Kosovo*

Erős Pista wrote:Kao u onim trilerima kad zrtva pobegne od psihopate i krene da zvoni redom na komsijska vrata i taman pre da neko otvori, psiho je opet smota i vrati u svoju jazbinu, a tamo kozna maska, bic, testera, itd.

Video samit o odnosima Srbije i Kosova biće u petak, pod pokroviteljstvom Francuske, Nemačke i Evropske unije, da "ponovo pokrene dijalog" dve strane, saopštilo je Predsedništvo Francuske.

Džon Bolton javno izneo dil
Piše: Snežana Čongradin06. jula 2020. 12.17 Izmenjeno: 12.18


Da ogolimo celu pozadinu, akteri te tendencije, razmene teritorija između Srbije i Kosova, koju su dogovarali predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači…

… su bili East-West Institut iz Njujorka, bivši ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter, Alek Soroš – Junior, Volfgang Petrič, nekadašnji specijalni opunomoćenik EU za Kosovo, Ivan Krastev, analitičar, premijer Albanije, Edi Rama, a na domaćoj sceni – Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Ivan Vejvoda, visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču i Jelena Milić, direktorka CEAS, kao i mnogi drugi – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, u odgovoru na pitanje kako komentariše izjavu bivšeg savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, Džona Boltona, da su lideri Srbije i Kosova još 2018. razgovarali o mogućnosti razmene teritorija kao rešenju kosovskog pitanja, uprkos javnim negiranjima od strane predsednika Vučića.

Ceo poduhvat, dodaje sagovornica našeg lista, je u javnosti cirkulisao kao plan o „korekciji granica“. Cirkulisale su, napominje Biserko, mnoge mape ali niko nije izašao sa konkretnim predlogom javno. Austrijska vlada je upriličila razgovor na tu temu, podseća Biserko, na Albah forumu na kojem se prvi put i oficijelno progovorilo o „promenama granica“ Kosova i Srbije.

– Džon Bolton nije otkrio ništa što već nije bilo poznato. Dobro je što je on kao deo tog dila to izneo i javno. Nema više nagađanja. Jer ceo taj pokušaj podele nije bio transparentan, pa je bio predmetom raznih spekulacija i negiranja. Podsećanja radi, osim briselskog dijaloga koji je trebalo da bude krunisan sporazumom o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, ispostavilo se, da su postojali i drugi kanali dijaloga u nekim međunarodnim centrima, gde su kosovski i srpski pregovarači u tajnosti razgovarali o modalitetima konačnog, sveobuhvatnog, političkog sporazuma. Karl Bilt je u svom autorskom tekstu za Vašington post, iz 2018. ukazao da srpski i albanski politički lideri dogovaraju mogućnost razmene teritorija, što je, kako je tada komentarisao, recept za geopolitičku nestabilnost. Ta ideja je uvek bila jedina opcija za Beograda, međutim, ovom prilikom je privukla i pažnju i rukovodećih albanskih krugova, ne samo na Kosovu nego i u Albaniji – ističe Biserko.

Prema njenim rečima ideji o „korekciji granica“ se isprečila Nemačka. Ta ideja bez nemačke podrške, jednostavno ne može biti realizovana. Nemačka dijalog Beograda sa Prištinom zasniva na perspektivi članstva Srbije u EU. Značaj Nemačke na Balkanu je ogroman što prenebregavaju i Tači i Vučić, zaključuje Sonja Biserko.

Prema mišljenju Gorana Miletića, direktora za Evropu organizacije Civil Rights Defenders, izjava Džona Boltona nije iznenađenje za bilo koga, naročito ne u Srbiji, jer su predstavnici vlasti poslednjih deset godina ovaj model predlagali kao suštinu rešenja i ono je u skladu sa predsednikovom idejom da „Srbija mora nešto da dobije“.

– Međutim, ovakvo rešenje je krajnje neodgovorno jer bi značilo nestabilnost ne samo za Srbiju i Kosovo već za mnogo drugih regiona u svetu. Zbog toga čudi da je američka administracija ohrabrila ove razgovore, ukoliko je izjava tačna – kaže Miletić.

Bojan Pajtić, bivši predsednik DS, za naš list kaže da Izjava Džona Boltona je samo još jedna od mnogobrojnih potvrda da živimo u državi kojom vlada autokrata koji ne oseća ni minimalnu potrebu da sa građanima podeli informacije od nacionalnog značaja.

– Sve se u Srbiji dešava ispod žita. Ispod žita se dele subvencije i poslovi bez tendera, ispod žita se vode pregovori o podeli teritorije, ispod žita funkcioniše i krizni štab posvećen borbi protiv pandemije. Laž i spin su osnovna oruđa srpskog režima – zaključuje Pajtić.

Vučić: Priština iznela ultimatum od više tačaka


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je imao težak razgovor u Parizu, te da će Nemci i Franucuzi izaći sa zajedničkim saopštenjem.

On je novinarima rekao da Srbija ne prihvata ultimatume Prištine, te da se trudimo da nastupimo hrabro.

"Albanska strana je izašla sa zahtevima, to su očuvanje teritorijalnog integriteta Kosova, očuvanje Ustava i ustavne organizacije Kosova, trajno uzajamno priznanje, a ne model dve Nemačke, članstvo u UN i da druge evropske zemlje priznaju Kosovo. A, tek onda će da se bave pitanjem nestalih i ratne štete", rekao je Vučić.

On je najavio nastavak dijaloga u četvrtak u Briselu te da je ponosan na delegaciju Srbije.

"Mi smo iznosili činjenice u više navrata, neke delegacije su samo ponavljale ono što su imali napisano", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da ćemo biti izloženi velikim pritiscima i istovremeno nailazimo na "potpuno nerealističan pristup kosovskih Albanaca koji bi želeli sve, a da Srbija ostane bez ičega".

"Spremni smo da razgovaramo o svim koracima koji bi popravili odnose naroda, protok ljudi, roba, kapitala, ali da ne prihvatamo ultimatume. To nije moguće i realno", rekao je Vučić.

Kako je rekao, nastavak dijaloga biće pod vođstvom specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka.

"Mi učestvujemo u dijalogu pod pokroviteljstvom EU, to je za nas važno", zaljučio je on.

Naveo je sve što je Srbija ispunila iz Briselskog sporazuma i naveo šta nije ispunila Priština.

"Oni su rekli da Zajednica srpskih opština nije u skladu sa njihovim Ustavom. Ako to niste u stanju da ispunite 7 i po godina, kako mislite nešto drugo da ispunite", kazao je on.

Vučić je rekao da je tražio da bude napisano da se vodi dijalog Beograd-Priština, a ne Srbija-Kosovo.

"Oni koji su mislili da Srbiji uzmu sve, a da Srbija ne dobije ništa... Naša argumentacija je bila gvozdena, bili smo veoma dobro pripremljeni za samit", kazao je on.

Dodaje da ne može da kaže da je Srbija bila izložena pritiscima od strane Markona i Merkel.

Kaže da se trudio da danas na hrabar, racionalan i pragmatičan način odgovori na zahteve i "spisak lepih želja" albanske strane, te da veruje da su Merkel i Makron to razumeli.

"Moraćemo da razgovaramo, ali nije lako razgovarati sa nekim ko živi van realnosti. Kad kažu da im je cilj da se ukine Rezolucija 1244, mi pitamo šta je tu srpski interes, oni kažu ''pa ne znamo''... U svakom sučaju, nije lako vreme pred nama, ali borićemo se i čuvaćemo zemlju", rekao je Vučić.

Video Samit o Kosovu i Metohiji, čiji su domaćini predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelarka Nemačke Angela Merkel održan je danas.

Na Samitu učeštvovali su i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel i kosovski premijer Avdulah Hoti.

„Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nezamenljiva je za bezbednost i stabilnost regiona i od velikog je značaja za perspektivu pristupanja dve zemlje u EU“, poručili su u zajedničkom saopštenju francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel nakon danas održanog samita Beograd-Priština. Na njemu su, pod njihovim pokroviteljstvom, razgovarali Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti. Normalizacija odnosa podrazumeva potpisivanje „konačnog pravnog obavezujućeg sporazuma“ i „mere izgradnje poverenja“ dve strane.

Posle odvojenih oglašavanja srpskog predsednika i kosovskog premijera, i pokrovitelji današnjeg događaja, kao treća strana dali su svoj komentar.

Podsećajući da je dijalog prekinut u novembru 2018, u saopštenju za javnost koje prenose ambasade ovih država, navodi se da su se Vučić i Hoti složili da nastave dijalog pod pokroviteljstvom EU, a sa ciljem „normalizacije odnosa Srbije i Kosova, uz postizanje konačnog pravno-obavezujućeg sporazuma“.

Svoju saradnju Vučić i Hoti „produbiće“ preko „mnogih oblasti koje su predložene u Berlinskom procesu“, uz „jednako važne mere izgradnje poverenja između dve strane“.

Makron i Merkel ohrabruju Vučića i Hotija da u „sledećim mesecima postignu suštinski napredak“ a francuski predsednik i nemačka kancelarka „ostaće angažovani po ovom pitanju“, a uz podršku EU.

„Biće spremni da organizuju novi samit u kasnijoj fazi pregovora ukoliko bude bio potreban“, navodi se u zajedničkom saopštenju dve vodeće evropske zemlje.

Sledeći termin za sastanak je 16. jul, koji je zabeležen kao prvi sastanak u Briselu i organizuju ga Žozep Borelj i Miroslav Lajčak.

Na današnjem video samitu pored ove četvorke, učestvovali su i visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije, Žozep Borelj, kao i specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak.

ficfiric wrote:Ma jok, koga je realno briga za Kosovo? Glasaci ga pominju samo kad treba nekog proglasiti izdajnikom, inace ih zabole - sutra da ode i da povesaju svo preostalo srpsko stanovnisto, niko ne bi ni obrvu podigao.

Margit Savović wrote:Da je to tako lako resilo bi se odavno, ali fokus grupe kazu drugacije.

Margit Savović wrote:Vi zivite u nekom balonu.

Margit Savović wrote:I wish, ali nema trika da tebi nakon balkanizacije Srbija ostane u ovim granicama minus Kosovo i da ti se ne raspali ludacki resantiman, buduci da su drugi narodi svi u jedinstvenim drzavama. Naci ce se neko ko ce to uzjahati i nabijati ljudima niz grlo, a te se stvari lako prime.

Talason wrote:ja nisam primetio da je nekom stalo da se to reši, fino je kada tu naprave poneki pomak pred izbore, eto uradili su nešto na međunarodnom planu, pa pomak po pomak i eto leta gospodnjeg 2100.