Kosovo*

EU Office/EU Special Representative is concerned with repeated security incidents taking place against non-majority communities, in particular the Kosovo Serb community and we encourage relevant authorities to undertake prompt action in bringing the perpetrators to justice!

— EuropeanUnion Kosovo (@EUKosovo) April 30, 2020

Burna rasprava o Kosovu u Bundestagu, tema - razmena teritorija VIDEO
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 14.05.2020. | 17:41


U nemačkom Bundestagu je, povodom odluke o produženju mandata nemačkim vojnicima pri Kforu, došlo do rasprave o Kosovu.

Pre svega uloge Nemačke, tokom koje su pojedini poslanici kritikovali protivljenje Berlina rešenju kroz razmenu teritorija.

Poslanik levice "Di Linke“ Aleksander Noj ukazao da su Priština i Beograd, predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija, da je to naišlo na podršku SAD, kao i pojedinih članica EU, a da se žestoko usprotivila Nemačka.

"Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu“, kazao je on.

Noj je podsetio da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine, stajući na stranu OVK.

On je Kosovo, s tim u vezi, nazvao nemačkom kolonijom.

Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja.

Frizen je, u svom obraćanju, kazao da niko ne veruje u priču o mogućem mirnom, multietničkom Kosovu i da bi trebalo da nemačka vlada podrži razmenu teritorija.

Poslanik Zelenih Manuel Sarazin je ukazao da SAD tretiraju Kosovo kao svoju koloniju, te je naglasio da se mora odbaciti ideja razmene teritorije protiv koje su navodno građani na Kosovu i u Srbiji.

Renate Alt, poslanica Slobodarske partije Nemačke (FDP) je upozorila na rastući uticaj Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu, dodajući da bi zbog toga EU trebalo da insistira na evropskoj perspektivi kako bi zemlje regiona nastavili putem reformi i evropske integracije.

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas je, obrazlažući zahtev nemačke vlade o nastavku učešća u Kforu, rekao da je bezbednosno stanje na Balkanu stabilno, što je omogućilo smanjenje nemačkog kontingenta sa više od 6.000 vojnika na počeku misije, na 1.300 pre četiri godine i sada na manje od 70.

"To govori samo o sebi da Kfor poslednjih godina nije morao nijednom da interveniše u jednoj situaciji koja bi ugrozila bezbednost na Kosovu“,objasnio je on.

Mas je kazao da se i karakter misije protekle dve godine promenio i da je Bundesver trenutno prisutan samo u Prištini, sa težištem savetovanja kosovskih bezbednosnih snaga.

Međutim Mas je kazao da se politički, i pored svih napredaka, odnos Beograda i Prištine u poslednjih 16 meseci značajno pogoršao.

Rekao je da je dijalog praktično stao, što izaziva nemire i to sve češće zbog najmanjih događaja na obe strane.

To je, prema njegovim rečima, imalo psoledice po ceo kontinent, kako na zastoj u procesu evropskog približavanja, pa sve do fluktuacija u naporu u evropskoj energetskoj mreži.

"Tenzije na Balkanu smo osetili širom Evrope. Balkan se nalazi ne samo geografski, već i politički i istorijski u srcu Evrope”, naglasio je Mas.

Najavio je da će Nemačkoj, tokom svog predsedavanaj EU, jedan od prioriteta biti Zapadni Balkan.

Kazao je da Berlin radi na obnovi dijaloga Beograda I Prištine, koji je potrebnij nego ikada.

"Kao prvi korak bio je samit koji su Nemačka i Francuska organizovale u okviru Berlinskog procesa. Ako tu bude napretka onda ćemo zajedno sa Francuskom organizovati nastavak. Takođe i imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za dijalog je dobar podsticaj za pokretanje dijaloga“, smatra Mas.

Kazao je da treba odstupiti od prividnih rešenja kao što je promena granica, koja nije samo izneta od onih koji su pogođeni, već i onih koji žele da imaju uticaj.

Prema njegovim rečima takva razmišljanja samo odlažu rešenje kompleksnog problema i vode u ćorsokak.

Mas smatra da je jedini put koji vodi ka napretku pregovarači proces koji bi bio transparentan, kao što ga predlaže EU.

Na tome će, kako je najavio, insistirati Nemačka, a na kraju mora biti dogovoren sveobuhvatni sporazum koji bi mogao politički biti podržana u Beogradu i Prištini, a koji će doprineti regionalnoj stabilnosti.

Do tada, kaže, Kfor je garant za bezbednost i faktor stabilnosti u regionu.

Јанош Винету wrote:Да ли ја то исправно разумем: Швабе су пукле 100 милиона еура преко KfW банке у црну рупу звану Косово, са циљем на да им направе независну преносну мрежу и да их споје са Албанијом преко високонапонског далековода, као и да излобирају примање косовског енергосистема у асоцијацију европских преносних компанија?

Сећам се скандала са крађом струје, када су направили мањак да би нама напакостили, јер смо ми територијално одговорни за њихов ЕЕС.

Ако ништа друго, сад такве ствари неће моћи да се догађају.

Потпредседник Демократског савеза Косова, Љутфи Хазири, изјавио је да би, када би био премијер, пристао на размену територија и дао 17 села у околини Лепосавића и Зубиног Потока у замену за Прешево, Медвеђу и Бујановац.

Према његовим речима, после Другог светског рата, ових 17 села припојена су Косову док су Прешево, Бујановац и Медвеђа припали округу Врања.

„Села у Лепосавићу, Зубином Потоку су српска, нема Албанаца. Неко време су били у територијалној организацији Србије. То је демаркација границе, техничка корекција границе, то се чак не може назвати промена границе“, изјавио је Хазири за Репортери, а пренео Танјуг.

Он је рекао да су најаве да ће доћи до промене границе до реке Ибар нетачне и да имају за циљ застрашивање људи.

Оценио је да „Србија не жели само север Косова, већ жели цело Косово“.

„Србија тврди да ће цело Косово вратити резолуцијом 1244, бар формално и наставља да лаже сопствени народ“, каже Хазири.

Он је негирао да постоје тајни споразуми као што тврди косовски премијер у техничком мандату Аљбин Курти.

Mór Thököly wrote:sa koje strane?

Косовски председник Хашим Тачи изјавио је да неће да учествује у дијалогу Београда и Приштине ако га буде водио европски изасланик Мирослав Лајчак, додајући да има потпуно поверење у америчко вођство.

"Лично ћу се као председник одазвати позивима на самите које би водили Меркелова, Макрон итд. Али немам воље да учествујем у преговарачком процесу који води Лајчак", рекао је Хашим Тачи приликом посете косовској привредној комори у Приштини.

Истакао је да "има потпуно поверење у америчко руковођење", које ће, по њему, "успешно закључити дијалог".

"Без водеће улоге Сједињених Држава, нема фактора који те ствари покреће. Свака воља ЕУ у том погледу је охрабрујућа. Али лично нисам у контакту са Лајчаком и не знам колико су преговори Лајчак–Курти–Борељ одмакли. Пред нама су два преговарача који долазе из земаља које нису признале Косово", рекао је Тачи.

Лајчак је, откако је именован за изасланика ЕУ за дијалог, више пута разговарао са одлазећим премијером Аљбином Куртијем.

Тачи је данас поновио да је дошло време да се Курти и, како је навео, његова група суоче са правдом.

"Пре него што размисли о наредним корацима, Курти и његова група суочиће се с правдом. И он и други око њега су ових месеци прекршили и устав и законе", додао је Тачи.