Beograd

Daï Djakman Faré wrote:pazi u severnom dagestanu ima ovo. ima znacajan wtf faktor ali u biti nije lose ! cisti haute couture !

Vilmos Tehenészfiú wrote:Jel dobiješ i punjenu pticu uz gruzijski model?

Као што Андрић на једном месту каже: „Нема случајних грађевина, издвојених из људског друштва у коме су никле и његових потреба, жеља и схватања …” У том смислу ни споменик Стефану Немањи није случајна грађевина већ представља израз жеља и схватања данашњег српског друштва.

ficfiric wrote:
To je i moj stav. Ne treba se skrivati simptome bolesti, neka budu vidljivi - ja sam za to da bude jos deset ovakvih spomenika, kao sto podrzavam i aktuelnu аустроугарску himnu.

паће wrote:

ficfiric wrote:
To je i moj stav. Ne treba se skrivati simptome bolesti, neka budu vidljivi - ja sam za to da bude jos deset ovakvih spomenika, kao sto podrzavam i aktuelnu аустроугарску himnu.

паће wrote:Мада, с друге стране, истом логиком произилази да смо пре 40-50 година били много бољи људи.

ficfiric wrote:
Da li ljudi zele da im se ulice zovu po partizanima? Ne zele
Da li zele da se zovu po predratnim bogatasima, zelenasima, itd? Zele.

Muzej savremene umetnosti poziva vas na panel diskusiju:
„Privatizacija gradova ili ekocid na vodi?!” u okviru projekta „Efekat pregleda”
Četvrtak 21. januar 2021.
18 – 19.30 časova
Diskusija će se odvijati preko Zoom-a i moći da se prati preko Facebook stranice Muzeja:
https://www.facebook.co/MSUB.MoCAB/
Učesnici panel diskusije:
Radomir Lazović, član malog veća građanske inicijative „Ne davimo Beograd”
Tihomir Milovac, muzejski savetnik u MSU Zagreb. i zastupnik u skupštini Grada Zagreba – Nezavisna lista Zagreb
Daniela Stojković, osnivačica i članica „Danube Civil Society Forum”, i članica Internacionalne komisije za zaštitu reke Dunav
Moderatori: Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, pisac i građanski aktivista, i Zoran Erić, MSU Beograd
************************
O temi diskusije:
Čiji su naši gradovi? Da li danas živimo ostvarenje anti-utopije o gradovima koji se, zapravo, ruše građenjem? Na primerima (ne)realizovanih projekata „Beograd na vodi“, zagrebački „Grad u
gradu” ili kolokvijalno „Menhetn Siti“, kao i „Novi Sad na vodi“ pokušaćemo da dođemo do odgovora na pitanje: da li grad pripada političarima, investitorima ili njegovim građanima?
Proizvodnja društvenog i urbanog prostora koja nastaje simbiozom „biznisa” i politike — gde se sama politika doživljava kao puko oruđe u službi profita novopečenih „urbanih kapitalista”, koji dobijaju podršku i koncesije za osnivanje monopolskih „kompanija” — po pravilu se završava kratkoročnom korišću za „investitora”, odnosno na štetu nanetu kvalitetu života zajednice. Karakteristika ovog društvenog „sistema” upravo je u upotreba autoritarnih mehanizama javne moći — poput netransparentnosti u sferi odlučivanja, ignorisanju zvaničnih urbanističkih planova, mišljenja struke te izbegavanju komunikacije sa građanima, odnosno njihovim sistematskim isključivanjem iz procesa donošenja odluka koje se neposredno tiču kvaliteta
života u njihovom gradu. Zamaskirani studijama o ekonomskim isplativostima, novim radnim mestima i tsl. političari koji se javljaju kao portparoli sopstvenih „investitora”, po pravilu vode računa isključivo o (privatnom) profitu — potpuno zanemarujući ekološku održivost tih projekata, te hroničnim izostankom vizije koja bi omogućila strateško i dugoročno investiranje grada u zdravlje njegovih garađana.
Duboko svesni činjenice da proces oblikovanja Grada uvek jeste širi društveni i ideološki proces, koji implicira i davanje odnosno promenu značenja urbanim prostorima gde, u konačnom ishodu, dolazi do re-strukturiranja samog društva. Da li se, dakle, sve te promene mogu odvijajati i planirati uz potpuno ignorisanje i zanemarivanje interesa građana — i koji socijalni mehanizmi građanima uopšte stoje na raspolaganju u njihovoj odbrani prava na sopstveni Grad?!
Šta je sve Beograd izgubio početkom realizacije projekta „Beograd na vodi” i koje su posledice po životnu sredinu tog i sličnih „urbanističkih” poduhvata na reci Savi (Savski nasip, Makiško polje)? Šta je Zagreb dobio odbijanjem Generalnog urbanističkog plana čime je praktično
(trajno?) onemogućena realizacija projekta „Grad u gradu”? Kakve se ekološke i urbanističke opasnosti nadvijaju nad Novim Sadom najavljenom realizacijom projekta koji javnost
kolokvijalno naziva „Novi Sad na vodi”?
Sva ta pitanja razmotrićemo u razgovoru sa učesnicima panel diskusije.

"Ljudi prodaju neke svoje nepokretnosti i onda kupuju nešto veće i onda je to ta razlika koja se javlja. Oni dolaze kod banaka da dopune neophodna sredstva da bi kupili nepokretnost. Porasla je štednja u dinarima, ljudi imaju poverenja u dinar, a sa druge strane imamo priliv. Pretpostavljam da je to dobar deo nekih naših ljudi koji rade u inostranstvu koji žele da plasiraju svoj novac, i otud priliv sredstava na tržištu nekretnina", dodaje Vasić.

Talason wrote:Verovatno ima i pranja para, ali ima više ovoga o čemu taj neko priča.