Virus

lalinea wrote:Zasto sam ja otvorila ove komentare... Ovo je stvarno da se roknes, majkemi.
Navijam da sve zemlje Evrope uvedu one imuno-pasose: nemas imunitet, sedi di si.

U FOKUSU

Bogati su razgrabili vakcine

Ceo svet je u istom loncu, kada je u pitanju pandemija. Ali kada se radi o nabavci vakcina, bogate zapadne zemlje kupuju što više mogu. Podrška siromašnijima je nedovoljna, a rešenje bi bilo jednostavno – ukinuti patent.

Već do kraja godine bi na tržištu mogle da se nađu stotine miliona doza odobrenih vakcina. Ali, prema studiji američkog univerziteta Djuk, već sada su polovinu proizvodnje za sebe obezbedile najbogatije zemlje čije stanovništvo čini tek mali deo svetske populacije.

Činjenice govore suprotno od lepih reči koje su se čule o pokretanju globalne platforme Kovaks (Covax) gde je, pod vođstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO), okupljeno 186 država koje bi trebalo da učestvuju u pravednoj raspodeli vakcina.

„Zajedno obezbeđujemo milione doza za siromašne zemlje“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Evropska unija je za sistem Kovaks donirala 800 miliona evra. Pa ipak, do kraja godine će ovaj sistem obezbediti doze vakcine dovoljne za imunizaciju svega 200 miliona ljudi širom sveta.

Humanitarna organizacija Lekari bez granica kritikuje što Kovaks ne raspolaže dovoljnim sredstvima i zavisi od donacija. Osim toga, kažu u ovoj organizaciji, bogate zemlje su razgrabile sve vakcine kojih su mogle da se dočepaju.

Recimo, Evropska unija je već do kraja iduće godine obezbedila dve milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – a EU će, bez Velike Britanije, imati oko 450 miliona stanovnika.

Preskupe vakcine

„Svakako je dostignuta dimenzija da Evropa može nešto i da prepusti drugima“, kaže evropski poslanik i lekar Peter Lize. Taj nemački demohrišćanin naglašava da je važno što ugovori Brisela i proizvođača vakcina izričito dopuštaju da EU „besplatno ili za male pare“ ustupi vakcine trećim zemljama.

Tako se cementira zavisnost zemalja u razvoju od EU, kritikuje Ane Jung iz organizacije za ljudska prava Mediko internešnal. „To ne može da reši načelno pitanje pravedne raspodele vakcina.“

Uz to postoji i problem sa transportom, prevashodno Bajontekove vakcine koju proizvodi američki Fajzer – ta vakcina mora da bude u posebnim zamrzivačima na minus 70 stepeni. Kako je nedavno za DW rekao nemački naučnik Mihael Piontek, održavanje tako hladnog lanca nije moguće u tri četvrtine sveta.

Piontek je ukazao da su cene vakcina preterane. Recimo, poznato je da SAD plaćaju Bajontekovu vakcinu 17 dolara po dozi, dakle 34 dolara po osobi. Piontek, koji takođe radi na razvoju vakcine na bazi kvasca i već je prodao licence dvema velikim azijskim firmama, tvrdi da će njegova vakcina moći da košta manje od jednog evra po dozi.

Masovna proizvodnja umesto zaštite patenata

Neki kritičari podsećaju da je EU iz budžeta – dakle novcem svih građana – izdašno podržala istraživanja te da zato na neki način polaže prava i na vakcinu kao krajnji proizvod.

„Pravo na zdravlje kod nasušno neophodnih vakcina ima takvu težinu, da bi vakcine mogle da se proglase globalnim javnim dobrom“, smatra Karina Tojrer iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava. Ona podseća da sporazum o intelektualnoj svojini (TRIPS) omogućava državama da ograniče prava firmi na patent u slučaju zdravstvene krize.

U prevodu, države bi mogle da obavežu proizvođače vakcina da podele licence za proizvodnju. No za tim mehanizmom se retko poseže jer se države plaše tužbi firmi za odštete koje mogu da koštaju milijarde.

Dovoljno bi bilo da se zaštita patenta na vakcinu ukine do suzbijanja pandemije, kao što traže Indija i Južnoafrička Republika, dve zemlje teško pogođene koronom. Tako bi se vakcina mogla proizvoditi svuda.

Iako tu ideju podržava SZO, industrijske zemlje je blokiraju, uključujući i Evropsku uniju. Na to ukazuje poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus: „Niko nije zaštićen dok svi nismo zaštićeni. Voleli bismo da Evropska unija ovde pokaže malo više solidarnosti.“

EU ima priliku da promeni pristup još pre praznika. Sredinom decembra Svetska trgovinska organizacija treba da raspravi pitanje patenata – između ostalog, i onih medicinskih.

DNEVNIK

Kako su me vakcinisali „Sputnjikom V“

Sredinom decembra u Rusiji bi trebalo da počne masovna imunizacija vakcinom Sputnjik V koju je razvio moskovski Institut Gamaleja. Dopisnik DW Sergej Satanovski već je primio vakcinu i zapisao svoja iskustva.

„Budite dobrovoljac u ispitivanju vakcine protiv COVID-19“ – tako su na internetu tražili učesnike testiranja. U septembru se o vakcini znalo malo, a broj zaraženih u Rusiji nije bio alarmantan. U novembru se to promenilo, broj zaraženih je naglo rastao.

Odlučio sam da rizikujem i primim vakcinu. Ubedila me je patnja prijatelja koji su teško oboleli i bili stavljeni u karantin u stanove.

Morao sam da ispunim formular na stranici moskovske gradske uprave. Između ostalog, u upitniku su postavljana pitanja da li sam već bio zaražen korona-virusom, imam li neke hronične bolesti. Prema zavodu za zdravstvo, ljudi koji su već bili zaraženi, ne bi trebalo da se vakcinišu ove godine. Posle jedne nedelje zazvonio je telefon i ponudili su mi da izaberem kliniku u kojoj ću biti testiran.

Detaljne pripreme

Odvezao sam se u moskovsku bolnicu Šadkevič. Tamo sam saznao da je direktor bolnice poznati lekar i moderator Aleksandar Mjasnikov. On je prijatelj voditelja na državnoj televiziji Vladimira Solovjeva kojeg smatraju delom ruske propagandne mašinerije. Na početku pandemije rekao je da je mogućnost da se Rusi zaraze korona-virusom „ravna nuli“.

Odjednom mi nije bilo do vakcine, ali bilo je kasno da odustanem. Uoči pregleda, doktorka me je pitala da li sam uzimao neke lekove, imam li alergije ili da li sam imao operacije. Morao sam da nazovem roditelje i da ih pitam koje hirurške intervencije su mi urađene kada mi je bilo pet godina.

Za vreme razgovora dobio sam 16 stranica materijala koji mi je i usmeno objašnjen. Tu piše da je cilj studije da ispita delotvornost, imunogenost i bezbednost vakcine Gam-COVID-Vac poznatije kao Sputnjik V. U prethodnoj fazi vakcina je ispitana na životinjama kod kojih je ustanovljena delotvornost i bezbednost, a na dosadašnjim dobrovoljcima samo bezbednost.

U ispitivanju učestvuje 40.000 ljudi od kojih će 30.000 dobiti vakcinu, a 10.000 placebo. Tri sedmice posle vakcinisanja, učesnici moraju da dođu u bolnicu da prime drugu komponentu vakcine. U aplikaciji „Check Covid-19“ moraju da vode dnevnik o svom stanju. To su bile moje dužnosti.

Doktorka mi je, međutim, predložila da učestvujem u dodatnom istraživanju. Prvo istraživanje nije obuhvatalo analizu krvi na antitela. Država za dodatno istraživanje plaća učesnicima 8.500 rubalja što je oko 93 evra. Uzima se 95 mililitara krvi. Pristao sam.

Životno osiguran

Doktorka mi je objasnila da mi je za vreme učešća u testiranju vakcine život osiguran, iako je učešće potpuno bezbedno. U polisi osiguranja piše da bi u slučaju moje smrti pravni naslednici – to su u mom slučaju roditelji – dobili dva miliona rubalja (oko 22.000 evra). U slučaju teškog oštećenja zdravlja ili invalidnosti bi bilo isplaćeno između 500.000 i milion i po rubalja.

Potpisao sam i otišao na pregled. Testirali su me na sidu, sifilis, hepatitis C i B, na korona-virus i to na oba načina. Istražili su ostatke lekova u urinu. Ništa nisu našli i tako sam postao učesnik.

Sve pretrage su važile sedam dana, pa sam tačno sedmog dana došao na vakcinaciju. Na vratima klinike je bila nalepnica sa obaveštenjem „Uđite na vakcinaciju protiv korona-virusa“. U i bolnici je postavljeno niz putokaza do nadležnog odeljenja. Na njemu su prijemni šalter i četiri prostorije – vakcinacija, lekar, pregled, odmor.

U deset ujutro tu smo bili samo jedna žena od tridesetak godina i ja. Prijavio sam se i otišao da dam krv za test na antitela. Potom sam otišao u manju prostoriju u kojoj su bili samo sto, dve stolice i dva frižidera ruske marke Pozis. Svaki od njih košta oko 150.000 rubalja, dakle 1.600 evra. Tu se skladišti vakcina na minus 28 stepeni Celzijusa.

Lekar mi je dao bezbolnu injekciju u levo rame. Posle toga sam proveo pola sata u prostoriji za mirovanje. Rekli su mi da kod nekih pacijenata posle vakcinisanja padne krvni pritisak, ali kod mene je sve bilo normalno.

Dobio sam potvrdu o učešću i mogao sam da idem kući. Pre toga su mi rekli da može da se dogodi da dobijem povišenu telesnu temperaturu i da u tom slučaju uzmem paracetamol. Osim toga, zamolili su me da u naredna tri meseca ne planiram decu, pošto delovanje vakcine na spermu nije istraženo.

Temperatura i groznica

Tek posle vakcinacije pročitao sam kako su drugi učesnici reagovali na vakcinu. Među njima novinari i članovi grupe „Rezultati vakcine“ na društvenoj mreži Telegram kojih je 1.800. Neki učesnici su se žalili na povišenu temperaturu i groznicu koju su dobili isto veče posle vakcinisanja ili sutradan.

Kada sam u sedam naveče izašao sa posla, već sam imao glavobolju, laku groznicu i vrtoglavicu. Nisam isključio mogućnost da se radi o autosugestiji, jer sam pročitao da su simptome imali i ljudi koji su umesto vakcine dobili placebo.

Ali u toku večeri više nije bilo sumnje da se radi o telesnoj reakciji na vakcinu, jer mi je temperatura iznosila 38,6 stepeni. Bolovi u mišićima su se pojačali nakon poslednje vežbe joge.

Sve je to bilo neugodno, ali sam se obradovao što sam verovatno primio pravu vakcinu, a ne placebo. Uzeo sam paracetamol, zapisao simptome u digitalni dnevnik i otišao na spavanje. Sutradan je temperatura pala na 37 stepeni, a dan posle su sva neželjena dejstava iščezla.

Za tri nedelje dobiću još jednu injekciju sa dodatnom komponentom vakcine i otprilike 42 dana posle prve vakcine moj organizam bi trebalo da proizvede antitela.

Da li će ona biti uspešna u odbrana od virusa – ostaje da se vidi.

To da će biti problema sa osobljem [za novu bolnicu u Batajnici] se znalo - pokupili su prvo ono što su mogli od vojske i od non-covid ustanova, ali to nije ni izbliza dovoljno da se popuni ljudstvo.

Dodatni problem je što niko ne da ljude jer su sve ustanove pregažene, pa svi direktori kriju ljude bukvalno, i šalju uglavnom one kojih žele da se iz bilo kog razloga, ratosiljaju.

Najnovija ideja je da se šalju studenti završnih godina, što je unapred osudjeno na propast pošto mi imamo očajan sistem školovanja u medicini pa studenti zavšrnih godina znaju nešto manje od prosečne baba sere iz domova zdravlja.

Današnje cifre su (opet) loše - kad ovo ekstrapoliramo na 22000 testiranih, to je skoro 9000 obolelih.

Broj mrtvih nije realan u smislu da postoje instrukcije da se COVID kao uzrok smrti izbegava po svaku cenu - to ide do te mere da u pojedinim ustanovama postoje posebno zadužene osobe za unošenje podatka jer većina lekara odbija da potpiše naštelovane umrlice.

Erős Pista wrote:MNE je Crnogorac 

Mór Thököly wrote:Mozemo mi da imamo kakve god hocemo metode i kakve god "gene", potpuno je jasno iz cifara zemalja slicnog broja zarazenih i slicnog broja stanovnika (a i slicnih metoda lecenja i slicnih "gena") u cemu je stvar.