Ekologija

Erős Pista wrote:Sta je razlog? Mislim, zasto je posebno lose zadnje 3 godine?

Загађење ваздуха над Западним Балканом: Шта смо научили истражујући
аеросол атмосферe изнад Сарајева?

Најновије научне чињенице о узроцима лошег квалитета ваздуха, негативним
ефектима на здравље и предлоге за побољшање презентоваће нам доц. др
Катја Џепина, једна од најутицајних научница у области атмосферске
хемије, у четвртак 25. новембра, 12:00 салa за седнице први спрат
Хемијског факултета на Студентском тргу.

Пренос предавања можете пратити на Зум интернет платформи
https://us02web.zoom.us/j/6162748478?pwd=MkVjUmJnKzNDTlJ5TzlzQ3dIQ3pNQT09
Meeting ID: 616 274 8478
Passcode: 296946

Предавање др Џепине у оквиру радне посете организује Центар изврсности
за хемију и инжењеринг животне средине Института за хемију, технологију
и металургију Универзитета у Београду.

ficfiric wrote:I u Sapcu je neizdrzivo, posle 7-8 uvece nema otvaranja prozora. Nije pre bilo tako

U pamfletu Korona, klima, hronična kriza (Corona, Climate, Chronic Emergency) Malm postavlja pitanje da li je pandemija išta promenila. Za mnoge na levici prošlogodišnja kriza je bila zbunjujuća ali, bar u prvi mah, i ohrabrujuća. Činilo se da nema mogućnosti napretka u vezi s klimom, ali da je država, kad se suočila s pandemijom, pokazala sposobnost da se distancira od interesa kojima obično služi. „Kovid 19 je došao kao trenutno i potpuno zasićenje svega“, piše Malm. „Kao nalet vetra koji razbija zatamnjene prozore solitera, on je ogoleo državu sve do njene najosnovnije relativne autonomije“. Država je najednom bila slobodna da deluje nezavisno od velikog biznisa: „Vlade na severu našle su se u nesvakidašnjem položaju da žrtvuju blagostanje svojih kapitalističkih ekonomija radi života svojih starih stanovnika, a potencijalno i onih mlađih. Taj trenutak bi se mogao posmatrati kao izbijanje na površinu onog najboljeg u modernim buržoaskim demokratijama, kao poštovanje života koje je pomračilo poštovanje privatne svojine, kao pobeda egalitarne premise na koju se demokratija zaklela“. Malm nakratko razmatra ideju da bi se dramatičnom intervencijom mogla rešiti klimatska kriza, ali je vrlo brzo odbacuje. „Kontrast između preduzimljivosti u krizi korona virusa i samozadovoljstva u klimatskoj krizi je prividan. Zoonotičko prelivanje najavljuje se godinama, a države su uradile isto onoliko koliko u oblasti antropogene klimatske promene: ništa“. Kad nas je pogodila kriza, mogao je da doda Malm, aktivnost vlade je velikom delom bila usmerena na očuvanje postojećih svojinskih odnosa i postojeće distribucije bogatstva i dohotka. Intervencije su bile džinovske, ali izrazito konzervativne po namerama i efektima. Koja vrsta državne mašinerije bi mogla proizvesti bolje rezultate? Levica traži Zeleni nju dil ili ono što je Daniela Gabor nazvala „velika zelena država“, ali nema garancije da bi ambicioznija verzija državne intervencije bila motor promene. Teško da možemo smatrati ohrabrujućim to što pristalice Zelenog nju dila uzimaju za uzor Drugi svetski rat. Kejnsijanska makroekonomija mogla je da izbije u prvi plan, ali samu državnu mašineriju su u to vreme sve više zaokupljali biznis planovi. Programi intervencionističke industrijske politike i intenzivne regulacije bili su odloženi. Gde bismo onda mogli da potražimo alternativne modele upravljanja krizom? Šta ako odgovarajući model za klimatsku aktivističku državu nije Nju dil, već ratni režim, koji je bio daleko stroži? Šta ako je model koji nam je potreban ratni komunizam?