Janko Suvar wrote:jebote zivot kolko nista nije normalno
То је нова нормалност, навикни се. Или, речима неког из тамоа, "научи да се завалиш и уживаш у кризи".
Janko Suvar wrote:jebote zivot kolko nista nije normalno
Turul madár wrote:Marius Lăcătuș wrote:
jedan šoven i nacoš kao što je Šuljagić ne može da joj ospori.
samo da ti javim da su posle ratova 90ih jedini zlikovci i nacoši koji genocid i zločine slave i opet bi ponovili, tvoje srbende, isto kao zadrti nacisti njemci posle ww2, mada su njemci ekspresno sprečeni da to veličaju i mitologizuju.
E, pa, ne može i ovakvo vreme i SNS!
— Uspeh Petrović :fish_cake: (@UspehPetrovic) May 20, 2021
Jebem vam sviju!!!
Proglašavati pesmu staru više stotina godina za pesmu koja veliča nasilje nad ženama
„Čitav prethodni tekst pesme se zanemaruje, a u kontekstu citirane strofe jasno je da je tu situaciju Fata izrežirala. Ona je došla, tražila konkretnog čoveka, postavila zahjev za koji je jasno da je nerealan, jer niti ima novca da uzme oku zlata, niti Mujo u magazi ima toliko zlata. Ona je režirala situaciju u kojoj će se njih dvoje naći nasamo“, rekao je Bazdulj.
U pjesmi, Fata luta gradom, traži Mustafinu radnju, prije nego što je nađe, uđe u šest drugih dućana; na kraju, traži oku zlata. Ljudi koji idu u pravcu interpretacije da se u pjesmi radi o silovanju, ne znaju šta je oka, navodi Bazdulj. To je mjera koja ima više varijanti, ali uvijek se kreće oko kilograma i trista grama zlata. Prema današnjim mjerilima, oka zlata vrijedi malo više od šezdeset hiljada evra.
U tome se, kaže Bazdulj, vidi da razgovor između trgovca Mustafe i Suljagine Fate nema veze s trgovinom, već s flertom. I Mustafa joj odgovara u istom smislu – da uzme zlata koliko želi.
Bazdulj pesmu tumači u klasnom ključu – iz imena (Suljagina Fata) vidi se da devojka pripada višem, plemićkom sloju. Njen otac Suljaga sigurno je čuva za nekoga ko pripada istom društvenom sloju, objašnjava on.
„Međutim, ona ne želi ugovoreni brak i jedini način na koji je u patrijarhalnom društvu žena mogla da uđe u brak koji njena porodica ne bi odobrila je da bude na neki način označena, jer je sa tim čovekom već bila u intimnoj situaciji. Ova pesma je na izvestan način protofeministička, jer u njoj žena, naravno u vrlo ograničenom patrijarhalnom kontekstu, bira situaciju u kojoj ostaje s čovekom koji joj se sviđa i na taj način potencijalno režira njihovu zajedničku budućnost“, navodi Bazdulj.
U kontekstu islamske tradicije, već sam ostanak nasamo u dućanu više od vremena koje je potrebno za kupovinu (isto treba imati na umu da se u okolini nalazi i druge radnje), zajednica će sama proglasiti da njih dvoje imaju nešto više od uobičajenog odnosa kupca i prodavca, dodaje Badulj.
„Čini mi se da je bilo koja interpretacija koja implicira nasilje, koja implicira da je Fata žrtva manipulacije, potcenjivanje i Fate kao žene, i, možda ponajviše potcenjivanje naše narodne poezije koja je vrhunac onoga što je naš narod u književnosti dao. Jer, te pesme koje su sačuvane kroz generacije, čuvaju jedan specifičan kulturni etos i milje. Da ta pesma u sebi nije imala neku vrstu efektne obrade situacije koja nije tako banalna kao situacija nekog seksualnog nasilja, sumnjam da bi bila sačuvana i rado pevana“, kaže Bazdulj.
„Proglašavati pesmu staru više stotina godina za pesmu koja veliča nasilje nad ženama, ima veze i s trendom koji je na Zapadu počeo s antirasističkim demonstracijama. Na Balkanskom poluostrvu, ipak, niko nikada nije podizao spomenike trgovcima robljem niti smo imali (barem ne do Drugog svetskog rata) rasizam kao mainstream u politici“, govori on.
„Naša istorija je deo šire istorije i u njoj, takođe, postoje ovakve ili onakve situacije koje je danas moguće interpretirati i davati neke nove pozicije. Međutim, ova pesma mi se zaista čini kao primer koji je u tom smislu jako loš i pogrešan“, zaključuje Bazdulj.
“ Od manje poznatih naučnih saznanja za danas izdvajamo: “Prošetala Suljagina Fata” Himze Polovine je sevdalinka o silovanju. Dr Polovina je inače bio lekar, neuropsihijatar, dobro je razumeo o čemu peva. Nastavite sa redovnim aktivnostima“, napisala je ona na Fejsbuku.
Ona je i danas nastavila da obrazlaže svoj stav.
„Pre nego što počnete da besnite, treba da razumete da ni Fata ni Muja, pa čak ni Suljaga, nisu prave ličnosti. Oni su izmišljeni karakteri preko kojih pesnik pripoveda ono što vidi ili izmišlja inspirisan stvarnim pričama, koje umetnički obradjuje, hajde da se otmemo magijskom mišljenju i da razumemo da je ovo samo jedna pesma, te da bukvalno svako ima pravo da je tumači kako hoće.
San Saba Songbird wrote:Fikrete, jeste Bazdulj lepo rastumačio sve oko pesme. Problem je što je napada za pokušaj "kenselovanja" pesme. A tog pokušaja nema, bukvalno nema ni u jednom smislu, on ga izmišlja jer pokušava da ovaj slučaj po svaku cenu uglavi u kalup američkog kulturnog rata. Ta ekipa sve gleda kroz to, mi više nemamo pravo na autohtone kulturne sporove i probleme, sve mora da bude kempus i liberal i Istočna obala i Tramp i au pičku materinu više sa tom Amerikom.
Mór Thököly wrote:ISTORIČAR: Suljaginu FATU napisao NASTASIJEVIĆ
Talason wrote:ja sam pre više od 40 godina kenselovao takve pesme