R.I.P.

Sve suprotno od ovog sto Pace kaze, za mene. 

Meni daleka ta muzika i generalno ta pobunjena socijalisticka srednja klasa mi je izrazito odbojna. Iz nase generacije, deluje da nije bilo nikakvog rizika u toj pobuni

Nacela su ispravna i zabavno je sto je shvatio da je ova administracija izraz tih nacela, pre nego drugi. 

I poneki maslačak, da me podseća na Čačak. <3

паће wrote:

Nektivni Ugnelj wrote:Veliki grobar postao cigan
Velikosrbin zavrsio kao Slovenac

Buvlja Pijaca, i to je to.

Да не психологујемо, јесте у овом случају тешко одвојити дело од лика аутора, ал' ја од њега нисам никад ни очекивао да има не знам како чврста начела и да их се држи од пубертета до укопа. А и да их је имао, нисам их нешто ни тражио од њега, него ту његову уличну поезију и музику која ми лежи (упркос томе што више волим сложену).

Колико прекјуче наиђе ми „Не веруј жени која пуши Дрину без филтера“... ех, како је био пун таквих савета, и срећа што их се није држао, иначе би остао без леба. Пола песама му се заснивало на томе како је управо веровао риби па се зајебао, па тако годинама.

Један посебан мали споменик нека му буде да је, бар што се госпоје и мене тиче, најбољу песму урадио у овом веку. За разлику од омањег батаљона рокера који су све што имају да кажу испуцали негде до трећег албума а после тога радили да имају за пензију.

E, koja je ta? Pesma, ne gospoja.

Hvala. Cuo sam od jos par ljudi da je ta pesma dobra, cak i ceo taj album. Ima zaista nesto od starog Borinog smeka.

Odlican snimak. Zvuci mnogo bolje nego studijska verzija.

Vrlo rado bih hulio sada, onako MP40 style, ali nekako mi se ne da za Boro Čorboa. Bio je grešan, ali voleo sam da ga slušam kao klinac. Razišli smo se kad je prešao u obrade i banalne rime ali je Zadnji voz za Čačak u mojoj kući draga pesma jer je tamo naš kraj i selo i zato volimo stih "Nebo vedro bez oblačka, divan dan za put do Čačka".

Kad dobro razmislim, imao sam oko osamnaest godina kada je Bora počeo da se ozbiljno krevelji i krindžuje, a još nekoliko godina imao sam strpljenja i volje za njegove stare poetske slike o zvužvanim vojnicima, pijancima u vozovima i ženama koje su videle bolje dane i kasnije me to više nije radilo, otkrio sam duhovitije pijance.

Šta želim da kažem, ne znam ni sam, ali kao i svaki nekrolog, ovo malo teksta je priča o meni a ne o Bori, jer je pokojnik uvek pomalo višak u posmrtnom tekstu, kao sarkofag u Tadž Mahalu u Velsovoj priči "Biser ljubavi". Bora mi je bio kao opskurni teča koji je nekada donosio super igračke, u međuvremenu postavši onaj matori lik koji se dosta blamira na slavi i blebeće gluposti, ali ga kao gotiviš iz bazično socijalnih razloga, ili pre antropoloških - zato što je dugo vremena bio deo tvog života i zajednice pa si razvio uslovni refleks da ti nije sasvim odbojan. 

Ajd' sad, gotovo je, nije krao, varao ni ubio, za ostalo neka vidi na višoj instanci. RIP.

Ma ne, naravno. Realno, da nije podilkanio, plakal bi cela bivsa SFRJ, kao i za Balasevicem.


Inace, prisecam se sa drugarom iz srednje i zakljucimo da je RC bila jedini koncert na koji je islo skoro celo odeljenje, i mi mjetalci i rokeri, i normalci i ostali. Nezamislivo za skoro bilo sta drugo u to vreme, a tek danas mislim da ne postoji nista slicno.

Pa koji je razlog, prosvetli nas.