Kosovo*

Litija podrške KiM u centru Beograda, na kratko zaustavljen saobraćaj

Litija podrške Kosovu i Metohiji krenula je nešto pre 16h od Patrijaršije prema Terazijama.



Okupljeni građani nose zastave Srbije, ikone i druga verska obeležja. Sa razglasa se pušta crkvena i rodoljubiva muzika.



Saobraćaj na Zelenom vencu bio je kratko u prekidu, u traci prema Terazijskom mostu.

Skupu je prethodio poziv preko društvenih mreža.

Derek Šole i Gabrijel Eskobar u zajedničkom tekstu opisali šta ZSO može a šta ne može biti
https://www.danas.rs/vesti/politika/derek-sole-i-gabrijel-eskobar-u-zajednickom-tekstu-opisali-sta-zso-moze-a-sta-ne-moze-biti/

Viši savetnik u Stejt dipartmentu Derek Šole i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar su u zajedničkom tekstu koji je objavila prištinska Koha ditore istakli neophodnost formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i šta ona može, a šta ne može biti.

U tekstu se navodi da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija ističu integraciju Zapadnog Balkana u transatlantsku porodicu.

„U februaru 2022, predsednik Bajden i kancelar Šolc su izjavili da su posvećeni „zatvaranju pitanja integracije Zapadnog Balkana da bi konačno ostvarili celu Evropu, slobodnu i u miru. Među našim najvažnijim ciljevima na Zapadnom Balkanu je da pomognemo u stvaranju uslova za zdrave, mirne i stabilne odnose Srbije i Kosova. Proteklih nedelja, zajedno sa Francuskom, Nemačkom, Italijom i EU, putovali smo u Beograd i Prištinu da ohrabrimo obe strane da prihvate predlog EU da obe zemlje normalizuju odnose, prekinu ciklus kriza i konfrontacije i odlučno unaprede svoje evropske integracije. Ovo je istorijska prilika za koju verujemo da obe strane treba da iskoriste“, navode Šole i Eskobar.

Kako dodaju, među najkritičnijim zadacima ostaje primena sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom.

„Bilo je mnogo diskusija o Udruženju i došlo je vreme da se jasno pokaže šta ovo Udruženje jeste, a šta nije. Generalno, Asocijacija bi bila struktura za opštine sa etničkim srpskim većinskim stanovništvom za koordinaciju pitanja i usluga kao što su: obrazovanje, zdravstvena zaštita, urbano i ruralno planiranje i lokalni ekonomski razvoj – drugim rečima, funkcije za koje su sve opštine na Kosovu odgovorne. To je način da se poboljša svakodnevni život građana, stvori poverenje između etničkih Srba i centralne vlade, obezbede bolje veze između severa i ostatka zemlje i da se stvore mehanizmi da Srbi više učestvuju u društvenom životu Kosova. Jednako važno, implementacija Sporazuma o pridruživanju je preostala, pravno obavezujuća međunarodna obaveza, koja zahteva akciju Kosova, Srbije i EU, kao i postojeću posvećenost Sjedinjenih Država u podršci dijalogu uz posredovanje EU“, pišu oni.

Prema njihovom sudu, posvećenost Kosova stvaranju Asocijacije ne krši njegov Ustav, niti ugrožava njegov suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije.

„Snažno se protivimo stvaranju bilo koje etničke grupe nalik Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini. Međunarodna zajednica ne pokušava da nametne rešenje. Umesto toga, tražimo od Kosova da pruži svoju viziju za ovu asocijaciju i spremni smo da pružimo stručnost i političku podršku kako bismo osigurali da ona funkcioniše u najboljem interesu žitelja Kosova. Specijalni predstavnik EU je istakao da postoji 14 sličnih aranžmana unutar Evropske unije – od kojih nijedan ne podriva evropske sisteme efektivnog upravljanja. U okviru dijaloga uz posredovanje EU, Kosovo može odbaciti opcije koje ugrožavaju njegovu pravnu strukturu, ali ne može odbiti svoje obaveze. Kao zemlja koja najviše na svetu podržava Kosovo, Sjedinjene Američke Države su posvećene podršci narodu Kosova kako bi se osiguralo da njegova ustavna i pravna struktura ne bude ugrožena“, navode Šole i Eskobar.

Kada je reč o tome kako bi ZSO trebalo da izgleda, oni navode da bi opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom mogle efikasnije da rade zajedno na rešavanju zajedničkih izazova u pružanju javnih usluga, kroz ekonomiju i razmenu najboljih praksi.

„Na primer, opštine će moći da kreiraju nastavne planove i programe na srpskom jeziku za lokalne škole u nekim opštinama, a ne da rade u vakuumu i rade dvostruki posao. Ovakva saradnja je u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine o posvećenosti pridruživanju i principima dobrog upravljanja koji se praktikuju u drugim zemljama Evrope“, opisuju oni.

A kada je reč o tome šta ZSO ne bi bila, Šole i Eskobar navode da ne bi dodala novi nivo izvršne i zakonodavne vlasti Vladi Kosova.

„Ovaj važan princip datira još iz Ahtisarijevog predloga. Opštine sarađuju u zajedničkom upravljanju jurisdikcijama u okviru legitimnih kosovskih institucija i struktura. Omogućavanjem određenim opštinama da efikasnije vrše ovlašćenja koja već imaju, ovo bi izbeglo potrebu da građani Kosova traže usluge od nelegalnih paralelnih struktura kao što mnoge sada rade – i sačuvalo bi transparentnost i zakonitost strukture prema i u okviru kosovskog zakona. I svaka podrška i pomoć koju bi Srbija ponudila zajednici kosovskih Srba morala bi da bude transparentna i da ide ovim legitimnim i dozvoljenim kanalima“, opisuju oni.

Kako dodaju, važno je istaći da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi bila jednonacionalna.

„To bi bile opštine sa srpskom većinom u kojima žive ne samo etnički Srbi, već i druge grupe – Albanci, Bošnjaci i drugi – čija prava takođe moraju biti osigurana i zaštićena. Članovi Udruženja bi bili lokalni funkcioneri koji su već izabrani kao predstavnici svih stanovnika u svojim opštinama. Među glavnim brigama Ustavnog suda Kosova bilo je pitanje kako osigurati da Asocijacija ostane otvorena za sve etničke grupe i da je u potpunosti u strukturi kosovskog pravnog okvira, i pozvao je da se prvobitni predlog prilagodi i ne odbaci, kao i isticao obavezu stvaranja takvog udruženja prema Briselskom sporazumu“, piše u zajedničkom stavu Šolea i Eskobara.

Oni navode da kao najbliži prijatelj i saveznik Kosova, veruju da će Kosovo, radeći na uspostavljanju Asocijacije, ispuniti ključni element neophodan za izgradnju svoje budućnosti kao suverene, multietničke i nezavisne države, integrisane u evroatlantske strukture.

„Spremni smo da podržimo Kosovo da ispuni ovu obavezu i stajaćemo uz vašu zemlju na svakom koraku. Budućnost Kosova i Srbije i njenih mladih ljudi koji sada traže prilike u inostranstvu može biti svetla u Evropi „celokupnoj, slobodnoj i u miru“. Sve što nam treba je da zajedno iskoristimo ovaj trenutak“, zaključuju Šole i Eskobar.

Novi non-pejper: Koje su posledice po Kosovo i Srbiju ako ne prihvate evropski predlog?
https://www.danas.rs/vesti/politika/novi-non-pejper-koje-su-posledice-po-kosovo-i-srbiju-ako-ne-prihvate-evropski-predlog/

Kosovo može da ne formira Zajednicu opština sa srpskom većinom i u potpunosti da se povuče iz sporazuma iz 2013. godine, ali tada mora da snosi posledice poništavanja svih dosadašnjih dostignuća – slobodno kretanje, pozivni broj +383, integracija severnog dela i kontrola dva prelaza sa Srbijom, stoji u poslednjem non-pejper dokumentu koji je objavio Albanijan post.


Kako tvrdi ovaj portal, non-pejper je napisao zapadni diplomata duboko uključen u proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, i u njemu je sa oštrim i nimalo diplomatskim jezikom stavljeno do znanja šta Kosovo i Srbija gube ako napori Zapada da uspostavi mir u regionu budu suočeni sa odlaganjem i namernim blokadama od strane Prištine ili Beograda.

Dokument je na šest stranica, podeljen na 11 zasebnih delova i ima više od 20 podtačaka.

Prema izvorima Albanijan posta, on je više fokusiran na razjašnjavanje posledica nepotpisivanja Osnovnog sporazuma podržanog Evropskim predlogom, nego što objašnjava eventualne koristi.

Neuspeh nije opcija
Jedan od najvažnijih delova dokumenta naslovljen je „Dinamika napred – neuspeh nije opcija“ i u njemu se navodi da Evropska unija i Zapad više nemaju nameru da budu posmatrači u „taktici odlaganja“.

U dokumentu piše da ako Kosovo, ili Srbija, ne budu konstruktivni partneri i ne potpišu sporazum, onda „to znači zaustavljanje procesa integracija i potencijalni preokret odnosa sa EU i koristi koje to sa sobom nosi“.

Prema ovom dokumentu, „Kosovo ne može da teži da nastavi da uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koji je od vitalnog značaja za njegovo postojanje, i da istovremeno okleva da prihvati zapadne napore za trajni mir“.

Na drugoj strani, „Srbija ne može da teži da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojećih sporazuma i da istovremeno podriva napore Zapada za trajni mir“.

Dokument takođe jasno stavlja do znanja Srbiji, navodi Albanijan post, da je „recept za katastrofu kockanje lažnim nadama da će se jednog dana, u budućnosti, NATO i EU urušiti, čime bi se omogućila ponovna okupacija Kosova”.

Zapadne države u ovom dokumentu jasno stavljaju do znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma koji je „minimalno ambiciozan“, pa će, ako naiđu na blokade i druga odlaganja, biti veoma rigorozni u pristupu, jer neuspeh ovog procesa ozbiljno narušava kredibilitet EU i kredibilitet čitavog zapadnog sveta.

Za odbijanje slede štapovi
Zbog toga će, navodi se, na sledećem sastanku strane „biti obaveštene o ozbiljnim posledicama ukoliko predlog bude odbačen“, a zapadnjaci će bez oklevanja početi da koriste štapove, jer ukoliko se ikakvo oklevanje pokaže to bi moglo da se protumači kao nedostatak posvećenosti.

Još jedan hitan potez biće određivanje jasnog datuma za potpisivanje.

„Bez određenog datuma, trajno odugovlačenje, kašnjenja i blokade će ponovo upravljati/dominirati procesom, ismevajući nemoć Evrope i zapadnog sveta“, navodi se u dokumentu.

To je razlog, tvrdi se u dokumentu, zašto se Zapad tako snažno angažovao, jer je „alternativa gore rečenom prihvatanje da zapadni svet nema uticaja”.

Pošto „šatl diplomatija” neće imati željeni efekat, onda se poslednja karta čuva kao poslednji napor.

„Ako strane budu oklevale, organizovaće se evropska konferencija (po uzoru na prošla iskustva) kao poslednji pokušaj da se strane ubede“, navodi se u dokumentu.

Dokument pominje ZSO
U dokumentu se pominje i Zajednica opština sa srpskom većinom.

Ponavlja se da to predstavlja neotuđivu obavezu Kosova i navodi da „politički predstavnici Kosova, civilno društvo i istaknuti pojedinci i organizacije moraju da budu deo budućih suštinskih sveobuhvatnih diskusija usmerenih na pronalaženje konsenzusa o prihvatljivom modelu za ZSO koja je predviđena Sporazumom iz 2013. godine.

Osnivanje ZSO i Osnovni sporazum, prema ovom dokumentu su dva odvojena i paralelna procesa koja se ne spajaju.

U tački „Dinamika napred – pristup na više koloseka“ navodi se da „sprovođenje svih prethodno postignutih sporazuma (uključujući i ZSO) i aktuelni evropski predlog jesu i treba da se tretiraju kao dva odvojena procesa, olakšana na dva paralelna puta“ .

„Prvi put“, pojašnjava dokument, je „sprovođenje svih prethodnih sporazuma“, dok je paralelni „drugi put“ – Evropski predlog.

U ovom delu dokumenta najavljuje se i uspostavljanje Mehanizma za praćenje koji će funkcionisati po setu „principa da se strane nagrađuju ili kažnjavaju u zavisnosti od njihove posvećenosti u sprovođenju procesa“.

Povodom zahteva Kosova za garanciju priznanja od pet zemalja EU koje ga ne priznaju, utvrđeno je da je nemoguće dati takvu pismenu garanciju, pošto je svaka od država suverena u svojim odlukama, međutim poznato je da su svih 27 zemalja članica EU za Evropski predlog.

Dokument ipak nudi pozitivan scenario u ovom pravcu, navodi Albanijan post.

„Za neke od ovih država saglasnost Srbije na evropski predlog dovoljan je osnov da se odnosi sa Kosovom odmah podignu na pune diplomatske sporazume“, navodi se u dokumentu u delu u kojem se pojašnjava stav petorke koja ne priznaje Kosovo.

„Ako ne ranije, onda kada Kosovo postane članica Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija kao direktan rezultat Evropskog predloga, zemlje koje nisu priznale nezavisnost pridružiće se stavu drugih država članica EU (koje priznaju Kosovo)“.

Pominje se primer Francuske i Nemačke

Deo ovog non-pejpera je pominjanje primera Francuske i Nemačke i kako su ove dve nekada neprijateljske države pronašle „trajni mir“.

Pretpostavka zapadnjaka u dokumentu je da je reč o dva naroda koji žele da reše probleme i da krenu napred, pa je cilj, kažu, „mirni suživot i pojačana saradnja“, a to dolazi, po njima, „kako rezultat implementacije Evropskog predloga“.

Ovo, kaže se u dokumentu, „postavlja tempo za konačni pravno obavezujući sporazum posle 2030. godine“.

„U tom trenutku, po uzoru na Berlin i Pariz, Beograd i Priština će podstaći Srbe i Albance, rasute po raznim mestima bivše Jugoslavije, da postanu faktor stabilnosti u svojim zemljama i promovišu novo istorijsko poglavlje prijateljstva“.

Na jednoj od stranica dokumenta pojašnjene su i prednosti za Kosovo i Srbiju ako budu konstruktivni i pristanu na potpisivanje sporazuma, koji ima za cilj treći sporazum koji znači sporazum o međusobnom priznanju.

Za Kosovo se kaže da ako potpiše i uspostavi ZSO u dva odvojena procesa, onda „otključava proces integracije u NATO i EU i počinje da dobija sredstva i investicije u vezi sa procesom integracije“. Takođe, stiče regionalnu povezanost i uključenost u sve programe EU koji će na značajan način uticati na ekonomiju Kosova.

Kako se razume iz dokumenta, pre 2030. godine nema govora o sporazumu koji ima „priznanje u centru“, kako očekuje premijer Kosova Aljbin Kurti.

Priznavanje „dve odvojene realnosti“
Evropski predlog bi za Srbiju predstavljao prvi međunarodno priznati dokument u kome bi Srbija prihvatila da su „Kosovo i Srbija dve odvojene pravno-političke realnosti koje podležu principima upravljanja prema međunarodnom pravu“.

Isto tako, Srbija bi priznala da „ne može da traži pravo da zastupa ili deluje u ime druge strane (Kosovo)“.

Još jedna korist za Kosovo bila bi da, budući da sporazum podržava 27 država članica EU, to znači i da se one „ne bi protivile članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“, uključujući i pet članica koje ga ne priznaju.