Patriote srpske

Erős Pista wrote:A zašto ne napišete čemu služi ovaj aparat, gospodine Sotire? Ne smete od farmakomafije?

Sotir wrote:Ко је овај са брадом у средини?

Dragan Dobrašinović, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava

PODILAŽENJE INTELEKTUALNOM TALOGU
Autor: Dragan Dobrašinović
Tačno je da nije bilo sumnje da nas nijedna nakaznost i ludost koje dolaze iz velikog sveta neće mimoići, ali smo ovih dana ipak malo zatečeni. Na sva se zvona, osim crkvenih, zazvonilo da bi se obznanilo da će i Srbija uskoro dobiti zakon o istopolnim zajednicama.
Ukratko, reč je o tome da će homo i svi ostali neheteroseksualaci moći da sklapaju brakove, koji će u svemu biti izjednačeni sa bračnom zajednicom muškarca i žene. Biće ne samo svadbe, nego i kumova, tako da će i takvi parovi najzad dobiti svog Boga na zemlji.
Pošto se stvar oko ovog nazovizakona ubrzava i sve može postati veoma ozbiljno, korisno je, dok još nije kasno, pozvati se na činjenice. Nesporno je da homoseksualnost i homoseksualci nisu ni za koga nikakva novost. Toga je oduvek bilo i biće. Niti je za ponos, niti za osudu, ljudi su to što jesu i u njihovoj privatnosti ih ne treba uznemiravati.
Zakon, međutim, nije stvar privatnosti, i da bi bio valjan i legitiman, mora biti zasnovan na bazičnim društvenim vrednostima, utemeljen u dobrim običajima, saglasan dominantnim moralnim principima i preovlađujućem kulturnom obrascu. Uz to, ne sme biti suprotan Ustavu, kao najvišem pravnom aktu.
Pomenuti nazovizakon ne ispunjava nijedan od prethodno pobrojanih uslova da bi postao sastavni deo pravnog poretka Srbije. Ne samo da homoseksualne i srodne zajednice nemaju uzemljenje u našem vrednosnom, običajnom o kulturološkom obrascu, već je i sam homoseksualizam do pre nekoliko decenija kod nas bio kriminalizovan. Tako je bilo i u nekim drugim evropskim zemljama, a u Nemačkoj je, primera radi, sve do 1994. godine na snazi bio paragraf 175 Krivičnog zakonika kojim je homoseksualizam tretiran kao krivično delo. Uz to, neheteroseksualni brak je u direktnoj suprotnosti sa članom 62 Ustava Srbije.
Kako nikakvog društvenog i pravnog osnova za donošenje takvog propisa nema, jedino što bi taj papir moglo formalno da uvrsti među pravne akte jeste volja vladajuće parlamentarne većine, odnosno 126 glasova za. Forma bi, međutim, bila podjednako udaljena od suštine koliko i minorna grupica zagovornika ovog naopakog projekta od preovlađujućeg negativnog stava ogromne većine građana po ovom pitanju.
Tako se dolazi do pitanja koga bi onda tih, parlamentarno većinskih 126 glasova datih za poništavanje svake normalnosti, predstavljalo. Većinsku Srbiju, koja ih je kao svoje predstavnike poslala u skupštinu, svakako ne. Ali onu agresivnu i bučnu manjinu, u kojoj su čak i autentični homoseksualci u manjini, sasvim sigurno da. To bi značilo da je Skupština Srbije poništena sa stanovišta legitimiteta i pretvorena u servis intelektualnog taloga koji je, u potrazi za bilo kakvim identitetom, usvojio homoseksualizam kao ideologiju i nužni element sopstvene socijalne prohodnosti.
Zbog toga bi, umesto da glasaju za legalizaciju istopolnih brakova, predstavnicima parlamentarne većine, koja se deklariše kao umereno konzervativna, bilo uputnije da razmisle o zakonu kojim bi bila zabranjena promocija homoseksualizma u javnom prostoru. Da neko ne pomisli da je u pitanju neka autohtona ultradesničarska ideja ili presedan, valjalo bi podsetiti da je upravo takav zakon, ne tako davne 1988. godine, izglasan u parlamentu Velike Britanije (zakon poznat kao „Sekcija 28“). Dakle, ne neke poludivlje despotije, već kolevke demokratije, šta god ko i o kolevci i demokratiji mislio.
https://iskra.co/…/dragan-dobrasinovic-podilazenje-intelek…/