PC tiranija

tanjajedaska wrote:

паће wrote:Каже ми шалтеруша малопре да су им држали политичку о том коректурном лаку за језик, и да се женско од водича има звати водичкиња и никако другачије. Шта је водиља политички згрешила, ко се на то увредио?

Vodilja je bezecovana u konotativnoj svezi sa idejom - ideja vodilja - vodičica deluje pežorativno kao ljubičica, ostaje vodičkinja jer deca prenatalno pamte varjačkinje barjačkinje.

Ima još tako nekih slučajeva kada je rodni šovinizam samo posledica životne prakse, npr. medicinska sestra, tetkica (kao zanimanje čistačice u obrazovnim institucijama, stiudentskim domovima i sl.), dok su muški oblici praktično nepoznati jer nije bilo muških čistača i tetkica, Ne može "tetak". Može muška tetkica. Čistačica je žena koja čisti, a "čistač" je ili aparat, npr. "paročistač", ili oznaka kućne hemikalije.

Tu se naš jezik pokazuje kao brižni čuvar povijesti i običaja, znalcima samo otkriva kako se nekada dobro jelo i živelo, dok smo bili povezani s prirodom, održavali toplije međuljudske odnose, družili se i pitali za zdravlje, umesto da blenemo u ekrane i otuđeno tražimo potvrdu na internetu.

Ех, а кад мени смета што нека реч има пет значења, зависно од контекста, онда је то :паће:

Овде ми сметају две ствари. Једно је насиље над језиком, и није ми први пут да гледам како се ради. Био је, најстарије што памтим, како разне струке имају своје називе за ствари које нико не зове тако. Например, сви кажу рампа, железница каже браник. Сви кажу коњска кола, ЗБСО каже запрежно возило. Сви кажу „прецртај шта ти не треба“, а на обрасцу пише да је „непотребно прецртати“. И још педесет таквих ствари које памтим још из ране СФРЈ. Званично нисмо никад имали села, постоје само насељена места (и ненасељени градови), чега се још увек држе и закон и новинари.

Онда је била самоуправна, а нарочито оуровска коректура, која је већ свима ишла на бројне органе. Ма чак ни милицајац није био то што јесте, него друг орган. Није било сељака него индивидуалних пољопривредних произвођача, на економском је падао на испиту ко каже предузеће (мора ООУР!), није учитељ него наставник разредне наставе, и тако у недоглед.

Друга ствар, која ми смета много више него прва, је што је то све шарена лажа. Како рекоше Босанци, „зови ме и лонцем, само ме немој разбити“. Ово је обратно, измишљамо уљудна имена за разноразне који би се могли због нечега увредити и тим смо као завршили посао. А нисмо никако, ово је као кад носача гајби у пивари часте тако што му се сад радно место зове „технолог пива“ а он једнако носи исте гајбице на рамену као и пре, није се мењало ништа осим имена. Положај, лова, па и тај друштвени статус исти или гори, курцом (мушким полним курцом) се није мрднуло, само ћемо да кажњавамо ко га погрешно назове.