Savremena domać(insk/ičk)a književnost

William Murderface wrote:U njemu su vampiri jednako stvarni kao i časni nemački oficiri, gospodstveni četnici i okrutni i nepismeni partizani.

Zasto se bunis kad je bas tako i bilo, mislim casni nemacki oficiri, gospodstveni cetnici i okrutni i nepismeni partizani stvarni su bas koliko i vampir.

Pa da.

uskok i ajduk wrote:

ostap bender wrote:


kakve to veze ima sa vampirom?

Сва ноћна бића, вампири, вукови, вукодлаци, под командом су врховног божанства доњег света, у древним временима био је то Дабог или Црнобог, а по христијанизацији народа његове особине прелазе на Св. Саву, Св. Аранђела, Св. Мрату, итд. Много тога је наравно изгубљено, вампири су доспели на зао глас, (док су светлосна бића, виле и змајеви, радо прихваћени јер се уклапају у хришћанску шему светлост-добро, тама-зло) вукови су успели да сачувају углед у православљу (док су их у католичким земљама требили по нестанка, као "слуге ђавола")... 

Okej je to, ali ne vidim u čemu je vrednost prostog pominjanja nekog mitskog bića u žanrovskom romanu godine 2000 i neke posle Hrista. To je kao da kažeš - ono što je dobro u knjizi X je što se pominje Zevs, a u smislu bacanja munja. 

Зато што је релативно паметно употребљено. Није тек тако поменуто, него у том роману митолошко биће има извесну животност, истинитост. У време свеопште кланице, када људима понестаје ослонца у било чему што су до тада знали, заиста се јавља размишљање у митолошким обрасцима. Иначе, роман има бројне слабе тачке, није спорно. Мене је дуго одбијала агресивна реклама тог романа, мислио сам да га нећу никад прочитати, а после сам из радозналости купио књигу, и испала је много боља од очекивања. Делује да је аутор убадао и набадао, односно да је озбиљније приступио теми, могао да је напише баш, баш романчину за сва времена.

milslim da je ovo simplifikacija. elementi htonskih bozanstava (koja nisu nikako bila kodifikovana na nacin na koji se danas misli o paganizmu) jesu deo svojih atributa zavestala hriscanskim svecima ali to nije ni uredan ni jednostavan proces. vampir je les koji se vratio kuci odnosno pokazatelj da postoje stvari gore od smrti.

sa zakašnjenjem - fon Fen

William Murderface wrote:Drugim rečima, u romanu je vampir sasvim stvaran, i njegova pojava nema veze sa "razmišljanjem u mitskim obrascima".

Не знам како да ти одговорим на ово, у књижевности је дозвољено да вампир и оживи, то ваљда знаш. Видиш мој аватар, то је сцена из СФ жанра, о неким далеким планетама, о неким чудним живуљцима (вештицама, пешчаним црвима, итд) а опет је радња сва у митолошким обрасцима. Успешност приповедања није у томе што се помиње вампир, него што је, по мојој скромној оцени, вампир солидно уклопљен у причу.

gospodstveni četnici 

Мислиш, један господствен четник = сви господствени четници. Колико се сећам (а књигу сам читао пре више година) у књизи има сцена кад се четници (ваљда Пећанчеви) фотографишу са одсеченом главом неког партизана.

Verovao ili ne, jasno mi je da je u fantastici dopušteno da posotoje fantastična bića, ali ti sad prosto menjaš tezu. Napisao si:

Зато што је релативно паметно употребљено. Није тек тако поменуто, него у том роману митолошко биће има извесну животност, истинитост.У време свеопште кланице, када људима понестаје ослонца у било чему што су до тада знали, заиста се јавља размишљање у митолошким обрасцима.

Možda se i javlja, ali roman se ne bavi rzamišljanjem u mitološkim obrascima u kriznim vremenima, za njega vampir/vukodlak nije mitološki obrazac u kojem njegovi junaci razmišljaju, nego je prosto sasvim stvaran.

Nadam se da razumeš moju primedbu.

Takođe, nisi mi odgovorio na to kako je prikaz vampira/vukodlaka "životan i istinit". Životan nije, jer je prikazan u najizanđlijim žanrovskim klišeima (pa i to siromašno). Zapravo, ovo što sam napisao nije pravično prema žanru, jer je žanr jako odmakao u prikazivanju vampira i vukodlaka u poslednjih stotinak godina (i sam si gledao nedavno Shadow of a Vampire, koji je odličan primer toga, a da i ne pominjem klasike poput Intervjua sa vampirom, Nikolsovog Wolf-a, itd, u kojima su "čudovišta" zaista životna, odnosno osobe, sa posebnom karakterizacijom). U Raskršću čudovište postoji samo kao nešto iz mraka što kasapi ljude. Da izvineš, jebo tu životnost. Autor zapravo koristi to biće samo kao plot device, da ne kažem mekgafin. (Kao i Konstantinov mač, uostalom.)

Šta znači istinito prikazati vampira/vukodlaka, priznajem, ne razumem.

Radagast wrote:Ne znam o cemu je taj roman, ali mislim da bi strip o Svetom Savi kao srpskom undead superheroju sa vampirskim mocima koji se bori protiv NATO-a (i njegovih GMO mutantskih hordi)  i vatikanskih tajnih drustava (koja prizivaju demone kroz transdimenzionalne portale) bio solidan koncept. Sveti vampir Sava sa parom crnih vukova koji kolju zloce bi bio totalan badass!

Ово што Радгост предлаже, ја сам почео давно да пишем. Идеја је била: Дабог (Св. Сава) са вуковима прави ршум у америчкој бази Бондстил. Баталио сам, јер идеја није довољна сама по себи, треба имати и приповедачки дар, који нажалост не поседујем.

E, vidiš, sad je već jasno da ne govorimo o mitologiji, nego o ideološkoj fantaziji. Kako se zove ideološka fantazija u kojoj se drevna paganska božanstva, s onu stranu dobra i zla, sveta našim neprijateljima, valjda znamo, zar ne?

To je ono što ti se i svidelo u Raskršću, ali to sa mitologijom nema veze. Ti prosto sanjaš o osveti, ali osveti koju činimo ne mi, nego u naše ime neko koga ne vezuju moralni obziri koji obavezuju nas.

Свака добра књига нуди неку идеологију (систем вредновања ствари, критику нечега или подржавање), наравно није довољно да би књига била добра, али јесте предуслов.

Sasvim tačno, samo budi svestan koja je to ideologija i nemoj je brkati sa mitologijom.

Nije te privukla mitologija, a ni književni kvalitet (kojeg, kao što si ispravno primetio, baš i nema), nego uravo ideologija.

Sad bar znamo o čemu pričamo.

uskok i ajduk wrote:

Radagast wrote:Ne znam o cemu je taj roman, ali mislim da bi strip o Svetom Savi kao srpskom undead superheroju sa vampirskim mocima koji se bori protiv NATO-a (i njegovih GMO mutantskih hordi)  i vatikanskih tajnih drustava (koja prizivaju demone kroz transdimenzionalne portale) bio solidan koncept. Sveti vampir Sava sa parom crnih vukova koji kolju zloce bi bio totalan badass!

Ово што Радгост предлаже, ја сам почео давно да пишем. Идеја је била: Дабог (Св. Сава) са вуковима прави ршум у америчкој бази Бондстил. Баталио сам, јер идеја није довољна сама по себи, треба имати и приповедачки дар, који нажалост не поседујем.

Ne mora knjizevni pripovedacki dar - nadji crtaca, pa pravite strip! Taj medij vise govori mladima: na tebe je uticao strip ratnici arkone (jel tako bese), a sad je potrebno nesto novo za formiranje novih generacija Uskoka.

Радгост,
Већ сам нашао, још 2010-те. Преговарали смо, разговорали, међутим, нисмо се нашли на истим таласним дужинама. А пошто је лакше смислити него нацртати (или бар делује да је то лакши део посла), и пошто нисам наишао на ентузијазам са друге стране, одложио сам пројекат у страну, и стриповску, и прозну варијанту. 

Вили,
Стојиљковић нема сталну идеологију, он је идеолошки помодар, он може бити по потреби нишки регионалиста, и критичар патриотизма, али и патриота са државничким ставом, вероватно из потребе да захвати што ширу читалачку публику. У Раскршћу су ми се допале неке идеје, и нека књижевна (приповедачка) решења, једно без другог не иде.

William Murderface wrote:Ih, ima i bolja varijanta.

Ali na putu koji Kan treba da pređe u svom surovom pohodu ka zabranjenim znanjima drevnih arkana, isprečiće mu se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada - bavarski plemić Oto fon Fen, jedan od retkih vitezova poražene armije koji veruje da u nepovratno izgubljenom ratu još uvek može da se pronađe zrno vojničke časti. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija monstruoznih ubistava... U ludilu građanskog rata vođenom od strane nacionalista i komunista, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna prastara reč može se čuti s vremena na vreme, kako je između sebe tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je "Vampir".

https://sr.wikipedia.org/sr/Konstantinovo_raskr%C5%A1%C4%87e#Sinopsis

Ovo što si boldirao je očigledno namerno umetnuto, da ne kažem nešto gore... npr. da se radi o falsifikatu. Jer na Laguninom sajtu taj tekst izgleda malo drugačije.

http://www.laguna.rs/n1078_knjiga_konstantinovo_raskrsce_laguna.html

Dakle ovaj tvoj "jedan od retkih vitezova" je dopisan. 

Pitam se, zaista, zašto je nekom potrebno da falsifikuje i laže kada je toliko ubeđen u ispravnost sopstvenih stavova i snagu svoje argumentacije?

Edit: "Svetosavski pečat" za knjigu o vampirima? SLučajnost? I think not!

Naravno da nije slučajnost, jer se pomenuta nagrada dodeljuje na manifestaciji koja se zove "Svetosavski sajam knjiga". 

Pa... pa.. paranoja. 

kon shoneri wrote:

William Murderface wrote:Ih, ima i bolja varijanta.


https://sr.wikipedia.org/sr/Konstantinovo_raskr%C5%A1%C4%87e#Sinopsis

Ovo što si boldirao je očigledno namerno umetnuto, da ne kažem nešto gore... npr. da se radi o falsifikatu. Jer na Laguninom sajtu taj tekst izgleda malo drugačije.

http://www.laguna.rs/n1078_knjiga_konstantinovo_raskrsce_laguna.html

Dakle ovaj tvoj "jedan od retkih vitezova" je dopisan. 

Pitam se, zaista, zašto je nekom potrebno da falsifikuje i laže kada je toliko ubeđen u ispravnost sopstvenih stavova i snagu svoje argumentacije?

Pre ovakvih optuzbi nije zgoreg proveriti svoje informacije, cisto da ne bi vredjali druge zbog sopstvene povrsnosti.

Elem, tekst sa Vikipedije ne dolazi sa Laguninog sajta, nego sa autorovog sajta posvecenog knjizi:
http://www.konstantinovoraskrsce.com/naslovni09.swf (klinkes na deo "o knjizi").

Ne radi se dakle ni o kakvom falsifikatu.

Radagast wrote:

kon shoneri wrote:
Ovo što si boldirao je očigledno namerno umetnuto, da ne kažem nešto gore... npr. da se radi o falsifikatu. Jer na Laguninom sajtu taj tekst izgleda malo drugačije.

http://www.laguna.rs/n1078_knjiga_konstantinovo_raskrsce_laguna.html

Dakle ovaj tvoj "jedan od retkih vitezova" je dopisan. 

Pitam se, zaista, zašto je nekom potrebno da falsifikuje i laže kada je toliko ubeđen u ispravnost sopstvenih stavova i snagu svoje argumentacije?

Pre ovakvih optuzbi nije zgoreg proveriti svoje informacije, cisto da ne bi vredjali druge zbog sopstvene povrsnosti.

Elem, tekst sa Vikipedije ne dolazi sa Laguninog sajta, nego sa autorovog sajta posvecenog knjizi:
http://www.konstantinovoraskrsce.com/naslovni09.swf (klinkes na deo "o knjizi").

Ne radi se dakle ni o kakvom falsifikatu.

Vidi stvarno... Na lomaču s njime! 

.... ти или зезаш овог Конерија, или не видиш да је Шумидер убацио у текст и свог омиљеног Аркана (истина, ни Конери то није још увек уочио).

uskok i ajduk wrote: .... ти или зезаш овог Конерија, или не видиш да је Шумидер убацио у текст и свог омиљеног Аркана (истина, ни Конери то није још увек уочио).

Shoneri... ne Koneri 

uskok i ajduk wrote: .... ти или зезаш овог Конерија, или не видиш да је Шумидер убацио у текст и свог омиљеног Аркана (истина, ни Конери то није још увек уочио).

Uskoke, preskoci me, s plaze sam, kisa, nista lepse, ALI: prica o vampirima vam sluzi da povampirite sve sto se povampiriti moze, od cetnika do ustasa, sa svim agregatnim stanjima izmedju.
Uspelo se u tome, nije da nije, radi se i dalje: samo jos da se pronadje ђенералов grob i eto jos jednog srpskog vampira.
Prvoklasnog.

Можда је стрељан на тој плажи, па те из песка зграби за ногу и одвуче у дубину. 

A u međuvemenu... 

Dejan Stojiljković: Saveti mladom državnom piscu

[size=32]Kako upokojiti literaturu
Izučile: e-Novine[/size]


Smrtonosni zagrljaj za Andrića: Gedžin dvojac Dexa & Kec
[size][size]
Dajte nam poznate ličnosti i ubacite ih u nemoguće i smešne, da ne kažem glupe situacije, da sve njih kojima su nas godinama kinjili kao autoritetima možemo bar simbolično da lupimo čvrgu ili cajper. I pomešajte ih međusobno tako da, budući da su bili arhineprijatelji, na suprotnim stranama, jedan drugoga ponište i da stvarno ne ostane ništa od smisla njihovih života jer i naš nema nikakav smisao. Npr. dajte ime Jevrejinu koji pušta gas u Aušvicu - Danilo Kiš. I napravite od toga dramu. Imate nešto bolje, luđe? Kiš kao ubica vampira! Fenomenalno!
Državni pisci u stalnoj su stisci, talenat nula, a prohtevi sve veći, prazninu je teško gojiti, mučan je i nesiguran njihov put ka sreći, reče narodnjački pesnik. Iz tih razloga oni moraju stalno ubeđivati, pre svega sebe pa onda i druge, da su genijalni, lucidni, duhoviti, da imaju šta da kažu na bilo koju aktuelnu temu, i moraju must do, da stalno osluškuju [size=13]glas naroda. Moraju tu fatamorganu i aždaju da škaklje po genitalijama na najisplativiji način, tako da bude svima lepo, makar pet minuta. Posle godina mrčenja besmisla i jada, nagrada i tiraža, oni shvataju da se ta neman, taj mistični glas[/size] nalazi tik ispod njihovog pupka, da nisu morali mnogo da se naprežu. Ali onda je sve već lakše, smeše se sabrana dela...
Šta mora da se radi da bi se postalo i opstalo kao državni pisac? To je stara tradicija u Srba. Zvezda vodilja je naravno Gedža, on je ostvario maksimum. Šta je maksimum? Biti bog na kulturnoj i književnoj sceni toliko dugo, gospodar života i smrti, a posle, baš zahvaljujući svim nedoslednostima u sopstvenoj biografiji i nedotupavim vanvremenskim stavovima, nepismenosti i gluposti, nametnuti se uz pomoć državnih službi, tajnih i javnih, za oca nacije, voditi prave ratove kao da ste izabrani komandant, činiti genocid nad hiljadama nekažnjeno... To je, kako rekosmo, vrh i ideal - i rezultat je ogromnog rada. To bi čak moglo i da se, pradoksalno, poštuje kao višedecenijsko pregnuće u zlu, to je domet, uništiti svoju naciju i usmrtiti tolike druge, a da vas svi vaši nakon toga vide kao najboljeg. Promena percepcije uspeva samo najboljima. Srpski samoubilački kopernikanski obrt dugo je pripreman i dovršen je. Izvođači radova na kraju bili su Milošević i Ćosić. Gde ćete bolje za to? Ali vratimo se temi državnih pisaca manjeg, u ovom slučaju vrlo malog formata.

Ovo žuto je literatura: Dejan Stojiljković
[/size][/size][size][size]
Niška, pantelejska polutka omiljenog mladog Gedžinog dvojca Dexa&Kec, tiražni i od pisanja živući Dejan Stojiljković, iz DB-TNT udruge pod sloganom: „Nas ne zanima novac i ideologija nego samo literatura i zato non stop pričamo samo o ideologiji i parama“, ponovo nas je u omiljenim fašističkim Večernjim novostima obradovao mudrostima na ovu temu kao i najavom novog sočinjenija koje, pogađate, nema veze s novcem i ideologijom, u pitanju je čista gedžo-tekvondo-estetika. Dakle, poučitelno slovo Konstantina na raskršću bez talenta je sledeće: ako super živite od pisanja i prevoda svojih knjiga za jednokratnu turbočetničku upotrebu, što je ideal za ogromnu većinu bilo gde a posebno kod nas, kao i od glupavih kolumni koje prosipate u drugoj patriotskoj pišaoni Politici i gde sve ne, znajte da se uvek i svakom prilikom treba požaliti na besparicu i stisku, da ne bi mogući kupac vašeg novog smeća pomislio da vam dobro ide u životu, nikad bolje u stvari, zahvaljujući masi budala i drugarskoj medijskoj podršci, dok taj potencijalni čitalac nema para ni za najosnovnije. Kao i nacionalna penzionerka Radmila Lazić zaleleknuo je i državnjak Dexa: „Mi smo mali jezik, mala književnost, mala kultura, mali pisci stešnjeni između biroa za zapošljavanje i banke kojoj dugujemo kredit, progonjeni od poreznika i stanodavaca, kritičara i ideoloških komesara. Posle se neko čudi kad umetnik nema da plati struju. Verovatno će neko sutra biti zabezeknut kad shvati da glumci, slikari i pisci takođe moraju i da jedu.“
Šta je još potrebno kod Srba da vas svi vole i da budete prorok? Pa zna se, apokalipsa! Gedža, Bećković, Nogo i drugi dali su primer. Uvek i uporno govorite da je sve gore i gore i da će biti još gore i upravo proporcionalno će vašem novčaniku biti bolje. Žalite se na stvarnost koja vas ne sluša. „Nisam nikad krio da sam pesimista kada je čovečanstvo u pitanju. Užasne stvari koje se događaju širom planete ne daju mi razloga da budem optimista. Mislim da nam u bliskoj budućnosti sleduje onaj scenario iz "Blejdranera" ili nekog drugog apokaliptičnog filma. A "Matriks" i "Paklenu pomorandžu", očigledno, već živimo.“ Eto, dečko koji obećava nove pokolje naučio je lekciju. Ima još toga za sočiniti bestserer da se nauči od Kaina bez dara. Dajte nam gosin drž. seratoru neku srpsku antiutopiju, ali da je smešna pa da ti se veselimo! Evo šta pišu Crne Novosti o radnji priče „Kišni psi“ iz jelte  istoimene Stojiljkovićeve knjige priča:„Beograd je pod vodom, srpska prestonica preseljena je u Niš, (a i gde bi!) plaća se zelenim banknotama s likom Milorada Pavića (joker 1)i Novaka Đokovića (joker 2)... Zemlja je spržena, nad gradovima je sivo, olujno nebo, u njima - blesak neona i ulice koje mirišu na kisele kiše. Civilizacija je uništila samu sebe. Cunamiji i zemljotresi izmenili su lice sveta u kome više neće biti mesta za ljubav i lepotu.“ Šmrc, šmrc, ah! U tuđem veku!

Vox populi vox dei
[/size][/size][size][size]
Ali ni to još nije dovoljno za izvući poslednju paru iz bednih i unezverenih Soraba. Dajte nam poznate ličnosti i ubacite ih u nemoguće i smešne, da ne kažem glupe situacije, da sve njih kojima su nas godinama kinjili kao autoritetima možemo bar simbolično da lupimo čvrgu ili cajper. I pomešajte ih međusobno tako da, budući da su bili arhineprijatelji, na suprotnim stranama, jedan drugoga ponište i da stvarno ne ostane ništa od smisla njihovih života jer i naš nema nikakav smisao. Npr. dajte ime Jevrejinu koji pušta gas u Aušvicu - Danilo Kiš. I napravite od toga dramu. Imate nešto bolje, luđe? Kiš kao ubica vampira! Fenomenalno! Recite šta piscu omogućava takav postupak, pitaju oduševljene Starosti. Pisac odgovara: „Omogućava mu da svoju prozu obogati nekim stvarima koje te ličnosti nose sa sobom, da intepretira njihovo mesto u istoriji, i istoriju koju su na ovaj ili onaj način stvarali. Naravno, moj Gavrilo Princip je lik, a ne u dlaku isti onaj čovek iz istorijskih udžbenika, isto važi i za Kiša, Apisa, Andrića. Koliko god se trudili da istorijske ličnosti prenesete u svoje pisanje što autentičnije, morate, makar i podsvesno da u njih unesete i nešto svoje.“

Tatica jeste bio svinja ali je pravilno mislio: Dobrica Ćosić, otac nacije i P-70
[/size][/size][size][size]
Zabalavljene Postmortem Vesti pitaju vampirskog autora da li je time hteo Kiša da odbrani i da kritikuje književnu scenu? Odgovor crvenih očiju sa sevom očnjaka glasi: „Priča je inspirisana njegovom borbom protiv ljudi koji su ga krajem sedamdesetih optužili da je plagijator, borbom iz koje je izašao kao pobednik. To mu čaršija nije oprostila i pretpostavljam da je zato i otišao iz zemlje. Nije se mnogo promenilo od tada, bar kada je književna scena u pitanju, naročito ono što sebe naziva "književnom kritikom". (Eto, nikako da priznaju tvoje baljezgarije za nešto vredno, uprkos tzv. niskojajčanom žanru i tiražima!) U samoj priči postoji i parodija na zatucano shvatanje da se književnost deli na žanrovsku i mejnstirim, na nisku i visoku, komercijalnu i kakvu god već. Zato je u mojoj priči Kiš predstavljen i kao ljubitelj i kolekcionar stripova.“
I za kraj, još jedna lekcija za sve koji žele da postanu državni pisci, glasi: pišite besomučno, od ranog jutra, svaki dan, kao SANU kalemar ili bar kao Jergović, to je vaš posao, uvek imajte bar pet rukopisa u fioci, svih žanrova i samo čekajte tajming da ih plasirate. Ako ništa, objavićete beleške ili šta god kao Gedža, a kad zatrpate javnost hiljadama stranica književnog đubreta više vam niko ništa ne može jer vas je nemoguće fizički pročitati, a kamoli tumačiti. Zato naš Stojiljko na već postkoitalno pitanje Sumračnih novosti: „Da li će od priče „Kišni psi" nastati i roman?“, odgovara k'o iz vrelog topa: „Taj roman je već napisan i ima radni naslov „Zvuci podzemlja“. Priča je, u stvari, nastala nekoliko godina posle njega. Stavio sam ga u bunker i čeka neko malo drugačije vreme za objavljivanje. Sudeći po reakcijama na priču, možda se to vreme približilo.“ Aferim, Dexa, i baci neku paru u pantelejski ribnjak kod crkve, sveti Kosta Nišlija će te pogleda![/size][/size]

uskok i ajduk wrote:Радгост,
Већ сам нашао, још 2010-те. Преговарали смо, разговорали, међутим, нисмо се нашли на истим таласним дужинама. А пошто је лакше смислити него нацртати (или бар делује да је то лакши део посла), и пошто нисам наишао на ентузијазам са друге стране, одложио сам пројекат у страну, и стриповску, и прозну варијанту. 

Вили,
Стојиљковић нема сталну идеологију, он је идеолошки помодар, он може бити по потреби нишки регионалиста, и критичар патриотизма, али и патриота са државничким ставом, вероватно из потребе да захвати што ширу читалачку публику. У Раскршћу су ми се допале неке идеје, и нека књижевна (приповедачка) решења, једно без другог не иде.

Stojiljković kao osoba nije bitan. Roman sam ima svoju ideologiju, koju si ti ispravno prepoznao i zato ti se roman i svideo, uprkos svim njegovim literarnim manama.

William Murderface wrote:

uskok i ajduk wrote:Радгост,
Већ сам нашао, још 2010-те. Преговарали смо, разговорали, међутим, нисмо се нашли на истим таласним дужинама. А пошто је лакше смислити него нацртати (или бар делује да је то лакши део посла), и пошто нисам наишао на ентузијазам са друге стране, одложио сам пројекат у страну, и стриповску, и прозну варијанту. 

Вили,
Стојиљковић нема сталну идеологију, он је идеолошки помодар, он може бити по потреби нишки регионалиста, и критичар патриотизма, али и патриота са државничким ставом, вероватно из потребе да захвати што ширу читалачку публику. У Раскршћу су ми се допале неке идеје, и нека књижевна (приповедачка) решења, једно без другог не иде.

Stojiljković kao osoba nije bitan. Roman sam ima svoju ideologiju, koju si ti ispravno prepoznao i zato ti se roman i svideo, uprkos svim njegovim literarnim manama.

Ja nekako ne mogu da se otmem utisku, sudeći bar po tvojim postovima ovde, da se tebi Stojiljković na neki, hm, bizaran način, svideo. 

kon shoneri wrote:

William Murderface wrote:

Stojiljković kao osoba nije bitan. Roman sam ima svoju ideologiju, koju si ti ispravno prepoznao i zato ti se roman i svideo, uprkos svim njegovim literarnim manama.

Ja nekako ne mogu da se otmem utisku, sudeći bar po tvojim postovima ovde, da se tebi Stojiljković na neki, hm, bizaran način, svideo. 

Kao osoba... hehe... 

Pa valjda smo već raščistili da sam mu bivša riba koja nikad nije prebolela što je ostavio zbog književnosti. Ne znam čemu čuđenje.