Sa građanima, sveštenicima i prijateljima večeras u Podgorici protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti kojim se urušavaju ustavom garantovana prava i slobode i kojim se potpiruju stare podjele na vjere i nacije. pic.twitter.com/qYNYTTqiHy
— Vladimir Pavićević (@vpavicevic) January 3, 2020
Crna Gora
- Guest
- Post n°751
Re: Crna Gora
- Posts : 52641
Join date : 2017-11-16
- Post n°752
Re: Crna Gora
Gargantua wrote:Sa građanima, sveštenicima i prijateljima večeras u Podgorici protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti kojim se urušavaju ustavom garantovana prava i slobode i kojim se potpiruju stare podjele na vjere i nacije. pic.twitter.com/qYNYTTqiHy
— Vladimir Pavićević (@vpavicevic) January 3, 2020
Ja da sam Milo ovo bi me najvise zabrinulo
- Guest
- Post n°753
Re: Crna Gora
bole ga kurac, vučiću i njemu su potrebni ovi moroni koji ne mogu da se odlepe od velikosrpskih i ostalih modela
tako mogu da klepaju, dok se majmunčine bave svojim idiotlucima
glupi ste ko pola kurca ako ne shvatate kancerogenost takvih smradova, jebali vas pomenuti u kondovo i bugaraševo dupe
tako mogu da klepaju, dok se majmunčine bave svojim idiotlucima
glupi ste ko pola kurca ako ne shvatate kancerogenost takvih smradova, jebali vas pomenuti u kondovo i bugaraševo dupe
- Posts : 35873
Join date : 2012-02-10
- Post n°754
Re: Crna Gora
No Country wrote:Како, Сантино, да одлучимо у које завере треба да верујемо?
Isprati dogadjaj, pogledaj ko kakve dokaze daje. Postoji li ikakav materijalni dokaz da je drzavni udar pripreman - neko oruzje ili nesto slicno? Jedino oruzje koje je "nadjeno" tog vikenda je ono u Jajincima kod Vuciceve kuce, samo sto tu nemamo atentatore
_____
★
Uprava napolje!
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
- Post n°755
Re: Crna Gora
šta kondo, munlajte?
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 2412
Join date : 2014-10-31
- Post n°757
Re: Crna Gora
No Country wrote:Како, Сантино, да одлучимо у које завере треба да верујемо?Santino wrote:
ovo je za trostruki fejspalm sto ti pises.
nije beba nista pogresno izdiktirao nego kao gebels konstruise zavere i udare koje ne postoje. nikakvog srpsko-ruskog udara 2016 nije bilo, isto kao sto nije bilo oruzja za masovno unistenje u iraku. takve lazi sluze da u njih veruju debili.
tako sto razmisljas, pratis i trazis dokaze.
_____
I don't have pet peeves, I have major psychotic fucking hatreds.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
- Post n°758
Re: Crna Gora
at muni:
cmok cakani
u dlakavo dupe
da i tebe malo ogreje
cmok cakani
u dlakavo dupe
da i tebe malo ogreje
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
- Post n°760
Re: Crna Gora
zašto to radite dijaserskom mučeniku oćete da ga poludite skroz
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Guest
- Post n°761
Re: Crna Gora
Одлично. А сад ми, не било ти тешко, презентирај какав доказ да је управо Беба написао дотични апел?Santino wrote:No Country wrote:
Како, Сантино, да одлучимо у које завере треба да верујемо?
tako sto razmisljas, pratis i trazis dokaze.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
- Post n°762
Re: Crna Gora
el sam vam lepo napisao
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 2412
Join date : 2014-10-31
- Post n°763
Re: Crna Gora
no comment.
_____
I don't have pet peeves, I have major psychotic fucking hatreds.
- Guest
- Post n°764
Re: Crna Gora
Kondo wrote:at muni:
cmok cakani
u dlakavo dupe
da i tebe malo ogreje
Oh baby, baby, how was I supposed to know
- Posts : 52641
Join date : 2017-11-16
- Post n°765
Re: Crna Gora
Danas - U sedištu SPC nije moguće potvrditi informaciju o patrijarhovom blagoslovu datom predsedniku Aleksandru Vučiću, a prema tumačenju crkvenih pravila, poglavar Srpske pravoslavne crkve ne može da daje blagoslove izvan svoje eparhije – Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
- Posts : 13817
Join date : 2016-02-01
- Post n°766
Re: Crna Gora
https://www.peticija24.com/247690АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад оспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето. Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“. Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо да се:
- од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васељенској Патријаршији. Царска Русија је несебично подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носилаца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.
- круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом - негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) - оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека
- епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.
- путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове. Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику. Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.
Списак су до сада потписали:
- Spoiler:
- Митрополит Црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић) са свештенством и монаштвом
Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије (Мићовић) са свештенством и монаштвом
Епископ Милешевски Атанасије (Ракита) са свештенством и монаштвом
Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски г. Димитрије (Рађеновић) са свештенством и монаштвом
Умировљени епископ Захумско-херцеговачки и Приморски др Атанасије (Јевтић)
проф. др Зоран Аврамовић
Милош Аврамовић, редитељ
Жељка Аврић, књижевник
доц. др Будимир Алексић
Зорица Алексић, професор
мр Јован Алексић, историчар
Мирослав Алексић, књижевник
проф. др Неда Андрић
Гаврило Анђелић
Горан Аничић
Срђан Антић
проф. др Слободан Антонић
Биљана Антоњак
др Добрило Аранитовић
Аида Арсовић
проф. др Зоран Арсовић
проф. др Синиша Атлагић
др Вукман Бакић, научни саветник
Здравка Бабић, књижевник
проф. др Радош Бакић
Благоје Баковић, књижевник
Драго Бакрач, економиста
Милица Бакрач, књижевник
Никола Баловић
Мирјана Бановић
академик Данило Баста
Жељка Башић
Миладин Берић, књижевник
доц. др Синиша Берјан, амбасадор
Данило Бећковић, редитељ
Комнен Бећировић, писац и публициста
академик Матија Бећковић
Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС
Новак Бијелић, ранији генерални директор Трепче
Милош Биковић, глумац
Бојан Благојевић
Стефан Богдановић
проф. др Дејан Бокоњић
проф. др Божидар Бојовић
проф. др Владимир Божовић
Гојко Божовић, књижевник и издавач
Нада Божовић, љекар
проф. др Драга Бојовић
др Драган Бојовић, филозоф и књижевник
проф. др Драгиша Бојовић
Зоран Бојовић
Јелена Бојовић
Синиша Боровић, генерал
Миланко Боровчанин, књижевник
Иван Брајовић
Катарина Брајовић, књижевник
проф. др Бошко Бранковић
проф. др Весна Братић
Биљана Брашњо, новинар
проф. др Вељко Брборић
проф. др Милан Брдар
проф. др Веселин Брковић
Ђорђе Брујић, књижевник
проф. др Ђорђе Бубало
мр Жељко Будимир
Мирјана Булатовић
Душан Булић, сценариста
Јован Бурић, стоматолог
проф. др Снежана Божанић
Предраг Васиљевић, новинар
проф. др Горан Васин
доц. др Дејана Васин
Тодор Живаљевић Велички, књижевник
мр Жарко Б. Вељковић, класични филолог
Миомир Мишо Вемић, сликар
др Мирчета Вемић, географ и картограф
мр Аћим Вишњић, књижевник
проф. др Слободан Владушић
Василије Војводић, протојереј
Димитрије Војнов, сценариста
Радосав Рајо Војиновић, новинар и публициста
Горан Врачар, књижевник
Никола Врзић, новинар
доц. др Драган Вујадиновић, декан Технолошког факултета Зворник
мр Жељко Вујадиновић, историчар
Бошко Вујачић, гуслар
Јованка Спаић Вујковић, професор
Александар Вујовић, проф. теологије
Александар Вујовић, проф. филозофије
Блажо Вујовић
мр Јелица Вујовић
Милена Вујовић
Огњен Вујовић
Јована Вујовић
проф. др Слободан Вујошевић
Алек Вукадиновић, пјесник
Ђорђе Вукадиновић, филозоф и публициста, главни уредник НСПМ
Зорка Вукадиновић, професор
Јово Вуковић, новинар и публициста
проф. др Владо Г. Вукасовић
Верољуб Вукашиновић, књижевник
Вид Вицко Вукелић, књижевник
Ђорђе Вукмировић, историчар
Сташа Вукић
проф. др Жана Ковијанић Вукићевић
Бећир Вуковић, књижевник
Вук Вуковић, књижевник
проф. др Игор Вуковић
др Слободан Вуковић, научни саветник
проф. др Радоје Вукотић
академик Миро Вуксановић
др Момчило Вуксановић, предсједник Српског савјета ЦГ
Момчило Вукчевић, политиколог
Ратко Вулановић, вајар
ма Славиша Вулић, историчар
проф. др Мира Вучељић
Нађа Вучељић
Катарина Вучинић
проф. др Душан Гагић
др Александар Гајић, виши научни сарадник
Милица Гарић, професор
Сава Гарић, професор
мр Јелена Газдић, филолог
Веселин Гатало, књижевник
др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник
Данијел Гатарић, књижевник
проф. др Василије Гвозденовић
Александар Глигорић
Јелена Глишић, књижевник
др Горан Гојковић, свештеник
Славко Горановић, гуслар
Проф. др Љубомир Т. Грујић
Љубодраг Грујић, хералдичар
Љубомир Грујић
др Милан Гулић, научни сарадник
доц. др Марко Гутаљ, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
Марко Дабић
Обрен Дамјанац, свештеник
Милоица Дамјановић, официр у пензији
Његош Дамјановић
ма Томаш Дамјановић, историчар
Немања Девић, истраживач-сарадник
академик Јован Делић
Снежана Денкер
проф. др Ирина Деретић
Споменка Деретић, новинар
проф. др Љубиша Деспотовић
академик Љубодраг Димић
Стефан-Димитрије Димић, проф.
Феђа Димовић. «Београдски синдикат»
Сандра Драгаш
проф. др Трипко Драганић
проф. др Рајна Драгићевић
Анђелка Драгојловић, професорка
Будимир Дубак, књижевник
Мирко Думановић
Катарина Дурутовић
мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар
проф. др Јован Душанић
Драгица Ђекић, књижевник
проф. др Ђорђе Ђекић
Гојко Ђого, књижевник
Борисав Ђондовић, историчар
Владимир Ђондовић
проф. др Бранислав Ђорђевић
Никола Ђукић, историчар
др Славољуб Т. Ђукић
Тамара Ђукић
проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида
Милорад Ђурђевић, књижевник
Јовица Ђурђић, књижевник
Новица Ђурић, књижевник
проф. др Игор Ђуровић
др Миша Ђурковић, научни саветник
Мирјана Елез
проф. др Далибор Елезовић
Младен Живић
др Александар Живковић, љекар
ма Војислав Живковић, историчар
др Милутин Живковић, научни сарадник
проф. др Наташа Вујисић Живковић
Биљана Живковић, публициста и писац
Никола Живковић, писац и преводилац
проф. др Александар Животић
мр Младен Загарчанин, археолог
др Ана Зечевић, театролог
Јован Зивлак, књижевник
Мина Зиројевић
Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо
Мирјана Зорић, професор
Александар Иванов
Боро Ивановић
Владимир Ивановић
др Мирослав Ивановић
проф. др Сандра Ивановић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
др Сандра Рашковић Ивић, психолог
др Живко Илић, свештеник
Мирослав Илић
Ненад Илић, свештеник
Огњен Јанковић
др Слободан Јанковић, научни сараднк
Мирјана Јанчовска, политиколог
Тијана Јањевић, проф. руског
Александра Јањин
проф. др Зоран Јевтовић
Ненад Јездић, глумац
Јанко Јелић, књижевник
Маријана Јелић
академик Синиша Јелушић
Божидар Јеловац, предсједник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља
др Марија Јефтимијевић – Михајловић, научни савјетник
проф. др Александар Јовановић
др Божидар Јовановић, научни саветник
др Бојан Јовановић, антрополог
Зоран Јовановић, историчар
Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ
доц. др Милош Јовановић
проф. др Миодраг Јовановић
Наташа Јовановић, новинар
Наташа Андрић Јовић
Јована Јоветић
др Васиљ Јововић
Дарко Јововић, књижевник и публициста
ма Огњен Јововић, проф.
Ранко Јововић, књижевник
Суанита Јововић, физиотерапеут
проф. др Душан Јокановић
Зоран Јотановић
Златко Јурић, књижевник
мр Раде Калик
Весна Капор, културни радник
Владо Караџић, стоматолог
Војислав Караџић, књижевник
Владимир Карић
Светлана Камбери, ветеринар
Џенита Камбери
Боро Капетановић, књижевник
Велимир Касалица, глумац
Кристина Кекић
Мара Керановић
Владимир Кецмановић, књижевник
проф. др Ненад Кецмановић
Горан Киковић, историчар
Филип Киковић
проф. др Зоран Кинђић
проф. др Микоња Кнежевић
проф. др Душко Ковачевић
Марко Ковачевић, правник
проф. др Милош Ковачевић
Николина Ковачевић
Предраг Ковачевић
проф. др Вања Ковић
проф. др Милош Ковић
др Александра Колаковић, научни сарадник
Момчило Копривица, књижевник
проф. др Часлав Копривица
Биљана Цинцар Костић, историчар умјетности
Вук Костић, глумац
Зоран Костић, књижевник
Гордана Коњевић, економиста
Вишња Косовић, књижевник
Дражен Косорић, композитор
др Горазд Коцијанчич, научни савјетник
Биљана Кочановић
проф. др Милија Крајишник
Милица Краљ, књижевник
академик Василије Крестић
проф. др Здравко Кривокапић
мр Бојан Крунић, историчар
доц. др Јелена Крунић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
проф. др Душан Крцуновић
доц. др Гордана Крцуновић
Радивоје Круљ, свештеник
проф. др Родољуб Кубат
проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву
Милорад Кураица
Давор Лазаревић, проф. историје
проф. др Небојша Лажетић
Славољуб Лазаревић
Александар Лазић, уредник портала Стањ ствари
Илија Лакушић, књижевник
Марија Лалатовић, проф.
проф. др Срђан Лалић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
Давид Лалић, књижевник
проф. др Дејан Лаловић
проф. др Горан Латиновић
ма Никола Лацковић, историчар
проф. др Зорица Лека
др Жарко Лековић, историчар
Неђељко Лековић, проф. историје
доц. др Марија Копривица Лелићанин
академик Бранко Летић
проф. др Марија Летић
проф. др Александар Липковски
проф. др Богдан Лубардић
др Александар Лукић, научни сарадник
ма Сандра Лукић, историчар
Жељко Лучић, професор
Душан Љубоја, историчар
проф. др Зоран Љубоје, декан ЕТФ у Источном Сарајеву
Дејан Љушић
проф. др Светомир Максимовић
Светлана Максовић, правник и преводилац
проф. др Владимир Малбашић
Андреа Маловић
Ања Маловић
Бојана Маловић
проф. др Марко Маловић
Наташа Маловић
Ђорђе Мамула, адвокат
Маја Мандић
Никола Маринковић
проф. др Илија Марић
др Ружица Марић
Владимир Марјановић, социолог и предсједник Центра за хришћанско-демократске студије
проф. др Смиља Марјановић Душанић
Александар Марковић
Драган Марковић
Ђорђе Марковић, глумац
мр Живко В. Марковић, књижевни историчар и публициста
Милена Марковић
Јован Маркуш, публициста
др Никола Маројевић
проф. др Саво Марковић
др Милена Мартиновић
Сава Гуслов Марчета, књижевник
проф. др Драга Мастиловић
Веселин Матовић, професор
Радмила Митрић Матовић, професор
Владимир Меденица, филозоф и издавач
Велибор Митровић, правник
др Никола Мијатов, истраживач-сарадник
Драгана Мијушковић, професор филозофије
мр Анђелија Миладиновић Радоњић
др Александар В. Милетић, научни сарадник
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
Душан Милић, редитељ
проф. др Дејан Мировић
проф. др Александар Милановић
Предраг Баћко Милачић, књижевник
Урош Миливојевић, професор
Никола Милованчев, правник и публициста
проф. др Софија Милорадовић
Мирјана Миленковић, архивски саветник
Оливера Милетовић, новинар
Наташа Милосављевић, новинар
Андрија Милошевић, глумац
доц. др Боривоје Милошевић
Душанка Милошевић, ветеринар
Зоран Миљанић, теолог
др Александар Митић
Мирослав Цера Михаиловивић, књижевник
Милан Михајловић, књижевник
Никола Михајловић, професор
доц. др Кристина Митић
Ратко Митрић, проф.
др Катарина Митровић
Велибор Митровић, правник
Ранко Мићановић, књижевник
Милутин Мићовић, књижевник
проф. др Радивоје Младеновић
ма Маријана Млађеновић, историчар
Маријета Мојашевић
проф. др Данило Мрдак
Лука Мркобрада, историчар
проф. др Миливоје Ненин
Василије Никитовић, редитељ
Ања Николић, истраживач сарадник
Ђорђе Николић
Јованка Стојчиновић Николић, књижевница
Катарина Николић, историчар
Кристина Николић
др Маја Николић, научни сарадник
мр Маја Николић, виши асистент
Мирослав Николић
Соња Николић
Желидраг Никчевић, књижевни критичар
Саша Нишавић, књижевник
Иван Нешић
ма Петар Нешић
Александра Нинковић Ташић, историчар науке
доц. др Ненад Нинковић
проф. др Вера Ћевриз Нишић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
др Александра Новаков
Владимир Ножовић
Милорад Обреновић, књижевник
Мошо Одаловић, књижевник
мр Никола Ожеговић, историчар и теолог
проф. др Ана Јањушевић Оливери
проф. др Слободан Орловић
Бранислав Оташевић, књижевник
академик Часлав Оцић
Анђела Павићевић
Рајко Палибрк, књижевник
Бранко Павловић, адвокат
Видосава Павловић, професорка
Ненад Павловић, историчар
Ранко Павловић, књижевник
Славиша Павловић, књижевник
ма Богдан Пантић
Блашко Параклис, свештеник
Блажо Паповић, електроинжењер
проф. др Душко Певуља
Марко Пекић, адвокат
проф. др Владан Перишић
Исидора Перишић, филолог
Горан Перовић Цуца, гуслар
проф. др Александар Перовић
проф. др Драго Перовић
Славко Перошевић
Биљана Петковић
проф. др Жарко Петковић
проф. др Александар Петровић
Драган Петровић
Радош Петровић, дипл. инг. грађ.
Радмила Радиновић Петровић
др Радован Пилиповић, директор архива СПЦ
Кристина Пинтарић
проф. др Валентина Питулић
проф. др Петар Пијановић
др Невенка Пјевац, географ
Драгана Зечевић Плавански, новинар
академик Предраг Пипер
проф. др Александар Поповић
Александра Поповић
проф. др Бранислав Поповић
Душан Поповић, историчар умјетности
др Ненад Поповић, министар у Влади Србије
Перивоје Поповић, књижевник
проф. др Душан Пророковић
проф. др Драган Проле
Александар Протић
Адам Пуслојић, књижевник
Милојко Пушица, професор
Милорад Раваси, новинар
Љиљана Раденовић
Зоран Хр. Радисављевић
Благоје Радић
Оливера Радић, професор и новинар
Стефана Радић
проф. др Лазар Радовановић
проф. др Милена Радновић
др Иван Радовић, физичар
Анђела Радовић
Иван Радовић
Маја Радовић
Ранко Радовић, књижевник
проф. др Саша Радојчић
академик Мира Радојевић
Александар Радојичић, глумац
др Недељко Радосављевић, научни савјетник
Симо Радић, историчар
Павле Радованчевић
Немања Радоњић, проф. историје
Андрија Радуловић, књижевник
проф. др Ифигенија Радуловић
Селимир Радуловић, књижевник
Гојко Раичевић, публициста и уредник портала ИН4С
Жељко Раичевић
проф. др Бранко Ракић
др Миша Ракоција, историчар умјетности, конзерватор
др Александар Раковић, виши научни сарадник
Љиљана Раковић, проф. историје
Живојин Ракочевић, књижевник и публициста
Веселин Ракчевић, књижевник
Митар Ракчевић
Александар Ранковић
Драган Рачић, глумац
проф. др Миодраг Рашковић
проф. др Митра Рељић
проф. др Слободан Рељић
Ранко Рисојевић, књижевник
др Петар Ристановић, научни сарадник
проф. др Бранислав Ристивојевић
Дејан Ристић, историчар
др Иван Ристић, историчар
Миљана Ристић
Ана Ристовић, књижевница
Драган Росандић, новинар
Милан Ружић, књижевник
Љубивоје Ршумовић, књижевник
проф. др Александар Савановић
Никола Савељић
Виктор Савић, глумац
Душан Савић, књижевник
Радомир Савић
Миленко Савовић
Драган Сакић
ма Свјетлана Самарџија
Слободанка Самарџић
проф. др Слободан Самарџић
Илија Саџак
Марко Саџак
Милан Саџак
проф. др Младенко Саџак
проф. др Марко Секуловић
мр Салих Селимовић
проф. др Радоје Симић
проф. др Јелена Јовановић Симић
проф. др Ранко Симоновић
Ђорђо Сладоје, књижевник
Новица Соврлић, Предсједник Књижевног друштва КиМ
Зоран Соргић, историчар
др Александар Совтић
Горан Спасојевић, свештеник
Александар Спајић
Тамара Сретовић
Славољуб Сталетовић
проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске
проф. др Дејана Станић
Новица Станић, љекар
Вељо Станишић, сликар
Данијела Станкић
Владан Станковић, историчар
проф. др Драгана Вељковић Станковић
Невена Станојловић, продуцент
проф. др Александар Стаматовић
Анђелија Стевановић, професор
проф. др Далибор Стевић, декан Педагошког факултета у Бијељини
проф. др Миломир Степић
др Александар Стојановић, научни сарадник
проф. др Никола Стојановић
др Биљана Стојић, научни сарадник
др Драгица Стефановић, музиколог
проф. др Јелица Стојановић
Стефан Стојановић, историчар
доц. др Борис Стојковски
Данко Страхинић, дипл. историчар, фотограф и новинар
мр Бојан Струњаш, проф.
Никола Танасић, филозоф и публициста
Весна Танасковић, историчар умјетности
проф. др Дарко Танасковић, професор универзитета и дипломата
Марко Танасковић, књижевник и публициста
проф. др Александар Терзић
академик Славенко Терзић
Александра Тијанић
Горан Тијанић, информатичар
доц. др Марко Тмушић
Аћим Тодоровић, књижевник
Вања Тодоровић, информатичар
Бојана Тодоровић
Драган Тодоровић, бивши министар у влади Србије
мр Мирко Тољић, сликар
Владимир Томић, историчар
Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник
проф. др Лидија Томић
др Марка Томић Ђурић, научни сарадник
Наташа Томић, сликар и рестауратор
проф. др Владислав Топаловић, декан Православно богословског факултета у Фочи
Ана Топличић, архитекта
Борис Трбић, сценариста и књижевник
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
проф. др Срђа Трифковић
проф. др Јовица Тркуља
Спасоје Томић, проф.
Милош Тутуш, теолог
Бошко Ћирковић
Радомир Уљаревић, књижевник
мр Василије Ускоковић, теолог
проф. др Гордана Ушћумлић
проф. др Шћепан Ушћумлић
ма Радован Фемић, историчар
мр Радоје Фемић
Зоран Филиповић, свештеник
Јово Цвјетковић, издавач
проф. др Борислав Цицовић, декан Факултета физичког васпитања Универзитет Источно Сарајево
Мартин Црвеница, електроинжењер
Давор Ћеранић, поморски официр
проф. др Зоран Ћургуз
Владан Ћулафић, проф. историје
Дамјан Ћулафић, правник
Биљана Хабјановић Ђуровић, књижевник
др Јован Чавошки, научни сарадник
проф. др Ђорђе Чантрак
др Миодраг Чизмовић, филозоф
Ирена Чоловић, дипл. теолог
академик Радоје Чоловић
Сенка Чоловић, новинар
Славиша Чуровић, глумац
Душко Шаровић, правник
Сања Шаровић
Горан Шаула, књижевник
Лана Шаула
проф. др Јелена Ивановић Шекуларац
проф. др Ненад Шекуларац
Балша Шијаковић,
проф. др Богољуб Шијаковић
Божидар Шкобић, књижевник
Злата Шкорић
Ранко Шкулетић
проф. др Марица Шљукић
проф. др Срђан Шљукић
Синиша Шолак
др Ирена Шпадијер
Лука Шћепановић, инг. грађевинарства
проф. др Мара Шћепановић
др Маша Шћепановић, физичар
проф. др Михаило Шћепановић
проф. др Стеван Шћепановић
доц. др Небојша Шулетић
- Guest
- Post n°767
Re: Crna Gora
ovaj prvi nepop potpisnik mi je predavao marksizam u srednjoj školi, pičketina
- Guest
- Post n°768
Re: Crna Gora
None taken.Santino wrote:no comment.
Или си можда схватио да немаш никакав доказ, да се твој "доказ" у потпуности темељи на вери у једну поприлично сумануту чаршијску причу? And so it goes, тако се тоне милиметар дубље у каљугу лажи и митова. А што јесте, сада већ сасвим без зезања, идеално стање ствари за разне Вучиће, Ђукановиће и сл.
- Posts : 10694
Join date : 2016-06-25
- Post n°769
Re: Crna Gora
Mr. Moonlight wrote:ovaj prvi nepop potpisnik mi je predavao marksizam u srednjoj školi, pičketina
Munjo udari a onda dodje grom.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
- Post n°770
Re: Crna Gora
No Country wrote:
сада већ сасвим без зезања
jel sam rekao da se čovek zajebava sa vama
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 7897
Join date : 2019-06-06
- Post n°771
Re: Crna Gora
I ja sam zbog tebe izlazio iz hibernacije, pa jel to lepo ?No Country wrote:None taken.Santino wrote:no comment.
Или си можда схватио да немаш никакав доказ, да се твој "доказ" у потпуности темељи на вери у једну поприлично сумануту чаршијску причу? And so it goes, тако се тоне милиметар дубље у каљугу лажи и митова. А што јесте, сада већ сасвим без зезања, идеално стање ствари за разне Вучиће, Ђукановиће и сл.
- Posts : 5620
Join date : 2016-01-26
- Post n°773
Re: Crna Gora
Хајде да узмемо за озбиљно ову тврдњу да је апел из Бебине кухиње.
Највероватије је иницијални писац Николаидис, он је устоличени Милов дворски писац и апел је сасвим у складу са његовим досадашњим виђењем ствари и претходним писанијима.
Бебин Институт за Јавну Политику има канцеларије у Београду, Подгорици и Љубљани, запошљава укупно око 30+ људи у том свом клубу за мозгање.
Један од потписника апела је и Мирослав Самарџић који ради у ИЈП, али не верујем да је апел из његовог пера, није у његовом стилу. Могао га је написати било ко из ИЈП, али ја верујем да је то поверено црногорским кадровима. Не знам каква је тачно сврха ИЈПа али то је између осталог и мултифункционално удружење које служи да шири Бебин утицај у академским круговима, што историчарима што у људима из сфере политичких наука.
Највероватије је иницијални писац Николаидис, он је устоличени Милов дворски писац и апел је сасвим у складу са његовим досадашњим виђењем ствари и претходним писанијима.
Бебин Институт за Јавну Политику има канцеларије у Београду, Подгорици и Љубљани, запошљава укупно око 30+ људи у том свом клубу за мозгање.
Један од потписника апела је и Мирослав Самарџић који ради у ИЈП, али не верујем да је апел из његовог пера, није у његовом стилу. Могао га је написати било ко из ИЈП, али ја верујем да је то поверено црногорским кадровима. Не знам каква је тачно сврха ИЈПа али то је између осталог и мултифункционално удружење које служи да шири Бебин утицај у академским круговима, што историчарима што у људима из сфере политичких наука.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
- Post n°774
Re: Crna Gora
Misliš Nikola Samardžić?
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 15578
Join date : 2016-03-28
- Post n°775
Re: Crna Gora
stiže bela tehnika iz Buljarica i Berana
— Nikola Samardzic (@username_ns) January 3, 2020
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete