Beogradski restorani

postoji samo jedan nepoznat razlog, smradcina koja se uvuce u namestaj, tapacirung itd 

@noxtor - ta priča je legenda, ne radi, provereno, a i bilo bi čudno da se bilo kome tako svlaće kosti, pa i ribi, jer svaka ima svoje mesto u telu s razlogom. radi se o tome da je kod ugora taj deo izmeću grudnog otvora i kraja stomaka (prkna, jel) sa najmanje kostiju, dok je u repnom delu pakao. pa ljudi vbaljda misle da je to od njihove intervencije. taj srednji deo se da jesti, posebno kad je veći komad, a od repa samo čorba - i to preukusna.

@fikret - na deverikama i babuškama sam, mogu slobodno da kažem, odrastao. Sojenica, Tisa, loklani ribari, dugi letnji meseci... zato danas valjda volim svu svežu ribu, i plemenitu i tu prostiju.

@kondo - pihtije izdvojeno, letnja kujna u dvorištu kod keve i jednom do dva puta godišnje. istina, moje pihtije su od dimljenog, pa ne miriše loše uopšte. neuporedivo sa, recimo, bakalarom ili škembićima zbog kojih ću se jednom razvesti

Babuške su mi baš ono...stečen ukus, i to ne do kraja, ješću ih kao kuriozitet. Deverike pak jako volim, nema mi većeg meraka nego da ih grickam onako krckave i slane, uz leden roze. Jako sam jeftin gost u ribljem restoranu, daj mi pola-pola domaćeg vina, deveriku i krompir, i uz to kupus salatu, i namiren sam.

dimitrije iz čakova wrote:@noxtor - ta priča je legenda, ne radi, provereno, a i bilo bi čudno da se bilo kome tako svlaće kosti, pa i ribi, jer svaka ima svoje mesto u telu s razlogom. radi se o tome da je kod ugora taj deo izmeću grudnog otvora i kraja stomaka (prkna, jel) sa najmanje kostiju, dok je u repnom delu pakao. pa ljudi vbaljda misle da je to od njihove intervencije. taj srednji deo se da jesti, posebno kad je veći komad, a od repa samo čorba - i to preukusna.

Video sam ljude da to rade, ali zaista nisam proveravao.

edit: za ljude koji nisu videli ugora - više liči na zmiju nego na ribu.

Cousin Billy wrote:Babuške su mi baš ono...stečen ukus, i to ne do kraja, ješću ih kao kuriozitet. Deverike pak jako volim, nema mi većeg meraka nego da ih grickam onako krckave i slane, uz leden roze. Jako sam jeftin gost u ribljem restoranu, daj mi pola-pola domaćeg vina, deveriku i krompir, i uz to kupus salatu, i namiren sam.

Jako je važno odakle su ili koje je doba godine, savske jedem samo zimi, spačvanske i babuške sa zatvorenih bara, bivših šljunkara, ne jedem. Najbolje su sa akumulacija sa jačim dotokom i čestim ispuštanjem ili manjih bara koje pune izvori. A ja srećom u blizini imam i jedno i drugo, babuške kilašice sa takvih voda su slatke, baš slatke, meso crvenkasto i jedro, teško se pecaju ali bude ih tokom sezone taman da se oćejfi.

uravo kako Fikret piše, važno je odakle su

babuška iz baruštine hoće da se oseća na mulj.

ali sveža iz reke, iz dubine ili iz veće zatvorene vode, mi je među najslađim ribama. kad je dobro ispržena, pa uz špricer iz velike krigle! uh.

dimitrije iz čakova wrote:uravo kako Fikret piše, važno je odakle su

babuška iz baruštine hoće da se oseća na mulj.

ali sveža iz reke, iz dubine ili iz veće zatvorene vode, mi je među najslađim ribama. kad je dobro ispržena, pa uz špricer iz velike krigle! uh.

Sto sam stariji vise volim belu ribu, i da jedem i da pecam. Naseckas u talandaru na mast i udri

napecao sam se kao klinac tona babuške sa sebeša, besnog foka, jojkića i drugih opštih mesta baruština oko beograda do kojih je stizao GSP
navukao sam doživotni hejt na babušku, nigde grđeg smrada na mulj
bukvalno smo ih pecali da ih istrebimo, ortak i ja napunimo 2 čuvarke do vrha, po 5 kila ribe svaka
pa ih mrtve bacimo nazad u dunavac jerbo su keve htele da nas izbace iz kuće na pomisao čišćenja i prženja
dečija posla
tako da u tu traumu ne zalazim

mala vatrica među drugarima - bela reka

https://nova.rs/vesti/hronika/pozar-na-novom-beogradu-zapalio-se-restoran-osam-vatrogasaca-na-terenu/

Michelinske vatre

Spisku skorijih razočarenja dodajem i Dunavske Alase. 

Nije bilo vrbovača, koje su uglavnom postale glavni razlog ženskog dela moje ekipe da se ide tamo. 

Riblja čorba solidne strukture ali preslana.

Jednako preslana tačnije prevegetirana deverika na talandari, som je jasno bio bolji jer nije bio tako jako začinjen.

Kafana pokušava da se repozicionira tj podigne na skali, kelner se ubio da nam proda Jokićevu maraštinu koje je drugo najskuplje vino na karti. Jbga više sreće drugi put.

Ispalo je oko 2000 po glavi, nije drama.

Kakvo ti je misljenje o tzv. lorencu i kakalambi?

Nisam bio jedno 8 godina a ni ne vidim razlog da idem. Pogotovo sto zaista vidim sve manje razloga da idem bilo gde.

Uf!

Prijavljujem solidnoga Gruzijca u Marsala Birjuzova 3 pored nekog hotela Marsal
Mislim da se zove Gost. Ambijent genericko sranje, ima svakakvih gruzijskih jela, hacapurija itd. Solidno dobro. Hacapuri I neko kuvano june jelo uzeh za poneti. I ovo jebeno koronasko izgubljeno culo mirisa nije puno umanjilo utisak.

Inace posle koliko vremena se miris vraca od prelezale korone? Zavrsavam sa lecenjem ali nikakp sa povratim nos.

https://www.instagram.com/cafe_gost/?igshid=YmMyMTA2M2Y%3D

Zus wrote:Prijavljujem solidnoga Gruzijca u Marsala Birjuzova 3 pored nekog hotela Marsal
Mislim da se zove Gost. Ambijent genericko sranje, ima svakakvih gruzijskih jela, hacapurija itd. Solidno dobro. Hacapuri I neko kuvano june jelo uzeh za poneti. I ovo jebeno koronasko izgubljeno culo mirisa nije puno umanjilo utisak.

Inace posle koliko vremena se miris vraca od prelezale korone? Zavrsavam sa lecenjem ali nikakp sa povratim nos.

https://www.instagram.com/cafe_gost/?igshid=YmMyMTA2M2Y%3D

Blagodarim. Moracu da overim, bez obzira na uzasnu lokaciju u turskom delu grada.


Sto se korone tice, meni se miris vracao etapno. Ukus mi se vratio posle oko dve nedelje, ali mirisu je trebalo oko mesec dana. Nazalost, i nakon toga jedno 2 meseca sam osecao permutovane mirise, odnosno kad god je neki intenzivniji miris (ili smrad) ja osecam nekakav miris. I posto se to desavalo u prakticno svakoj situaciji, kada mirise jelo, kada mirise lipa, kada prodje devojka sa parfemom, kada mi se izduva auspuh u lice, i ja osecam jedan te isti miris, potpuno sam ispizdeo. Srecom, postepeno se vratilo.

E sad, meni je tako bilo od prve korone. Ne znam kako ide sa ovim novijim sortama.

nekome se nije vratio ni posle godinu dana

Serbijan fajn dajning - Salon 1905. Lepo, par sitnih zamerki, jedan potpuno promasen sos, i nekoliko bas uzivajucih kombinacija ukusa. Naravno, usluga odlicna. Obzirom na beogradsku ponudu restorana, ne verujem da bih isla ponovo.

cena?

Stoje im cene na sajtu (za nas dvoje vecera a la carte - starteri, glavno jelo, prilozi, deserti, kafa, flasa vina - ~20k). Ako pitas da li je vredno tih para - onako. Jednom, da, mozda (kad nas 4 za 10k fenomenalno jede i pije u Istoku, malo mi tesko da kazem "da, definitivno").

Ma cene u Beogradu su bolest mozga, niđe veze sa kvalitetom i ponudom. Znam da je bizarno i verovatno ne baš korektno porediti sa cenama na mom ostrvu ali imamo za sada barem 2, ako ne i 3 kafane gde se jede bolje i kvalitetnije nego što pretpostavljam u Salonu (nisam bio, ne planiram, ne dajem pare projektima povezanim sa Eagle Hills), a u najboljoj od njih smo nedavno imali par uzastopnih demoliranja od svega sa prosečnim računom od 200e za 6 odraslih i 1 dete (12), uključujući i sveže ribe (tuna, amberjack) u raznim agregatnim stanjima (sirovo, pečeno). Ovi moji prijatelji koji idu u skuplje kafane u Bgd ali i po svetu su na kraju iz radoznalosti (da nađu nešto što je manje savršeno) naručivali sve sa menija, i sve pojeli do zadnje trunčice na tanjiru. 

Mene već bukvalno fizički boli da ološu ostavljam pare, pogotovo naprednjačkom, već me užasno nervira što i nekada poštena mesta polako ispadaju iz koloseka i pokušavaju sa vaćarenjem.

Kad se vec hvalimo gde smo dobro jeli a nije Beograd... krcma na drumu Sonia Restaurant Braseria, Mont-Roig del camp, Tarragona:



Ovo su stare cene, sada je evro vise. U cenu ulazi predjelo, jelo, casa vina i kafa.