U razgovoru za BBC koji vodimo u Srpskoj kući, srpskom kulturnom centru u Podgorici, Krivokapić kaže da je podela među ljudima jedna od najopasnijih tekovina vlasti DPS-a.
„Evo ja sam najveći Crnogorac u Crnoj Gori - imam tradiciju od više od 500 godina, potičem iz Katunske nahije, rođen sam u Nikšiću, živim u Podgorici.
Ovo što se nama stalno nameće kao brana je da se nalazimo ili sa jedne ili sa druge strane ulice, a najbitnije je kakav je naš odnos, ima li poštovanja."
Da bi opisao izbornu pobedu, ali i stanje u Crnoj Gori koja podeljenih osećanja gleda na rezultate izbora, Krivokapić će se poslužiti naslovom filma Živka Nikolića.
„Čudo neviđeno se u ovom trenutku dešava u Crnoj Gori, a vlast, koja je uporno radila na podelama, veštački ih je stvorila.
„Svaka zastava koju neko ljubi, a ne ugrožava bilo šta u Crnoj Gori, je nešto što moramo da prihvatimo - mi smo sada potpuno raspolućeni, i ova smena vlasti je neophodna da bi došlo do potpunog pomirenja", smatra Krivokapić.
Svestan je Krivokapić da će prilično truda biti potrebno i da se pomire razlike među opozicionim kolonama, pa ističe da su četiri usaglašena principa za buduću saradnju veoma važna.
I bez konkretnog pitanja, osvrće se na jednu od većih dilema - da li će oni koji su se protivili članstvu Crne Gore u NATO-u sada poštovati preuzete obaveze.
„Evo sada direktno kažem, taj prvi princip odnosi se na naš odnos prema NATO savezu i na poštovanje preuzetih obaveza.
„Evropske integracije su prirodni tok Crne Gore, a ekspertska vlada jedina može da napravi baj-pas do sledećih fer i demokratskih izbora."
Na pitanje da li se taj princip odnosi i na poštovanje crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova kao još jedne međunarodno preuzete obaveze, Krivokapić najpre ovako odgovara.
„Mislim da postoji dovoljan nivo političke mudrosti u Srbiji koja treba da reši odnos Srbije i Kosova, a mi ćemo dati podršku da se taj proces završi na obostrano zadovoljstvo."
Na opasku da, za razliku od stava o NATO-u, nema tako jasan stav o Kosovu, nosilac liste Za budućnost Crne Gore kaže:
„Vi sad mene dovodite u situaciju da se izjasnim - a ja vam ponavljam da je sve rečeno tim prvim principom i da je sve jasno.
„Ko želi da čuje - može da čuje, a ko ne želi - čuće kako smatra da je najbolje", zaključuje on.
Iako je njegova lista ubedljivo jača od preostale dve u potencijalnoj koaliciji, Krivokapić ne otkriva kako treba da izgleda foto-robot budućeg premijera, niti da li se on u njega uklapa.
„U ovom trenutku je to najmanje bitno - najvažnije je da se nađe najpogodnija ličnost koju će narod prepoznati.
„Važno je da krenemo u brzu smenu vlasti jer svako odugovlačenje nije dobro za opoziciju i može biti korisno samo za vlast."
Na podsećanje da je 2001. godine DPS bio devet meseci bez suštinske vlasti, jer je opozicija imala većinu, ali nikada nije uspela da formira vladu, Krivokapić kaže da su danas okolnosti drugačije.
„Razlika između 2001. i 2020. je drastična - ovoga puta narod nikome neće oprostiti nikakva zamajavanja, neće biti preletanja kao nedavno na lokalnom nivou u Budvi.
„Narod zna da je apostol Juda, pošto je izdao Gospoda, tako i sam sebi presudio."
Ulogu međunarodnog faktora, za koji će mnogi reći da je na Đukanovićevoj strani, Krivokapić vidi drugačije.
„Ja nemam nijedan direktni kontakt sa diplomatama, samo osluškujem ono što se valja kroz medije, a znam i da se o nama vodi vrlo negativna kampanja u stranim medijima jer neko želi da iskaže da je Đukanović jedini evropski političar - a on to sigurno nije."
Među prvim potezima, Krivokapić je najavio i zakon o lustraciji kojim bi se društvo odredilo prema odgovornosti onih koji su učestvovali u vlasti prethodnih 30 godina.
BBC: Verujete da je moguća lustracija u Crnoj Gori?
Krivokapić: Apsolutno.
BBC: Ali to nikome u okruženju nije uspelo?
Krivokapić: Srbiji nije, ali Rumuniji jeste - taj model je dobar. Možda mi ne moramo da primenimo te drastične elemente…
BBC: Mislite na ubistvo Nikolae i Elene Čaušesku?
Krivokapić: Pa dobro, to je jedan model koji nije lep za poređenje, a i to se desilo pre donošenja zakona. Ja ne govorim o drastičnim kaznama nego o odgovornosti.
Sporni Zakon o slobodi veroispovesti, zbog koga su mesecima na ulicama i putevima Crne Gore održavani protestni skupovi i litije, biće među prvima koje bi menjala buduća vlast.
Da bi dodatno objasnio razloge, napraviće neobično poređenje crkve i - stranih investitora.
„Zamislite kakvu poruku šalje ovaj zakon: da se nesporna imovina crkve, koja je stara i 800 godina, može menjati voljom jednog zakona - kakva je to poruka investitorima?
„Ako možete oduzeti imovinu crkvi, onda možete i meni, ako bih ja bio pravi investitor kod vas."
Na opasku da je opšta ocena da je crkva donela odlučujuću prevagu na izborima, iako je u modernom društvu njena uloga odvojena od države, Krivokapić kaže da ne očekuje probleme u definisanju tog odnosa.
„Tradicionalne, hrišćanske vrednosti nisu u sukobu sa bilo kojim sistemom vrednosti.
„Prirodno je da se u sekularnoj državi definišu harmonija delovanja crkve i države", zaključuje on.
Miodrag Lekić je poslednji bio nadomak izborne pobede nad kandidatom DPS-a.
U aprilu 2013. godine izgubio je za svega nekoliko hiljada glasova u drugom krugu predsedničkih izbora od Filipa Vujanovića.
„Razlika je u tome što su to bili izbori bez posmatrača, bila je manja napetost.
„Ipak, ovo je sad daleko snažniji momenat pobede."
Mogućnost da opozicija formira vladu, za lidera Demosa znači mogućnost za građenje drugačijeg sistema u društvu.
„Mi ovde nikad nismo imali pravilnu podelu vlasti nego piramidu - tamo gde je Đukanović, tu je koncentrisana moć.
„Sada kada neće imati svog čoveka kao predsednika vlade i Skupštine, on neće imati stabilnost kao predsednik države."
Za takav ishod, smatra Lekić, odgovoran je sam Milo Đukanović.
„Ovakav ishod vladavine je rezultat otuđenja čoveka koji je sužavao prostor oko sebe, potpuno je bio sam na vrhu piramide.
„Mislim da je ovo njegov politički kraj jer je poraz na terenu bio veliki."
Na tvrdnju da je uloga crkve prelomila izbore i donela šansu opoziciji da formira vlast, Lekić kaže da je i tu velika uloga samog Đukanovića.
„On je svojom politikom pretvorio crkvu u žrtvu, zakonom koji je bio krajnje problematičan i diskriminatorski.
„Prekršio je i Ustav kojim se definiše odvojenost crkve i države jer se u sekularnoj državi on umešao sa željom da stvori neku posebnu crkvu."
Na pitanje da li će onda političari imati obavezu da se na neki način zahvale crkvi na pomoći u dolasku na vlast, Lekić kaže da je on ne oseća.
„Na mene crkva nije uticala, nije me zadužila i ništa joj ne dugujem.
„I dalje ću se boriti za laički karakter ove države, gde crkva ima svoje mesto, a država svoje, i to su odvojene stvari."
Nekadašnji diplomata kaže za BBC na srpskom da bi opozicija na vlast mogla doći u društvenoj atmosferi dubokih podela.
„Kod nas familije uoči svadbe pregovaraju o simbolima i zastavama koje će se nositi.
„Zvuči kao filmska predstava, a zapravo je istina i pokazuje dokle smo stigli - simboli su usvojeni malom većinom, identitet se ne može nametati, već postupno graditi."
I ovakve scene su za Lekića proizvod delovanja vlasti.
„Raspolućenost je izraz projekta vlasti da pretvore Crnu Goru u zbir etničkih pluraliteta, gde se elite dogovaraju oko koalicije.
„Zemlja nema integrisanost, vode se paralelni životi - da smo nastavili, mogli smo preći u federalni sistem."
Zbog svega toga, a i crnogorskih iskustava sa postizbornim menjanjima strana, Lekić kaže da opozicija nema vremena za gubljenje.
„Treba što pre formirati vladu, poštujući sve ustavne norme.
„Svako odugovlačenje može biti rizik za preokret situacije."
Kada slika foto-robot budućeg premijera, lider Demosa kaže da je potrebna snažna i kompleksna ličnost - ali ne navodi nijedno potencijalno ime.
„Treba da bude ličnost koja spaja više osobina jer je to zahtevna funkcija - treba da bude poznavalac ekonomskih i pravnih dimenzija jer su problemi ogromni u obe sfere.
„Važna je i politička sposobnost koordinacije, traženja kompromisa, a to su karakteristike političara."
Uneće Lekić još jednu dimenziju u formiranje buduće vlasti - iako je među četiri principa opozicije naveden i rad na stvaranju vlade eksperata, kaže da ni to nije sigurno.
„Nije još odlučeno ni da se formira ekspertska vlada - ne treba robovati predznaku ekspertska ili politička, a možda bude i kombinovana jer i u partijama ima stručnjaka.
„Koncept ekspertske vlade nije do kraja razvijen - to su korisne ideje, ali mi to nismo do kraja odlučili."
Home
by Guest 2020-09-02, 20:36
njihove političke scene i odnosa na njoj. Amfilohiju vjerujem to da svi znaju ko su i čiji su ti što divljaju po Pljevljima, vjerujem i da se namjerno mlako reaguje na ta divljanja jer to trenutno više koristi Milovima. Ono što ne vjerujem je da ih Milo ili Beba šalju u pohode, jednostavno su pustili da se četništvo/staroamfilohijstvo* razmaše i neće me iznenaditi ako i koja glava padne, glava minus- Milu adut plus. Ne vjerujem da su Milovi igrači, samo su korisni idioti. Niko nikog ne smije da napada na ovim osnovama, ove četnike će morati da obuzdava i crkva i (još uvijek) opozicija, njima je to u intrersu više nego Milu, a realno i jesu njihovi, ne njegovi.
plachkica
