Beograd

NEPRIJATNO, ALI BEZBEDNO: Loši mirisi u Beogradu zbog pada nivoa reka i promene vazdušnog pritiska
Beograd
04.09.2019. 17:39h


Neprijatni mirisi ponovo se osećaju na ulicama Beograđa, pre svega na u Novom Beogradu, Palilul, Medaku u Zemunu...

Građani su i na društvenim mrežama ostavljali komentare poput "Neverovatan smrad na Medaku, nagao i intenzivan", "Na Paliluli se i u ovom trenutku širi nesnosan smrad", "Poštovani, Novim Beogradom se širi smrad štala i balege. O čemu se radi?", "Oni koji su alergični na ambroziju ne osećaju smrad. Nije red da samo oni pate, mogu i ostali".

Problematično je u mnogim delovima grada, pre svega na Novom Beogradu ali i na centralnim gradskim opštinama, na Starom gradu, Vračaru, Zvezdari, Paliluli. Miris koji opisuju kao "balegu i fekalije", odnosno "kiseline koje štipaju oči", pojavio se početkom avgusta, sa značajnim zakašnjenjem u odnosu na prethodne godine kada nas je po pravilu "napadao" već sredinom juna.
 
Svaki put kada kada grad zapahne ovaj nepodnošljiv smrad spekuliše se o uzrocima ovih neprijatnih mirisa. Jedni su tvrdili da su u pitanju farme u okolini prestonice, dok drugi misle da je uzrok smrada zagađenje pojedinih kanala i rukavaca, odnosno vodenih površina u koje se sliva kanalizacija, a koje sa smanjenjem vodostaja prouzrokuju jači miris.

Gradski zavod za javno zdravlje saopštio je da vremenske prilike sa malom količinom padavina i visokim temperaturama vazduha u prethodnom periodu dovele su do opadanja nivoa reka u Beogradu, pre svega Save i Dunava.
 
- Povlačenjem reka u priobalju ostaje mulj bogat organskim materijama različitog porekla (neprerađene otpadne vode, ilegalne fekalne kanalizacije i drugo) koje se pod uticajem kiseonika iz vazduha intenzivno raspadaju šireći neprijatne mirise. Glavni problem su nekontrolisana ispuštanja fekalnih voda u vodotokove kao što su Mirijevski potok, Topčiderska reka, i druge- objašnjava za Kurir doktor Andrej Šoštarić, odgovorni analitičar laboratorije za kontrolu kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
 
On dodaje da nema opasnosti po zdravlje građana.
 
- Koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, koje se redovno prate, nisu povećane i sa fizičko-hemijskog aspekta vazduh je dobrog kvaliteta, izuzev prisustva neprijatnih mirisa koji nisu opasni po zdravlje, ali remete komfor stanovanja i boravak u spoljnoj sredini- naglašava Šoštarić.

On je dodao i da je trajanje pojave ograničeno i da će sa promenom meteoroloških prilika doći do nestanka neprijatnih "mirisa".

bela maca wrote:konačno i miris beograda prati njegov izgled

Gargantua wrote:

NEPRIJATNO, ALI BEZBEDNO: Loši mirisi u Beogradu zbog pada nivoa reka i promene vazdušnog pritiska
Beograd
04.09.2019. 17:39h


Neprijatni mirisi ponovo se osećaju na ulicama Beograđa, pre svega na u Novom Beogradu, Palilul, Medaku u Zemunu...

Građani su i na društvenim mrežama ostavljali komentare poput "Neverovatan smrad na Medaku, nagao i intenzivan", "Na Paliluli se i u ovom trenutku širi nesnosan smrad", "Poštovani, Novim Beogradom se širi smrad štala i balege. O čemu se radi?", "Oni koji su alergični na ambroziju ne osećaju smrad. Nije red da samo oni pate, mogu i ostali".

Problematično je u mnogim delovima grada, pre svega na Novom Beogradu ali i na centralnim gradskim opštinama, na Starom gradu, Vračaru, Zvezdari, Paliluli. Miris koji opisuju kao "balegu i fekalije", odnosno "kiseline koje štipaju oči", pojavio se početkom avgusta, sa značajnim zakašnjenjem u odnosu na prethodne godine kada nas je po pravilu "napadao" već sredinom juna.
 
Svaki put kada kada grad zapahne ovaj nepodnošljiv smrad spekuliše se o uzrocima ovih neprijatnih mirisa. Jedni su tvrdili da su u pitanju farme u okolini prestonice, dok drugi misle da je uzrok smrada zagađenje pojedinih kanala i rukavaca, odnosno vodenih površina u koje se sliva kanalizacija, a koje sa smanjenjem vodostaja prouzrokuju jači miris.

Gradski zavod za javno zdravlje saopštio je da vremenske prilike sa malom količinom padavina i visokim temperaturama vazduha u prethodnom periodu dovele su do opadanja nivoa reka u Beogradu, pre svega Save i Dunava.
 
- Povlačenjem reka u priobalju ostaje mulj bogat organskim materijama različitog porekla (neprerađene otpadne vode, ilegalne fekalne kanalizacije i drugo) koje se pod uticajem kiseonika iz vazduha intenzivno raspadaju šireći neprijatne mirise. Glavni problem su nekontrolisana ispuštanja fekalnih voda u vodotokove kao što su Mirijevski potok, Topčiderska reka, i druge- objašnjava za Kurir doktor Andrej Šoštarić, odgovorni analitičar laboratorije za kontrolu kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
 
On dodaje da nema opasnosti po zdravlje građana.
 
- Koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, koje se redovno prate, nisu povećane i sa fizičko-hemijskog aspekta vazduh je dobrog kvaliteta, izuzev prisustva neprijatnih mirisa koji nisu opasni po zdravlje, ali remete komfor stanovanja i boravak u spoljnoj sredini- naglašava Šoštarić.

On je dodao i da je trajanje pojave ograničeno i da će sa promenom meteoroloških prilika doći do nestanka neprijatnih "mirisa".

ficfiric wrote:Nivo reka i vazdusni pritisak su valjda slicni i u drugim gradovima

Na okretnici autobusa na Zvezdari u Čingrijinoj ulici jutros se dogodila saobraćajna nezgoda kada je vozilo GSP "Beograd" na liniji 77 prilikom kretanja sa početne pozicije udarilo u betonsku ogradu, a u nesreći niko nije povređen, saopštio je Sekretarijat za javni prevoz. Kako piše Blic, autobus se zakucao u stub nakon nekontrolisane vožnje.

U autobusu nije bilo putnika, a pričinjena je materijalna šteta na autobusu, odnosno oštećen je prednji desni točak.

U saopštenju se navodi da je reč o istom vozaču koji je i 29. avgusta imao sličnu situaciju na istoj okretnici.

Gargantua wrote:

Na okretnici autobusa na Zvezdari u Čingrijinoj ulici jutros se dogodila saobraćajna nezgoda kada je vozilo GSP "Beograd" na liniji 77 prilikom kretanja sa početne pozicije udarilo u betonsku ogradu, a u nesreći niko nije povređen, saopštio je Sekretarijat za javni prevoz. Kako piše Blic, autobus se zakucao u stub nakon nekontrolisane vožnje.

U autobusu nije bilo putnika, a pričinjena je materijalna šteta na autobusu, odnosno oštećen je prednji desni točak.

U saopštenju se navodi da je reč o istom vozaču koji je i 29. avgusta imao sličnu situaciju na istoj okretnici.

ima neka tajna veza

Uz čestitke na velikoj po-bedi SNS u Medveđi, skrenuo bih Vam pažnju na to da Vam tonu kocke na Trgu Republike.
Leva traka u smeru od Francuske prema Terazijama. pic.twitter.com/bHHEYNI5CX

— Predrag Perunicic (@pperunicic76) September 9, 2019

 
Beograd definitivno ide ka tome da postane kao Bejrut. A i Bejrut i Beograd idu ka jos gorem, da postanu nekakav Banglades ili NJu Delhi, tako nesto.

Po velicini zemlje i grada, i onim raznim ekonomskim parametrima, GDP, prosecna plata i tako to, sve je tu negde kao Srbija i Beograd. Ali, cene su bukvalno kao u Cirihu, espreso opusteno kosta 6-7 evra, klopa, barovi, klubovi, stanovi, sve je jezivo skupo. Pice u baru 10-15 evra najnormalnije. A s druge strane, javni prevoz ne postoji uopste, izbor je da uzmes taksi ili da sednes u svoja kola, pa su guzve nenormalne, Beograd je mala maca.
 
Niču fensi zgrade na sve strane, a la BGD na vodi, cene stanova paprene, a grade se na divlje, npr. te nove velepne zgrade često nisu priključene na kanalizaciju. Investitortm  zabija cev u zemlju dok ne dodje do neke podzemne vode, i svu kanalizaciju sprovede tamo. Kazu da je po nekim procenama 90% izvora pijaće vode zagađeno, i imaće uskoro ozbiljan problem sa vodom za piće. Zemlja koja je inače bogata vodom. Jer, što bi investitor placao naknade za opremanje zemljista, takse za priključke na kanalizaciju, sve to mnogo košta a šta će mu. I nema ko da ga natera. Što se stanova tiče, postoje dva izbora: ogromni fensi stanovi koji dolaze u paketu sa poslugom, i koštaju takodje ko u Cirihu ili Londonu, i potpuno raspale sirotinjske rupe, u principu slamovi. Nema sredine.
 
Grad je na moru, al sve plaže su privatne, kupili investitori, em moraš da platiš ulaz, em plus ne smeš ni flašu vode da uneseš, sve mora na plaži da se kupi, flašica vode 5 evra i slične fore. Samo za bogataše, ostali plaži ne mogu da prismrde, a žive na moru. I onda kad se ode malo van centra, ne mora mnogo, u jermensku četvrt na primer, 20tak minuta peške, shvati se gde realan narod živi. Tamo je jeftinoća, kafa košta pola evra, ali i opšti haos, raspad, djubriste, ceo grad je pijaca, tezge svuda, sirotinja.
 
U stvari, mozda 20% stanovnika grada zivi na nekom zapadnom nivou prihoda, i troše, izlaze, voze, plaćaju vecere po 100-200-300 evra, imaju poslugu, kupuju po šoping molovima, itd. a ostali ne troše ništa, idu na posao i sede kod kuće. Realno, ne mogu ni da udju u centar grada, nemaju kako. Verovatno samo rade kao posluga po centru.
 
Koncept je da nema države: prevoz, kanalizacija, planiranje grada, čišćenje ulica, sve što inače država treba da radi, ne postoji. jer šta če milijarderima bilo šta od toga? To samo znači nekakva izdavanjatm iz budzeta umesto da se te pare preliju njima u džepove, što je kao što vidimo zapravo jedini nacin na koji ta bogataska bagra dolazi do para, direkt iz budžeta njima u džep. A oni svejedno neće da se voze javnim prevozom, da se leče u državnim bolnicama, da šalju decu u državne skole, ne treba im gradska čistoća jer žive u zatvorenim naseljima gde imaju svoje čistače, perače prozora, bačtovane, sve je cakum-pakum. Možda ni ne žive tamo uopčte, ta zemlja im samo služi da muzu pare odande i da se džetsetuju po svetu, ko i ovima našima sto sluzi.
 
To su Begroad i Srnbija za maksimum 10 godina. Jedina razlika je da mi imamo nasledjenu infrastrukturu i neke javne službe iz socijalizma, ali lagano se to ukida, šta ce nam to.
 
Još gore, čini mi se da je to globalni trend. Upire se iz sve snage da se zatre glavna tekovina 20. veka, a to je ideja da svi ljudi imaju obezbeđene osnovne stvari: vodu, struju, kanalizaciju, zdravstvo, obrazovanje, prevoz, itd. U 21. veku se sve to proglašava nepotrebnim i neisplativim, i svi zajedno idemo ka nekakvom Nju Delhiju gde 80% ljudi zivi sa dolar dnevno ali zato postoje (i puni su svako veče) restorani u kojima večera kosta 10.000$. Samo ćemo mi do toga da stignemo brže jer smo već teška sirotinja, a ovim kao razvijenim zemljama će trebati malo duže dok se ne spička ogromno bogatstvo stečeno u poslednjih par vekova.