Frilenser uzo prase

Ombudsman zbog frilensera kontroliše rad Poreske uprave

Zaštitnik građana saopštio je danas da je pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Poreske uprave posle saznanja da su građani koji ostvaruju honorarne prihode iz inostranstva dobili poziv da retroaktivno prijave i plate porez za nekoliko prethodnih godina.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić naveo je da su se toj instituciji obraćali građani koji treba da “odjednom plate velike poreze za nekoliko godina unazad na prihode iz inostranstva koje ostvaruju kroz honorarni rad u oblasti IT usluga, grafičkog dizajna, držanja časova stranih jezika”.

Pašalić je ocenio da “nije sporna naplata poreza već način na koji se vrši kontrola prijavljivanja i naplate poreza u ovim slučajevima”.

On je od Poreske uprave zatražio da mu u roku od 15 dana dostavi informacije da li je prethodnih godina redovno, na javan i transparantan način, ukazivala građanima da prihod iz inostranstva po osnovu pružanja različitih vrsta usluga predstavlja oporeziv prihod, kao i na obaveze fizičkih lica koja ostvaruju ovakve prihode da podnose poreske prijave, odnosno da sami obračunaju porez i doprinose i izmire svoje poreske obaveze.

Zaštitnik građana traži i da mu Poreska uprava dostavi podatke o broju izvršenih kontrola naplate poreza od fizičkih lica koji ostvaruju prihode iz inostranstva od oktobra 2020. do kraja te godine, kao i o broju obavljenih kontrola radi provere podnošenja poreskih prijava i naplate poreza u poslednjih pet godina za svaku godinu pojedinačno.

“Poreska uprava treba da bude servis građana koji će im redovno i tačno ukazivati na njihove obaveze. Ne može se građanima u potpunosti prebaciti odgovornost da samoinicijativno ispunjavaju poreske obaveze na koje im Poreska uprava nije ukazivala”, naglasio je Zaštitnik građana.

Zbog ovako individualizovanog načina rada i natprosečnih primanja u odnosu na ostale radnike u svojoj zemlji, frilenseri su skloni individualističkom, malograđanskom razmišljanju a zbog svoje uključenosti u zapadne kulturne tokove često potpadaju pod uticaj kolonijalnih narativa te na taj način gaje srednjeklasni, liberalni politički angažman koji ih dovodi u konflikt sa interesima njihovih sunarodnika a time dugoročno ugrožavaju i sopstvene političke i ekonomske interese. Ova negativna pojava se naročito jasno manifestovala u diskursu koji su neki članovi pomenutih udruženja frilensera praktikovali u javnim onlajn diskusijama na temu oporezivanja frilensera. Ovde govorimo o narativu da srpsko društvo duguje zahvalnost frilenserima zato što su oni praktično jedino vredno što je ostalo u Srbiji, a ostali su tu zahvaljujući mogućnostima frilens rada. Takav narativ se gotovo uvek oslanja na pretpostavku da su frilenseri obrazovani i nosioci moderne prozapadne kulture koja je vrednija od srpske ili bilo koje druge lokalne kulture što je jedan od ključnih stubova dominantnog kolonijalnog narativa koji dominaciju Globalnog severa nad Globalnim jugom objašnjava kulturnom superiornošću (koja je samo zamenila rasističku ideju biološke superiornosti). U konkretnom primeru protesta zbog kampanje naplate poreza ovi ideološki impulsi su se manifestovali savezima sa liberalnim i prozapadnim organizacijama i partijama koje nastoje da ovaj problem iskoriste za svoje dnevno političke i ideološke obračune sa aktuelnim režimom. Kratkoročno, ovakvo političko pozicioniranje je frilensere dovelo do pogrešaka u tumačenju sopstvenog položaja, što smo gore objasnili, a dugoročno ih dovodi u sukob sa siromašnijim slojevima društva koji su izuzetno neprijateljski nastrojeni ka ideološkim konstruktima koje smo ovde predstavili.

Kirko Skaddeng wrote:ne ali ovi bez odmaka objavljuju dijalog Fadejeva i Staljina o umetnosti.
ceo sajt je tankie porn. svršavanje na jake muškarce u gvozdenim čizmama.

boomer crook wrote:

Kirko Skaddeng wrote:ne ali ovi bez odmaka objavljuju dijalog Fadejeva i Staljina o umetnosti.
ceo sajt je tankie porn. svršavanje na jake muškarce u gvozdenim čizmama.

manje vise tako je. ali samo ako su iz naroda. naseg naroda. mozda i nekih drugih potlacenih naroda. koji nisu nas narod. ali su narod.

Ovde govorimo o narativu da srpsko društvo duguje zahvalnost frilenserima zato što su oni praktično jedino vredno što je ostalo u Srbiji, a ostali su tu zahvaljujući mogućnostima frilens rada. Takav narativ se gotovo uvek oslanja na pretpostavku da su frilenseri obrazovani i nosioci moderne prozapadne kulture koja je vrednija od srpske ili bilo koje druge lokalne kulture što je jedan od ključnih stubova dominantnog kolonijalnog narativa koji dominaciju Globalnog severa nad Globalnim jugom objašnjava kulturnom superiornošću (koja je samo zamenila rasističku ideju biološke superiornosti).