R.I.P.

Чујем да је стигао и да сам себи напише опроштајну песму, тако из кревета. Има неко линак?

tanjajedaska wrote:Martin Phillips.

Gospodebože.
Pa bile su vesti da se izvukao i smirio hepatitis.
Meni jako drag lik. Kako je završio na heroinu... To su one priče "poslednji za koga bih rekao da će se drogirati".


e. Piše iznenada. Kao da je bitno. Sjajan autor. Submarine Bells je remek delo pop muzike.

TV Partizan: In Memoriam. Bora Đorđević prateći vokal himne Partizana….

One Eyed Bob wrote:Bora Čorba.

 
Vakcinisan? /s

Са свирке на Данима пива, 31. августа 2018.

Veliki grobar postao cigan
Velikosrbin zavrsio kao Slovenac

Buvlja Pijaca, i to je to.

Nektivni Ugnelj wrote:Veliki grobar postao cigan
Velikosrbin zavrsio kao Slovenac

Buvlja Pijaca, i to je to.

Да не психологујемо, јесте у овом случају тешко одвојити дело од лика аутора, ал' ја од њега нисам никад ни очекивао да има не знам како чврста начела и да их се држи од пубертета до укопа. А и да их је имао, нисам их нешто ни тражио од њега, него ту његову уличну поезију и музику која ми лежи (упркос томе што више волим сложену).

Колико прекјуче наиђе ми „Не веруј жени која пуши Дрину без филтера“... ех, како је био пун таквих савета, и срећа што их се није држао, иначе би остао без леба. Пола песама му се заснивало на томе како је управо веровао риби па се зајебао, па тако годинама.

Један посебан мали споменик нека му буде да је, бар што се госпоје и мене тиче, најбољу песму урадио у овом веку. За разлику од омањег батаљона рокера који су све што имају да кажу испуцали негде до трећег албума а после тога радили да имају за пензију.

Sve suprotno od ovog sto Pace kaze, za mene. 

Meni daleka ta muzika i generalno ta pobunjena socijalisticka srednja klasa mi je izrazito odbojna. Iz nase generacije, deluje da nije bilo nikakvog rizika u toj pobuni

Nacela su ispravna i zabavno je sto je shvatio da je ova administracija izraz tih nacela, pre nego drugi. 

I poneki maslačak, da me podseća na Čačak. <3

паће wrote:

Nektivni Ugnelj wrote:Veliki grobar postao cigan
Velikosrbin zavrsio kao Slovenac

Buvlja Pijaca, i to je to.

Да не психологујемо, јесте у овом случају тешко одвојити дело од лика аутора, ал' ја од њега нисам никад ни очекивао да има не знам како чврста начела и да их се држи од пубертета до укопа. А и да их је имао, нисам их нешто ни тражио од њега, него ту његову уличну поезију и музику која ми лежи (упркос томе што више волим сложену).

Колико прекјуче наиђе ми „Не веруј жени која пуши Дрину без филтера“... ех, како је био пун таквих савета, и срећа што их се није држао, иначе би остао без леба. Пола песама му се заснивало на томе како је управо веровао риби па се зајебао, па тако годинама.

Један посебан мали споменик нека му буде да је, бар што се госпоје и мене тиче, најбољу песму урадио у овом веку. За разлику од омањег батаљона рокера који су све што имају да кажу испуцали негде до трећег албума а после тога радили да имају за пензију.

E, koja je ta? Pesma, ne gospoja.

ekskurzije, prvi mangupluci, pijanstva, muvanja i "veze"...

Erős Pista wrote:

паће wrote:Један посебан мали споменик нека му буде да је, бар што се госпоје и мене тиче, најбољу песму урадио у овом веку. За разлику од омањег батаљона рокера који су све што имају да кажу испуцали негде до трећег албума а после тога радили да имају за пензију.

E, koja je ta? Pesma, ne gospoja.

„Последња песма о теби“. По некој мојој теорији да ме највише погађају песме које говоре о срањима која ми/нам се нису никад десила, ваљда кроз њих испирамо из себе глупости које нисмо направили, шта ли.

Hvala. Cuo sam od jos par ljudi da je ta pesma dobra, cak i ceo taj album. Ima zaista nesto od starog Borinog smeka.

mene najvise radovalo kada onim smorenim glasom kaze JOS JEDNA POBEDA PARTIZANA.

od malih nogu me veselila zumbulska patnja.

Erős Pista wrote:Hvala. Cuo sam od jos par ljudi da je ta pesma dobra, cak i ceo taj album. Ima zaista nesto od starog Borinog smeka.

Ево снимка...

Снимљено то исто вече кад и она фотка, штавише истим сокоћалом. Додатних петнаестак секунди је... срећна околност. Били смо сели најдаље од бине, уз Водоторањ, ту није била толика гужва и ето, имали смо где да седнемо. Тако да видео што сам снимио није ни за курац, виде се леђа ових испред, практично целог трга. Ово је звук из тога, што ми сад звучи много боље него тада, нарочито тих петнаест секунди кад цео трг пева... А зграде са свих страна, акустика опичена. Штета што су ми изгореле оне џејбиел кутије, тамо је то звучало надреално.

Odlican snimak. Zvuci mnogo bolje nego studijska verzija.

Ех. Код мене на плејлисти има брдо Хендрикса, Џетр Тала, Крима, Емерсона, ма оно свашта из тих јуначких година, и једино за овај гитарски риф моја госпоја каже „тај што је то одсвирао, има душу“.

Vrlo rado bih hulio sada, onako MP40 style, ali nekako mi se ne da za Boro Čorboa. Bio je grešan, ali voleo sam da ga slušam kao klinac. Razišli smo se kad je prešao u obrade i banalne rime ali je Zadnji voz za Čačak u mojoj kući draga pesma jer je tamo naš kraj i selo i zato volimo stih "Nebo vedro bez oblačka, divan dan za put do Čačka".

Kad dobro razmislim, imao sam oko osamnaest godina kada je Bora počeo da se ozbiljno krevelji i krindžuje, a još nekoliko godina imao sam strpljenja i volje za njegove stare poetske slike o zvužvanim vojnicima, pijancima u vozovima i ženama koje su videle bolje dane i kasnije me to više nije radilo, otkrio sam duhovitije pijance.

Šta želim da kažem, ne znam ni sam, ali kao i svaki nekrolog, ovo malo teksta je priča o meni a ne o Bori, jer je pokojnik uvek pomalo višak u posmrtnom tekstu, kao sarkofag u Tadž Mahalu u Velsovoj priči "Biser ljubavi". Bora mi je bio kao opskurni teča koji je nekada donosio super igračke, u međuvremenu postavši onaj matori lik koji se dosta blamira na slavi i blebeće gluposti, ali ga kao gotiviš iz bazično socijalnih razloga, ili pre antropoloških - zato što je dugo vremena bio deo tvog života i zajednice pa si razvio uslovni refleks da ti nije sasvim odbojan. 

Ajd' sad, gotovo je, nije krao, varao ni ubio, za ostalo neka vidi na višoj instanci. RIP.

Slava mu. Moze i na Rip knjjizevnost

Ma ne, naravno. Realno, da nije podilkanio, plakal bi cela bivsa SFRJ, kao i za Balasevicem.


Inace, prisecam se sa drugarom iz srednje i zakljucimo da je RC bila jedini koncert na koji je islo skoro celo odeljenje, i mi mjetalci i rokeri, i normalci i ostali. Nezamislivo za skoro bilo sta drugo u to vreme, a tek danas mislim da ne postoji nista slicno.

Ма ја сам имао среће са њим. Пратио сам га још из Сунцокрета, чудио се где је заглавио она три месеца код Балашевића, можда је и боље што нису ништа заједно направили, имао због њега чак и 1 политичку наставу... и онда срећно прескочио све што је радио од отприлике средине осамдесетих па надаље. Јер тада нисам пратио скоро ништа, кућа посо посо кућа. Тек тамо од изума Напстера сам поново почео да гомилам музику, све оно што се није имало где или чим набавити, те ми је тај период његовог луђења прошао некако иза хоризонта. Прочитао бих ту и тамо понешто да је Бора одвалио, штавише има онај добар моменат кад су биле неке демонстрације пред Скупштином, ваљда је била Шетња, кад он дохвати микрофон и продере се „Јовић! Дођи да ми попушиш!“ па онда минут касније „Ма не ти него Споменка!“.

Наравно, било је и на тој свирци осамнаесте три тренутка кад сам му дизао средњи прст и драо се да једе говна, то кад је спомињао некакав Петровград. Што никако не умањује остало, ту су свирку отпрашили поштено, као да су у пуној снази. Није штедео глас.

Вечерас скраћујем плејлисту на тих стопедесет наслова. Лозу не држим, нешто боље ћемо.

Postoji razlog zasto je on izbacio "Laboduvu pesmu", bese 1992, a 1994 pozdravlja zagrebacke drugove sa Mindjusarima. Doduse, mislim da dosta ljudi to nikada nece shvatiti.

U svako slucaju, vreme je za

Pa koji je razlog, prosvetli nas.

neka