by Јанош Винету Wed Jun 05, 2024 7:13 pm
Шта ви мислите шта тамо може бити? Рајско насеље у најбеднијој и најсиромашнијој земљи света, која има један од најнижих индекса људског развоја? Авганистан је доживео две инвазије, два рата у трајању од 40 година укупно. 40 година непрестаног бомбардовања и ванредног стања, где је покушај социјалистичке демократије и аутономне политичке идеје развоја затрт у самом зачетку, и то од стране Совјетске власти. Потпуно уништени и разорени од империјалних сила - Русије и Америке.
То је пустиња у сваком смислу. То је земља у којој није било затвора.
Дошли су Руси и саградили први затвор, први аеродром, неколико километара железнице. То су и дан данас једини километри железнице у тој земљи.
Сад већ има неколико аеродрома који нису бивше војне писте.
Земљиште им је слатина. Имају страховит проблем са салинизацијом земљишта и не могу да гаје ништа осим опијума на огромном подручју јужног Авганистана. Не постоји један народ, већ више језика и племена где влада крвна освета и која више воли шеријатски закон него правни систем са излагањем доказа, поротом и сл. Један Талибан је све, и војни заповедник, и религијски вођа и судија и порота. Зато што је често једини писмен у селу а зна да тумачи свете књиге. Наводно су их мало описменили Амери, али и то је било кратког даха.
Амери су правили школе тамо где није било ни учитеља ни деце. Родитељи нису хтели да шаљу децу у школу јер им треба неко да чува овце, а учитеље није имао ко да плаћа па школе зврје празне.
Такође су правили бунаре на територији између два племена, како би их ”научили тимском духу и сарадњи”. Изазвали су брутални мини-рат и серију крвних освета око права на воду из бунара.
Школовали су авганистанске жене, учили их транс правима и постмодерној филозофији.
Амерички развој је био у своју сопствену сврху, то су биле играрије империјалне силе и правдање сопствених буџета више него честит покушај да се накалеми нека врста грађанског друштва у пустињи разореној ратом.
Илузорно је очекивати да ће тамо бити права жена иста као и у Европи. Могу бити у најбољу руку иста као и у Ирану, никако другачије.
Сад су Талибани сами на своме, у потпуној међународној изолацији, ограђени санитарним кордоном. Готово ниједна земља света их не признаје.
И што је најлуђе, постоји огранак Исламске Републике у Авганистану који је против Талибана, дакле још екстремнији вид политичког религијског организовања него што је тренутно на власти.
Home
Јанош Винету
