Srpska pravoslavna crkva

Inače, pre par dana je bilo ovo
https://stanjestvari.com/2022/05/08/episkop-fotije-obnovljeni-razgovori-spc-i-tzv-mpc/?share=email&nb=1

pa se korak vaseljenske patrijaršije sada čita kao brzopotezno predupređivanje dogovora spc i mpc.

Jel se RPC bavi necim drugim osim nama?

Ovim nije priznata autokefalnost MPC.

Darko Ristov Djogo
opS
3
f71ulag
h
  · 
Јучерашње саопштење Фанара има само један једини циљ: да успостави тј нормативизује апсолутну власт те "црквене" структуре  над свим "црквама ћеркама", укључујући и оне аутокефалне. Њиме је поновљена постмодрнистичка идеологија као основно начело дјеловања Фанара: чињенице и правила не постоје већ се оне непрекидно мијењају сходно тренутним потребама Моћи којој Фанар служи као "црквена" структура.
Зато је најосновнија природа сваког саопштења које је долазило из Фанара у ствари постмодернистчка двосмисленост. Сјетимо се само интервјуа патриајрха Вартоломеја Жики Ракочевићу у коме је експлицитно рекао:
"Према томе, разлика у погледу Украјине, канонски и еклисиолошки (црквено), јесте у томе што је Русија упала и окупирала Митрополију Кијева, а да јој то никада није уступљено, док Србија све што има то јој припада и канонски и еклисиолошки. То значи да Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба."
Свако са нормалним чулом за истину ће одмах препознати проблематичност и првог дијела изјаве, будући да Фанар вијековима није спорио надлежност Московске патријаршије над Кијевом. Али, чак и да оставимо то по страни, остаје други дио изјаве. Фанар нема намјеру да измјени Устав СПЦ? Шта је то - помиритељска изјава или отворена пријетња? или обоје? Фанар и иначе не прекорачава јурисдикције, осим што их прекорачава, када је то политички опортуно ии неопходно?
Дакле, да бисмо уопште могли да говоримо о суштини јучерашњег саопштења, неопходно је да појмимо да Фанар није просто једна самостална црквена структура већ експонент туђег геополитичког интереса који је симбиотички везан за хеленски расизам по кључу: што мање хеленске реалне моћи у овом свијету, то више имагинарне моћи Фанара у васељени. 
Тако да: немам ништа ново да кажем, осим онога што сам већ рекао у тексту "Постмодерна моћ Цариградске патриајршије". 
Све ово подсјећа на први дио "Пупка света" Венка Андоновског у којој се ријечи непрекидно појављују и нестају, значења се губе и уништавају оне који се ријечима играју, у којима се могућност ријечи да оживи и убије оставрује различито код истински доброг и ученог човјека и код оног злог и амбициозног. Тамо гдје нема разлике између љубави и мржње, цјелива мира и издаје, гдје се пише "аутокефалија" а описује покорност, гдје се "признаје" а заправо не признаје - тешко да ће се изградити више од бајалица за тренутну употребу...
Словна двосмисленост у којој Моћ одређује значење које је опортуно - то је Фанар данас. Црквенолики Мегалополис.

експонент туђег геополитичког интереса који је симбиотички везан за хеленски расизам...

E tacno sam se pitao u kom delu ce poceti ludjenje

Ok, znaci bukvalno tekst je cisto praznoslovlje.

"Ne menjamo granice pomesnih crkava" - pretnja.

No, srecom, ovo ce se resiti, kako se cini, mirno.

Sta Darko Ristov Djogo dodje Rajku Petrov Nogu?

Da nije bilo crkve danas se ne bismo prezivali na -ogo

Đogo, Nogo i Khal Drogo.

Daenerys Khaleesi Drogo, hoces reci.

koliko ima tih nogoa i ima li neko noramlan u tom mnoštvu?

MnoGO

Zvali smo ga Nogom, tesio se drogom.

Zašto se ćuti o ovome pic.twitter.com/WRFcL1NmTy

— Radomir Martin (@radomir_martin) May 10, 2022

Politika zacudo ima normalan naslov. Nisam citao clanak doduse.

Ima li u novijoj istoriji da je neki carigradski papa bio aktivan kao ovaj sadasnji po pitanju priznavanja novih powerslavnih entiteta? Pitam za druga...

Za sad je priznao jedan

Troškovi OKO prevoza

Filipenko wrote:Sta Darko Ristov Djogo dodje Rajku Petrov Nogu?

Šta beše s onom Dušankom Đogo?

Makar jedan autobus naroda - ladno i njima uvode kvote kao u SNS.

U narednoj fazi, pop koji ne baci na spisak odredjen broj sigurnih vernika, gubi posao

Pa normalno, sta ste ocekivali od Vucicevog duhovnika, sampiona praznoslovlja.

Negde videh da je za Djurdjevdan lupetao oko jevandjelja za koja se opredeljivao Sveti Djordje, dok je tupsonima iz vojske drzao predavanje o istom. Naravno, to sto su jevandjelja postala kanon tek posle smrti istog nimalo ga ne sprecava da isprazno lupeta fraze nadajuci se da to niko ne cita i ne gleda.

kapetanm wrote:

Filipenko wrote:Sta Darko Ristov Djogo dodje Rajku Petrov Nogu?

Šta beše s onom Dušankom Đogo?

https://rs.linkedin.com/in/du%C5%A1anka-%C4%91ogo-antonovi%C4%87-3b207379

ako nemaš linkedin, pređi u private window ili tab pa onda otvori link, jer Google... što bi rekla cybersecurity Ivana Stradner

Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве
за јавност (16. маја 2022.)

Примивши акт Светог Архијерејског Синода „Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије” којим иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој 1959. године од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, и изражава наду да ће Српска Православна Црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса, Свети Архијерејски Сабор је одлучио:

– са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године;

– пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење;

– васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске Православне Цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан;

– у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска Православна Црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за „реалполитичке”, „геополитичке”, „црквенополитичке“ и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима;

– и, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама.