Protesti

Bendegúz Somogyi wrote:

Organizacioni odbor Skupštine Slobodne Srbije čine akademik prof. dr Dušan Teodorović, prof. dr Biljana Stojković, prof. dr Čedomir Čupić, Boban Stojanović, politički analitičar, Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. https://t.co/8LjTXIt4Ba

— Dnevni list Danas (@OnlineDanas) July 13, 2020

 

Прекршајни суд у Београду преузео је улогу Преког суда. По кратком поступку, без присуства браниоца, за 30 минута сте осуђени и по неправоснажној али извршној пресуди спроведени у Падинску скелу. Суд примењује одредбу Закона која је уведена због хулигана на фудбалским утакмицама

— Vladimir Gajic (@vladimirgajic1) July 13, 2020

Jel' ovo stvarna fotografija? pic.twitter.com/hhj0ZFS7zZ

— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 14, 2020

Šta da se radi? Insistiranje na istrazi o zataškavanju stvarnih brojeva, pritisak na iščezlu Zagorku Dolovac, agresivno zahtevanje da krizni štab zbog pokazane nekompetencije i protivrečnih poruka podnese ostavku, ispaljivanje onog Nestorovića iz trebušeta uz opšti aplauz, insistiranje na političkoj odgovornosti za to što ljudi ne mogu da dođu na red da se testiraju a bolnice su krcate – eto niza ciljeva oko kojih može da se okupi svako kome je do pameti doprlo da se situacija oko COVID-19 potpuno otela kontroli, a da cenu toga plaćamo životima.

U obimnom članku u nedeljnom izdanju Noje cirher cajtunga opisuje se Vučićevo ponašanje tokom pandemije: „Lutao je između uloge zabrinutog oca i zastrašujućeg despota. Narod mu već dugo ne veruje jer zna da politički interesi određuju poteze. Pa i kada je u pitanju objavljeni broj novozaraženih.“

Analizirajući kako je Srbija stigla dovde, autorka piše: „Nezaposlenost i siromaštvo su za Srbe daleko važnije teme od demokratije. Plate su niske, penzije još niže. U toj situaciji čovek ne razmišlja da li opozicija uspeva nešto da kaže u parlamentu u Beogradu, već pre razmišlja o tome da li će ove sedmice imati novca za prašak za veš. Tu ljude slabo zanima da li su skoro svi mediji glajhšaltovani i da li šire vladajuću propagandu. Umesto toga, bore se sa činjenicom da su kao konobari ili sobarice ostali bez posla usled korona-krize.“

„I to je vodilo protestima. Jer mnogima je jasno da bi ih novi lockdown koštao egzistencije. Vučić je, suočen sa besom ulice, napravio zaokret. (….) Kada je povukao odluku o zabrani kretanja, prebacio je odgovornost na premijerku Anu Brnabić iako svako zna da on odlučuje. Takvim političkim teatrom zapravo pušta maglu nesigurnosti“, piše dalje ugledni ciriški list.

„Autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tek tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova. Na ulicama su sada mahom ljudi između 18 i 25 godina starosti, oni koji imaju još mnogo snage i još mnogo života pred sobom. No oni ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve, između ostalog jer je opozicija nesposobna da im pomogne.“

„Roditelji ovih bundžija su pak odavno iscrpljeni i nespremni da ustanu. Oni koji su se 2000. borili za demokratizaciju društva, odustali su. U Beogradu žive kao u mehuru, bez kontakta sa ljudima sa sela koji glasaju za Vučića, i čiji svet i brige ne razumeju. Zarobljeni su u autoritarnom sistemu koji njihova deca žele da dignu u vazduh. Ali ni ovaj put ne deluje da će ustanak biti uspešan“, zaključuje NZZ.