovački lanci, zajedno s bankama, ostvaruju rekordne profite.

-Srbiji treba rast od 4-5% nekih 5-7 godina u kontinuitetu da bi dostigla srednjebogate zemlje u Evropi. Problem je sto toga nije bilo u tom vremenskom periodu.
Nije tacno da rast u Srbiji nije prelazio 5% od 2000, velika neistina. Primera radi 2001, 2002 ili 2007. Ali je osnova bila niska.

-Srbija ne moze da bude energetski nezavisna jer pokriva svega 20ak% potraznje za naftom u Srbiji iz sopstvenih naftnih izvora, da je imala vise nafte danas bo Kosovo i RSK bile u drugacijoj poziciji spram Srbije i Srba. Jer su sankcije i katastrofalna 1993 bile najvise ubitacne za Srbiju zbog nedostatka nafte, imalo se za truju iz uzglja, hrane i vode ali nafta i gas su bili veliki problem. To se moze resiti, dobrim delom, tehnologijom koja je razvijana u Juznoj Africi a sada je ima u Kini, a to je pretvranje uglja u naftu ali to je veoma skupo. No dolazi za Srbiju spas u vidu elektrifikacije prevoza.

RTB je drugo pitanje ali mislim da su sve vlasti pokazale ogromnu nesposobnost.

Gde se slazem:

Novci iz zaduzivanja se trose na neproduktivne projekte.
U isto vreme stete od susa u Srbiji poslednjih 15ak godina se procenjuju na 5-7 milijardi evra na poljoprivredu.

Mora da se shvati, ako vec dolazi do promene klime, kako ce se ona odraziti na Srbiju. Citao sam neke prognoze i one kazu da ce za Vojvodinu, Beograd, Macvu, Branicevo i dobar deo Sumadije doci do povecanja padavina ali nesrazmerno. Tako ce leta biti jos toplija i susnija, tajace oko 4 meseca, dok ce u ostalih 8 meseci padati dosta kise bez snega ispod 1000m nadmorske visine.
Cak i da nema navodnjavanja poljoprivreda u Srbiji mora da se prilagodi.
Medjutim, Vovjodina, Macva i Branicevo, najbolje oblasti u Srbiji za poljoprivredu i odlicne sto se tice kvaliteta zemlje u svetu, imaju odlicne uslove za navodnjavanje jer je Vojvodina jedistvena hidroloska oblast u Evropi zbog mnogo velikih reka koje su ulivaju u Dunav na tom prostoru. Plus ima kanale koje je presecaju.
Velika greota je to da se to ne koristi.

Isto vazi za recni transport, Srbijam ima stotine km plovnih puteva koje se slabo koriste. Iz Srbije je ,zbog velicine Dunava, moguce koristiti recno-morske brodove te ici na Mediteran.

Gospodin Drakulic pravi poredjenje sa Holandijom, ja bih dodeo Dansku, i reci da Srbija ima vise poljoprivrdnje zemlje od Danske i Holandije.
Doduse, posto je Srbija na svojim krajevima mahom planinska zemlja i ima znacajno vise brda od Holandije i Danske, te je kvalitet zemlje losiji za vecinu poljoprivrednih kultura. Ali cak da uzmemo samo Vojvodinu, Macvu, Branicevo i Pomoravlje to je po povrsini jednako holandskim obradivim povrsinama, kvalitetom zemlje.

Tako da bih se slozio sa njim oko poljoprivrede.

Takodje se slazem da mineralne sirovine, kojih Srbija ima puno na evropskom nivou, moraju da se bolje iskoriste.

Vec sam naveo primer Cilea.
Pinoce, koji je bio cuven po raznim privatizacijama, nikada nije privatizovao najvece cileansko preduzece koje se bave eksplatacijom bakra, stavise.

Ono sto mi nije jasno, zasto se ne pravi JV oko fabrika baterija u Srbiji ako se vec racuna litijum.

паће wrote:Ту око тог државног задуживања ми никад није било јасно одакле се задужују, где то постоји толики вишак пара да се из њега добије зајам, у којим се државама налазе те паре и које то онда имају негативну стопу задуживања.

To se zove fraktalno bankarstvo. Na osnovu od, recimo, 20% rezerve imas multiplikaciju novca kroz kredit. To moze da funkcionise dok postoji rast produktivnost i rast trzista jer kamata i osnovicu se pokriju rastom produktivnosti i povecanjom stednjom na osnovu produktivnosti. Zato su nauka, obrzaovanje i tehnoloski razvoj tako bitni jer oni nose rast produktivnosti.

Konkretno, postoji nesto sto se zove eurodolar sistem, koji nema veze sa odnosom valuta. Apsurd je da taj sistem postavio, izmedju ostalih, SSSR koji je slao svoje rezerve na zapad na cuvanje i tako povecavao kolicinu dolara u zapadnoevropskim bankama a to je onda omogucavalo kreditnu ekspanziju na zapadu, sto je vodilo vecem ekonomskom rastu na zapadu i time rusilo SSSR.

Ima jos jednu posledicu ali ne bih sada sirio pricu.

ficfiric wrote:A kada bi kurs bio realan, da li bi i tada rekao da dug nije veliki?

Kurs je realan dok nije.
Ako drzava moze da pokriva rast trgovinskog deficita sa prinosima od stranih ulaganja, doznaka i zaduzivanja, kurs moze da se drzi "zakucanim". To ima dobre i lose strane.
Domace izvoznike unistava a time domacu proizvodnju.
Ali za zaduzivanje je bolje nepromenljiv, samo je pitanje za sta se zaduzujes. Ako zaduzivanje dovodi do porasta produktivnosti onda mozes da napredujes cak, mozda, smanjujes trgovinski deficit. Ali ako nije, onda se stvara problem i samo je pitanje ciklusa.

Licno mislim da je bolje da valuta bude potcenjena nego precenjena sto se tice razvoja. Iskustvo Istocne Azije.
Japan je posustao krajem osamdesetih zbog toga sto su Amerikanci naterali da zacajno ojaca Jen. Sa druge strane pocetak velike ekonomske ekspanzije je povezan sa slabljenjem Juana 1993, nije jedini razlog ali je ta odluka PBoC igrala znacajnu ulogu. Mada je jos od otvaranje Kine Juan pustan da slabi ali se najveca devalvacija desila 1993.

Naravno da bi naglo slabljenje dinara bilo trenutno problematicno za drzavu sto se tice isplate duga u dolarima i evrima. Ali to se ne radi naglo osim ako nisu specificni uslovi. Primera radi, Rusija moze jer ima nisku stopu zaduzenosti, to su mogli Kinezi 1993 iz istog razloga.

паће wrote:А онда су државе у минусу а банке, које раде у тим државама и чине део њихове привреде, нису?

Ако банка сме да измишља паре, што онда држава не сме?

Delom tacno. Banke starno skupljaju "kajmak" kroz fraktalno banakrstvo na osnovu kamata i "stvaranja" novca.
Ali, drzava isto stvara novce, izmedju ostalog saljuci bankama ako treba, kada dodju krize i krene smanjivanje novcane mase u opticaju. Ali takodje monetarnom i regulatornom politikom drzava moze da ogranici banke. Moze da trazi da banke pokrivaju 100% svojih depozita rezervom, tada postoji lepog srpskog imena stedionice, umesto, recimo, 20% ali onda ce biti manja kreditna eskpanzija a time manji privredni rast.

Stedionica je potrebna sistemu kao posrednik za veci privredni rast.

паће wrote:

Јанош Винету wrote:Сме и држава из примарне емисије, просто наштампа паре.

Па што то и не раде? Бар не би биле дужне за камату, која није фиктивна него стварна лова.

Zato sto ce se desiti ono sto se desilo sa korona merama kada je novac deljen na sve strane ljudima kroz postu, pa je potrosnja skocila, onda je vec 2021 doslo do skoka inflacije koja je dostigla najvece nivoe za poslednjih 50 godina. To je pitanje MMT, koji je bio toliko promovisan na zapadu pred koronu, narocito kod liberalno-levo orjentisanih ekonomista i politicara, ali nakon iskustva 2022 i 2023 niko vise ne pominje.

Sa druge strane, drzava moze kroz banke da prosledi novac.

Razlog zasto se nece pojaviti velika inflacije u tom slucjau je sto psolovne banke vode racuna o profitabilnosti i gledaju koliko je projekat profitabilan da im vrati novac. To znaci da je projekat produktivan.

Postoje tu drugi problemi, kao npr. da ti je bankarsko trziste prepuno stranih banaka koje nece da ulaze u rizicnije poslove finansiranja domace proizvodnje i tehnologije. Nego uzmu novac od recimo NBS, pa kupuju razlicite drzavne obveznice, koje se koriste za finansiranje birokratije.

Zato se stvaraju razvojne banke, koje ce uzeti riskantnije poteze zarad pomoci domacoj privredi i razvoju tehnologija.

Ali, ako je drzava suvise korumpirana, razvojna stedionica ce biti koriscenja u finansiranju lica koja imaju prodju koja cesto nece ni otplacivati kamatu. To sve dovodi do urusavanje stadionice i rasta ekonomske nestabilnosti u privrednom sistemu.

Kvadratura kruga.

Znacenje akronima MMT-Moderna monetarna teorija
MMT kaze: drzava moze koliko god hoce da se zaduzuje u sopstvenoj valuti. Dobila je na znacaju u Americi tokom Obaminih godina, medju Demokratama, nakon iskustva velikog upumpavanja novca u banke nakon ekonomskog sloma i krize 2008. Svi su gledali kako centralne banke daju brdo novca bankama i stvaraju veliku inflaciju na berzi koja ide najbogatim kroz dividende i bonuse a nema inflacije ukupno, stavise, bilo je prilicno deflatornih kreatanja.

Zasto onda ne bi moglo svima, pita se MMT.
Kada je izbila korona, doslo je do velikog povlacenja novca i potraznje. Jos je za vreme Tramp krenulo davanje novca sakom i kapom, koje su svi pratili u svetiu, ali je Bajden to nastavio, ako ne i pojacao, slao se novac ljjudima kroz postu ili delio u Postanskoj stedionici u Srbiji, sve pod uticajem MMT.

To je izazvalo veliku inflaciju.

Moram stati delom u odbranu MMT i reci da MMT racuna da ce u jednom trenutku doci do povecanja inflacije, puna zaposlenost, i da to treba da se resva fiskanlm merama. Resavalo se monetarnim merama.
Mozda MMT moze da prodje u sistemu kao kineski ali tesko u Americi.

Nakon inflatorne 2022, kada se Bajden ozbiljno uplasio, po sadasnjim pricama, zbog visoke inflacije, niko vise nije spominjao MMT u Americi.

паће wrote:Па су тако кајаси у више руку и они се ту шатро независно договарају и преговарају. А то да су банке независне, то мачку о реп, независне су само од владе своје државе. Зато има да слепо слушају диктат Емемефа, (з)ЕЦБа и кога већ.

А тај систем са неограниченим задуживањем не води у инфлацију, јелда. Ма све је то договорна економија. Долар је могао да вреди досад пола цента кад би та прича о вишку новца који неминовно води у инфлацију била увек тачна.

Pa zasto ne vredi pola centa? Stvarno ga ima toliko da FED ne zna koliko ga ima u opticaju, jedna od posledica eurodolar sistema.

Ja bih rekao da nije doslo do hiperinacije iz nekoliko razloga, a jedan, je po meni, posebno vazan:

1) produkitvnost, po meni najvazni dugorocno, kratkorocno ne mora biti

2) sirenje trizsta, rast populacije, kratanje radne snage-globalizacija nakon 1991

3) banke u koliko-toliko otvorenom i pravno regulisanom sistemu su delom "usisvaci" novca a ne samo stvaraoci, te mu kamata doje kao deflacija


Produktivnost je po meni kljucna rec ekonomije. Potpuno strana u Srbiji.
Ako preduzece proizvodi neke robe u kolicini 100 proizvoda u jedinici vremena. Medjutim zeli da kupi nove masine i obrazuje radnike da rade brze, bolje te time poveca produktivnost 10%, sada pravi za isto vreme 110 proizvoda.

Infilacije je rast cena. Cene se formiraju na osnovu ponude i potraznje, sto vise ponude neke robe manja cena na otvorenom trzistu.
Eto pada inflacije a to znaci da se preduzece moze povoljnije zaduziti za novu rundu  rasta produktivnosti.
Pri cemu je rast ljudske produktivnosti ogranicen, nije moguce da covek moze nesto brze raditi kada se dostigne neki maksimum, ili znacjano padne.
Ali zato je tehnoloski rast prakticno neogranicen ali ga je najteze ostvariti jer podrazumeva:

1) dobro obrazovanje
2) stvaranje baze baznicnih nauka(pre svega prirodnih ali ne nuzno samo njih), koja nastaje iz dobrog obrazovanja i strateskog ulaganja
2) stvaranje tehnoloske baze, koja opet dolazi iz dobrog obrazovanja inzenjera, koji ce koristi pronalske naucne baze za tehnolosku primenu

Zato je obrazovanje jedno od najvaznih resora svake zemlje iako se bagatlise u Srbiji. Ili kada premijeru drzave prethodna funakcija bude lov na najtalentovaniju decu kako bi otisli na studije u Englesku ili Ameriku.


Drugi razlog pada inflacije je otvranja trzista kako za prodaju, tako i proizvodnju, koji snizava cenu rada, Tipican primer toga je bila Kina sa otvaranjem, narocito od neke 1993.

Inace za ekonosku stabilnost treba pratit par jednostavnih pravila, ekonomija je tehnikalija a ne neka magicna nedokuciva tajna. Problem je sto na ekonomiju puno utica politika i obrnuto ,zbog toga nastaju problemi.