Home
by Guest Wed Jun 09, 2021 5:30 pmMr.Pink wrote:gari jebote pa govna + pepeo + les najbolje djubrivo ikada
plus u pitanju je hrana, a ne djubrivo za prihranu zemlje
Rio Tinto
- Guest
plus u pitanju je hrana, a ne djubrivo za prihranu zemlje
Janko Suvar
- Posts : 7704
Join date : 2019-06-06
Pravi ugao
@PraviUgao
To što je u razgovorima sa M. Palmerom tema bila i Rio Tinto može da govori i o tome da svetski moćnici razmišljaju da je možda dobro podržati jednu korporaciju da na njeno mesto ne bi ušla neka druga npr. kineska, Zdravko Ponoš
@StrankaNarodna
@PraviUgao
To što je u razgovorima sa M. Palmerom tema bila i Rio Tinto može da govori i o tome da svetski moćnici razmišljaju da je možda dobro podržati jednu korporaciju da na njeno mesto ne bi ušla neka druga npr. kineska, Zdravko Ponoš
@StrankaNarodna
- Posts : 34117
Join date : 2012-02-10
Bio je i Zeleni sa Palmerom
Naš stav o slučaju Rio Tinto je jasan, projekat tog rudnika na toj poziciji je jednostavno opasan po život, izjavio je za Istinomer osnivač Otvorene građanske platforme "Akcija“, Nebojša Zelenović.
U intervjuu za podkast „U mikrofon“, Zelenović je objasnio da je stav njegove grupacije o spornoj investiciji formiran na osnovu onoga „što je rekao Biološki fakultet“. Kako je objasnio,“to je za nas problem zaštite životne sredine i ja to ne vidim kao politički problem, osim što vidim da neki pokušavaju da na tome izgrade svoju političku poziciju“.
Bivši gradonačelnik Šapca negira da je Rio Tinto bio tema sastanka opozicionih lidera s američkim izaslanikom Metjuom Palmerom, kojem je i on prisustvovao. Zelenović smatra i da nema potrebe za referendumom o Rio Tintu, jer „nema tu više šta da se glasa“ kada nadležna institucija kaže da projekat nije dobar.
Povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će o problemu Kosova razgovarati i sa vanparlamentarnom opozicijom, on je izrazio spremnost na razgovor, ali je rezervisan prema iskrenosti Vučićevih namera.
Podseća, pri tome, da je više puta rekao da je spreman da o toj stvari razgovara i sa „crnim đavolom“, ako treba.
Kako je predočio, „važno je da se zna da mi to već dugo vremena tražimo i ta informacija koja je stigla od presednika bi mogla da bude dobar put da se sedne i razgovara o Kosovu“.
„Iskren da budem, nemam naročito poverenje u sve to, ne bi bilo prvi put da se nešto priča, a da se ne desi“, zaključio je Zelenović.
_____
★
Uprava napolje!
- Posts : 7704
Join date : 2019-06-06
tako se i cini.ficfiric wrote:
Podseća, pri tome, da je više puta rekao da je spreman da o toj stvari razgovara i sa „crnim đavolom“, ako treba.
digresija.
Neko od njih dvojice dakle laze oko toga sta se pricalo sa Palmerom.
- Posts : 50032
Join date : 2017-11-16
Turul madár wrote:odlazi kosovo stiže rio kinto
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
ovo da ode ovi da ne dođu
- Posts : 11104
Join date : 2018-03-03
Age : 35
Location : Hotline Rakovica
Пројекат Јадар јесте нешто што утиче на животну средину, али ће ти утицаји бити сведени на најмању могућу меру, каже директорка Рио Саве Весна Продановић. Она тврди да пројекат неће уништити ни пољопривреду нити загадити водене токове. Као наводе представници Рио Тинта, изградња рудника почела би наредне године, да ће се радити четири године, а онда би се, 2026. године, почело са експлоатацијом литијума. До 2029. године би дошло до потпуне производње, преноси репортерка Н1. Она је навела да ће, уколико дође до референдума о „пројекту Јадар" и он буде негативан, компанија морати да заузме став, јер не постоји правни оквир по којем дозволе не важе, ако је референдум негативан.
http://www.nspm.rs/hronika/rio-tinto-o-mogucem-referendumu-ne-postoji-pravni-okvir-koji-ukida-dozvole-ukoliko-je-ishod-referenduma-negativan.html
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Posts : 6141
Join date : 2019-11-04
https://www.reuters.com/business/energy/rio-tinto-readies-ship-trial-lithium-plant-serbia-2021-08-01/
Rio Tinto readies to ship trial lithium plant to Serbia
Reuters
MELBOURNE, Aug 2 - Rio Tinto Ltd (RIO.AX) is set to ship a pilot lithium processing plant to Serbia from Melbourne in the coming weeks, the culmination of a decade's research to catapult the world's largest iron ore miner into battery minerals.
The work, undertaken at a science hub on the outskirts of Melbourne, has found a way to economically extract lithium from jadarite, a mineral that has only been found in a Serbian valley.
Rio last week hit the go button on the $2.4 billion project that will diversify the producer of iron ore, copper, aluminium and speciality minerals into a top ten lithium producer, just as demand from electric vehicle makers booms.
"It’s not a huge mine but from a lithium perspective, it’s going to be the largest producer in Europe for at least ten years and bring lithium to the market at scale," Sinead Kaufman, Chief Executive of Rio's Minerals division, told reporters.
Four 40-foot shipping containers of equipment will leave in coming weeks before a nine-week sail and onward river journey.
Construction is expected to begin early next year, subject to environmental approvals, with the first production from 2026.
The mine is expected to produce enough lithium to power one million electric vehicles. It will also produce boric acid, used in ceramics and batteries, and sodium sulphate, used in detergents.
Major automakers, such as BMW (BMWG.DE), Volkswagen (VOWG_p.DE) and leader Tesla Inc (TSLA.O), are seeking to diversify supply chains away from dominant producer China.
"We haven’t committed to any orders of yet, but we have certainly seen a lot of interest," Kaufman said.
Rio plans a material increase in research and development beyond the $260 million it spends a year, Jared Osborne, general manager of the R&D facility, said, as it accelerates ways to harness renewable energy to sustainably produce materials.
It is already researching how to make carbon-free aluminium economically in Canada and has partnerships with steelmakers, including China Baowu Steel Group, to produce green steel. read more
Rio Tinto readies to ship trial lithium plant to Serbia
Reuters
MELBOURNE, Aug 2 - Rio Tinto Ltd (RIO.AX) is set to ship a pilot lithium processing plant to Serbia from Melbourne in the coming weeks, the culmination of a decade's research to catapult the world's largest iron ore miner into battery minerals.
The work, undertaken at a science hub on the outskirts of Melbourne, has found a way to economically extract lithium from jadarite, a mineral that has only been found in a Serbian valley.
Rio last week hit the go button on the $2.4 billion project that will diversify the producer of iron ore, copper, aluminium and speciality minerals into a top ten lithium producer, just as demand from electric vehicle makers booms.
"It’s not a huge mine but from a lithium perspective, it’s going to be the largest producer in Europe for at least ten years and bring lithium to the market at scale," Sinead Kaufman, Chief Executive of Rio's Minerals division, told reporters.
Four 40-foot shipping containers of equipment will leave in coming weeks before a nine-week sail and onward river journey.
Construction is expected to begin early next year, subject to environmental approvals, with the first production from 2026.
The mine is expected to produce enough lithium to power one million electric vehicles. It will also produce boric acid, used in ceramics and batteries, and sodium sulphate, used in detergents.
Major automakers, such as BMW (BMWG.DE), Volkswagen (VOWG_p.DE) and leader Tesla Inc (TSLA.O), are seeking to diversify supply chains away from dominant producer China.
"We haven’t committed to any orders of yet, but we have certainly seen a lot of interest," Kaufman said.
Rio plans a material increase in research and development beyond the $260 million it spends a year, Jared Osborne, general manager of the R&D facility, said, as it accelerates ways to harness renewable energy to sustainably produce materials.
It is already researching how to make carbon-free aluminium economically in Canada and has partnerships with steelmakers, including China Baowu Steel Group, to produce green steel. read more
- Guest
prve serije elektricnih golfova sa baterijama punjenim litijumom iz srbije ce u srbiju uci negde 2092 lol
top listatea nadrealistanea
top listatea nadrealistanea
- Posts : 6141
Join date : 2019-11-04
https://www.cins.rs/kako-je-rio-tinto-kupovao-loznicu-od-gosta-na-slavi-do-neprijatelja/
Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu – od gosta na slavi do neprijatelja
Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu – od gosta na slavi do neprijatelja
Dok skuplja seno sa sinom, Dragan priča kako je od kompanije Rio Tinto prodajom dobio nešto više od 80 hiljada evra, iako realna vrednost nije bila ni 15 hiljada. Sa porodicom je napustio rodno selo i preselio se desetak kilometara dalje gde živi u deset puta većoj kući. Ipak, ne smatra da mu je bolje.
„Ja sam prodao samo zato što su svi prodali. Da ne ostanemo tu sami, eto, zbog toga. Inače, ja sam bio uvek protiv (rudnika prim.nov), i išao na te proteste, ali šta vredi.“
Jedan od zaposlenih u kompaniji Rio Tinto raspitivao se u ambulanti lozničkog Doma zdravlja u selu Brezjak da li imaju frižider koji bi obezbedio čuvanje seruma protiv zmijskog ujeda. U ambulanti su rekli da im frižider treba, a kompanija im je donirala 250 hiljada dinara od kojih su kupili ne samo njega, već i EKG i klima uređaj.
Podaci Uprave za trezor koje nam je ustupio Podrinjski Anti-Korupcijski Tim (PAKT) pokazuju da je Rio Tinto školama, mesnim zajednicama, Domu zdravlja i Centru za kulturu u Loznici dao preko 11,6 miliona dinara u periodu od 2011. do marta 2020.
Novac koji je kompanija uložila je verovatno i veći. Tako Centar za kulturu Vuk Karadžić iz Loznice u odgovoru CINS-u kaže da je Rio Tinto za njih izdvojio 19,2 miliona dinara. Objasnili su da kompanija ima zakonsku obavezu da finansira arheološka zaštitna istraživanja, u ovom slučaju arheološki lokalitet Paulje.
„Od 2004. oni su tu došli i studirali su mentalitet naroda, porodična stanja, ko ima kakve probleme, psihološke profile ljude, dolazili su na slave, na veselja“, kaže Nebojša Petković, član Udruženja.
Međutim, u jednom trenutku se sve menja. Aktivisti sa kojima smo razgovarali kažu da je do pobune došlo zbog prenamene zemljišta, u jesen prošle godine, bez znanja ljudi. Naime, na zahtev Grada Loznice poljoprivredno i šumsko zemljište na području gde je planiran rudnik promenjeno je u zemljište u građevinskom području, pokazuju rešenja katastra u koje je CINS imao uvid. Taksu za prenamenu platila je kompanija Rio Tinto, iako u tom trenutku nije bila vlasnik zemljišta.
Prenamena je više nego duplirala poreze vlasnicima, a dovela je i u pitanje da li će ubuduće moći da seju na njivama jer to više nije poljoprivredno zemljište, objašnjava Mijatović iz PAKT-a. Dodatno, navodi, ljudi više neće moći da dobijaju subvencije države niti da dižu kredite za poljoprivredu.
„Institucije sistema su stavljene na raspolaganje stranoj kompaniji, a zanemarile su apsolutno interes građana koji ih plaćaju“, kaže Mijatović.
Prema rečima Marijane Trbović Petković, izbor pred koji je Rio Tinto stavio meštane zavadio je ljude u selu koje je ranije bilo složno.
„Zavadili su se porodično. Čak je i naš deda kradom jednu njivu prodao, ostalo nije smeo, pa je ispao haos živi. (…) Tako imate dva brata, jedan prodaje, jedan neće, imate kumove, eto tako.“
U selu Brezjak poslednjih meseci često dolazi do incidenata u kojima učestvuje deo lokalnih aktivista. Tako, recimo, nekim meštanima smeta što crni džipovi obezbeđenja patroliraju selom jer to vide kao pritisak na stanovništvo, dok s druge strane u kompaniji objašnjavaju da oni samo čuvaju napuštene kuće kako se u njih neko ne bi uselio.
Pojedini meštani su svoje šume prodali Rio Tintu, a onda su ilegalno sekli drveće. Iz organizacije PAKT su to prijavili inspekciji, koja je podnela prekršajne prijave protiv tih ljudi, pokazuje dokumentacija do koje je CINS došao.
Marijana Trbović Petković ima pomešana osećanja kada govori o ljudima koji su prodali imovinu. One koji su teže živeli razume, te kaže da joj je za pojedine, poput Dragana Šakića, i drago. Ujedno ne krije ljutnju dok zajedno sa ekipom CINS-a obilazi napuštene delove sela:
„Svima d**e za parama zinulo“.
- Guest
šta bi ljudi radili da se danas pravi nešto kao đerdap, kada je potopljeno više od 10 sela i premešteno 1000 domaćinstava i poslovnih objekata. u suštini se sve svodi na to da pokušaju da dobiju što više za svoje kuće i imanja, uostalom kao i kada se prave novi putevi, pruge, ulice pa se eksproprijacijom preuzimaju privatni objekti i parcele.
ovo je ista priča kao i tranzicioni urbanizam u gradovima, kao nešto se svi bune protiv nabijanja novih zgrada u prenaseljene prostore, ali i dalje svako ko može prodaje svoje stare objekte na čijim mestima niču novi.
ovo je ista priča kao i tranzicioni urbanizam u gradovima, kao nešto se svi bune protiv nabijanja novih zgrada u prenaseljene prostore, ali i dalje svako ko može prodaje svoje stare objekte na čijim mestima niču novi.
- Posts : 34117
Join date : 2012-02-10
Tako su se ljudi bunili i protiv zeleznice 
_____
★
Uprava napolje!
- Guest
buni se hipster fondaš iz beograda kojem je to novi projekat, ljudi odatle su svi prodali i profitirali.
- Posts : 34117
Join date : 2012-02-10
ljudi odatle:
_____
★
Uprava napolje!
- Posts : 7704
Join date : 2019-06-06
Ovaj lik je vec ranije posao slicne tekstove. Ja naravno ne znam dovoljno (nista) o temi da bih procenio, pa eto.
https://ekologika.rs/vesti/srbija/ideoekoloski-aktivizam-kako-je-rio-tinto-postao-glavni-eko-problem-srbije/
Kako je Rio Tinto isplivao kao problem u sveopštem bolu za životnu sredinu dosta je nejasno, al ajde zainteresovala se stručna javnost. Interesantno je da tu istu stručnu javnost uopšte ne možeš zainteresovati za druge aktuelne ekološke probleme
Piše: Dušan Blagojević
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na tržište Srbije je 2019. stavljeno 39.000 tona ulja i maziva, dok je od toga prema proceduri za posebne tokove otpada ekološki prerađeno samo 2.348 tona, ili oko 6 odsto.
Ostatak, ili 36.652 tone otpadnih ulja i maziva, je završio ili u vodotokovima (legenda kaže da jedna litra ulja može zagaditi milion litara vode) ili je neko koristio za loženje pa je dolazilo do nekontrolisane emisije polutanata (između ostalih i karcinogenih PAHova) zbog čega između ostalog motorna ulja i spadaju u posebne tokove otpada.
Tih 36.000 tona je oko milion ipo cisterni, koje svake godine neko u Srbiji ispusti u vodotokove ili sprži u privatnoj kotlarnici, stvara zagađenje koje je veće od bilo kog zagađenja iz nekog industrijskog postrojenja.
Da li se može lako sprečiti? Može. Da li postoji procedura? Da postoji, ista kao u Evropi. Pa gde je problem? Ne znam, pitajte direktora gore pomenute Agencije ZŽS. Dobro, on je odgovoran, možda vam ne da tačan odgovor.
Zašto se o tome ne priča? Pa valjda nije dovoljno zapaljivo.
Koliko smo zapravo zagađeni?
Toliko da je čak i prof Danica Grujičić u svojoj monografiji „Istina o posledicama Nato bombardovanja Srbije 1999. godine“ koja je za cilj imala dokazati da je NATO počinio ekološki genocid u Srbiji kao zaključak napisala:
“Svedoci smo pojava prekomerne zagađenosti životne sredine na pojedinim lokalitetima, ne samo kao posledica NATO bombardovanja nego generalno zbog višedecenijskog nemara i nepoštovanja zakona pri eksploataciji prirodnih resursa, industrijskoj proizvodnji i odlaganju otpada.”
Pre nego što se pozabavimo konkretnim primerima ideološkog aktivizma važno je izvući presek kakva nam je zaista situacija u životnoj sredini:
Vazduh
Pa tu više niko filtere ne troši, u privatnim ložištima sagoreva se lignit najgoreg kvaliteta, saobraćaj bar u gradovima je postao verovatno i najveći izvor karcinogenih materija. U reke se baca sve što se stigne, a i ne čeka se noć više za tu prigodu.
Hijerarhija otpada se ne poštuje, stalo se sa gradnjom sanitarnih deponija, nema separacije nema ni reciklaže. Zakopavali smo mrtvu stoku iza postrojenja za preradu iste jer je to bilo jeftinije. Dozvoljavali smo da nam deponije odnose reke.
deponija vinča požar rse
Kako toksični dim iz Vinče utiče na vaše zdravlje
Industrijsko zagađenje
Dosta solidno kad industrija ne radi. Kažu eno Smederevo nema problem sa PM10. Možda niste gledali na pravom meraču, merno mesto na kome se meri uticaj železare nije u Smederevu već u Ralji, selu pored železare, i da, to merno mesto je šampion po srednjoj godišnjoj vrednosti PM10.
Zagađenje Velikog bačkog kanala i Borske reke je toliko da će se još malo pa isplatiti ekstrakcija teških metala iz njih.
Rio Tinto kao uzdanica eko-aktivizma
Kako je Rio Tinto isplivao kao problem u tom sveopštem bolu za životnu sredinu dosta je nejasno, al ajde zainteresovala se stručna javnost. Interesantno je da tu istu stručnu javnost uopšte ne možeš zainteresovati za druge realno ekološke probleme koji se trenutno dešavaju, ali se jako interesuju za problem koji može nastati 2026, kada se planira početak rada tog rudnika.
Takođe dosta je interesantno da je fokus inicijative ne na rudniku ili rudarstvu već na procesnom postrojenju. Zapravo rudnikom i rudarskim aktivnostima gotovo se niko nije ni bavio – sem lokalnog stanovništa.
Fama oko Rio Tinta se naslonila na peticiju, koja se naslonila na stručno mišljenje doktora nauka sa Instituta za hemiju tehnologiju i metalurgiju o emisijama iz procesnog postrojenja, koje je najblaže rečeno potpuno netačno, neutemeljeno i nestručno.
Na neka od ključnih pitanja koje aktivisti postavljaju odgovori su jednostavni:
Da li će Srbija ostati bez vode ako se otvori taj rudnik? Neće.
Da li će padati sumporne kiše i pržiti kožu i pluća? Neće.
Da li je 200 ha šume značajno u odnosu na 27.000 ha šume koliko Srbija ima u planu da godišnje posadi? Nije.
Da li je to lako proverljivo? Jeste.
I dok se stručna javnost brine da li će 300.000 tona sumporne kiseline biti ispušteno direktno u reku – a sumporna kiselina služi za dobijanje sulfata, pa zašto bi neko ispuštao kiselinu u reku – niko ne haje za ono motorno ulje sa početka teksta.
Zašto? Pa ili nisu stručnjaci ili su populisti. Birajte sami.
Otvaranje rudnika Čukaru Peki u zapećku eko-aktivizma
Ono što nas definitivno čeka kao ekološki spektakl je otvaranje rudnika Čukaru Peki nadomak Bora, kao i proširenje kopa kod Krivelja, takođe nadomak Bora ali sa druge strane.
Svi tehničko-tehnološki parametri pokazuju da će em zagađenje biti mnogo veće, em da će mere sprečavanja istog biti mnogo manje, čak ni u skladu sa ekološkim ugovorima i normama na koje smo se obavezali i koje su implementirane u naše zakonodavstvo. (Best Available Techniques (BAT) Reference Document for the Management of Waste from Extractive Industries in accordance with Directive 2006/21/EC).
Razlike između projekta Čukaru Peki i Jadar
Kod projekta Čukaru Peki:
Ne postoji opis prethodnih radova na izvođenju projekta;
Ne postoji opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike;
Ne postoji prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr;
Ne postoji prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduh, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujuća i nejonizujuća) i dr;
Ne postoji prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija;
Ne postoji prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja.
Kod projekta Jadar svi ti projekti ili postoje ili su u fazi izrade. I ne, kod Čukaru Peki u ovoj fazi projekta ne mogu biti u fazi izrade, morali su biti završeni do sada)
Kakvi su odnosi onoga što može da se uporedi kod ta dva projekta?
Čukaru Peki se otvara oktobra ove godine i Zijin radi već neko vreme bez dozvola, Rio Tinto će se otvoriti 2026.
Kod Čukaru Peki se planira iskop od 3,3 miliona tona godisnje dok kod Rio Tinta upola od toga.
Rio Tinto planira železnički kolosek i proširenje saobraćajnica, Kinezi na Čukaru Peki ne planiraju bar prema trenutno dostupnim podacima ni proširenje lokalnih seoskih puteva kojim se jedino može doći do rudnika, što će lokalnom stanovništvu potpuno onemogućiti život.
Površina koju sada zauzima rudnik Čukaru Peki je tri puta veća od Rio Tinta, zona uticaja nekih pet puta veća, deo za biodiverzitet ne umem ni da prepričam, ali zvuči znatno gore nego u Jadru, mada akademik Stevanović nije našao za shodno da se obrati. Posečenih šuma biće duplo više nego u dolini Jadra, a tu se prof. Ratko Ristić takođe nije oglasio.
Takođe, glavni argument profesora Ristića da nove industrije ne treba graditi u predelima gde su ranije industrije značajno zagadile okolinu (Viskoza Loznica), izgleda ne važi za borski predeo koji je inače jedna od ekološki najkritičnijih tačaka na planeti.
Kako je u Čukaru Peki predviđena stara tehnologija sa flotacijom i flotacijskim jalovištima to će značajno izmeniti izgled krajolika, nevezano od toga što ne postoje podaci o karakterizaciji rudarskog otpada i klasi deponije prema Uredbi o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom. Ne postoje ni podaci o kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i izveštavanju o rudarskom otpadu. Takođe, za rudnik Čukaru Peki nije pribavljena dozvola o upravljanju rudarskim otpadom, koga briga.
Kakav je uticaj na životnu sredinu
Ono po čemu se projekti najviše razlikuju su emisije u vazduh, vodu i zemljište.
Kod Rio Tinta su prema projektu svuda predviđene najbolje dostupne tehnike – bez toga se ne može dobiti integrisana dozvola – dok kod Zijina praktično ništa nije predviđeno.
Važno je naglasiti da su projekat Čukaru Peki kao i još neki projekti u vlasništvu kineskih kompanija proglašeni projektima od nacionalnog značaja i od tada praktično se ponašaju kao država u državi. Nemoguće je dobiti podatke od javnog značaja, ali iz postojećih podataka jasno je da uticaj na životnu sredinu nije najbitnija stavka u projektovanju.
Još jedna bitna razlika je sadržaj arsena u rudi. Kod Jadarita reč je o 119 ppm, dok je u slučaju rude bakra u Čukaru peki 1285 ppm.
Rio Tinto je predvideo prečišćavanja vode pre ispuštanja višestepeno sa dvostrukom reverznom osmozom, ultrafiltracijom, nanofiltracijom, jonskom izmenom i na kraju mineralizacijom, dok kod Čukaru Peki predviđaju taloženje i neutralizaciju koje u oba slučaja ne uklanjaju arsen.
Takva metoda, tipična kod flotacije i flotacijskih jalovišta ima za posledicu povećane koncentracije teških metala u jalovini – praktično nema prerade otpadnih voda – a dodatno karakteristično za sastav ruda u borskom kraju je sadržaj pirita koji dovodi do zakišeljavanja jalovine koja se posle spira u nadzemne i podzemne vode zbog čega i nema života u borskim rekama. Kolika je opasnost od neuklanjanja arsena iz efluenta – koji zbog svog kumulativnog i karcinogenog dejstva i jeste dugotrajno najopasniji – možemo videti iz primera aksidenta jalovišta rudnika Stolice. Sastav rude u Čukaru Peki ima veći sadržaj arsena od rudnika Stolice, a ovaj veći sadržaj arsena od rudnika Rio Tinto. Posle poplava 2014. meren je sadržaj arsena u rekama nizvodno od jalovišta rudnika Stolice i rezultati se mogu videti u tabelama.
Verujem da bi eminentnim stručnjacima i aktivistima trebalo biti jasno da ako ovakva tehnologija na Čukaru Peki prođe, Rio Tinto neće morati ni da instalira opremu za prečišćavanje voda pod pretnjom tužbe međunarodnim sudovima za dvostruke aršine.
Pa ili nisu stručnjaci ili su populisti. Birajte sami.
https://ekologika.rs/vesti/srbija/ideoekoloski-aktivizam-kako-je-rio-tinto-postao-glavni-eko-problem-srbije/
Kako je Rio Tinto isplivao kao problem u sveopštem bolu za životnu sredinu dosta je nejasno, al ajde zainteresovala se stručna javnost. Interesantno je da tu istu stručnu javnost uopšte ne možeš zainteresovati za druge aktuelne ekološke probleme
Piše: Dušan Blagojević
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na tržište Srbije je 2019. stavljeno 39.000 tona ulja i maziva, dok je od toga prema proceduri za posebne tokove otpada ekološki prerađeno samo 2.348 tona, ili oko 6 odsto.
Ostatak, ili 36.652 tone otpadnih ulja i maziva, je završio ili u vodotokovima (legenda kaže da jedna litra ulja može zagaditi milion litara vode) ili je neko koristio za loženje pa je dolazilo do nekontrolisane emisije polutanata (između ostalih i karcinogenih PAHova) zbog čega između ostalog motorna ulja i spadaju u posebne tokove otpada.
Tih 36.000 tona je oko milion ipo cisterni, koje svake godine neko u Srbiji ispusti u vodotokove ili sprži u privatnoj kotlarnici, stvara zagađenje koje je veće od bilo kog zagađenja iz nekog industrijskog postrojenja.
Da li se može lako sprečiti? Može. Da li postoji procedura? Da postoji, ista kao u Evropi. Pa gde je problem? Ne znam, pitajte direktora gore pomenute Agencije ZŽS. Dobro, on je odgovoran, možda vam ne da tačan odgovor.
Zašto se o tome ne priča? Pa valjda nije dovoljno zapaljivo.
Koliko smo zapravo zagađeni?
Toliko da je čak i prof Danica Grujičić u svojoj monografiji „Istina o posledicama Nato bombardovanja Srbije 1999. godine“ koja je za cilj imala dokazati da je NATO počinio ekološki genocid u Srbiji kao zaključak napisala:
“Svedoci smo pojava prekomerne zagađenosti životne sredine na pojedinim lokalitetima, ne samo kao posledica NATO bombardovanja nego generalno zbog višedecenijskog nemara i nepoštovanja zakona pri eksploataciji prirodnih resursa, industrijskoj proizvodnji i odlaganju otpada.”
Pre nego što se pozabavimo konkretnim primerima ideološkog aktivizma važno je izvući presek kakva nam je zaista situacija u životnoj sredini:
Vazduh
Pa tu više niko filtere ne troši, u privatnim ložištima sagoreva se lignit najgoreg kvaliteta, saobraćaj bar u gradovima je postao verovatno i najveći izvor karcinogenih materija. U reke se baca sve što se stigne, a i ne čeka se noć više za tu prigodu.
Hijerarhija otpada se ne poštuje, stalo se sa gradnjom sanitarnih deponija, nema separacije nema ni reciklaže. Zakopavali smo mrtvu stoku iza postrojenja za preradu iste jer je to bilo jeftinije. Dozvoljavali smo da nam deponije odnose reke.
deponija vinča požar rse
Kako toksični dim iz Vinče utiče na vaše zdravlje
Industrijsko zagađenje
Dosta solidno kad industrija ne radi. Kažu eno Smederevo nema problem sa PM10. Možda niste gledali na pravom meraču, merno mesto na kome se meri uticaj železare nije u Smederevu već u Ralji, selu pored železare, i da, to merno mesto je šampion po srednjoj godišnjoj vrednosti PM10.
Zagađenje Velikog bačkog kanala i Borske reke je toliko da će se još malo pa isplatiti ekstrakcija teških metala iz njih.
Rio Tinto kao uzdanica eko-aktivizma
Kako je Rio Tinto isplivao kao problem u tom sveopštem bolu za životnu sredinu dosta je nejasno, al ajde zainteresovala se stručna javnost. Interesantno je da tu istu stručnu javnost uopšte ne možeš zainteresovati za druge realno ekološke probleme koji se trenutno dešavaju, ali se jako interesuju za problem koji može nastati 2026, kada se planira početak rada tog rudnika.
Takođe dosta je interesantno da je fokus inicijative ne na rudniku ili rudarstvu već na procesnom postrojenju. Zapravo rudnikom i rudarskim aktivnostima gotovo se niko nije ni bavio – sem lokalnog stanovništa.
Fama oko Rio Tinta se naslonila na peticiju, koja se naslonila na stručno mišljenje doktora nauka sa Instituta za hemiju tehnologiju i metalurgiju o emisijama iz procesnog postrojenja, koje je najblaže rečeno potpuno netačno, neutemeljeno i nestručno.
Na neka od ključnih pitanja koje aktivisti postavljaju odgovori su jednostavni:
Da li će Srbija ostati bez vode ako se otvori taj rudnik? Neće.
Da li će padati sumporne kiše i pržiti kožu i pluća? Neće.
Da li je 200 ha šume značajno u odnosu na 27.000 ha šume koliko Srbija ima u planu da godišnje posadi? Nije.
Da li je to lako proverljivo? Jeste.
I dok se stručna javnost brine da li će 300.000 tona sumporne kiseline biti ispušteno direktno u reku – a sumporna kiselina služi za dobijanje sulfata, pa zašto bi neko ispuštao kiselinu u reku – niko ne haje za ono motorno ulje sa početka teksta.
Zašto? Pa ili nisu stručnjaci ili su populisti. Birajte sami.
Otvaranje rudnika Čukaru Peki u zapećku eko-aktivizma
Ono što nas definitivno čeka kao ekološki spektakl je otvaranje rudnika Čukaru Peki nadomak Bora, kao i proširenje kopa kod Krivelja, takođe nadomak Bora ali sa druge strane.
Svi tehničko-tehnološki parametri pokazuju da će em zagađenje biti mnogo veće, em da će mere sprečavanja istog biti mnogo manje, čak ni u skladu sa ekološkim ugovorima i normama na koje smo se obavezali i koje su implementirane u naše zakonodavstvo. (Best Available Techniques (BAT) Reference Document for the Management of Waste from Extractive Industries in accordance with Directive 2006/21/EC).
Razlike između projekta Čukaru Peki i Jadar
Kod projekta Čukaru Peki:
Ne postoji opis prethodnih radova na izvođenju projekta;
Ne postoji opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike;
Ne postoji prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr;
Ne postoji prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduh, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujuća i nejonizujuća) i dr;
Ne postoji prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija;
Ne postoji prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja.
Kod projekta Jadar svi ti projekti ili postoje ili su u fazi izrade. I ne, kod Čukaru Peki u ovoj fazi projekta ne mogu biti u fazi izrade, morali su biti završeni do sada)
Kakvi su odnosi onoga što može da se uporedi kod ta dva projekta?
Čukaru Peki se otvara oktobra ove godine i Zijin radi već neko vreme bez dozvola, Rio Tinto će se otvoriti 2026.
Kod Čukaru Peki se planira iskop od 3,3 miliona tona godisnje dok kod Rio Tinta upola od toga.
Rio Tinto planira železnički kolosek i proširenje saobraćajnica, Kinezi na Čukaru Peki ne planiraju bar prema trenutno dostupnim podacima ni proširenje lokalnih seoskih puteva kojim se jedino može doći do rudnika, što će lokalnom stanovništvu potpuno onemogućiti život.
Površina koju sada zauzima rudnik Čukaru Peki je tri puta veća od Rio Tinta, zona uticaja nekih pet puta veća, deo za biodiverzitet ne umem ni da prepričam, ali zvuči znatno gore nego u Jadru, mada akademik Stevanović nije našao za shodno da se obrati. Posečenih šuma biće duplo više nego u dolini Jadra, a tu se prof. Ratko Ristić takođe nije oglasio.
Takođe, glavni argument profesora Ristića da nove industrije ne treba graditi u predelima gde su ranije industrije značajno zagadile okolinu (Viskoza Loznica), izgleda ne važi za borski predeo koji je inače jedna od ekološki najkritičnijih tačaka na planeti.
Kako je u Čukaru Peki predviđena stara tehnologija sa flotacijom i flotacijskim jalovištima to će značajno izmeniti izgled krajolika, nevezano od toga što ne postoje podaci o karakterizaciji rudarskog otpada i klasi deponije prema Uredbi o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom. Ne postoje ni podaci o kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i izveštavanju o rudarskom otpadu. Takođe, za rudnik Čukaru Peki nije pribavljena dozvola o upravljanju rudarskim otpadom, koga briga.
Kakav je uticaj na životnu sredinu
Ono po čemu se projekti najviše razlikuju su emisije u vazduh, vodu i zemljište.
Kod Rio Tinta su prema projektu svuda predviđene najbolje dostupne tehnike – bez toga se ne može dobiti integrisana dozvola – dok kod Zijina praktično ništa nije predviđeno.
Važno je naglasiti da su projekat Čukaru Peki kao i još neki projekti u vlasništvu kineskih kompanija proglašeni projektima od nacionalnog značaja i od tada praktično se ponašaju kao država u državi. Nemoguće je dobiti podatke od javnog značaja, ali iz postojećih podataka jasno je da uticaj na životnu sredinu nije najbitnija stavka u projektovanju.
Još jedna bitna razlika je sadržaj arsena u rudi. Kod Jadarita reč je o 119 ppm, dok je u slučaju rude bakra u Čukaru peki 1285 ppm.
Rio Tinto je predvideo prečišćavanja vode pre ispuštanja višestepeno sa dvostrukom reverznom osmozom, ultrafiltracijom, nanofiltracijom, jonskom izmenom i na kraju mineralizacijom, dok kod Čukaru Peki predviđaju taloženje i neutralizaciju koje u oba slučaja ne uklanjaju arsen.
Takva metoda, tipična kod flotacije i flotacijskih jalovišta ima za posledicu povećane koncentracije teških metala u jalovini – praktično nema prerade otpadnih voda – a dodatno karakteristično za sastav ruda u borskom kraju je sadržaj pirita koji dovodi do zakišeljavanja jalovine koja se posle spira u nadzemne i podzemne vode zbog čega i nema života u borskim rekama. Kolika je opasnost od neuklanjanja arsena iz efluenta – koji zbog svog kumulativnog i karcinogenog dejstva i jeste dugotrajno najopasniji – možemo videti iz primera aksidenta jalovišta rudnika Stolice. Sastav rude u Čukaru Peki ima veći sadržaj arsena od rudnika Stolice, a ovaj veći sadržaj arsena od rudnika Rio Tinto. Posle poplava 2014. meren je sadržaj arsena u rekama nizvodno od jalovišta rudnika Stolice i rezultati se mogu videti u tabelama.
Verujem da bi eminentnim stručnjacima i aktivistima trebalo biti jasno da ako ovakva tehnologija na Čukaru Peki prođe, Rio Tinto neće morati ni da instalira opremu za prečišćavanje voda pod pretnjom tužbe međunarodnim sudovima za dvostruke aršine.
Pa ili nisu stručnjaci ili su populisti. Birajte sami.
- Guest
nisam primetio da je napisao nešto što nije tačno u ovom tekstu
- Posts : 6141
Join date : 2019-11-04
Биљана Стојковић: Вучић се договорио да рудник Рио Тинта почне да ради после избора у априлу; прича о референдуму је бесмислена
уторак, 26. октобар 2021.
Професорка и чланица Скупштине слободне Србије Биљана Стојковић изјавила је данас да је већ одржан састанак председника Србије Александра Вучића и генералног директора Рио Тинта Јакоба Стаусхолма на коме је договорено да радови у руднику почину после избора у априлу следеће године.
Стојковић је рекла на конференцији за медије да је Удружење „Марш са Дрине“ добило податке од Европске комисије по закону о доступности информација о састанку између Вучића и Стаусхолма.
На састанку се говорило како да се оствари политички пут „уласка“ рудника литијума Рио Тинта у Србију, додала је она.
„Детаљна политичка мапа пута је већ направљена. Прича о референдуму је бесмислена, то је све готово, по том плану дозвола за експлоатацију треба да буде дата Рио Тинту до краја 2021. године, а рудник почиње да ради после избора следеће године“, прочитала је професорка податке до којег је дошло удружење „Марш са Дрине“.
Она је казала да ће грађани Србије бити доведени пред „свршен чин“ у којем учествује и Европска комисија.
Адвокат Божо Прелевић оценио је да се компанија Рио Тинто „усмерила“ на Србију само зато што је ту профит већи.
„У Србији се отворено рачуна на корупцију државних органа у непримењивању Закона о заштити животне средине, па није потребна примена скупих технолошких процеса како је то неопходно у уређеним европским земљама“, рекао је он.
Професорка Весна Ракић Водинелић сматра да Србија не треба да рачуна на помоћ Европе око отварања рудника литијума Рио Тинто.
„Европа хоће да се вози електричним аутомобилима због зелене повеље и да би се они произвели потребан је литијум, тако да ће у Европи морати да се отворе рудници литијума, који подразумевају употребу фосфатних горива и они ће уништити огромна подручја у Србији“, рекла је она.
Ракић Водинелић је истакла да та компанија бира да ради у земљама у којима владају „недемократски и тоталитарни режими“.
Доктор Томислав Ђорђевић рекао је да је већ видљив недостатак воде у шумама код реке Јадар.
Такође је рекао да је десни део реке Колубаре обухваћен девастацијом простора, па ће 150.000 метара квадратних, односно 150 хектара бити „уништено подручје“.
уторак, 26. октобар 2021.
Професорка и чланица Скупштине слободне Србије Биљана Стојковић изјавила је данас да је већ одржан састанак председника Србије Александра Вучића и генералног директора Рио Тинта Јакоба Стаусхолма на коме је договорено да радови у руднику почину после избора у априлу следеће године.
Стојковић је рекла на конференцији за медије да је Удружење „Марш са Дрине“ добило податке од Европске комисије по закону о доступности информација о састанку између Вучића и Стаусхолма.
На састанку се говорило како да се оствари политички пут „уласка“ рудника литијума Рио Тинта у Србију, додала је она.
„Детаљна политичка мапа пута је већ направљена. Прича о референдуму је бесмислена, то је све готово, по том плану дозвола за експлоатацију треба да буде дата Рио Тинту до краја 2021. године, а рудник почиње да ради после избора следеће године“, прочитала је професорка податке до којег је дошло удружење „Марш са Дрине“.
Она је казала да ће грађани Србије бити доведени пред „свршен чин“ у којем учествује и Европска комисија.
Адвокат Божо Прелевић оценио је да се компанија Рио Тинто „усмерила“ на Србију само зато што је ту профит већи.
„У Србији се отворено рачуна на корупцију државних органа у непримењивању Закона о заштити животне средине, па није потребна примена скупих технолошких процеса како је то неопходно у уређеним европским земљама“, рекао је он.
Професорка Весна Ракић Водинелић сматра да Србија не треба да рачуна на помоћ Европе око отварања рудника литијума Рио Тинто.
„Европа хоће да се вози електричним аутомобилима због зелене повеље и да би се они произвели потребан је литијум, тако да ће у Европи морати да се отворе рудници литијума, који подразумевају употребу фосфатних горива и они ће уништити огромна подручја у Србији“, рекла је она.
Ракић Водинелић је истакла да та компанија бира да ради у земљама у којима владају „недемократски и тоталитарни режими“.
Доктор Томислав Ђорђевић рекао је да је већ видљив недостатак воде у шумама код реке Јадар.
Такође је рекао да је десни део реке Колубаре обухваћен девастацијом простора, па ће 150.000 метара квадратних, односно 150 хектара бити „уништено подручје“.
dokumenta RT-EK pic.twitter.com/y65X0i2CZm
— Biljana Stojkovic (dabrica) (@pajaoliver) October 27, 2021
- Posts : 50032
Join date : 2017-11-16
Neokolonija svih.
Btw, da smo u EU ovo se nikad ne bi desilo, kao i trovanje iz Bora. Jos jedna, i to ogromna, cena Haga i Kosova.
A za Rio s kintom ga treba zajebavati maksimalno.
Btw, da smo u EU ovo se nikad ne bi desilo, kao i trovanje iz Bora. Jos jedna, i to ogromna, cena Haga i Kosova.
A za Rio s kintom ga treba zajebavati maksimalno.
- Posts : 34117
Join date : 2012-02-10
Viola fon Kramon sutra dolazi u Loznicu i Gornje Nedeljice
Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon obići će u četvrtak Loznicu i Gornje Nedeljice, gde se prikupljaju potpisi za povlačenje Prostornog plana kojim je predviđena izgradnja rudnika kompanije „Rio Tinto“.
Kako se navodi u saopštenju stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), fon Kramon će tom prilikom „podržati borbu meštana jadarskog kraja za istinu, vladavinu prava i zaštitu životne sredine“.
Zajedno sa Fon Kramon, taj kraj će obići lider ZZS i Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović, ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta, kao i predstavnici Ekološkog ustanka i pokreta Ne davimo Beograd.
„Meštani sela Gornje Nedeljice nalaze se u teškom položaju zbog najavljene izgradnje rudnika jadarita kompanije Rio Tinto. Zbog izgradnje rudnika meštani će biti primorani da se isele iz svojih kuća i napuste svoja domaćinstva i plodu zemlju na kojoj proizvode hranu za građane Srbije“, navodi se u saopštenju.
_____
★
Uprava napolje!
- Posts : 40076
Join date : 2012-02-12
Location : имам пуну полицу књига, која ми је главна?
Подрж, не дај.
_____
I drove a škodilak before it was cool.
Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
- Posts : 11104
Join date : 2018-03-03
Age : 35
Location : Hotline Rakovica
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Posts : 3502
Join date : 2018-07-03
Tribina „Tamna strana litijuma“ danas u 17h u kafeu Plato https://t.co/bcdTcoORa9
— Peščanik (@Pescanik) November 4, 2021
_____
"Sisaj kurac, Boomere. Spletkario si i nameštao ban pa se sad izvlačiš. Radiša je format a ti si mali iskompleksirani miš. Katastrofa za Burundi čoveče.
A i deluje da te napustio drugar u odsudnom trenutku pa te spašavaju ova tovarka što vrv ni ne dismr na ribu, to joj se gadi, i ovaj južnjak koji o niškim kafanama čita na forumu. Prejaka šarža." - Monsier K.
|
|
|