Liberal nosi Pradu (Biljana Keller život i priključenija)

Moramo kad ovo prodje da organizujemo jednu pivsku sesiju razgovora o poslednjim danima sfrj, raspadu i milosevicu tj srj

Not another raspad story.

Meni je zanimljivo za slusati
Jedna dzentlmenska razmena misljenja i secanja

Esterházy Márton wrote:

No Country wrote:Ни Туђман ни Милошевић ме се не доимају баш либерално, Ранковић и Хебранг још мање. Либералне транзиције под првом двојицом су биле ем изнуђене ем сасвим мафијашког карактера, какве су углавном биле и у остатку Источне Европе, а овде је то било још потпомогнуто густом маглом рата. Још мање су либерални били гледе мањинских права или слободе штампе/ третмана опозиције, итд. Једино што је Туђман успео, а то је вероватно и кључ његове укупне победе, да себе представи као носиоца западњачких вредности, а Србију као "последњи бастион комунизма". У чему му је и сам Милошевић здушно помогао, добрим дело преко госпође му.

Zapravo se zapadna elita po pravilu gadila Franceka, koji im je delovao kao ustasizirani nacionalboljsevik. Koji je od trenutka oboljevanja od karcinoma poceo da trazi hriscanina u sebi na karikaturalan nacin.

Milosevic se izjebao oko Kosova, potrosio kredit 1996/97 i onda je zurka krenula...Da to nije uradio, prosao bi slicno kao i Tudjman.

I jedan i drugi su se ozbiljno pribojavali liberalnih ideja i trudili se da ih drze u okovima.

Није ми нешто у памћењу да су се гадили Туђмана. Наратив је био сасвим поједностављен, Словенци и Хрвати су жарко желели на Запад/ у капитализам, а Срби комуњаре им нису дали. Евентуално су касније научили ко је заправо Туђман, али је воз већ увелико прошао. Also, Милошевић јесте био (и) комуњара, у том критичном раздобљу.

Друго, нисам баш сигуран у тај кредит. Чињеница је да је Милошевић потрошио дејтонски кредит невероватном брзином, а да га при томе није нешто претерано ни користио. Баланс је био на нули већ после опозиционих “шетњи” 1996/ 97. Моја теорија је да је кредит заправо грицкала Босна, повратно, да Запад никада није себи опростио што је дозволио да се Босна догоди, а да су за своју грижу савести имали савршен outlet: Слободана Милошевића. Никакви накнадни дилови и уступци нису могли да га оперу од примарног греха. Правно је немогуће осудити двапут за исти злочин, али када је у питању суд јавности то правило напросто не важи. Има још сличних биографија, и Садам и Гадафи су ту и тамо правили разне уступке (паде ми на памет и Радован Караџић), који би се страховито брзо потрошили. Једном када уђеш у ту тракалицу... Наравно, ниједан од побројаних магараца није ништа боље ни заслужио.

Bendegúz Somogyi wrote:

pomislio sam da je srpska strana rata u pitanju

e, matori

mislim da je doslo vreme da revidiramo i to ,,komunjara,,

ne postoji dobar ili los komunista

u tom smislu su slovenci najbolje komunjare ispale

No Country wrote:
Није ми нешто у памћењу да су се гадили Туђмана. Наратив је био сасвим поједностављен, Словенци и Хрвати су жарко желели на Запад/ у капитализам, а Срби комуњаре им нису дали. Евентуално су касније научили ко је заправо Туђман, али је воз већ увелико прошао.

i eto, konačno je i NC skapirao ono što mu se ovde obilato crtalo a nas sve nazivao četnicima.

hvala koroni, ne znam šta bi drugo moglo biti uzrok.

No Country wrote:

Esterházy Márton wrote:

Zapravo se zapadna elita po pravilu gadila Franceka, koji im je delovao kao ustasizirani nacionalboljsevik. Koji je od trenutka oboljevanja od karcinoma poceo da trazi hriscanina u sebi na karikaturalan nacin.

Milosevic se izjebao oko Kosova, potrosio kredit 1996/97 i onda je zurka krenula...Da to nije uradio, prosao bi slicno kao i Tudjman.

I jedan i drugi su se ozbiljno pribojavali liberalnih ideja i trudili se da ih drze u okovima.

Није ми нешто у памћењу да су се гадили Туђмана. Наратив је био сасвим поједностављен, Словенци и Хрвати су жарко желели на Запад/ у капитализам, а Срби комуњаре им нису дали. Евентуално су касније научили ко је заправо Туђман, али је воз већ увелико прошао. Also, Милошевић јесте био (и) комуњара, у том критичном раздобљу.

Друго, нисам баш сигуран у тај кредит. Чињеница је да је Милошевић потрошио дејтонски кредит невероватном брзином, а да га при томе није нешто претерано ни користио. Баланс је био на нули већ после опозиционих “шетњи” 1996/ 97. Моја теорија је да је кредит заправо грицкала Босна, повратно, да Запад никада није себи опростио што је дозволио да се Босна догоди, а да су за своју грижу савести имали савршен outlet: Слободана Милошевића. Никакви накнадни дилови и уступци нису могли да га оперу од примарног греха. Правно је немогуће осудити двапут за исти злочин, али када је у питању суд јавности то правило напросто не важи. Има још сличних биографија, и Садам и Гадафи су ту и тамо правили разне уступке (паде ми на памет и Радован Караџић), који би се страховито брзо потрошили. Једном када уђеш у ту тракалицу... Наравно, ниједан од побројаних магараца није ништа боље ни заслужио.

Kada se pogledaju sve vaznije svetske novine u vreme Tudjmanove smrti vidi se da ga tretiraju kao autokratu ili poludiktatora koji je rat iskprostio za pljackasku privatizaciju, sirenje nacionalne netrpeljivosti i ratnog pozara, uostalom, na sahranu mu niko sa Zapada nije ni dosao. Tudjman je imao niz neprijatnih frazgovora sa stranim diplomatama, posebno oko situacije u BiH, umeo da preti da ce u u slucaju da mora da bira izmedju Hrvatske i Zapada  - izabrati Hrvatsku. Tudjman je za Zapad u  trenutku raspada YU bio nuzno zlo, pogurano od Nemacke i Austrije, mada su isti od njega i kasnije prali ruke, posebno nakon uzurpacije gradske vlasti u Zagrebu ( na koga li lici?) i otimanja najpopularnijeg radija u zemlji. Od 1996 Tudman je sirak tuzni, svi su ga vec napustili.

Milosevica je kostalo Kosovo upakovano kao obaveza u oblandi spoljnejg zida sankcija sa jos gomilom poteza koje je Zapad ocekivao po istocnoevropskom modelu.

Zapad se nije mešao, nije priznao ni Sloveniju  ni Hrvatsku dok se nije zapucalo.

Mesao se Genser. Pricao Stipe Mesic onoliko o tome.

Dok se nie zapucalo niko ih nije priznao. To je činjenica.

Ja sam poceo ovaj oftopic bzv ovde, mozemo da predjemo na neku temu o jugoslaviji dok vucic ne otvori kafane za dve nedelje

odvratni ste, svi

Marius Lăcătuș wrote:

No Country wrote:
Није ми нешто у памћењу да су се гадили Туђмана. Наратив је био сасвим поједностављен, Словенци и Хрвати су жарко желели на Запад/ у капитализам, а Срби комуњаре им нису дали. Евентуално су касније научили ко је заправо Туђман, али је воз већ увелико прошао.

i eto, konačno je i NC skapirao ono što mu se ovde obilato crtalo a nas sve nazivao četnicima.

hvala koroni, ne znam šta bi drugo moglo biti uzrok.

Ти ако се не сећаш шта си баљезгао има све црно на белом, могу и да ти цитирам.

Esterházy Márton wrote:

No Country wrote:
Није ми нешто у памћењу да су се гадили Туђмана. Наратив је био сасвим поједностављен, Словенци и Хрвати су жарко желели на Запад/ у капитализам, а Срби комуњаре им нису дали. Евентуално су касније научили ко је заправо Туђман, али је воз већ увелико прошао. Also, Милошевић јесте био (и) комуњара, у том критичном раздобљу.

Друго, нисам баш сигуран у тај кредит. Чињеница је да је Милошевић потрошио дејтонски кредит невероватном брзином, а да га при томе није нешто претерано ни користио. Баланс је био на нули већ после опозиционих “шетњи” 1996/ 97. Моја теорија је да је кредит заправо грицкала Босна, повратно, да Запад никада није себи опростио што је дозволио да се Босна догоди, а да су за своју грижу савести имали савршен outlet: Слободана Милошевића. Никакви накнадни дилови и уступци нису могли да га оперу од примарног греха. Правно је немогуће осудити двапут за исти злочин, али када је у питању суд јавности то правило напросто не важи. Има још сличних биографија, и Садам и Гадафи су ту и тамо правили разне уступке (паде ми на памет и Радован Караџић), који би се страховито брзо потрошили. Једном када уђеш у ту тракалицу... Наравно, ниједан од побројаних магараца није ништа боље ни заслужио.

Kada se pogledaju sve vaznije svetske novine u vreme Tudjmanove smrti vidi se da ga tretiraju kao autokratu ili poludiktatora koji je rat iskprostio za pljackasku privatizaciju, sirenje nacionalne netrpeljivosti i ratnog pozara, uostalom, na sahranu mu niko sa Zapada nije ni dosao. Tudjman je imao niz neprijatnih frazgovora sa stranim diplomatama, posebno oko situacije u BiH, umeo da preti da ce u u slucaju da mora da bira izmedju Hrvatske i Zapada  - izabrati Hrvatsku. Tudjman je za Zapad u  trenutku raspada YU bio nuzno zlo, pogurano od Nemacke i Austrije, mada su isti od njega i kasnije prali ruke, posebno nakon uzurpacije gradske vlasti u Zagrebu ( na koga li lici?) i otimanja najpopularnijeg radija u zemlji. Od 1996 Tudman je sirak tuzni, svi su ga vec napustili.

Milosevica je kostalo Kosovo upakovano kao obaveza u oblandi spoljnejg zida sankcija sa jos gomilom poteza koje je Zapad ocekivao po istocnoevropskom modelu.

Добро, око Туђмана се углавном слажемо. Држали су му страну онда када је било важно. При томе мислим да је ту више одиграо Милошевићев кабадахијски аутизам, него Туђманов осећај за историјски тренутак.

А ову причу након Дејтона и то како он у рекордном року престаје да буде “гарант мира” и поново постаје “балкански касапин” - заправо не знам добро. Био сам већ у емиграцији, али још свеж, имао сам неке прече занимације. Тако да не знам детаље, али сам прилично сигуран око главног тока: Милошевић никако није могао да преживи ратове у Хрватској и поготову у Босни, попут Садама након окупације Кувајта могао је само да одлаже неминовни крај. Заправо је Милошевић био главна слабост СРЈ, тешко да би нас нпр. звали у Рамбује да је на власти била каква нова гарнитура.

kada bi me pitali koja je najveca slabost SRJ ja ne bih znao odakle da pocnem

da li od ustava, da li od imena, himne, zastave, vojske, precednika

ta drzava je bukvalno covek od 80 godina na raspiratoru

samo se ceka neko da pritisne dugme

Mr.Pink wrote:e, matori

mislim da je doslo vreme da revidiramo i to ,,komunjara,,

ne postoji dobar ili los komunista

Па добро. Комунисти у том, властодржачком смислу постоје још само на Куби. Ови у Кини су нешто друго. Значи, појам “комуњара” је пре свега историјски.

А можемо да ревидирамо шта год оћеш, изволи.

koliko sam ja upoznat, ,,komunjara,, je u narodu izvorno oznacavao lopovluk i javasluk

fascinantno je koliko je ta komunisticka indoktrinacija bila dobro i uspesno sprovedena kada su eto narodu uskratili i to pravo da lopovluk naziva kako on hoće, kada su mu i to pravo ogranicili nekom besmislenom CK direktivom u kojoj je zasigurno pisalo da neće biti odstupanja od korena komunist ni za 1 metar!

onda došo tito i reko dobro, može, ali samo sufiks da se doda!

a što se tiče tog današnjeg bermudskog trougla: kuba, venecuela, severna koreja. to je ono bas rolleyes

ali evo, da ti kazem da ja vise verujem kubanskom zdravstvenom sistemu nego nekom drToronto 500 $ pregled

У Канади је здравство социјалистичко. Нећеш платити $500 али ти се може десити да чекаш 9 месеци на дотични преглед.

Значи ти чујеш првенствено лоповлук у том изразу, “комуњаре”? За мене је више у питању мафија, не само интересна већ и једна заједница чврсто повезана светоназором, културом, хијерархијом, страхом. Кад кажем “комуњара” мени је то пре свега локални моћник, партијски феудалац, неко ко може шта год хоће, све док је под благословом Партије. А када одеш до самог врха, онда постајеш власник дотичног благослова. То се отприлике десило са Милошевићем, био је жртва сопственог успеха. Опило га, ушла вода у уши, почео је да верује митингашима, штампи и жени.

Pa mora biti lopovluk. To su vrv ostaci one prve jugoslavije, tj. onog imucnijeg dela koji je nakon ww2 ostao upravo bez svojine. Pa se to komunjare odomacilo doslovno

Kada vidim tu tvoju mafiju komunjarsku, meni na pamet padne neko banalno radnicko preglasavanje, neki namesteni izbori za nesto sindikalno

Jer mi sad igraju na tv i o glavi ozbiljni krimosi sa vlasti. Bukvalno na los glas izadjose te postene komunjare koji su jebote pusili goli

S tim u vezi. Da li bi smestanje ovih mafijasa u neki radni gulag i tematski park sovjetskog tipa ti smatrao za povredu ljudskih prava?

I ako mene pitas slobodana je sjebala zena

Не можеш комуњаре да оправдаш тиме што су их наследили далеко гори од њих. Не иде то тако. Поготово не иде јер у свему томе постоји једна танка, али јако одвратна линија континуитета.

Ствар са Сибиром је била управо у томе што се у Сибир није ишло по заслузи. Иначе ни по јада.

Kada se u široj upotrebi pojavila ta reč?