Novi Sad

Šuvare, pod jedan, ovo sa turbo-folkom je opet podgrevanje nekih debata s počtka dvehiljaditih. Te su priče ispričane, i na razgovrevanje tih binarnosti treba odgovoriti samo "ne hvala". Naravno da je ovo s Žitorađom budalaština, ali ni tvoji argumenti ne stoje baš najbolje. Fićfirić ti je ispravno ukazao u čemu je tu problem, ne u muzici, nego u Cecinim vezam sa Arkanom i Legijom. Poređenje sa gansta reperima je katastrofalan promašaj, jer Arkan i Legija nisu ""gansteri", nego vođe državnih i paradržavnih odreda smrti, ili znaš nekog gangsta repera kome je patrijarh bio komandant, koji je sprovodio etničko čišćenje ili je pak pokušao atentat na američkog predsednika?

Arkan i Legija su uz to i nosioci jedne ideologije, koja u Srbiji nije pobeđena. Ignorisati sve to, pa prelaziti na olaka poređenja sa Biggie Smalls-om, je prosto totalni promašaj.

Ne znam, šta misliš?

Kritikovati kulturrasizam je jedno, upadati u ovakve relativizacije, nešto sasvim, sasvim drugo.

Stvarno je neverovatno za kakvim manevrima sad posežeš.

Mislim da sam bio sasvim jasan - možeš se podsmevati tom zgražanju i bez relativizacija poput ove Fajgeljeve. Ceca je bila deo zajedničkog zločinačkog poduhvata Arkana i Legije, i to nema nikakve veze s patrijarhalnim obrascem, tj. ima, jer taj svet tako funkcioniše, ali poenta je da ona nije prosto privatno lice za čijeg se supruga igrom slučaja i na njeno veliko iznenađenje ispostavilo da je bio crime lord i vođa odreda smrti.

Misliš da je to "ceo" multikulturalizam u Vojvodini?

Šalu na stranu, 
Niko nije rekao da Cecu treba lustrirati, niti joj zabraniti da peva, i ne znam zašto stalno za tim posežeš. Ono spaljivanje sa mužem da ne pominjem. Ali nisu jedine dve opcije - zabraniti ili odobravati. Ako npr. Koštunica pozove Cecu na svoj miting, onda to nešto znači, i teško da znači odobravanje feminističke poruke nekih njenih pesama. Kao što nešto znači i ako je gradske vlasti NS pozovu da peva na trgu. Ukazati na tu vrlo jasnu činjenicu nije isto što i prokazati stotine hiljade njenih fanova, koji iz razliith razloga i sa različitim motivacijama uživaju u njenoj muzici.

Inače, užasno smaraju već ovi kulturni ratovi oko turbo-folka. Ponoviću ono što sam već rekao drugim povodom, ne da nisi u pravu oko nekih stvari, nego je insistirati na tome prosto istrajavati na jednoj binarnosti koja se koristi samo da bi se održale u životu neke podele koje više ništa ne znače (Guča ili Exit?).

Ima onaj Teofilov tekst u kojem kaže:

Zato plakat tzv. SNP Naši neželjeno čini Zoranu Đinđiću sasvim zasluženu uslugu: repolitizuje ga, i podseća nas da ono za šta je živeo i poginuo jeste imalo i ima i danas brojne, dobro organizovane i sasvim beskrupulozne neprijatelje. Taj plakat, pa makar i na autorima primeren idiotski način, vraća konfliktnost i kontroverze u sagledavanje značenja i uloge Zorana Đinđića, njegovih ideja i prakse, a samim tim ubijenom Đinđiću produžava politički život. Tome nasuprot, amoralna i odvratna kampanja naknadne "đinđićizacije" svih živih, od Dačića do Vučića i nazad (jebote, ko je sledeći na redu?! Nikolić Tomislav?! Ilić mr Velimir?!), a koju cinično sprovodi deo rahmetli tzv. Druge Srbije, isto je što i rad na trajnom ubijanju Zorana Đinđića: tamo gde je "sve isto" i gde su "svi isti", tamo i svako može da bude novi Zoran Đinđić, samo ako mu okolnosti idu na ruku... E, to je prava laž i to je prava podlost! U poređenju s tim, budalesanje "Naših" smešno je i čak benigno. Jer, "Naši" ne falsifikuju suštinu izuzetnosti Đinđićeve pojave: ne, oni je naprotiv u potpunosti čuvaju i uvažavaju, samo što je interpretiraju na svoj način i iz svog ugla. Pošto je taj ugao, kako rekoh, fašistički, normalno je da o Đinđiću misle i govore sve najgore. Oni se ne prenemažu da im Đinđić, čak i mrtav, nije "prirodni" politički neprijatelj. U poređenju s ljudskim mizerijama i krpama koje danas vučiće, dačiće i slične ležerno proglašavaju Đinđićevim političkim naslednicima, čak su i "Našisti" moralne i intelektualne gromade: jeste da eksplicitno lažu o Đinđiću, ali ovi drugi sistematski lažu o svemu ostalom. Samim tim i o Đinđiću, neizbežno.

A zapravo, zahvalan je Našima što održavaju u životu podelu od čije opetovane tematizacije on jedino i zavisi.

Čini mi se da ti to radiš sa ovim ispadima kulturrasizma. Da, to je pogrešno i glupo, ali aj da mrdnemo malo dalje od toga. Inače, ako si čitao Gordijevu knjigu, ili ako se jednostavno sećaš 90ih, onda se sećaš i da je nacionalistička opozicija isto tako vigorously denuncirala turbo-folk zbog njegove "orijentalnosti", a nasuprot njemu stavljala visoku kutluru, kao i "izvornu narodnu kulturu" i hoch etno.  Kulturrasizam, prezir prema "narodu", itd nije nešto specifično za one koje vidiš kao svoje političke neprijatelje, on je zapravo zajednički srpskoj građanskoj opoziciji, uključujući i DSS, i jedan od svojih najčistijih izraza dobija u atnikomunizmu i preziru prema brđanima koji su nam oteli klavire da na njima cepaju drva.

A mnogima je i komunizam o slobodi

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=07&dd=27&nav_category=12&nav_id=1020481


Mnogo ne volim Balaševića, ali onako baš ne volim. Na liniji kad god zatreba, od Titovog omladinca,
kad to donosi benefit, do pozdrava slovencima http://www.tekstovipjesamalyrics.com/tekst-pjesme/3149-djordje-balasevic-jebo-nas-ko-nas-sastavi# pa uzimanja njihovog pasoša, jer bože moj
kako da zaradim ako ne putujem. Kad je među Miloševićevim protivnicima bilo više njegovih
slušalaca no među podržavaocima,a strane vlade polagano počele finansirati otpor onda prelazi na stranu najžešćih Miloševićevih protivnika, i to dobro materijalizuje.
Govno. Uvek na liniji. 
U ovom tekstu reagujem na dve stvari:

"Đorđe Balašević danas je izložen napadima onih koji mu nikada nisu oprostili otvoreno suprostavljanje politici '90.tih i koji danas imaju problem suočavanja sa sopstvenom savešću, jer su se međuvremenu navodno promenili, pa se danas kunu u one vrednosti kojih su se do pre nekoliko godina gadili", naveo je Vasin u saopštenju. 


Balašević je školski primer inteligentnog konvertita, kažem ja.* Njegov otpor, kao i podrška, bilo čemu uvej je materijalno motivisan.




Dodao je da je Balaševićeva Vojvodina ona koja je puna tolerancije, lepote različitosti i preplitanja kultura, dok je "njihova Vojvodina" isključiva, netolerantna i svađalačka. 

"Seča drveća koja su s ljubavlju zasađena ne predstavlja samo malograđanski napad na Balaševića, nego turbo folk suprostavljanje njegovoj slici Vojvodine. Mnogo je lepše da te pamte po pesmama, nego po testerama", naveo je Vasin.



Nek Vasin jede govna. Tolerancija je ako nema turbofolka. Nema crnaca nema ni rasizma.
Nećemo Žitorađu u Novom Sadu! http://www.danas.rs/danasrs/srbija/novi_sad/cecin_koncert_veceras_na_trgu_slobode.40.html?news_id=295517 



*sjebe mi se font kad kopiram nešto