COVID19 i Srbija - društvene posledice

fikret selimbašić wrote:

Mr.Pink wrote:gde se ovo desava

pa brt mogo se malo utegne pre pozeraja

Banjalučanin. Možda i nije, juče su nekog uhapsili tamo zato što je ovakav izašao u grad, ovo je možda neki novi slučaj.

Grad Beograd će, po završetku epidemije koronavirusa, u nekom od postojećih beogradskih parkova napraviti spomen-šumu u znak sećanja na žrtve ovog virusa, rekao je za Televiziju Pink zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Prema njegovim rečima, u spomen-šumi će biti posađena stabla, tačno onoliko koliko je bilo žrtava koronavirusa u Srbiji.

"Na taj način ćemo se sećati svih ljudi koji su preminuli, ali ćemo se sećati i herojske borbe koju je vodila država, kao i zdravstveni sistem i druge službe, policija, vojska, komunalne službe i građani koji su činili dobra dela. Sećaćemo se ovog vremena kada smo, na žalost imali žrtve, ali smo zahvaljujući ozbiljnom pristupu države spasili hiljade života i uspeli da budemo država sa mnogo manje žrtava", kazao je Vesić.

On je zahvalio novinaru TV Pinka Mladenu Mijatoviću koji je ovu ideju predložio Skupštini grada.

паће wrote:Носиће спомен маске кад буду полагали венце.

Него, шума у парку, како то фантастично звучи. Зар тамо већ нема дрвећа?

Talason wrote:

паће wrote:Носиће спомен маске кад буду полагали венце.

Него, шума у парку, како то фантастично звучи. Зар тамо већ нема дрвећа?

poseći će drveće da bi zasadili šumu!

паће wrote:
Друга комшиница каже да они имају кућу у Шумској, па су тамо боравили преко лета, ал' сад је 50€ тестирање овде, и 200КМ тамо, значи 150€ по особи, неће ићи. Башка што се узорци узимају на само 1 месту, негде у Београду, згодно за дружење док се чека на ред, каже долазе људи увече па ватају ред за ујутро...

Two-thirds of US believers, here is an actual message from God: you are unfathomably stupid. https://t.co/U2MnlcrMy9

— God (@TheTweetOfGod) May 15, 2020

Саопштење са 4. седницe I Великог већа, одржанe 21. маја 2020. године, којoм је председавала Снежана Марковић, председница Уставног суда и председница Већа

четвртак, 21. мај 2020


Уставни суд, Велико веће, је на 4. седници I Великог већа одлучио о 40 предмета

I У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је:

- одбацио иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и законитости Одлуке о проглашењу ванредног стања („Службени гласник РС“, број 29/20). Суд је одбацио захтеве за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу наведене оспорене Одлуке. (предмет IУо-42/2020)

...

Na početku analize argumenata US valja primetiti da je procena da li neke faktičke okolnosti mogu u ustavnopravnom smislu da se okarakterišu kao nemogućnost Narodne skupštine da se sastane, po svojoj prirodi ista kao i procena da li neke činjenice konstituišu „javnu opasnost koja ugrožava opstanak države ili građana“. Ponovo je reč o proceni koja se vrši u ustavnopravno neregulisanom polju odlučivanja. Međutim, budući da ta procena proizvodi vrlo značajne ustavnopravne posledice, ona se može smatrati legitimnim predmetom ustavnosudskog odlučivanja. Kao što smo videli, US je ustanovio da nema preciznih ustavnopravnih uputa za ko i kako-pitanja odlučivanja, pa je ponudio sopstvene odgovore.

Kada je reč o ko-pitanju, US polazi od pretpostavke da je onaj ko je pozvan da ustavnopravno predstavlja Narodnu skupštinu – a to je njen predsednik – pozvan i da donosi odluku o nemogućnosti njenog sastajanja. Poseban akcenat US stavlja na napred navedenu odredbu Poslovnika koja ovlašćuje predsednika Narodne skupštine da o takvoj jednoj činjenici „obaveštava“ nosioce izvršno-političke vlasti. Potrebno je, međutim, uočiti, prvo, da jezička formulacija u Poslovniku upućuje na zaključak da se ta njegova nadležnost zasniva „u slučaju ratnog ili vanrednog stanja“, dakle, kada je takvo stanje već proglašeno. I drugo, mnogo važnije, iz nadležnosti predsednika Narodne skupštine da „obaveštava“ o nemogućnosti sastajanja ne proizlazi nužno zaključak da on raspolaže i nadležnošću da „samostalno procenjuje“ da li su takve faktičke okolnosti nastupile. U prilog tome ide i istorijska analiza ovog ustavnopravnog režima. Dok je Ustavom iz 1990. godine nadležnost za proglašenje vanrednog stanja bila stavljena u ruke izvršno-političke vlasti, pa je to činio predsednik Republike, na predlog Vlade (čl. 83, tač. 8), dotle se postojećim Ustavom na to ovlašćuje zakonodavno telo. Razlozi „hitno[sti] na otklanjanju uzroka“ opasnosti, koje pominje i US (str. 11), najčešće opredeljuju ustavotvorca da odluku o uvođenju vanrednog stanja poveri egzekutivi, pa je to i preovlađujuće rešenje u uporednoj ustavnopravnoj praksi. Stoga se nameri srpskog ustavotvorca da odstupi od uobičajenog ustavnopravnog modela, primenjenog u Ustavu iz 1990, i da odluku o uvođenju vanrednog stanja poveri zakonodavnom organu mora pridati poseban ustavnopravni značaj. Da je US to učinio, bio bi primoran da zaključi da namera ustavotvorca nije mogla biti da dozvoli da se bilo čijom „samostalnom procenom“ Narodna skupština olako razvlašćuje izvornog ovlašćenja da odlučuje o uvođenju vanrednog stanja.

Nadalje, i sam kriterijum „predstavljanja Narodne skupštine“, od kojeg je US inicijalno pošao, nalagao je da se odgovor na ko-pitanje potraži i na nekom drugom mestu. Recimo, u glavi VI Zakona o narodnoj skupštini, koja se bavi organizacijom Narodne skupštine, u kojoj nailazimo na Kolegijum Narodne skupštine, kao telo „koje saziva predsednik Narodne skupštine radi koordinacije rada i obavljanja konsultacija u vezi sa radom Narodne skupštine [kurziv moj]“ (čl. 26, st. 1). To telo „čine predsednik Narodne skupštine, potpredsednici Narodne skupštine i predsednici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini“ (st. 2), a njegova funkcija je da „pomaže predsedniku Narodne skupštine u predstavljanju Narodne skupštine [kurziv moj], sazivanju sednica Narodne skupštine, utvrđivanju predloga dnevnog reda, usklađivanju rada radnih tela i drugim pitanjima iz nadležnosti predsednika Narodne skupštine“ (st. 4), US je, sledeći svoj inicijalni rezon, mogao zaključiti da je baš na Kolegijumu Narodne skupštine, kao telu sastavljenom od predstavnika različitih političkih opcija, da izvrši jednu ovako ozbiljnu procenu. Takav zaključak bi, uostalom, bio mnogo više u „duhu“ parlamentarizma, na koji se US poziva u Rešenju, od onoga do koga je na kraju došao.

Prethodna analiza je dobrim delom osvetlila i odgovore na kako-pitanje, tako što je pokazala da dok su tvrdnje US – da predsednik Narodne skupštine nije dužan da saziva sednicu parlamenta i da je nadležan da obaveštava nosioce izvršno-političke vlasti o nemogućnosti sastajanja – pravno osnovane, dotle takve osnovanosti nema za tvrdnju da je on nadležan da „samostalno“ donosi takvu odluku. Posebno problematičan je treći aspekt diskusije o kako-pitanju, u kojem nas US uverava da ne raspolaže nikakvim aršinima na osnovu kojih bi mogao da sudi o proceni odlučioca o nemogućnosti sastajanja najvišeg predstavničkog tela. Prvo, tačno je da US ne raspolaže pouzdanim ustavnopravnim „merilom“ za donošenje jednog takvog suda. Međutim, insistiranjem na tome da je na predsedniku Narodne skupštine da donese „samostalnu procenu“, US hipostazira njegov ustavnopravni položaj u okolnostima kada treba izvršiti jednu tako dalekosežnu procenu koja proizvodi vrlo ozbiljne ustavnopravne posledice. Ustav Republike Srbije u čl. 2 kaže da „suverenost potiče od građana koji je vrše… preko svojih slobodno izabranih predstavnika“ i „nijedan… pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana“. Iznoseći argument da predsednik Narodne skupštine raspolaže gotovo neograničenom slobodom da „samostalno proceni“ da li je Skupština u mogućnosti da se sastane, US nudi blanko opravdanje za moguću nedopuštenu uzurpaciju građanske suverenosti od strane pojedinca, pa makar on bio i predsednik Narodne skupštine.

Drugo, US pokazuje krajnju uzdržanost u pogledu sposobnosti da na bazi dostupnih činjeničnih parametara sudi o zasnovanosti odluke o nemogućnosti sastajanja. Nasuprot izraženoj spremnosti da se upusti u opsežnu analizu šta sve, apstraktno gledano, može u faktičkom smislu da se okarakteriše kao „javna opasnost“, a potom i da li se širenje zarazne bolesti COVID-19 može smatrati jednim konkretnim oblikom takve opasnosti, US u pogledu ovog pitanja nije ponudio ništa drugo do lakonske opaske da „ne može da ocenjuje organizacione mogućnosti Narodne skupštine da se sastane bez odlaganja u uslovima postojanja opasnosti po život i zdravlje ljudi“.

Možda su se, ipak, „organizacione mogućnosti“ sastajanja Narodne skupštine mogle sagledavati u svetlu činjenice da je rad kafića, restorana i tržnih centara bio dozvoljen sve do 21. marta 2020, dakle celih šest dana posle proglašenja vanrednog stanja. Ili, recimo, u svetlu uporedivih iskustava predstavničkih tela drugih zemalja koje su prolazile kroz istu krizu, a na neke od njih i sam US referiše kada govori o opravdanosti uvođenja vanrednog stanja. Tad bi se lako uočilo da je Srbija jedina zemlja u kojoj najviše predstavničko telo nije imalo nikakvih aktivnosti skoro dva meseca. Najzad, US je mogao, recimo, i da se upita kako su se „organizacione mogućnosti“ Narodne skupštine promenile, pa je bilo moguće da se uz sve neophodne zaštitne mere sastane 28. aprila da bi potvrdila uvođenje vanrednog stanja, ali ne i 14. marta da bi glasala o njegovom uvođenju. Kao i da li su „uslovi opasnosti po život i zdravlje ljudi“ bili intenzivniji 14. marta, do kada je bio potvrđen 41 slučaj zaraze na teritoriji Republike Srbije (tog dana šest novih slučajeva) ili 28. aprila, do kada je bilo 8.497 potvrđenih slučajeva (tog dana 222 nova slučaja), a ukupan broj preminulih lica 168.

Da je se US i ovde, makar i nevoljko, upustio u detaljniji postupak „suđenja po činjenicama“, to bi ga dovelo do nesumnjivog zaključka da nije bilo stvarnih faktičkih prepreka da se Narodna skupština, uz poštovanje svih neophodnih epidemioloških mera, sastane i vrši svoju izvornu ustavnu nadležnost proglašenja vanrednog stanja.

***

U ustavnopravnoj teoriji se ustavni sud smatra institucijom koja, vršeći ustavnosudsku kontrolu akata drugih organa vlasti, predstavlja branu potencijalno razobručenom delovanju postojeće skupštinske većine – countermajoritarian institution. Preduzeta pravna analiza odluke US povodom dva ključna, karlšmitovska pitanja (postoje i drugi, nerazmatrani aspekti ove odluke koji su takođe podložni kritici, a o nekima je već pisano ovde i ovde) navodi na pomisao da je se, protivno tako ustrojenoj ulozi, srpski ustavnosudski organ na sve načine dovijao ne bi li našao ustavnopravno utemeljenje za postupke vladajuće većine u okolnostima proglašenja vanrednog stanja. Takva načelna pozicija US je, najblaže rečeno, zabrinjavajuća ako znamo da će se pred ovim telom naći brojne ustavne žalbe građana, kao i druge inicijative za ocenu ustavnosti različitih podzakonskih akata kojima je tokom vanrednog stanja odstupano od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

https://www.cepris.org/licni-stavovi/jovanovic-ustavni-sud-u-raljama-karlsmitovskih-pitanja/

Без обзира на то што се ради и гради на све стране и што највећа инфраструктурна градилишта нису стала ниједног тренутка за време ванредног стања уведеног због пандемије вируса корона, ребаланс републичког буџета наговештава спорију изградњу путева и пруга, што ће продужити рокове за завршетак радова.

Издвајања за инфраструктуру у овој години су смањена за око 20 милијарди динара. Буџет Министарства грађевинарства одакле се финансирају радови на изградњи путне и железничке инфраструктуре смањен је за више од 17 милијарду динара. Преостали износ смањења (око 3 милијарде динара) односи се на мање расходе за експропријацију земљишта (књижи се на разделу Министарства финансија).

-Годишњи буџет Министарства грађевинарства је смањен за четвртину у односу на иницијални план. Поједини пројекти већ су одложени за наредну годину као што је изградња аутопута Нови Београд – Сурчин. Док је на другима планиран мањи обим радова, попу обилазнице око Београда, брзе пруга Београд-Будимпешта и аутопута Прељина-Пожега - наводи Фискални савет у оцени ребаланса буџета.

...

http://www.politika.rs/scc/clanak/455465/Korona-usporava-zavrsetak-puteva-i-pruga