Zašto su profesionalni sportisti toliko plaćeni?

postoji jedna bitna razlika, rusija i kina su lokalizovano, očito zlo, tu ima da se raspravlja malo o trenutnom modelu

a dobro, bolje da navijas za fk, kk neki i da si osamdesetih igrao za zelju sa stajge nego da brate navijas za gretu thunberg

što?

Mr.Pink wrote:zasto na svakom jebenom forumu na sportskim temama je najveca debilana

ja sam to oduvek izbegavao

jel to impliciraš i da je ova debilana?

a cuj sto da ne navijam za gretu, kad ce me kolonizovati letecim trotinetima iz kine na baterije od tesle i vetrenjacama na maglu preko brace burazera

radije cu onda navijati za lokalne gedzo opancare gledati ih kako se valjaju u blatu i garijevim govnima i gadjaju imt traktorima

dakle uefa govno, jelen super liga je ponovo in. dinamo da jebe partizan iz keca u 2 iz sumnjivog penala

ja ontheotherhand zelim eksplicitno da kazem da sad kad sam ja dosao, da cu ovoj debilani dati malo na ozbiljnosti

Mr. Moonlight wrote:postoji jedna bitna razlika, rusija i kina su lokalizovano, očito zlo, tu ima da se raspravlja malo o trenutnom modelu

Tako se isto pricalo za Francusku recimo 1795-1814, pa onda jos narednih 50-60 godina, u ocima ostatka Evrope, tamo je zavladao zakon rulje, pobijeno sve sto valja, udarali na svestenike, giljotinirali plemenite, teror, ubistva, bezvlasce.

Mr.Pink wrote:ja ontheotherhand zelim eksplicitno da kazem da sad kad sam ja dosao, da cu ovoj debilani dati malo na ozbiljnosti

gledaj tarantina dovoljno si mator da mora da ti se dopadne

ocu brt

gorim koliko zelim da ga gledam. smilovala se dr da ide sa mnom ovih dana

ali sad jebiga, nisam bio sa zeMskom 100 godina u kinu, sigurno ce mi svasta pasti na pamet u onom mraku

Jel se seća neko finala Lige Evrope 2012, Atletico Madrid - Athletic Bilbao?

Nije to bio toliko davno, a to finale mi se urezalo u sećanje. Svima pričam o njemu, godinama.

Tako nekako.

Pedigrirani Kolumbijac Falkao je zabio het-trik, tri komata je turio Bilbau iz tri kontre. Bilbao je igrao svoju kopiju Barselonine tiki-taka igre, kratki, precizni pasovi, držanje lopte, taktika, ovo ono.

Iz tri-četiri kontre Atletiko Madrid je postigao sve što mu je trebalo. Nadtrčao je objektivno slabije pojedince Bilbaa.

Ne znam više da li je bila to druga ili treća kontra, znam samo da je bila munjevita. Jedan pas, drugi do Falkaa, Falkao meće.
Bilbao nastavlja da gradi igru, dodaju se između sebe, kreću u navalu, opet im duva promaja pozadi, bekovi i krila jasno sporiji od ovih dopingovanih iz Madrida.
Opet ista scena, kontra, lopta do Falkaa, on meće.

Ovi nešto kao menjaju, prave izmenu da pojačaju napad, gube dva-nula, moral opao, dodaju se između sebe kao usrani golubovi, noge im teške. Ali opet isto. Falkao meće i treći.

Onda počinje nešto neverovatno, neki osamdeseti minut, posle tog trećeg gola. Opšti plač. Plaču svi na tribinama, plače 10.000 ljudi. To nisam video nigde. Ponosne, gorde Baskijce porazio je imperijalni Madrid, centar španske imperije i epicentar svog zla koje oni percipiraju kao takvo. Žene prve počinju da plaču. Kamera se fokusira na neku nežnu plavušu koja plače kao kiša. Oči joj crvene, cmizdri kao malo dete. Međutim, pored nje dečko, isto plače! Plaču svi muškarci! Plače neutešno 10.000 ljudi, žene, deca, starci. Igrači, videći da svi plaču, su pognuli glave, pojedini se valjaju po travi, hvataju za glavu.

Španci su malo zbunjeni ovim izlivom emocija, koji je prevelik čak i za vatreno i toplokrvno špansko podneblje. Hteli bi da malo provociraju pobeđenog protivnika, da seire nad njihovim porazom. Ali Baskijci su van sebe od tuge, bilo bi preterano da se baca so na ranu. Nalaze pesmu koja u isto vreme slavi pobedu i podseća potčinjene na poraz, a nije preterano vulgarna i uvredljiva. Madriđani pevaju "Viva España, Viva España!" što dodatno deprimira i razjaruje već potištene Baskijce, koji se odvlače sa terena i stadiona kao popišani.

Videla se ta emotivna energija i preko malih ekrana. Samo što je jedno neki rijaliti šou gde se zna da ih podbadaju, ovo je bilo nešto nadnaravno. Ovome je prethodila jedna dugogodišnja, možda i decenijska ložana, gde su gasirali narod da treba ulagati u klub, praviti svoje igrače, razvijati svoju igru, taktiku, gde su radili na svemu tome, ložili vatru u narodu, podgrevali očekivanja, da bi se sve to kolektivno izduvalo u 90 minuta u Bukureštu.

Али 21. век је, могао је да намести да се мотор пали даљински, није морао да ставља команде у своје дупе.