R.I.P.

IVAN TASOVAC: Poslednji pozdrav kulturnoj i političkoj čaršiji

Uz odobrenje njegove porodice Kurir objavljuje dva rukopisa direktora Beogradske filharmonije, koji je preminuo od srčanog udara 29. septembra u svom domu.

Na to šta mi­sli o ov­da­šnjoj ku­l­tu­ri i po­li­ti­ci Ivan Ta­so­vac je sta­vio ta­č­ku u avio­nu ko­jim se vra­ćao iz Tu­r­ske, sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti pre ne­go što će umre­ti.Dva teksta koja je Ivan Tasovac pripremao za objavljivanje dovršena su na letu iz Turske. Masivni srčani udar potom je prekinuo i njegov let, misao, svaku želju ali ne i našu obavezu da ga još jednom čujemo, i poslušamo. Veliko delo, koje je ostavio iza seb, stvarala je ista ona glava koja je ispisala i redove koji su pred vama. Kao putokaz za svakoga ko hoće da radi, stvara, ko je u stanju da formuliše sopstevnu misao, van svake mode, mejnstrima ili malograđanskih pravila iste takve čaršije. Njegov prezir je bio dobronameran, poučan i baš zato formulisan kroz šale. Najduhovitiji od svih nas, ostavio nam je delić tog jedinstvenog duha i u redovima koji su pred vama. Uživajte.

O ku­l­tu­r­noj čaršiji

Ko­ri­fe­ji sr­p­ske ku­l­tu­re, za­što ćutite

Vo­lim da či­tam in­te­r­vjue Mi­le­ne Dra­gi­će­vić Še­šić. Jed­na od na­ji­sta­k­nu­ti­jih ek­spe­r­t­ki­nja ideo­lo­gi­je ku­ka­nja nad sta­njem u ku­l­tu­ri (a i ge­ne­ral­no) uspe­va da re­ci­kli­ra­ju­ći so­p­stve­ne izja­ve zvu­či ne­ka­ko uvek sve­že za­bri­nu­to. Isti­na, nje­ne ek­spe­r­ti­ze ne­ma­ju ni­ka­kvu upo­tre­b­nu vred­nost, ali su vr­lo zgod­ne kao pre­po­ru­ka za još ne­ki ho­no­rar iz evro­p­skih fo­n­do­va za ra­zra­du stra­te­gi­ja eva­lua­ci­je so­p­stve­nih eva­lua­ci­ja od pre dva­de­set go­di­na. A ba­ška što i oba ru­ka­va sr­p­ske opo­zi­ci­je, ka­ko njen po­li­ti­č­ki ta­ko i njen me­di­j­ski deo, za in­te­le­k­tua­l­ce sma­tra­ju sa­mo onaj deo po­pu­la­ci­je ko­ji je slo­žan u oce­ni da u Sr­bi­ji ni­kad ni­je bi­lo ni go­re ni te­že.

U po­sled­njem in­te­r­vjuu za N1, osnov­na te­za ko­ju M. D. Š. izno­si je da kod nas ne­stru­č­ni lju­di vo­de sve obla­sti, ko­je, pot­pu­no ra­zu­mlji­vo, zbog to­ga ubr­za­no pro­pa­da­ju, a po­se­b­no, je­l­te, ku­l­tu­ra. Su­no­vrat po­či­nje ot­pri­li­ke od vre­me­na kad su po­zna­ti gra­d­ski (ne)par­ti­j­ski ka­dro­vi po­put Go­ri­ce Mo­jo­vić, Ve­sne Ma­r­ja­no­vić ili Lji­lja­ne Bla­go­je­vić bi­li na­ju­re­ni iz gra­d­ske ku­l­tu­r­ne po­li­ti­ke i vra­ti­li se svo­jim pre­đa­šnjim po­slo­vi­ma, za ko­je, ru­ku na sr­ce, osim u slu­ča­ju su­pru­ge Si­ni­še Ko­va­če­vi­ća - ni­ko ni­je znao ko­ji su. Mi­le­na Dra­gi­će­vić Še­šić je do odla­ska u pen­zi­ju, iz­me­đu osta­log, bi­la i pre­da­va­či­ca Di­plo­mat­ske aka­de­mi­je Mi­ni­sta­r­stva spo­lj­nih po­slo­va, te je ta­ko i sa­ma obu­ča­va­la sve te „nes­po­sob­ne par­ti­j­ske ka­dro­ve“ za ku­l­tu­r­nu di­plo­ma­ti­ju. To­li­ko o di­k­ta­tu­ri. No do­bro. Ha­j­de da ra­z­mo­tri­mo ma­kar je­dan deo tih ne­stru­č­nih po­slu­šni­ka ko­ji tre­nu­t­no vo­de sr­p­sku ku­l­tu­ru.

Pre­t­pos­ta­vljam da je M. D. Š. pre svih mi­sli­la na Iva­na Me­de­ni­cu, ko­ga je baš ova kre­zu­ba vla­st pre­po­zna­la kao po­li­ti­č­ki po­dob­nog slu­gu i za­to ga pos­ta­vi­la za ume­t­ni­č­kog di­re­k­to­ra Bi­te­fa. Ve­ro­vat­no je ima­la u vi­du i pi­sca i di­re­k­to­ra Na­rod­ne bi­blio­te­ke Vla­di­mi­ra Pi­šta­la. Po­red to­ga što je ne­stru­čan, on je i ne­vi­đe­no na­d­men, jer ne psu­je u svo­jim jav­nim na­stu­pi­ma, či­me oči­gled­no sni­ža­va je­di­ni kri­te­ri­jum stru­č­nos­ti i ta­len­ta, ko­je su uspos­ta­vi­li Se­r­gej Tri­fu­no­vić, Ma­r­ko Vi­do­j­ko­vić i sli­č­ne tri­ce i ku(la)či­ne. Ve­ro­vat­no bi tre­ba­lo da se gra­đan­ska Sr­bi­ja odre­k­ne i No­vi­ce An­ti­ća, a re­ci­kli­ra Ko­ka­na Mla­de­no­vi­ća, ko­ga su glu­m­ci ono­ma­d­ne je­dva na­ju­ri­li iz Ate­ljea 212. Ili uva­že­na pro­fe­so­r­ka sma­tra da je šef-di­ri­gent or­ke­stra RTS Bo­jan Su­đić ne­stru­čan da vo­di Be­mus? Mo­gu­će je i da di­re­k­tor Ju­go­slo­ve­n­ske ki­no­te­ke Ju­go­slav Pan­te­lić ne za­slu­žu­je po­ve­re­nje da bu­de na če­lu Fe­sta. Ve­ro­vat­no je i da su se di­re­k­to­r­ka JDP Ta­ma­ra Vu­č­ko­vić i di­re­k­to­r­ka Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je Ne­da Kne­že­vić uč­la­ni­le u SNS, jer ina­če ne bi bi­le na če­lu tih in­sti­tu­ci­ja. A mo­žda su i Ti­ja­na Pa­l­ko­vlje­vić Bu­ga­r­ski, ko­ja vo­di Ga­le­ri­ju Ma­ti­ce sr­p­ske, ili vio­li­ni­sta Ste­fan Mi­len­ko­vić baš te dve po­sled­nje ka­pi, na ko­je upo­zo­ra­va pro­fe­so­r­ka, ko­je će pre­li­ti ča­šu i sa­te­ra­ti u na­j­du­blji am­bis osta­t­ke na­pa­će­ne i pod di­k­ta­tu­rom ug­nje­te­ne sr­p­ske ku­l­tu­re.

Li­č­no ni­sam pri­me­tio ne­stru­č­nost Ju­ga Ra­di­vo­je­vi­ća, ko­ji je po­kre­nuo pre­po­rod Beo­gra­d­skog dra­m­skog po­zo­ri­šta, ali ja sam pro­ve­re­no ne­stru­čan - po­gle­da­j­te sa­mo ka­ko se već go­di­na­ma uru­ša­va Beo­gra­d­ska fi­l­ha­r­mo­ni­ja - pa je ve­ro­vat­no do me­ne. Pi­tam se, me­đu­tim, da li se ne­ko još se­ća ime­na di­re­k­to­ra Na­rod­nog mu­ze­ja i Mu­ze­ja sa­vre­me­ne ume­t­nos­ti iz vre­me­na kad su bi­li za­tvo­re­ni? Da li su to ek­spe­r­t­ski ka­dro­vi za ko­ji­ma ža­li M. D. Š.? Da li se ne­ko od fi­l­ma­dži­ja se­ća bu­dže­ta Fi­l­m­skog cen­tra Sr­bi­je od pre 2013. go­di­ne? Da li se ne­ko od di­re­k­to­ra in­sti­tu­ci­ja ku­l­tu­re se­ća so­p­stve­nih bu­dže­ta od pre 2013. go­di­ne? I za­što to­li­ko njih ću­ti i do­zvo­lja­va da ih bi­lo ko pro­gla­ša­va za nes­po­sob­ne po­slu­šni­ke s par­ti­j­skom knji­ži­com? Ve­ro­vat­no za­to što se u Sr­bi­ji pa­la­na­č­ka i si­t­no­ši­ća­r­dži­j­ska po­li­ti­ka ne­za­me­ra­nja ča­r­ši­ji če­sto tre­ti­ra kao osnov­ni pos­tu­lat odr­ži­vos­ti u ku­l­tu­ri. Što se me­ne ti­če, do­kle god ko­ri­fe­ji sr­p­ske ku­l­tu­re bu­du ću­ta­li i jav­no se po­na­ša­li kao da ih se sve ovo ne ti­če - bi­će za­pa­m­će­ni kao na­jo­bi­č­ni­ji li­ce­me­ri. Ali da se ra­zu­me­mo, to je nji­ho­vo ap­so­lu­t­no pra­vo kao što je i pro­fe­so­r­ki­no da, uz mi­ni­mal­ne mo­di­fi­ka­ci­je, po­na­vlja svo­je izja­ve go­di­na­ma - ko­li­ko god bi­le po­gre­šne. Ka­ko god, vre­me će po­ka­za­ti ko je bio u pra­vu.

O po­li­ti­č­koj čaršiji

Ho­mo­fo­bi­ja - si­gu­r­na ku­ća sr­p­ske opozicije

Sva­ko ima pra­vo na svo­ju vi­zi­ju Sr­bi­je. Vu­čić je vi­di kao su­ve­re­nu dr­ža­vu ko­ja ja­ča eko­no­mi­ju, spo­rt, ku­l­tu­ru i me­đu­na­rod­ne od­no­se. Vuk Je­re­mić i osta­li Bo­ški­ći, pak, kao po­li­ci­j­sku dr­ža­vu, u ko­joj će se, u pau­za­ma ha­p­še­nja nei­sto­mi­šlje­ni­ka, po kra­t­kom pos­tu­p­ku, upa­da­ti u me­di­je ko­ji im ni­su po vo­lji.

Ko­man­dant Ma­ri­ni­ka Te­pić će, po­red za­šti­te ko­ko­ša­ka od dro­gi­ra­nja u Mo­ro­vi­ću, ta­ko­đe ha­p­si­ti sve ko­ji mi­sle da Ju­na­j­ted me­di­ja mo­ra da po­štu­je za­ko­ne ma­kar ono­li­ko ko­li­ko i Te­le­kom.

Dra­gan Đi­las vi­di Sr­bi­ju kao pri­vat­nu fi­r­mu u ko­joj je pro­fit za­ga­ran­to­van jer gu­bi­ci idu na te­ret po­re­skih ob­ve­zni­ka. Ar­hi­te­k­ta Ba­kić se za­la­že za Sr­bi­ju u ko­joj će bi­ti do­zvo­lje­na isklju­či­vo este­ti­ka Vi­šnji­č­ke ba­nje i u ko­joj će se sve osta­lo ru­ši­ti do te­me­lja. Za­to pr­vo i osnov­no pi­ta­nje sr­p­ske opo­zi­ci­je osta­je: ka­ko s ta­ko ma­lo su­vi­slih ide­ja doa­ka­ti na­ju­spe­šni­jem sr­p­skom po­li­ti­ča­ru. I eto, po­sle pu­no go­di­na ra­z­mi­šlja­nja, ovog pu­ta slo­žno i u sa­ra­d­nji sa ama­te­r­skim pe­va­č­kim dru­štvom na tri­bi­na­ma fu­d­ba­l­skog sta­dio­na Par­ti­za­na, na­po­kon su shva­ti­li da ho­mo­fo­bi­ja mo­že bi­ti nji­ho­vo na­j­ja­če i na­j­va­žni­je ve­zi­v­no tki­vo.

Ho­mo­fo­bi­ja kao si­gu­r­na ku­ća sr­p­skih de­mo­kra­ta i svih ko­ji se ta­ko pred­sta­vlja­ju. Ta­ko je skan­di­ra­nje „Vu­či­ću pe­de­ru“ po­ka­za­lo ne sa­mo ste­pen in­te­le­k­tual­ne ogra­ni­če­nos­ti sr­p­ske opo­zi­ci­je već i od­su­stvo slu­ha za dru­štve­ne pro­me­ne u 21. ve­ku. Ti­me se bes­po­vrat­no pre­ki­nu­la i po­sled­nja nit ko­ja je opo­zi­ci­ju ve­zi­va­la sa ur­ba­nim i pri­sto­j­nim sve­tom. Pri­sto­jan svet mi­sli da bi­ti ho­mo­se­k­sua­lac ni­je uvre­da, kao što ni­je uvre­da bi­ti ni lez­be­j­ka, ni trans, a bo­ga­mi, ni he­te­ro­se­k­sua­lac. Ne­skri­ve­na ra­dost s ko­jom su tzv. ne­za­vi­sni me­di­ji izve­šta­va­li o ho­r­skoj pre­zen­ta­ci­ji no­ve ideo­lo­ške pla­t­fo­r­me bra­ni­la­ca sr­p­ske de­mo­kra­ti­je po­djed­na­ko proi­zi­la­zi iz nji­ho­ve ne­pro­fe­sio­nal­nos­ti kao i iz nji­ho­ve su­štin­ske ma­lo­gra­đa­n­šti­ne. U tom, nji­ho­vom, tea­tru ap­su­r­da - sve je mo­gu­će.

Mo­gu­će je bo­ri­ti se pro­tiv „di­k­ta­tu­re“, ali isto­vre­me­no pre­ti­ti lu­stra­ci­jom i ha­p­še­njem sva­ko­ga ko ne de­li s va­ma iste ideo­lo­ške ma­tri­ce. Mo­gu­će je, ka­ko to či­ni aka­de­mik Teo­do­ro­vić, vi­še ve­ro­va­ti op­tu­že­nim kri­mi­na­l­ci­ma Mi­lj­ko­vi­ću i Be­li­vu­ku ne­go in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su ih po­ha­p­si­le. Kao što je mo­gu­će, ako ste Du­šan Pe­tri­čić, op­tu­ži­va­ti kri­mi­na­l­ce blis­ke SNS za pri­vre­me­nu za­bra­nu nje­go­ve ogav­ne stra­ni­ce na Fej­s­bu­ku. Jer, zna ča­r­ši­ja da Su­za­na Va­si­lje­vić u slo­bod­no vre­me i po po­tre­bi ša­ma­ra Za­ke­r­be­r­ga kad god on ne po­de­li do­vo­lj­ne ko­li­či­ne stra­na­č­kog ma­te­ri­ja­la SNS po Si­li­ci­ju­m­skoj do­li­ni. Isto kao što je ča­r­ši­ja zna­la i sei­ri­la nad iz­mi­šlje­nim vo­zom ko­ji je na­vod­no ispao iz ši­na kod Gr­de­li­ce i ko­ji „Že­le­zni­ce Sr­bi­je“ da­ni­ma ni­su mo­gle da pro­na­đu.

U pri­n­ci­pu, ne­mam ni­šta pro­tiv lju­di ko­ji ve­ru­ju da je ze­mlja rav­na plo­ča ili da će ha­p­si­ti po­li­ti­č­ke pro­ti­v­ni­ke kad do­đu na vla­st, ali se ču­dim me­di­ji­ma ko­ji im za ta­kve bu­da­la­šti­ne da­ju to­li­ko pros­to­ra. I za­to de­lu­je ra­cio­nal­na na­ja­va Že­lj­ka Mi­tro­vi­ća da će uki­nu­ti ri­ja­li­ti pro­gra­me. Te­ško je izdr­ža­ti ko­n­ku­re­n­ci­ju Si­ni­še Ko­va­če­vi­ća i osta­lih li­de­ra opo­zi­ci­je na te­le­vi­zi­ja­ma ko­je se po so­p­stve­nom su­bje­k­ti­v­nom ose­ća­nju po­na­ša­ju kra­j­nje pro­fe­sio­nal­no. Dru­gim re­či­ma: Kri­sti­jan Go­lu­bo­vić pro­po.

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3784953/tasovac-poslednji-pozdrav-kulturnoj-i-politickoj-carsiji

https://rs.n1info.com/showbiz/preminuo-rasa-djelmas-nekadasnji-bubnjar-yu-grupe/

https://rs.n1info.com/kultura/umro-astro-jedan-od-osnivaca-grupe-ub40/

Ime grupe osnovane u Birmingemu 1978. odnosi se na britanski obrazac za nezaposlene (Unemployment Benefits, Form 40).

Bubnjar Džimi Braun izjavio je ove godine za Gardijan da je britanska obaveštajna služba prisluškivala i pratila taj bend.

„MI5 je prisluškivao naše telefone i nadzirao naše kuće“, rekao je. „Nismo pripremali revoluciju, ali da se dogodila, znali bismo na kojoj bismo strani bili“, rekao je.

Preminuo Nikola Marković Giba - Glas Podrinja

nisam ga godinama ni videla ni čula, jedne zime, pre ne znam ni ja koliko godina, premnogo,
pevao je u barakici na starom gradu, tu smo znali da banemo posle ponoći. 
obožavala sam makedonski deo repertoara i nikad mi neće biti jasno zašto on na svim snimcima snimcima zvuči beživotno kao prosečni šlager pevač.

kaleš bre anđo niko nije pevao kao on, pa ni amira

Ja sam ga slušao uz baš raznoliki repertoar, a na par svadbi na kojima smo bili zajedno je kao gost uzimao da peva na nagovor ostalih, sjajan štimung, i to su momenti koji su mi ostali u dragom sećanju.