istorijski fragmenti

Svaki dan naiđem na nešto što me rastuži i podseti na to koliko smo nisko pali. Pročitajte, neka vas ne mrzi. pic.twitter.com/1qbzQlhIA4

— Aleksandar Karisik (@SasaKarisik) May 20, 2024

Fun fact!

Until at least 1980, the CDU did not recognise the Oder-Neisse line as the legitimate eastern border of occupied Germany. pic.twitter.com/rcezyK5dWw

— Nader Kabar (@Melitaalsole) June 5, 2024

Zbog iznimne hrabrosti hrvatskih dobrovoljaca na Istočnom frontu, Njemački vođa je Poglavniku dr. Anti Paveliću poslao automobil marke Mercedes kao znak zahvale.

Lokacija: Markov Trg, Zagreb, NDH
Godina: 1942.

beatakeshi wrote:Ni kao gruz 200?

А ево га и тај пешачки мост, само годину након што је постављен, и већ је мењана површина. Ти квадрати су били од некаквих белих плочица а около го бетон, међутим те плочице су поиспадале невероватном брзином па су уместо њих убачене гранитне коцке, као што су и на коловозу до моста. Те коцке ће држати још двадесетак година, а онда ће са оне друге стране моста нићи повелика зграда банке, и трг испред ње бити дигнут скоро до висине самог моста, да би се у подземљу добило места за пословни простор, па ће о истом трошку и прилаз мосту бити покривен гранитним плочама бар са те стране, а оно блентаво степениште дужине једног ипо корака по степенику (никад нико није успео да ту ухвати ритам, то је распар као такво) је замењено лепшим, дужине једног ипо корака по степенику, коме су сваки час испадале плоче, па се то обнављало сваких неколико година, и до 2024. не знам да ли у том подземљу још увек прокишњава.

Neka jednostavnija vremena pic.twitter.com/ZWUg3hwkU8

— Розе Слоба (@presjednik) April 10, 2022

Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine Srbije – Beograd
Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije – Beograd
Pov. br. 505. 23. VIII/5. IX

U odgovoru na Vaše pismo od 19. ov. mes. Pov. br. 1449. koje se odnosi na Petra Ivanovića –
Crnogorca, čast mi je izvestiti Vas, da je pok. Petar Ivanović rodom iz Crne Gore, star 43 godine,
došao je ove godine iz Bugarske u Beograd oko 20. maja. Ovde je živeo pet dana družeći se sa
sumnjivim licima i ne prijavljujući se vlasti. Uprava grada Beograda prizvala ga je 26. maja i
saslušala čime se zanima i kad se uverila da ništa ne radi, a znajući ga kao sumnjivo lice,
presudom svojom od istog dana No 20345. kaznila ga je sa 20 dana zatvora i progonstvom na
svagda iz Srbije u Crnu Goru, čiji je podanik bio. U Beogradu je bio nekada nekakav službenik, a
za vreme srpsko-bugarskog rata bio je oficir u Bugarskoj vojsci. Za učinjene usluge Bugarskoj, za
vreme ovoga rata nađena je kod njega i pismena zahvalnica.

Onoga dana kada je trebao biti proteran poslat je sa vojnikom da uzme iz stana svoje stvari, pa
prolazeći pored rumunskog Poslanstva utrčao je unutra i stao se derati i tražiti, da ga rumunski
poslanik zaštiti od „prokletih Srba“, kojom je prilikom gušajući se sa žandarmom razbio prozor na
vratima Poslanstva i napravio veliki nered, te je ponovo kažnjen sa tri dana zatvora.
13. juna ove god. Uprava ga je sprovela Načelstvu okruga Kragujevačkog, da ga preko rudničkog
i čačanskog okruga prebaci u Crnu Goru. Načelstvo Kragujevačko predalo je Petra 15. ist. mes.
svome žandarmu Radojici Božoviću, da Petra sprovede u Gornji Milanovac.

Kad su stigli na brdo više Drače Petar je zamolio žandarma, da mu dozvoli da skrene malo s puta
radi nužde, što je ovaj učinio, pustiv ga u jedan šumarak pored puta ali ipak ga nije sasvim gubio
iz vida, bojeći se da mu ne pobegne. Posle nekoliko trenutaka žandarm je primetio da se
šumarak u kome je Petar bio ljulja, što mu se učinilo sumnjivo, pa je s toga i pošao na označeno
mesto, gde je Petra zatekao ležećeg u krvi i onesvešćenog.

Petar je imao kod sebe jedne male makaze, koje pri pretresu prilikom pritvaranja nisu nađene kod
njega. On je sa ovim makazama pokušao da izvrši samoubistvo i njima se prvo udario u vrat s
desne strane pa po tome rasekao trbuh. Petar je prenet odmah u bolnicu, gde je od njega uzeta
reč, kojom je prilikom pred prisutnim građanima, a potpuno svesan izjavio, da za ovo nikoga ne
tuži, niti želi da mu se familija izveštava. Još je i to kazao: da je samoubistvo hteo izvršiti samo
zbog toga, što je prognat u Crnu Goru. Istog dana u 8 časova u veče Petar je umro u bolnici.

Iz prednjeg izvolićete se uveriti, Gospodine Ministre, da je Petar bio vrlo sumnjiva ličnost, bez
urednog zanimanja i kada je vlast pokušala da ga progna, on je sam sebi došao glave. Iz toga
ćete dalje uvideti: da su neosnovani napadi na Srpsku vladu, od strane štampe bugarske, koje
treba suzbiti.

Stojan Protić