Na današnji dan

На данашњи дан 1877. године српски краљ Милан Обреновић (тада кнез) одазвао се позиву Русије која је заратила с Турском. Србија је објавила рат, иако се још није опоравила од пораза у претходном рату са Турском. Српска војска је убрзо потукла Турке и ослободила је Ниш, Белу Паланку, Пирот, Куршумлију, Прокупље, Врање, Косово (велики део Старе Србије).
На Берлинском конгресу касније исте године. Србија је од тада и формално међународно призната као независна држава, уз територијална проширења - Пиротски, Врањски, Нишки и Топлички округ. Ипак, српска војска била је приморана да се повуче са Косова, које је претходно ослободила, што је веома тешко примљено.

Ne samo sa Kosova vec iz dela Raske.
Nakon toga krece velika demografska promena na Kosovu a i Raskoj.
Dobar deo danasnjih Bosnjaka u raskoj je doseljen u drugoj polovini 19. veka od strane Austrije.

To je taj dobri Berlinski kongres.

Jucer se zavrsila Kolubarska bitka 1914, Filipneko ce me ispraviti, ali to bi trebala da bude golema bitka cak i u odnosima celog Prvog svetskog rata, koju dobismo i A-U strasno posramismo, puno platismo.
Posle toga su morali Bugare i Pruse da angazuju na nasem pitanju sto nije bas bilo pozitivno za nas.

Evo sta kaze neomiljena britannica:

After some weeks of deadlock, the Austrians began a third offensive, which had some success in the Battle of the Kolubara, and forced the Serbs to evacuate Belgrade on November 30, but by December 15 a Serbian counterattack had retaken Belgrade and forced the Austrians to retreat. Mud and exhaustion kept the Serbs from turning the Austrian retreat into a rout, but the victory sufficed to allow Serbia a long spell of freedom from further Austrian advances.

https://www.britannica.com/topic/Battle-of-the-Kolubara

Rodjen stvaralac na Jugoslaviju

jel istina da je poreklom albanac?

Djrodje Petrovic, osnivac dinastije Karadjordjevic, je bio vrlo neuglednog roda iz siromasne i bedne porodice. On se svojim sposobnostima nametnuo kao vodja ustanika, cesto vrlo okrutan covek.
Tesko je govoriti o njihovom poreklu osim da su dosli iz planina i brda Hercegovine ili CG, uostalom kao i Obrenovici.
Prica o njihovom arbanaskom poreklu je nastala mislim zbog slaveljna Sv. Klimenta od strane Crnog Djordja. Medjutim, njihovi rodjaci su slavili npr. Sv. Nikolu. To je bio vrlo fluidnu vreme sto se tice slava i prezimena kod Srba. To ce urediti tek sin Djordja-knjaz Aleksandar tokom svoje vlasti sredinom XIX veka u Knezevini Srbiji.

Danas Karadjordjevici slave Sv. Andreja Prvozvanog, koji pada na 13. decembar. Inace dosta znacajan datum u istoriji stvaranje moderne Srbije iz vise razloga.
To je Petar I uveo kao slavu Karadjordjevica jer su ustanici 1806 pod rukovodstvom njeogovog dede, Djordjija, usli u Beograd, tacnije varos 13. 12. 1806., Turci su se jos zadrzali u tvrdjavi tj. povukli se iz varosi u tvrdjavu.

Medjutim, uradjeni su neka genetska isptiivanja rodjaka Karadjordjevica po muskoj liniji i po njima imaju tipicno slovensko doseljenicko poreklo iz Luzice. To ne znaci da nisu mogli biti arbanasi, tj. poarbanaseni sloveni ili konkretno Srbi. Toga imaju medju arbanaskim plemenima.

a sto se onda knez pavle kao dete slikao u albanskoj narodnoj nosnji?



i koliko je ovo verodostojno?

Napisao sam to za Klimente.
Za tu sliku kneza Pavla ne znam, niti znam da li je istinita, niti koji je kontekst ako je istinita.
A sto se tice potenciranja njihovog navodnog arbanaskog porekla, tu ima i do njihovih protivnika kao propaganda.
Ali ne bih nista odbacio jer niko ne zna njegovo poreklo.
Uradjena su danas moderna genetska istrazivanja i one kazu da Djordjevi naslednici po muskoj liniji imaju nasledstvo kao vecina Srba.

Ajmo zupere, cak ni mnogouvazavani clan kraljevskog saveta pokojni profesor Dusan Batakovic nije skrivao albansko poreklo Karadjordjevica. Nisu slavili svetog Klimenta, nego su potekli od Klimenta, kada su Turci jedan deo Albanaca katolika sa medje Srbije i Crne gore tamo gde je danas Raska poterali na sever dok je Austrija upravljala Sumadijom u 18. veku. Naselilo se 200 porodica u sirem podrucju Rudnika, od njih je potekao Karadjordje. Imali su hriscanska imena kao katolici i brzo su se utopili u Srbe, osim po jednoj stvari - nije im bas bio jasan koncept slave, pa je cika Pera morao da spasava stvar prilikom krunisanja nakon sto pobise srpsku kraljevsku dinastiju Obrenovica, pa je "uzeo" nesto sto niko ne slavi, tzv. Andrej Prvozvani   Karadjordjevici, koliko mi je poznato, do 1904. godine nisu slavili slavu.

hehe petar karadjordjevic zogoli - zog prvi

Filipenko wrote:Ajmo zupere, cak ni mnogouvazavani clan kraljevskog saveta pokojni profesor Dusan Batakovic nije skrivao albansko poreklo Karadjordjevica. Nisu slavili svetog Klimenta, nego su potekli od Klimenta, kada su Turci jedan deo Albanaca katolika sa medje Srbije i Crne gore tamo gde je danas Raska poterali na sever dok je Austrija upravljala Sumadijom u 18. veku. Naselilo se 200 porodica u sirem podrucju Rudnika, od njih je potekao Karadjordje. Imali su hriscanska imena kao katolici i brzo su se utopili u Srbe, osim po jednoj stvari - nije im bas bio jasan koncept slave, pa je cika Pera morao da spasava stvar prilikom krunisanja nakon sto pobise srpsku kraljevsku dinastiju Obrenovica, pa je "uzeo" nesto sto niko ne slavi, tzv. Andrej Prvozvani   Karadjordjevici, koliko mi je poznato, do 1904. godine nisu slavili slavu.

Imas pogresne informacije sto se tice slavljena slave.
Slavili su Sv. Klimenta a neki bliski rodjaci Sv. Nikolu. Tako je nastala ta prica o Klimentima.
Petar nije promenio slavu 1904, nego jos krajem 19. veka, dakle pre Majskog prevrata.

Tesko da bilo ko moze da sa sigurnoscu tvrdi o poreklu Djordja Petrovica.
Ali,

Према подацима Српског ДНК пројекта Карађорђевићи припадају словенској хаплогрупи I2a-CTS10228. То је закључено тестирањем мушких сродника ове породице у околини Смедеревске Паланке, а који су несумњиво повезани са њима.

Katolicki Klimenti su se naselili uglavnom u Sremu nrp. cuveni Hrtkovci. To nesrecni cankoviti starovlaski sad ne zna.

A Obrenovici su ti dosli iz plemena Banjana, Stare Hercegovine.
Je l si cuo za Kilibarde? E, pa oni su iz Banjana. A ja cenim da ti mnogo volis Novaka Kilibardu jer je on pravi Binsr.
Doduse, Banjani su bili tranzitno pleme, tako da ko zna sta su Obrenovici.

Inace ima prica da su Klimetni mahon poarbaseni Sloveni, uglavnom Srbi, jer su oni ziveli na severu danasnje Albanije sto je bila zona mesanja sa Slovenima i Srbima.
Ti sigurno znas da kada su Srbi dobili zemlju u ovim predelima isli prema Skadru, koji bese prakticno prva prestonica Srba na ovim prostorima.
Arbanasi i Turci su porusili dosta srpskih znamenja u tim krajevima ali ima ostataka gde su bili sahranjivani srpski vladari pre Nemanjica oko Skadra.

Rodjen gvozdeni i celicni...

 

Moja omiljena scena! Esencija delbojstva.

23. јануар 1793.


Place de la Concorde Place de la Revolution
Грађанин Louis Capet.
Скупштинском већином.
Демократски.

На данашњи дан, отприлике негде у ово доба, 30. јануара 1945, један јубилеј.
И то од оних округлих: 75 година.
Случајно, баш на дан када је 1933. Адолф постао доживотни канцелар.
M/V Wilhelm Gustloff, велика лађа, понос Kraft durch Freude, не мешати са Vorsprung durch Technik, нацистичког ersatz-a синдикате и остале радничке дангубе, замишљен као брод за крстарења заслужних арбајтера.
То је и радио у неколико наврата, на једном од крстарења истакао се у професионално изведеном поморском подухвату помоћи једном британском трговачком броду у невољи, послужио у Лондону као бирачко место за неки од Адолфових реферндума, онај аустријски ваљда.
Врати из Шпаније победничке припаднике легије Кондор по обављеном послу, помагао као болнички брод око Норвешке, да би за правог рата био имобилисан, проглашен за брод касарну да рђа у Гдањску Danzig-у.
Да би га се активирало у зло доба опште немачке бежаније са Истока, бежања од злих бољшевичких хорди: Немачка је упознала колоне избеглица, слику којом је усрећивала Европу неколико година у назад...
Да би, у вече 30. јануара, брод испловио натоварен са - ни Немци нису увек Немци што се прецизности тиче - можда преко девет, а можда и свих скоро 11,000 људи.
Од тога око 6,000 деце.
И неколико стотина рањеника.
Али и неких 1,000 обучених подморничара, спремних да се у року од одмах укрцају на нове, зајебане подморнице.
И друге војске разне и расне сорте, од СС-а до осталих, Гестапо и високи нацистички мацани да се не рачунају.
Брод је био наоружан.
Брод је био праћен и штићен од стране бродова ратне морнарице.
Брод није био ни на који начин обележен као болнички брод.
Имао је и два команданта: нормалног цивилног капетана дуге пловидбе и најдепресивнијег Деницовог подморничара по имену Wilhelm Zahn, човека на гласу по томе што је замало потопио Черчила само да торпеда нису слагала...






Мајстор се звао Александр Иванович Маринеско, дете Украјинке и румунског војног бегунца, морнаричког подофицира осуђеног на смрт који је успео да утекне у Русију.







Одеско дете са поприлично проблематичним како би се данас рекло искуствима на улицама Одесе, оне Бабељеве, потом питомац разних техникума у земљи гладној сваке сорте колико-толико школованих људи, нешто службе у трговачкој морнарици, да би на крају завршио као поморски официр од заната.
Високо оцењиван у свим стручним областима, али дозлабога ниско у политичко идејним, са све наименичним примањима и избацивањима из Партије.
Неколико пута и током рата замало да заглави због самовоље и недисциплине: вађен настојањима надређених који нису хтели да се лише упркос свему способног официра.
У рату више него успешан и по признањима западних, па и немачких колега.
Те зиме 1945. затекао се у совјетској поморској бази у Ханкоу, Финска, бази коју су Финци љубазно уступили Совјетима испомоћи у борби против Немаца ради.
Алкохолисан, затекао се у кревету шведске газдарице хотела у Ханкоу, омиљеног свратишта совјетских поморских официра на гостовању у Финској.
И, све знајући шта му се све може десити због недоличног понашања, утекао на море, са бродом, подморницом С-13.

Да би му се, те вечери 30. јануара, наместио поменути немачки крузер.
Од четири испаљена торпеда, три су погодила циљ.
Биланс је био око 9,000, вероватно и више страдалих у леденој води Балтичког мора: температура је те ноћи, кажу, била око -18 степени.
Биланс који се до данас рачуна у по броју жртава највећу поморску катастрофу свих времена.

Мајстор свог посла је имао среће: само десетак дана касније, наместио му се немачки путнички пароброд General von Steuben, такође накрцан избеглицама.
Са око 5,000 жртава...


Осим уобичајених неонацистичких и нешто уобичајено тугаљивих тевтонских жалопојки, нико, барем до данас, није у вези са догађајима који су се одиграли те зиме и пролећа 1945. није употребио израз ратни злочин.
Напротив.





Иначе, сваке пажње вредан и интелектуално поштен књижевни покушај приче о броду Wilhelm Gustloff и његовој судбини: Günter Grass, Im Krebsgang, 2002.
Издат и у Србији као Ходом рака...
И катастрофално лоше преведен, барем када је у питању издање Народне књиге...

Грас је, истражујући, ископао и механичара задуженог за укрцај торпеда на подморницу С-13.
На првом: За Лењинград...
На другом: За совјетски народ...
На трећем: За отаџбину...
На четвртом, оном који је слагао: За Стаљина...

Nadam se da ce Lujo doneti cvece.

Kojekude Srbi, tako nam Bog pomogao da vladara nad Srbovima vratimo u okvire ustava kao sto to tradicija nalaze i kako su nam preci i mnogo veceg vladara u ustav i zakon naterali:

Сретењски устав



Устав Књажевства Србије (слсрп. Уставъ Княжества Сербїе), познат као Сретењски устав, први је устав који је донет у Крагујевцу 1835. године. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Уставом су укинути ропство и феудални односи. Иако је донет од Велике народне скупштине и заклетвом потврђен од кнеза Милоша Обреновића

Сретењски устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине.
Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи.