istorijski fragmenti

Marius Lăcătuș wrote:gari u pravu si sve sem nišanjenja, i ovi su mogli da istovaruju bombe gde su hteli

zar nije dejan ristić bio vd upravnika u intergnumu kad su poterali ugričića?

jeste cestit naprednjak Tomin, ko bi reko da ce od takvih kadrova, spasti na Pistala



ja sam ovde na nekom drugom mestu kacio da govori neistine o medjuratnoj sudbini vojvode Bojovica.

zar ovo nije montaža?

Daï Djakman Faré wrote:da li znamo koji su konkretni bitni dokumenti unisteni prilikom bombardovanja NBS ili je unistenje biblioteke samo po sebi stand in za nekakav boilerplate narativ o unistenoj kulturnoj esenciji srpskog naroda ?

Uzeo sam sad Risticevu knjigu da kopiram odgovor na ovo pitanje i vidim u knjizi da on kaze potpuno suprotno od ovoga sto Gari navodi. 


On kaze:

Након слома нацистичке Немачке, генерал-пуковник Александер
Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо вла-
стима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине.
Током сведочења пред официрима Југословенске армије, почетком
маја 1945. године, у Купинецу код Загреба, Лер је нагласио да му је
наређење да се Београд разруши издао лично Хитлер. Том приликом
је изјавио:
У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек
онда оно што је за нас војнички било интересантно.
На питање изненађених југословенских официра зашто баш На-
родну библиотеку, он је одговорио:

Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило
културни идентитет тог народа


I onda u fusnosti navodi izvor za tu tvrdnju:

Страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941 [каталог изложбе] (Београд,
1991), 25–26.


Sto po meni i nije neki izvor. 

Bez ulazenja da li je Gari Gari, ili je Ristic nedosledan samo kazem da sam slucajno primetio.

Oko same stvari, sta je unisteno, isto Ristic: 

Обим страдања националног фонда услед вишедневног нацистичког
бомбардовања Београда почетком априла 1941. године представља
једно од најзначајнијих питања. Оно захтева да најпре установимо ве-
личину и садржај збирки књижне и некњижне грађе које су биле по-
верене Народној библиотеци на старање.
По последњем поузданом извештају израђеном пре уништења на-
ционалног фонда, 11. марта 1938. године, и упућеном Министарству
просвете, Народна библиотека је, 31. децембра 1937, располагала са
85.360 књига и часописа у 341.480 свезака, 2.276 обрађених бројева
новина, са 1.361 рукописом, 224 ране штампане књига, 2.268 писама,
као и са 1.441 географском картом, графиком и фотографијом.310
Имајући у виду садржај годишњих извештаја о раду Народне
библиотеке, које је њен управник Драгослав Илић подносио Српској
краљевској академији, дâ се закључити да је национални фонд, током
1938, 1939. и 1940. године, обогаћиван следећом динамиком:
○○године 1938, прибављена су три рукописа, 1.500 писама и једна
инкунабула; кроз пријем обавезног примерка, куповином и по-
клоном набављено је 3.515 свезака монографских публикација,
644 броја часописа, 619 бројева новина и 6 библиотечких
јединица некњижне грађе;
○○године 1939, набављен је један рукопис, 3.821 свеска монограф-
ских публикација, 743 броја часописа и 561 број новина;
○○године 1940, прибављена је једна инкунабула, 5.172 свеске мо-
нографских публикација, 696 бројева часописа и 619 бројева
новина


Простом рачуницом долазимо до закључка да је национални
фонд 6. априла 1941, без грађе примљене у прва три месеца те године,
о којој нема никаквих података, обухватао око 354.000 свезака моно-
графских публикација, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига,
око 6.260 бројева часописа и новина, око 3.770 писама и 1.447 јединица
картографског материјала, графика и фотографија.

Уништење су избегла три средњовековна рукописа, целокупан
фонд музикалија, преписка Ђорђа Ђорђевића, лична архива и препи-ска Јована Гавриловића, део архиве саме установе за раздобље између
1856. и 1874. године, као и садржај магацина у тадашњој Космајској
улици бр. 50, где су се налазили сувишци монографских публикација.
То су подаци које налазимо у архивској грађи.
Но, како бисмо до краја одговорили на питање о обиму страдања
националног фонда, неопходно је да се упознамо и са током и резул-
татима вишегодишњих археолошких истраживања и извођења мера
заштите на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на
Косанчићевом венцу у Београду

Izvor Risticev:

Љубомир Дурковић-Јакшић, „О пропасти Народне библиотеке у Београду 1941.
године и судбини њених реткости


Ja to nisam citao, ali ima online ko hoce.


edit, jer ste uleteli, to je izgleda taj izvor sto caca kaze, da je dobar.

Ja bih rekao da je taj Ristic neozbiljan covek, kazem primetio sam i ranije da ga je hvatao onaj Dusan Babac, koji pise istorijsko-popularne knjige, a nije istoricar, tako u nekim greskama i nedoslednostima, koje su lako proverljive.