Home
by ficfiric Sat Mar 27, 2021 7:01 pmSrbin Info wrote:ОСКРНАВЉЕН СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ: Младић откинуо део крста, кренуо да бежи…
СПОМЕНИК Стефану Немањи нашао се данас на мети вандала када је један мушкарац, највероватније мигрант, откинуо део крста који краси споменик на Савском тргу.
Инцидент се догодио око 16 часова, а како сведочи једна девојка која се ту затекла, каже да је мушкарац прво кружио око споменика, а потом је кренуо да чупа део крста.
– Видели смо да нешто покушава да сломи. Било је људи около, он је откинуо део крста. Одмах је неко викнуо: „Шта радиш то?“, а он је кренуо да говори: „Ај ем сори“. Тада су двојица момака кренула ка њему и он је почео да бежи – сведочи девојка.
За њим је кренуо да трчи и припадник Комуналне милиције који се задесио ту, али за сада није сигурно да ли је вандал ухваћен.
Подсетимо, споменик Стефану Немањи, који је висок 23 метра и тежак 68 тона, свечано је откривен крајем јануара, а од тада свакодневно велики број грађана долази да види споменик и да се крај њега фотографише.
Beograd
- Posts : 35778
Join date : 2012-02-10
_____
★
Uprava napolje!
Erős Pista
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Naiverovatnije migrant. Bikoz vaj not.
Last edited by Erős Pista on Sat Mar 27, 2021 7:42 pm; edited 1 time in total
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 40
Join date : 2021-01-29
Skup umetnika ispred BIGZ-a, traže pomoć mentalnih institucija
https://rs.n1info.com/kultura/skup-umetnika-ispred-bigz-a-traze-pomoc-institucija/
https://rs.n1info.com/kultura/skup-umetnika-ispred-bigz-a-traze-pomoc-institucija/
- Posts : 35778
Join date : 2012-02-10
_____
★
Uprava napolje!
- Posts : 3620
Join date : 2018-07-03
Hvala: NE
“Ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov biće zadužen za uređenje parka na mestu sadašnje marine Dorćol, pored nekadašnje elektrane, a odnosno buduće zgrade Muzeja "Nikole Tesle", dogovoreno je na sastanku predstavnika grada i ruskog vajara u Moskvi. - Verujem da će to pomoći da naši vajari uče od jednog od najboljih na svetu, postanu još bolji i da u našoj zemlji mogu da steknu svetsko obrazovanje koje do sada nisu mogli - rekao je Vesić.”
Piše: Mrđan Bajić vajar i redovni profesor FLU
za Kulturni dodatak Politike
U moru tekućih, a nesnosnih, vesti, ovaj citat i predstojeći projekat ipak deluju razarajuće, kao nešto što ukida i unižava autonomiju umetničkog obrazovanja i potcenjuje ovdašnju umetničku praksu u polju vizuelne umetnosti.
Neprimereno je, bezrazložno, a i nerazumno, nipodaštavati generacijski trud jedne od vodećih umetničkih i pedagoških institucija koje ova zemlja ima, jer Vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, jeste značajna obrazovna jedinica u ovom delu kontinenta, za oblast kojom se bavi: i po tradiciji i po nasleđenim prostornim mogućnostima i po stručnjacima koji na odseku predaju, a posle predstojeće građevinske obnove biće apsolutno referentna institucija za ponos.
Ako pokušamo da razumemo ovu akciju kao ponudu pomoći našoj ustanovi, hvala, ali hvala ne. Mladim umetnicima koji vajarski odsek studiraju i završavaju potrebno je mnogo toga: mogučnosti specijalizacija, prostori za samostalno stvaranje, prilike za javne radove i nastupe, veća i sistemska podrška Ministarstva za kulturu – ali svakako ne javni master klas, po celom gradu, gospodina Aleksandra Rukovišnjikova koji nameravate da za nas, a bez da nas pitate, organizujete. Političari nisu pozvani da prave kurikulume obrazovnih ustanova, posebno ne onih koje ne poznaju, te je ova ponuda besmislena i nemoguća. Akademski rad sa mladim umetnicima nije polje za ad hoc radionice koje impulsivno predlažu državni službenici, kakva god da je namera bila. Kurikulumi se stvaraju prema zakonu, prema odobrenim i stručno oblikovanim programima, studije umetnosti su ozbiljnija stvar od nasumičnog zaletanja na javne površine sledstveno privatnom ukusu političara u poziciji odlučivanja. Posledice takvog pristupa uredjenju grada tek treba da se sagledaju, jer se tako – improvizovano, impulsivno, neplanski, bez znanja i sagledavanja šire slike i učešća struke, gradovi ne emancipuju.
Delo gospodina Rukovišnjikova, koje je već prekomerno usađeno u tkivo Beograda, ne pripada onoj skulptorskoj liniji koja je u fokusu skoro vekovne obrazovne prakse na Vajarskom odseku, a koja je bazirana na evropskoj modernističkoj misli sa početka prošlog veka, i upravo na RASKIDU sa imitativnošću socijalističkog realizma koji nam se sada retrogradno nameće, u njegovoj slatkorečivoj, svetlucavoj dopadljivosti i zašećerenoj kolosalnosti. Dodatno uvredljivo namerom da se Aleksandar Rukovišnjikov ispostavi kao dominantni obrazovni model – kao da su naši osnivači i naša tradicija, profesori i vajari Toma Rosandić, Sreten Stojanović, Jovan Kratohvil, Nikola Janković i generacije drugih srpskih pedagoga i autora, radili i druge učili zaludno, u borbi za konciznost i autonomiju skulptorske istine a upravo suprotno anahronim skulptorskim postulatima Rukovišnjikova.
U stručnom kontekstu ne postoji kategorija “najbolji vajar na svetu”. Kad bi i postojala, u nekom kolokvijalnom smislu, a sledstveno velikim dostignućima u polju javnih plastičkih rešenja i savremenih skulptorskih praksi kojima se sa razlogom diče moderni gradovi u svetu, gospodin Rukovišnjikom sigurno ne bi bio taj prevak. “Svetsko obrazovanje” sigurno ne isijava iz njegovih neprimereno velikih spomenika koji su vrlo posebna kombinacija devetnaestovekovnog akademizma i socrealističkog prosedea, neobično baziranog na nekoj vrsti stripovske fantazije sa elementima pravoslavne ikonografije. Takav utilitarni i dopadljiv opus, bez obzira na zaista obimnu produkciju, i nesumljivu popularnost u njegovom gradu, nije u svetu prepoznat kao zaista umetnički vredan, posebno ne u polju savremene umetnosti, niti je prisutan ili citiran u ozbiljnim svetskim obrazovnim praksama, niti te skulpture imaju pristupa najvećim svetskim muzejima i relevantnim međunarodnim izložbama. Poređenje sa opusima nekih od zaista referentnih skulptora i profesora doneće razumevanje o kolikom nesporazumu je reč. Toni Kreg, Tomas Šute, Đuzepe Penone, Kavamata, Aniš Kapur, Ron Muek, Entoni Gormli, Sun Zuan i Peng Yu, Berlinde de Brajkere, Katarine Frič, Čarli Rej, Mark Kvin, Urs Fišer, Kristijan Boltanski, Anet Mesažer, Alfredo Žar, Pier Ig, Kiki Smit, Metju Barni, Rajčel Vajtrid, Sara Lukas, Marijetica Potrč, Monika Sosnovska, Isa Gencken, Mauricio Katelan, Jan Fabr, Mark Dion, Žil Barbie, Ai Vej Vej, Demian Hirst, Tatjana Truve, An Veronik Jansens, Vim Delvoj, Monika Bonvićini,Toni Saraceno, Ernesto Neto, Olafur Eliason, Adel Abdesemed (a.k.a. Silvane do Nirvane), i toliki, toliki, toliki, toliki drugi sa čijim bi se radovima, izlozbama, parkovima ili predavanjima, rado u bilo kom obliku u Beogradu susreli profesionalci i mladi umetnici.
Aleksandar Rukovišnjikov možda je važan i za dubinske umetničke tokove u svojoj zemlji, a možda je samo socijalno inteligentan i uspešan poslovni čovek i vajar, to je nešto izvan mojih saznanja, ali sam siguran da znam da je njegov masovni veštački uvoz u ovdašnju kulturu i obrazovanje, kao političkom odlukom ispostavljena ultimativna vrednost, u potpunom nesporazumu sa skulptorskim retorikama dvadesetog i dvadesetprvog veka i veoma stran i protivprirodan ovdašnjoj skulptorskoj misli i tradiciji. Beograd se dovoljno odužio ovom ruskom autoru, u njegovu skulpturu gostoljubivo je uliveno više bronze nego u sve ostale bronzane sculpture u ovom gradu, zajedno.
Dakle hvala gradskoj upravi na ponuđenom parku, skulptura Aleksandra Rukovišnjikova, kao ultimativnoj obrazovnoj ispomoći kako bi naši studenti, sadašnji i bivši mogli da “uče od jednog od najboljih na svetu,…i steknu svetsko obrazovanje koje do sada nisu mogli” ali jos jednom naglašeno: hvala ne, sigurno NE, nikako ne, ako treba i uz zamolnicu nikako ne.
O važnim stvarima političke elite i donosioci odluka treba da pitaju i profesionalce i to nije star dnevne politike već civilizaciskog napredovanja ili nazadovanja: da li se kovid leči pijavicama ili vakcinacijom, to je tako očigledno i neupitno ali polje kulture i umetnosti takođe nije prilika za marketinške poteze i samovolju: već polje odgovorne emancipatorske namere prema sopstvenoj zajednici.
A ovaj budući park istinska je ivica nad ambisom sunovrata.
Otuda evo: radom, delom, životom posvećenom umetnosti i umetničkoj pedagogiji branim najpre visoku nacionalnu obrazovnu instituciju na kojoj radim i na kojoj se školuju generacije mladih vajara, kao i njihovo sadašnje i buduće pravo da se bar obrazuju na ozbiljan i temeljan način tako što sebi biraju putanje shodne istraživačkim i ličnim interesovanjima, a ne po neukom izboru i ne tako što su alibi za nove skulptorske radove isključivo po ukusu političkih elita, koji sa umetnošću, tradicijom i kulturom naše zemlje, nemaju dubinske veze.
I sa nadom da će se odluke o ovako unisonom skulptorskom prisustvu, a potpuno stranom našoj tradiciji i najvišim dometima naše umetnosti, ipak preneti u polje profesionalnog odlučivanja, te da će se impulsivna ideja o izgradnja ovakvog parka zaustaviti, da će se o njoj dobro promisliti, da će o tome odlučiti oni koji su za to stručni i obučeni, bez uticaja politike, biznisa i ideoloških neravnoteža, zbog odgovornosti koju imamo prema našem gradu, prema svim našim sugradjanima i prema dugoj i velikoj tradiciji naše vizuelne umetnosti i arhitekture.
Članak je prenet iz štampanog izdanja Politike.
Tekst je napisan uz podršku i saglasnost profesora i docenata Vajarskog odseka FLU: Dušan Petrović , vajar, redovni profesor; Zdravko Joksimović , vajar, redovni profesor; Radoš Antonijević , vajar, redovni profesor; Olivera Parlić , vajarka, vanredni profesor; Gabriel Glid, vajar, vanredni profesor; Davor Dukić , vajar, docent; Dragan Rajšić , vajar; docent Miodrag Panić , vajar, viši umetnički saradnik.
https://javniservis.net/sekcije/kultura/hvala-ne/?fbclid=IwAR0yCofdgTyJFX2FWhFaSFYzDuB8Ifp5Pkjy6ioIFGIHUsepMljskzkQGbU
“Ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov biće zadužen za uređenje parka na mestu sadašnje marine Dorćol, pored nekadašnje elektrane, a odnosno buduće zgrade Muzeja "Nikole Tesle", dogovoreno je na sastanku predstavnika grada i ruskog vajara u Moskvi. - Verujem da će to pomoći da naši vajari uče od jednog od najboljih na svetu, postanu još bolji i da u našoj zemlji mogu da steknu svetsko obrazovanje koje do sada nisu mogli - rekao je Vesić.”
Piše: Mrđan Bajić vajar i redovni profesor FLU
za Kulturni dodatak PolitikeU moru tekućih, a nesnosnih, vesti, ovaj citat i predstojeći projekat ipak deluju razarajuće, kao nešto što ukida i unižava autonomiju umetničkog obrazovanja i potcenjuje ovdašnju umetničku praksu u polju vizuelne umetnosti.
Neprimereno je, bezrazložno, a i nerazumno, nipodaštavati generacijski trud jedne od vodećih umetničkih i pedagoških institucija koje ova zemlja ima, jer Vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, jeste značajna obrazovna jedinica u ovom delu kontinenta, za oblast kojom se bavi: i po tradiciji i po nasleđenim prostornim mogućnostima i po stručnjacima koji na odseku predaju, a posle predstojeće građevinske obnove biće apsolutno referentna institucija za ponos.
Ako pokušamo da razumemo ovu akciju kao ponudu pomoći našoj ustanovi, hvala, ali hvala ne. Mladim umetnicima koji vajarski odsek studiraju i završavaju potrebno je mnogo toga: mogučnosti specijalizacija, prostori za samostalno stvaranje, prilike za javne radove i nastupe, veća i sistemska podrška Ministarstva za kulturu – ali svakako ne javni master klas, po celom gradu, gospodina Aleksandra Rukovišnjikova koji nameravate da za nas, a bez da nas pitate, organizujete. Političari nisu pozvani da prave kurikulume obrazovnih ustanova, posebno ne onih koje ne poznaju, te je ova ponuda besmislena i nemoguća. Akademski rad sa mladim umetnicima nije polje za ad hoc radionice koje impulsivno predlažu državni službenici, kakva god da je namera bila. Kurikulumi se stvaraju prema zakonu, prema odobrenim i stručno oblikovanim programima, studije umetnosti su ozbiljnija stvar od nasumičnog zaletanja na javne površine sledstveno privatnom ukusu političara u poziciji odlučivanja. Posledice takvog pristupa uredjenju grada tek treba da se sagledaju, jer se tako – improvizovano, impulsivno, neplanski, bez znanja i sagledavanja šire slike i učešća struke, gradovi ne emancipuju.
Delo gospodina Rukovišnjikova, koje je već prekomerno usađeno u tkivo Beograda, ne pripada onoj skulptorskoj liniji koja je u fokusu skoro vekovne obrazovne prakse na Vajarskom odseku, a koja je bazirana na evropskoj modernističkoj misli sa početka prošlog veka, i upravo na RASKIDU sa imitativnošću socijalističkog realizma koji nam se sada retrogradno nameće, u njegovoj slatkorečivoj, svetlucavoj dopadljivosti i zašećerenoj kolosalnosti. Dodatno uvredljivo namerom da se Aleksandar Rukovišnjikov ispostavi kao dominantni obrazovni model – kao da su naši osnivači i naša tradicija, profesori i vajari Toma Rosandić, Sreten Stojanović,
Jovan Kratohvil, Nikola Janković i generacije drugih srpskih pedagoga i autora, radili i druge učili zaludno, u borbi za konciznost i autonomiju skulptorske istine a upravo suprotno anahronim skulptorskim postulatima Rukovišnjikova.U stručnom kontekstu ne postoji kategorija “najbolji vajar na svetu”. Kad bi i postojala, u nekom kolokvijalnom smislu, a sledstveno velikim dostignućima u polju javnih plastičkih rešenja i savremenih skulptorskih praksi kojima se sa razlogom diče moderni gradovi u svetu, gospodin Rukovišnjikom sigurno ne bi bio taj prevak. “Svetsko obrazovanje” sigurno ne isijava iz njegovih neprimereno velikih spomenika koji su vrlo posebna kombinacija devetnaestovekovnog akademizma i socrealističkog prosedea, neobično baziranog na nekoj vrsti stripovske fantazije sa elementima pravoslavne ikonografije. Takav utilitarni i dopadljiv opus, bez obzira na zaista obimnu produkciju, i nesumljivu popularnost u njegovom gradu, nije u svetu prepoznat kao zaista umetnički vredan, posebno ne u polju savremene umetnosti, niti je prisutan ili citiran u ozbiljnim svetskim obrazovnim praksama, niti te skulpture imaju pristupa najvećim svetskim muzejima i relevantnim međunarodnim izložbama. Poređenje sa opusima nekih od zaista referentnih skulptora i profesora doneće razumevanje o kolikom nesporazumu je reč. Toni Kreg, Tomas Šute, Đuzepe Penone, Kavamata, Aniš Kapur, Ron Muek, Entoni Gormli, Sun Zuan i Peng Yu, Berlinde de Brajkere, Katarine Frič, Čarli Rej, Mark Kvin, Urs Fišer, Kristijan Boltanski, Anet Mesažer, Alfredo Žar, Pier Ig, Kiki Smit, Metju Barni, Rajčel Vajtrid, Sara Lukas, Marijetica Potrč, Monika Sosnovska, Isa Gencken, Mauricio Katelan, Jan Fabr, Mark Dion, Žil Barbie, Ai Vej Vej, Demian Hirst, Tatjana Truve, An Veronik Jansens, Vim Delvoj, Monika Bonvićini,Toni Saraceno, Ernesto Neto, Olafur Eliason, Adel Abdesemed (a.k.a. Silvane do Nirvane), i toliki, toliki, toliki, toliki drugi sa čijim bi se radovima, izlozbama, parkovima ili predavanjima, rado u bilo kom obliku u Beogradu susreli profesionalci i mladi umetnici.
Aleksandar Rukovišnjikov možda je važan i za dubinske umetničke tokove u svojoj zemlji, a možda je samo socijalno inteligentan i uspešan poslovni čovek i vajar, to je nešto izvan mojih saznanja, ali sam siguran da znam da je njegov masovni veštački uvoz u ovdašnju kulturu i obrazovanje, kao političkom odlukom ispostavljena ultimativna vrednost, u potpunom nesporazumu sa skulptorskim retorikama dvadesetog i dvadesetprvog veka i veoma stran i protivprirodan ovdašnjoj skulptorskoj misli i tradiciji. Beograd se dovoljno odužio ovom ruskom autoru, u njegovu skulpturu gostoljubivo je uliveno više bronze nego u sve ostale bronzane sculpture u ovom gradu, zajedno.
Dakle hvala gradskoj upravi na ponuđenom parku, skulptura Aleksandra Rukovišnjikova, kao ultimativnoj obrazovnoj ispomoći kako bi naši studenti, sadašnji i bivši mogli da “uče od jednog od najboljih na svetu,…i steknu svetsko obrazovanje koje do sada nisu mogli” ali jos jednom naglašeno: hvala ne, sigurno NE, nikako ne, ako treba i uz zamolnicu nikako ne.
O važnim stvarima političke elite i donosioci odluka treba da pitaju i profesionalce i to nije star dnevne politike već civilizaciskog napredovanja ili nazadovanja: da li se kovid leči pijavicama ili vakcinacijom, to je tako očigledno i neupitno ali polje kulture i umetnosti takođe nije prilika za marketinške poteze i samovolju: već polje odgovorne emancipatorske namere prema sopstvenoj zajednici.
A ovaj budući park istinska je ivica nad ambisom sunovrata.
Otuda evo: radom, delom, životom posvećenom umetnosti i umetničkoj pedagogiji branim najpre visoku nacionalnu obrazovnu instituciju na kojoj radim i na kojoj se školuju generacije mladih vajara, kao i njihovo sadašnje i buduće pravo da se bar obrazuju na ozbiljan i temeljan način tako što sebi biraju putanje shodne istraživačkim i ličnim interesovanjima, a ne po neukom izboru i ne tako što su alibi za nove skulptorske radove isključivo po ukusu političkih elita, koji sa umetnošću, tradicijom i kulturom naše zemlje, nemaju dubinske veze.
I sa nadom da će se odluke o ovako unisonom skulptorskom prisustvu, a potpuno stranom našoj tradiciji i najvišim dometima naše umetnosti, ipak preneti u polje profesionalnog odlučivanja, te da će se impulsivna ideja o izgradnja ovakvog parka zaustaviti, da će se o njoj dobro promisliti, da će o tome odlučiti oni koji su za to stručni i obučeni, bez uticaja politike, biznisa i ideoloških neravnoteža, zbog odgovornosti koju imamo prema našem gradu, prema svim našim sugradjanima i prema dugoj i velikoj tradiciji naše vizuelne umetnosti i arhitekture.
Članak je prenet iz štampanog izdanja Politike.
Tekst je napisan uz podršku i saglasnost profesora i docenata Vajarskog odseka FLU: Dušan Petrović
, vajar, redovni profesor; Zdravko Joksimović , vajar, redovni profesor; Radoš Antonijević , vajar, redovni profesor; Olivera Parlić , vajarka, vanredni profesor; Gabriel Glid, vajar, vanredni profesor; Davor Dukić , vajar, docent; Dragan Rajšić , vajar; docent Miodrag Panić , vajar, viši umetnički saradnik.https://javniservis.net/sekcije/kultura/hvala-ne/?fbclid=IwAR0yCofdgTyJFX2FWhFaSFYzDuB8Ifp5Pkjy6ioIFGIHUsepMljskzkQGbU
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
au biće strela sad nikad
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 3620
Join date : 2018-07-03
Yugo uhljebi vs. sovjecki uhljebi
_____
"Sisaj kurac, Boomere. Spletkario si i nameštao ban pa se sad izvlačiš. Radiša je format a ti si mali iskompleksirani miš. Katastrofa za Burundi čoveče.
A i deluje da te napustio drugar u odsudnom trenutku pa te spašavaju ova tovarka što vrv ni ne dismr na ribu, to joj se gadi, i ovaj južnjak koji o niškim kafanama čita na forumu. Prejaka šarža." - Monsier K.
- Posts : 3620
Join date : 2018-07-03
Otvaranje spomenika Stefanu Lazareviću 19. aprila
Spomenik despotu Stefanu Lazareviću, rad vajara akademika Svetomira Arsića Basare, koji će se nalaziti na skveru između ulica Gundulićev venac, Drinčićeva, Palmotićeva i Bulevara despota Stefana biće otkriven 19. aprila.
Ovu informaciju uz slike kako bi trebalo da spomenika je na svom Fejsbuk profilu objavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i podsetio da je po vlašću despota Stefana Beograd 1404. godine postao prvi put u istoriji prestonica Srbije.
Visina spomenika koji će biti izliven u bronzi iznosiće četiri metra bez postamenta, dok će postament, takođe u bronzi, biti visok svega devet centimetara.
Spomenik je izrađen po idejnom rešenju vajara Svetomira Arsića Basare, na osnovu postojećeg vajarskog dela ovog autora izloženog u postavci Istorijskog muzeja Srbije.
Despot Stefan je prikazan sa tipičnim atributima srednjovekovnog vladara, kao veliki junak i vešt ratnik, ali je istovremeno naglašena duhovna i intelektualna strana njegove izuzetne ličnosti .
(Poneo imenik u Nikopolj - da pohvata učesnike)“Nema srednjevekovnog srpskog vladara koji je značajniji za grad Beograd od despota Stefana Lazarevića (1377-1427). Važio je za pragmatičnog, mudrog i uspešnog vojskovođu. Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture. Uz svestrano obrazovanje, prosvetiteljsku aktivnost i pesništvo, despot Stefan je gotovo nestvaran spoj viteške hrabosti, raskošne inteligencije, bogatog obrazovanja i izuzetne duhovne i fizičke lepote” napisao je Vesić.
Od ove godine, odlukom Skupštine grada Beograda, nagrada grada Beograda nosi ime ”Nagrada grada Beograda – despot Stefan Lazarević”, a svi dobitnici uz povelju dobijaju u statuu koju je radio akademik Basara.
https://nova.rs/vesti/drustvo/foto-otvaranje-spomenika-despotu-stefanu-lazarevicu-19-aprila/
_____
"Sisaj kurac, Boomere. Spletkario si i nameštao ban pa se sad izvlačiš. Radiša je format a ti si mali iskompleksirani miš. Katastrofa za Burundi čoveče.
A i deluje da te napustio drugar u odsudnom trenutku pa te spašavaju ova tovarka što vrv ni ne dismr na ribu, to joj se gadi, i ovaj južnjak koji o niškim kafanama čita na forumu. Prejaka šarža." - Monsier K.
- Posts : 3620
Join date : 2018-07-03
Nastavljamo bat shit level ludila sa Krakatim Stefanom.
- Posts : 16552
Join date : 2014-11-06
pobediće 'yugo ukljebi' i dobiće priliku da rade u svom gradu i za svoj grad <3
jel ovo prvo javno mrđanovo obraćanje od kad je preležao kovid?
jel ovo prvo javno mrđanovo obraćanje od kad je preležao kovid?
- Posts : 5600
Join date : 2016-01-26
Ја да могу да бирам, бирао бих Рукавишњикова.
Он ће макар нешто направити, испоштовати рокове и буџете, неки парк ће бити.
Мрђан и другари ће дословно све паре проћердати и покрасти.
Он ће макар нешто направити, испоштовати рокове и буџете, неки парк ће бити.
Мрђан и другари ће дословно све паре проћердати и покрасти.
_____
Burundi is an exception among other nations because it is a country which gave God first place, a God who guards and protects from all misfortune.
Burundi... opskurno udruženje 20ak levičarskih intelektualaca, kojima je fetiš odbrana poniženih i uvredjenih.
- Posts : 52537
Join date : 2017-11-16
Vi niste normalni
- Posts : 11623
Join date : 2018-03-03
Age : 36
Location : Hotline Rakovica
Solus_Rex wrote:
Toni Kreg, Tomas Šute, Đuzepe Penone, Kavamata, Aniš Kapur, Ron Muek, Entoni Gormli, Sun Zuan i Peng Yu, Berlinde de Brajkere, Katarine Frič, Čarli Rej, Mark Kvin, Urs Fišer, Kristijan Boltanski, Anet Mesažer, Alfredo Žar, Pier Ig, Kiki Smit, Metju Barni, Rajčel Vajtrid, Sara Lukas, Marijetica Potrč, Monika Sosnovska, Isa Gencken, Mauricio Katelan, Jan Fabr, Mark Dion, Žil Barbie, Ai Vej Vej, Demian Hirst, Tatjana Truve, An Veronik Jansens, Vim Delvoj, Monika Bonvićini,Toni Saraceno, Ernesto Neto, Olafur Eliason, Adel Abdesemed (a.k.a. Silvane do Nirvane), i toliki, toliki, toliki, toliki drugi sa čijim bi se radovima, izlozbama, parkovima ili predavanjima, rado u bilo kom obliku u Beogradu susreli profesionalci i mladi umetnici.
Kahm...
- Spoiler:
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Posts : 5600
Join date : 2016-01-26
Не види ти се поента.
_____
Burundi is an exception among other nations because it is a country which gave God first place, a God who guards and protects from all misfortune.
Burundi... opskurno udruženje 20ak levičarskih intelektualaca, kojima je fetiš odbrana poniženih i uvredjenih.
- Posts : 10413
Join date : 2020-06-19
Јанош Винету wrote:Не види ти се поента.
Ovaj smajli je na slici
_____
Međuopštinski pustolov.
Zli stolar.
- Posts : 3620
Join date : 2018-07-03
Hvala na podsećanju, listu sam boldovao kao duboko simptomatičnu u tome kako se jedan državni služebenik identifikuje sa gomilom estradnih preduzetnika (Barnijem, Kapurom, Elijasonom, Gomlijem, Muekom, Katelanom, Fabrom & naravno Hrstom) uvek na ispomoći finansiskom sektoru da menjaju vizure čitavih gradova i regija, sve u sklopu globalne pomame za turističkom konkurentnošću (Dođite nam u Čikago da vidite srebrnu krofnu od 20m - tO JE TaKo SvEtSkI a Ne SoVjeTsKi).
Već sam pisao da u se ljudi koji skulpturi misle dobro sastaju jednom u deset godina u nemačkom gradu Minsteru da naprave presek o čemu se na ovom mediju mislilo u proteklom periodu. To što Yugo uhljebi nisu imali ni jednog predstavnika za proteklih pola veka od kada ta manifestacija postoji i neće ga imati ni 2027. bolno pobija Bajićevu fikcija o vekovnoj liniji nekog modernizma i njegove akademije. Zato hajde da pričamo treba li nam subsidized Ceca ili Madona, spektakl sovjeta ili nešto svetski kao ona blam postavka ("Nova religija"
) u MSUV sa koje te obezbeđenje galantno iznese ako o priloženom glasno negoduješ:
Već sam pisao da u se ljudi koji skulpturi misle dobro sastaju jednom u deset godina u nemačkom gradu Minsteru da naprave presek o čemu se na ovom mediju mislilo u proteklom periodu. To što Yugo uhljebi nisu imali ni jednog predstavnika za proteklih pola veka od kada ta manifestacija postoji i neće ga imati ni 2027. bolno pobija Bajićevu fikcija o vekovnoj liniji nekog modernizma i njegove akademije. Zato hajde da pričamo treba li nam subsidized Ceca ili Madona, spektakl sovjeta ili nešto svetski kao ona blam postavka ("Nova religija"
) u MSUV sa koje te obezbeđenje galantno iznese ako o priloženom glasno negoduješ:_____
"Sisaj kurac, Boomere. Spletkario si i nameštao ban pa se sad izvlačiš. Radiša je format a ti si mali iskompleksirani miš. Katastrofa za Burundi čoveče.
A i deluje da te napustio drugar u odsudnom trenutku pa te spašavaju ova tovarka što vrv ni ne dismr na ribu, to joj se gadi, i ovaj južnjak koji o niškim kafanama čita na forumu. Prejaka šarža." - Monsier K.
- Posts : 13817
Join date : 2016-02-01
U Mirijevu čekaju zmije i narkomane, pa da krenu investicije. Hvala @damjandobrila #PregledDana @NewsmaxAdriaBG pic.twitter.com/vusnD7JwDj
— Željko Veljković (@novinarupenziji) April 3, 2021
— Željko Veljković (@novinarupenziji) April 3, 2021
- Posts : 8696
Join date : 2016-10-04
"А знамо добро, где су пацови, ту су и змије и наркомани"
- Posts : 52537
Join date : 2017-11-16
Ludilo
- Posts : 3620
Join date : 2018-07-03
Knez Mihailova u dimu - građani beže u radnje VIDEO/FOTO - B92 https://t.co/2fwg6qTOf5
— B92 (@b92vesti) April 5, 2021
Dimne bombe u Knez Mihailovoj ulici https://t.co/cc3BQE5djY
— nova.rs (@novarsonline) April 5, 2021
#update U Knez Mihailovoj postavljene dimne bombe, tri osobe privedene, saznaje N1 https://t.co/JR2G8HhZ6Y
— TV N1 Beograd (@N1infoBG) April 5, 2021
- Posts : 5853
Join date : 2012-02-10
E bas mi je ovo simpaticno
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
Najnoviji prizori uništavanja zelenila u Beogradu dolaze iz Bulevara kralja Aleksandra, kod Vukovog spomenika, gde je posečeno nekoliko platana.
— Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) April 2, 2021
Uništavanje gradske prirode doprinosi ugrožavanju života ljudi i biljnih i životinjskih vrsta, koje od nje zavise. pic.twitter.com/B3ESMb30Bv
Nemile scene u Bulevaru kralja Aleksandra... pic.twitter.com/Wq6RZLoa8S
— Dobrica Veselinović (@dobrinacelnik) April 2, 2021
- Guest
Brzi poeni na tviteru, ali nažalost ne znamo zašto je drveće isečeno.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
kad je đilas seko, odmah se znalo
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 35778
Join date : 2012-02-10
Djilas je drvosek a Vesic voli drvece, ne bi se grlitelj drveca Djovak slikao sa njim da nije tako
_____
★
Uprava napolje!
Similar topics
